Apophthegmata Patrum - ИЗРЕКЕ ОТАЦА - тематска збирка (превод на српски)

[Лазар Нешић]

 

Ради се дакле о следећем: у питању су "Изреке пустињских отаца" (систематска или тематска збирка). Код нас је до сада издавана једино она азбучна збирка (једно издање из Епархије Бачке и једно м. Хиландара).  Систематску збирку су код нас издали пре десетак година (Образ светачки), али са новогрчког текста који није увек тачан, са помешаним редоследом, као и са преводом који није радио теолог. Зато није баш захвално издање.

Важно је рећи да овај превод радим са критичког издања старогрчког текста, наиме издања из чувене збирке Sources chrétiennes , а та издања су стандард у свету што се тиче патристике. Сви преводиоци отаца, укључујући и нашег владику Атанасија (међу осталима) користе ова издања као најбоља, најтачнија и најпоузданија. Систематска збирка је до сада једина приређена са критичким текстом од свих осталих збирка пустињских отаца (азбучна и анонимна још увек немају критичко издање, па одатле и разлике од превода до превода, многобројне грешке и интерполације), те сам се зато одлучио за њу.

Збирка је подељена на 23 књиге или теме, са уводом. Многе изреке се поклапају са азбучном збирком, али има и око 300 јединствених изрека којих нема другде. Дакле, неке ће се појавити по први пут на српском језику.

До сада сам урадио једну четвртину збирке. Иако је у питању ремек-дело патристике и монаштва, код нас није било заинтересованих издавача, на жалост, па сам решио да објавим све овде.

Сваки дан ћу додавати - најмање - по једну изреку.

Почињем са Предговором.

 

[Paradoksologija]

Ehej, sjajno. Zahvalni smo unapred!

Pretpostavljam da znas, pa samo usput da natuknem za svaki slucaj: ima po netu dobrih prevoda na engleski, pa to moze biti od pomoci. 

[Лазар Нешић]

1 minute ago, Paradoksologija рече

Ehej, sjajno. Zahvalni smo unapred!

Pretpostavljam da znas, pa samo usput da natuknem za svaki slucaj: ima po netu dobrih prevoda na engleski, pa to moze biti od pomoci. 

Није то ништа Да, има одличних превода и на француском и немачком; ни руски нису лоши. Ја, наравно, увек користим и друге преводе ради упоређивања, тачности и слично.

[Лазар Нешић]

Предговор књизи стараца званој

Рај

1. У овој књизи забележене су врлинска аскеза, чудесно живљење и изреке светих и блажених отаца, а ради подстицаја ревности и подучавања оних који желе – подражавајући оцима – да успешно задобију небески начин живота и корачају путем који води у Царство Небеско. 

2. Треба, дакле, знати да су свети оци – поставши ревнитељи и учитељи овог монашког живота, будући распаљени божанственим и небеским еросом и сматрајући ништавним све што је добро и часно међу смртницима – изнад свега присиљавали себе да не чине ништа како би се хвалили пред другима. Крајњим смиреноумљем сакривајући највећи део свог врлинског делања у тајности, успешно приведоше крају своје корачање Христовим путем. 

3. Због тога нико није могао са потпуном прецизношћу да опише њихово врлинско живљење. Од врлинских речи и дела која су чинили, нама је тек понешто у списима предано од стране оних који се много потрудише око реченога; они ово учинише не зато да би хвалили оце, већ да би подстакли на подражавање њихове наследнике. У разним временима они описаше – у виду прича – мноштво врлинских речи и дела светих стараца на једноставан и скроман начин, имајући на уму само једну ствар: корист многих људи. 

4. Будући да већина приповести беше изнесена на збркан и несређен начин – јер није могуће држати у сећању све мисли које су расуте по књизи – ово изазва одређене потешкоће код читаоца. Зато смо и предузели расподелу на поглавља која својим поретком и јасноћом речи могу пружити боље разумевање онима који желе да имају користи од њих. Јер није мала ствар када реч о усавршавању врлине бива једномислено подржана од многих врлинских људи.

5.  Када ава Антоније говори да смиреноумље измиче свим замкама ђавола, а други старац опет да смиреноумље јесте дрво живота узнесено на небеске висине, трећи пак да се смиреноумље не гневи нити другог разгневљује; те други такође каже: ако један човек каже другоме са смирењем „Опрости ми“, он тиме спаљује демоне – онда из свега наведеног ум читаоца стиче поверење у ревносном трагању за смиреноумљем. У другим поглављима ћеш пронаћи исту ствар. Зато је поредак свих поглавља заједно и оних појединачно од највеће користи ономе који чита ову књигу.

