Чији су проблем занемаривана и злостављана деца? (Одговорност друштва)

[Дијана.]

Svrha ove teme je da spoznamo i osvijestimo odgovornost svih nas kad su u pitanju zlostavljana i zanemarivana djeca. "Svetost porodice" i "pravo na privatnost" su stereotipi koji još uvijek prevladavaju realnu potrebu da svi otvorimo oči i zaštitimo djecu, jer je to u najprečem interesu svih, cijelog društva, države,  a da se ne govori o moralnoj obavezi da se pomogne nekom djetencetu. Potrebno je da se obrati pažnja i REAGUJE. Postoji i zakonska obaveza da se prijavi nadležnima zlostavljanje i teže zanemarivanje, bilo policijji, bilo soc.radniku ili bar u stručnu službu škole u tom mjestu ako se radi o djetetu školskog uzrasta. Pri tome, onaj koji prijavljuje može da ostane anoniman, npr. ako prijavljuje telefonom, nadležni su dužni da stvar ispitaju. Ne možemo zatvarati oči i uši ako čujemo dječje jauke. I zlostavljanje žene bi  trebalo prijaviti, naročito ako je majka (ona najčešće nema hrabrosti za to). Ako su tu djeca, ona su traumirana čak ako zlostavljač ne povređuje direktno njih (najčešće je to sve u paketu). Zanemarivanje nije uopšte manje opasno... Imamo strašne slučajeve: djeca izgorjela dok je majka bila ko zna gdje; djevojčica silovana i brutalno usmrćena jer je bila prepuštena 'komšiji' ko zna koliko puta i koliko dugo, a kobnog dana na cjelodnevnom boravku... Dok majka pije sokić, njen partner siluje i usmrćuje njenu ćerkicu... (to su tri odvojena slučaja koji su potresli Srbiju u tri navrata).

Evo ovo pismo dječaka obznanjeno na fb govori o toj našoj dužnosti i odgovornosti. On ne zna kome da se obrati, ali osjeća da je trpljenje prevršilo mjeru i da neko već treba i mora da im pomogne. Drugi post govori o statistikama, to je naša tužna i ružna realnost, ali to su samo prijavljeni i obrađeni slučajevi. Najčešće oni koji su došli do CSR, a sistem SZ nam je takav da je vrlo malo izvodljivo da se išta sprečava, osim u velikim gradovima gdje postoje i savjetovališta u CSR, uglavnom se radi samo o rješavanju posljedica, teških posljedica porodičnih patologija. 

Treći post govori o inicijativama iz nevladinog sektora, koje su hvale vrijedne i dopuna institucionalnom sektoru, i u svim većim, a često i manjim gradovima ima takvih udruženja sa entuzijastima koji rade na pomaganju djeci i zaštiti djece. I njima čovjek može da se obrati zavisno od sastava njihovih timova, i za savjet, i za podršku, i za pomoć, a i da 'proslijede' slučaj institucijama. Velika je odgovornost upravo na vaspitačicama i učiteljicama, jer one će svakako saznati. Djeca imaju potrebu da to iskažu, u veoma mladom uzrastu možda neće ni verbalizovati, ali će pokazati kroz igru ili crtežom. U školskom uzrastu i crtežom, i riječju pisanom (u sastavu), i reći će drugovima, ili i samoj učiteljici. Učiteljice često obave posao soc.radnika, a nemaju pritom ni svu moguću pomoć i podršku stručnog tima škole (psihologa i pedagoga). No to proširuje temu. 

Nedostatak socijalnog radnika u obdaništu i osnovnoj školi je veliki hendikep društva, koji se mora nadoknađivati pažnjomm i brigom svih, i škole i vrtića (njihovog osoblja), NVO sektora, i svih ljudi, okoline, komšija, priatelja, rođaka... Zgražavamo se i tugujemo kad se strašne stvari djeci dese, i onda je zalud tražiti krivca (naravno krivac će krivično odgovarati), ali malo više pažnje, malo više svijesti, možda može velika tragedija da se spriječi. Konkretno, surovo silovanje i ubistvo četvorogodišnje K.J. prije desetak godina - pisalo se da je najbliža okolina znala da se 'nešto dešava', dijete je trebalo zaštititi od majke i očuha, i onda se potresla cijela Srbija, (i šire), traži se smrtna kazna, proziva CSR (koji je možda mogao da se angažuje više i bolje, ali realno ne može biti 24h prisutan u svakoj problematičnoj porodici). Većina seksualnog zlostavljanja djece dešava se u porodici (incest!) ili to čine čike poznate djetetu (otac ili rođak nekog iz djetetove blizine), ako dijete to iskaže ili se na neki drugi način sazna, MORA  da se reaguje. Fizičko zlostavljanje je naravno u porodici, i bez obzira na debatu o opravdanosti ikakvog fizičkog kažnjavanja, zna se šta je kažnjavanje a gdje prelazi u zlostavljanje. 