6. Будући да свако поглавље садржи изреке познатих и непознатих отаца, треба знати да смо најпре у азбучном поретку изложили оце чија имена смо могли да пронађемо, осим у случају када је са изостанком почетног слова нестало и само име.

7. Такође, општи распоред поглавља није уређен без поретка или насумично, већ је од највеће користи ономе који жели да свој ум ревносно посвети наведеном.

8. Након уводних поука долазе подвизи која најпре пристоје монасима: тиховање, покајништво и уздржање. Затим – идући дубље – поглавља мало по мало описују све савршеније подвиге, долазећи коначно и до општих врлина, тиме здружујући и усавршавајући подвиге оних који проводе живот у заједници, наиме: послушност, смиреноумље и љубав. Шта је веће или корисније од послушности? Шта је савршеније од љубави? Има ли шта узвишеније од смиреноумља?   

9. Овоме су додата и друга врлинска дела, а посебно описи великих дарова Божијих; јер откривења и разјашњења божанских речи – као и сила за баратање чудима и знаковима – јесу плод Божијег дара, а не људских напора. Међутим, неће погрешити ни онај који наведеном придода и такве ствари као што су потпуно удаљавање од људи, непрестано живљење без одеће или храњење дивљим биљкама. Такви подвизи су овде изнесени како би их ми могли вршити на сваки могући начин, а да би сами спознали у каквом су односу наши оци били према Богу и на какав начин је Он прославио људе који му искрено бејаше посвећени.

10. Пружајући завршни украс, целокупна књига се окончава изрекама отаца које укратко подучавају монашком делању.

11. Поглавља су следећа:

- Поуке светих отаца за напредовање према савршенству.

- Како свим силама треба тежити тиховању.

- О покајништву.

- О уздржању, као и да се не треба уздржавати само у храни, већ и у другим покретима душе.

- Различите утешне приче у случају борби које у нама покреће блуд.

- О сиромаштву, као и неопходности чувања од похлепе.

- Различите приче које нас припремају за подношење и храброст.

- О томе да ништа не треба чинити ради показивања /пред другима/.

- Да се треба чувати осуђивања других.

- О расуђивању.

- О томе да треба бити непрестано будан.

- О непрестаној молитви.

- О радосној гостољубивости и милосрђу.

- О послушности.

- О смиреноумљу.

- О подношењу зла.

- О љубави.

- О прозорљивцима.

- О чудотворцима.

- О врлинском начину живота.

- Изреке отаца који оседише у аскези, а које укратко показују њихову узвишену врлину. 

[Лазар Нешић]

Књига I

Поуке светих отаца за напредовање према савршенству (Παραίνεσις ἁγίων πατέρων εἰς προκοπὴν τελειότητος)

1. Неко упита аву Антонија: Чега треба да се придржавам да бих угодио Богу? Одговори му старац рекавши: Држи се овога што ти заповедам: Куд год да кренеш, увек имај Бога пред својим очима. Шта год да чиниш, имај сведочанство из Светог Писма. У коме год месту пребиваш, немој се брзо селити из њега. Придржавај се ових ствари и бићеш спасен.

(1. Ἠρώτησέ τις τὸν ἀββᾶ Ἀντώνιον λέγων· Τί φυλάξας τῷ Θεῷ εὐαρεστήσω; Καὶ ἀποκριθεὶς ὁ γέρων εἶπεν· Ἃ ἐντέλλομαί σοι φύλαξον· Ὅπου δ' ἂν ἀπέρχῃ, τὸν Θεὸν ἔχε πρὸ ὀφθαλμῶν σου πάντοτε· καὶ ὅπερ ἂν πράττεις, ἔχε ἐκ τῶν θείων γραφῶν τὴν μαρτυρίαν· καὶ ἐν οἵῳ δ' ἂν καθέζῃ τόπῳ, μὴ ταχέως κινοῦ. Τὰ τρία ταῦτα φύλαξον καὶ σώζῃ.)

[Лазар Нешић]

2. Ава Памво упита аву Антонија говорећи: Шта да чиним? Одговори му старац: Немој се уздати у своју праведност, немој бринути због ствари које су прошле и обуздавај  језик и стомак свој.

(2. Ἠρώτησεν ἀββᾶ Παμβὼ τὸν ἀββᾶ Ἀντώνιον λέγων· Τί ποιήσω; Λέγει αὐτῷ ὁ γέρων· μὴ ἔσο πεποιθὼς τῇ δικαιοσύνῃ σου, μηδὲ μεταμελοῦ ἐπὶ πράγματι παρελθόντι. καὶ ἐγκρατὴς γενοῦ γλώσσης καὶ κοιλίας.)

[Лазар Нешић]

3. Блажени Григорије /Богослов/ је говорио да има три ствари које Бог тражи од сваког крштеног човека: од душе исправну веру, од уста истину, а од тела целомудреност.

(3. Εἶπεν ὁ μακάριος Γρηγόριος ὅτι τὰ τρία ταῦτα ἀπαιτεῖ ὁ Θεὸς παρὰ παντὸς ἀνθρώπου ἔχοντος τὸ βάπτισμα· πίστιν ὀρθὴν ἀπὸ τῆς ψυχῆς, καὶ ἀλήθειαν ἀπὸ τῆς γλώσσης, καὶ σωφροσύνην ἀπὸ τοῦ σώματος.)

[Лазар Нешић]

4. Неко други рече да је један од отаца говорио како суха и уједначена исхрана, здружена са љубављу, брзо уводи монаха у луку бестрашћа.

(4. Ἔλεγεν ἄλλος ὅτι ἔλεγέ τις τῶν πατέρων τὴν ξηροτέραν καὶ μὴ ἀνώμαλον δίαιταν ἀγάπῃ συζευχθεῖσαν θᾶττον εἰσάγειν τὸν μοναχὸν εἰς τὸν τῆς ἀπαθείας λιμένα.)

[Лазар Нешић]

5. Он је такође говорио: Јавише једном неком од монаха за смрт његовог оца. Али овај одговори гласнику: Престани да хулиш, јер мој Отац је бесмртан.

(5. Εἶπε πάλιν· Ἐμηνύθη τινὶ τῶν μοναχῶν ὁ θάνατος τοῦ πατρὸς αὐτοῦ. Ὁ δὲ πρὸς ἀπαγγείλοντα· Παῦσαι, φησί, βλασφημῶν, ὁ γὰρ ἐμὸς πατὴρ ἀθάνατός ἐστιν.)

[Иван Недић]

"Лазаре, превиодиоче бесребрениче!" - узвик је мога дивљења.

[Лазар Нешић]

6. Ава Макарије упита аву Захарија: Кажи ми шта треба да чини монах? А овај одговори: Зар мене питаш оче? Рече опет ава Макарије: Имам пуно поверење у тебе, о чедо Захарија. Ава Захарија одговори: По мом мишљењу, оче, монах је онај ко у свему присиљава себе самог.

(6. Εἶπεν ἀββᾶ Μακάριος τῷ ἀββᾶ Ζαχαρίᾳ· Εἰπέ μοι, τί ἐστι τὸ ἔργον τοῦ μοναχοῦ; Λέγει αὐτῷ· Ἐμὲ ἐρωτᾷς πάτερ; Καὶ εἶπεν ἀββᾶ Μακάριος· Πληροφοροῦμαι εἰς σέ. τέκνον Ζαχαρία· Λέγει αὐτῷ ὁ Ζαχαρίας· Τὸ κατ' ἐμέ, πάτερ, τὸ ἑαυτὸν βιάζεσθαι εἰς πάντα, οὗτός ἐστιν ὁ μοναχός.)

[Лазар Нешић]

7. Ава Исаија презвитер је рекао: Један од отаца је говорио да човек пре свега треба да стекне веру у Бога, затим да непрестано жуди за Богом и не враћа зло за зло, те да задобије непорочност, истрајност, смиреноумље, чистоту, човекољубље и љубав према свима, затим покорност, кротост, дуготрпљење, подношење, жељу за Богом, непрекидно зазивање Бога са болом у срцу и истинском љубављу, а са циљем да не обраћа пажњу на прошлост већ на оно што ће доћи, да нема поверења у сопствена добра дела и молитве, као и да непрестано призива помоћ Божију у стварима које му се свакодневно збивају.       