Ako ima kod vas neki SOS telefon za djecu, zapišite ga, nazovite ga. Ako nema, a znate da neko dijete maltretira ili ugrožavajuće zanemaruje, prijavite tog nekog, ma bio on vaš brat, sestra, prvi komšija, najbolji prijatelj. Možda ćete djetetu spasiti život, u svakom slučaju ono će rasti zdravije i srećnije ako mu se pruži pomoć na vrijeme. Ono na to ima pravo. Ima pravo po ustavu svih civilizovanih država na posebnu zaštitu, jer je prepušteno na milost  i nemilost odraslima, okolini i društvu. 

 

 

[JESSY]

Dve tragične sudbine život je spojio u NAJTUŽNIJU SRPSKU PRIČU

 

Tužna sudbina žene koja je ostala bez sina zbog brutalnog vršnjačkog nasilja i dečaka koga je majka napustila i prepustila životu sa nasilnim ocem, spojile su se juče. Njena tuga neće nikada prestati, a za ovog dečaka čija je ispovest potresla Srbiju možda ima nade.

Foto: RAS SrbijaDragana Jankovic majka pokojnog Alekse Jankovića

 

Tragedija koja se pre pet godina dogodila u Nišu, kad se Aleksa Janković, tada četrnaestogodišnjak ubio jer više nije mogao da podnese surovo maltretiranje i nasilje od svojih vršnjaka, otvorila je bolnu stranicu u životu njegovih roditelja, ali i nadljudsku snagu da pomognu onoj deci čije je detinjstvo obeleženo stalnom strepnjom hoće li doživeti novi dan.

 

Svedoci smo, na žalost, mnogih slučajeva nasilja nad decom, i od vršnjaka, i od roditelja.

Poslednji takav koji je potresao Srbiju je sudbina dečaka iz okoline Kladova, čije pismo pisano rukom, a potom objavljeno na društvenim mrežama, predstavlja potresno svedočanstvo brutalnog nasilja njegovog oca uz koje su on i starija sestra odrastali.

Njihova jedina želja je da imaju kuću koju će zvati domom, bilo gde, samo što dalje od pijanog i nasilnog oca.

Foto: Privatna arhivaPismo dečaka M. B. čija je sudbina potresla Srbiju

 

Nadamo se da na tu priču niko nije ostao ravnodušan, ali šta smo po tom pitanju učinili? Jesmo li osim uzdaha i onog "strašno, jadna deca..." otišli dalje? 

Srećom, neko jeste.

To je upravo Aleksina mama.

Čim je saznala za ispovest šesnaestogodišnjeg  M. B iz Kladova, Dragana Janković, Aleksina mama, pokušavala je na sve načine da dođe do dečaka i nekako mu pogne.

Uspela je da stupi u kontakt sa njim i preko svog fejsbuk profila i tviter naloga podelila je svoju radost što je mogla da mu kaže da je uz njega i da želi da mu pomogne.

- Javio mi se dečak Mikica iz Kladova. I on i sestra su dobro. Osećam u njegovom pisanju da mu znači naša podrška. Obećala sam, da smo mi dobri ljudi, a mnogo nas je ovih dana tu! – napisala je ona na svom fejsbuk profilu.

Ona je podelila i informaciju da je dečak dobro i da se sa sestrom nalazi kod babe.

- Molim vas da pomognemo tako što će biti u nekoj od sigurnih kuća. Ukoliko bilo koga poznajete, a može da pomogne javite – podelila je svoj apel Aleksina mama. 

Ovo je nova bitka Dragane Janković. Prvu je posle beskrajne tuge zbog izgubljenog sina, ova hrabra i jaka žena započela insistirajući na usvajanju takozvanog Aleksinog zakona, koji bi trebalo da reguliše i spreči vršnjačko nasilje.