(7. Εἶπεν ἀββᾶ Ἡσαίας ὁ πρεσβύτερος ὅτι ἔλεγέ τις τῶν πατέρων ὅτι ὀφείλει κτήσασθαι ὁ ἄνθρωπος πρὸ πάντων τὸ εἰς Θεὸν πιστεύειν, καὶ τὸ ἐπιποθεῖν τὸν Θεὸν ἀδιαλείπτως, καὶ τὴν ἀκακίαν, καὶ τὸ μὴ ἀνταποδοῦναι κακὸν ἀντὶ κακοῦ, καὶ τὴν κακοπάθειαν, καὶ τὴν ταπεινοφροσύνην καὶ τὴν ἁγνείαν, καὶ τὴν φιλανθρωπίαν, καὶ τὴν ἀγάπην εἰς πάντας, καὶ τὴν ὑποταγήν, καὶ τὴν πραότητα, καὶ τὴν μακροθυμίαν, καὶ τὴν ὑπομονήν, καὶ τὴν ἐπιθυμίαν εἰς Θεόν, καὶ τὸ συνεχῶς παρακαλεῖν τὸν Θεὸν μετὰ πόνου καρδίας καὶ ἀγάπης ἀληθινῆς πρὸς τὸ μὴ ἀτενίσαι εἰς τὰ ὀπίσω, καὶ τὸ προσέχειν εἰς τὰ ἐπερχόμενα, καὶ τὸ μὴ πεποιθέναι ἐπὶ τῇ ἀγαθοεργίᾳ ἑαυτοῦ ἤτοι λειτουργίᾳ, καὶ τὸ παρακαλεῖν τὴν βοήθειαν τοῦ Θεοῦ διὰ τὰ ἐπερχόμενα αὐτῷ καθ' ἑκάστην ἀδιαλείπτως.)

[Лазар Нешић]

8. Један од браће замоли аву Исаију за реч. А старац му одговори рекавши: Ако желиш да идеш за Господом нашим Христом, чувај реч Његову; а ако желиш свог старог човека да распнеш са Њим, удаљуј до краја живота од себе оне људе који те скидају са крста. Мораш бити спреман да подносиш презир, да не узнемираваш срца оних који ти чине зло, да се смираваш пред онима који ће желети да те потчине, да сачуваш ћутање и не осуђујеш никог у своме срцу.

(8. Ἀδελφὸς ἠρώτησε τὸν ἀββᾶ Ἡσαίαν λόγον. Καὶ ἀποκριθεὶς ὁ γέρων λέγει αὐτῷ· Εἰ θέλεις ἐξακολουθῆσαι τῷ Κυρίῳ ἡμῶν Ἰησοῦ, φύλαττε τὸν λόγον αὐτοῦ, καὶ τὸν παλαιόν σου ἄνθρωπον εἰ θέλεις συνεκκρεμασθῆναι αὐτῷ, τοὺς καταφέροντάς σε ἀπὸ τοῦ σταυροῦ ἐκκόψαι ὀφείλεις ἕως οὗ ἀποθάνῃς· καὶ ὀφείλεις ἑτοιμάσαι ἑαυτὸν εἰς τὸ φέρειν ἐξουδένωσιν, καὶ εἰς τὸ ἀναπαῦσαι τὴν καρδίαν τῶν κακοποιούντων σε, καὶ ταπεινῶσαι σεαυτὸν τοῖς θέλουσί σε καταδυναστεῦσαι, καὶ τὸ σιωπὴν ἔχειν τοῦ στόματος, καὶ τὸ μὴ κρίνειν τινὰ ἐν τῇ καρδίᾳ σου.)

[Лазар Нешић]

9. Он је такође говорио да напор, сиромаштво, странствовање, храброст и ћутање рађају смиреноумље, а оно заузврат отклања мноштво грехова. Ако човек не сачува смиреноумље, његово одрицање бива испразно.

(9. Εἶπε πάλιν ὅτι ὁ κόπος καὶ ἡ πτωχεία καὶ ἡ ξενιτεία καὶ τὸ ἀνδρίζεσθαι καὶ ἡ σιωπὴ τίκτουσι τὴν ταπεινοφροσύνην, ἡ δὲ ταπεινοφροσύνη ἀφίησι πολλὰς ἁμαρτίας· τοῦ δὲ μὴ φυλάσσοντος ταῦτα μάταια ἡ ἀποταγή.)

[Џуманџи]

On 9/18/2016 at 23:52, Лазар Нешић рече

У коме год месту пребиваш, немој се брзо селити из њега. Придржавај се ових ствари и бићеш спасен.

Zasto kaze ovo?