Nadamo se da će iz obe izaći kao pobednik, kao i da će dečak iz Kladova zajedno sa svojom sestrom dobiti ono što se zaista naziva domom – mirno mesto za dostojanstven život.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/dve-tragicne-sudbine-zivot-je-spojio-u-najtuzniju-srpsku-pricu/01y4emh

[александар живаљев]

44 minutes ago, Дијана. рече

Svrha ove teme je da spoznamo i osvijestimo odgovornost svih nas kad su u pitanju zlostavljana i zanemarivana djeca. "Svetost porodice" i "pravo na privatnost" su stereotipi koji još uvijek prevladavaju realnu potrebu da svi otvorimo oči i zaštitimo djecu, jer je to u najprečem interesu svih, cijelog društva, države,  a da se ne govori o moralnoj obavezi da se pomogne nekom djetencetu. Potrebno je da se obrati pažnja i REAGUJE.

Наравно, подржавам. Могао бих из клиничког искуства, када би то било етички оправдано, да наведем много драстичније и дуготрајније примјере злостављања, и то од стране мајки.

Психолози кажу да се ту вртимо у зачараном кругу: злостављач- злостављени који постаје злостављач или се везује за неког новог злостављача.Слажем се са Дијаном да без стручне помоћи нема изласка из тог зачараног круга.

Црква као заједница може много да помогне у превенцији проблема ако његује литургијску, наспрам у модерном свијету преовлађујуће антилитургијске свијести. Али, то није само обредни нити уско схваћени "мисијски" задатак, него животно питање опстанка у вјери као дјелатној љубави. Бојим се да до клира црквеног сва та питања нијесу допрла.

[Дијана.]

Dragi brate Aco, i sama sam spomenula samo one nesrećne i tragične slučajeve koji su bili i medijske senzacije, dakle, javno poznati. Tragika dešavanja u porodici ostaje breme humanističkih profesija, a ljudi rado zatvaraju oči, ili su 'previše osjetljivi', pa bi radije da ne znaju šta se  sve dešava u porodicama, ili su baš neosjetljivi i ne mare. 

Crkva i agapijska zajednica je jedna druga i drugačija perspektiva toj stvari. Idealno, u crkvenoj zajednici, među hrišćanima, trebalo bi da prirodno postoji mreža podrške. Nažalost, znamo da realno to često nije tako. Ali namjerno ova tema je u odjeljku koji govori o društvenim dešavanjima i odgovornosti društva za brigu o ljudima (institucija i zajednice, tj.svakog pojedinca, sve ukupno uzevši), jer crkveni aspekt to sužava. Radi se o stvarima etičke prirode, običnoj ljudskoj solidarnosti i svijesti koja nema veze sa vjerskim opredjeljenjem. 

[Ненад Р.]

Треба се борити против свих врста насиља фронтално, а поготово насиља која су усмерена према деци. Једино право решење је нулта толерација према томе и да сваког насилника стигне правда, а да деца и остали буду заштићени.За то треба акција целог друштва.

Што се постављеног питања тиче, то је проблем нашег друштва у целости.

[JESSY]

Dečaka iz Kladova je otac krvnički maltretirao godinama, a odgovor države je ZA NEVEROVATI!

 

Centar za socijalni rad i Tužilaštvo u Negotinu tvrde da dečak čije je pismo potreslo Srbiju preteruje i da slučaj nije dramatičan.

- U Centru za socijalni rad su posle napada vilama mom unuku i unuci rekli da budemo smireni - kaže za „Blic” dečakova baka Katarina Bunić. 

Pre mesec dana u porodičnom dvorištu bake Katarine izbila je scena koju će, kako kaže, pamtiti ceo život. Njen sin napao ju je vilama pred decom, što je ona prijavila policiji. Kaže, to nije prvi put da njen sin pravi takve scene. 

 

 Baka: Majka uzrok sukoba?

Kako priča baka Katarina, majka njenih unučića ostavila je decu kada su imali samo nekoliko godina.
- Ona se preudala i dobila četvoro dece. Međutim, skoro se odjednom pojavila, kaže hoće da vidi decu. Dođe ona sada kod mog sina, pa pije sa njim. Plače mu da deca neće da je prihvate, a on dođe i viče na dečaka „što ne prihvataš svoju majku?” - priča baka Katarina. 

- Dečak živi kod mene jer je pre godinu dana pokušao da se ubije zbog mog sina. Popio je mnogo tableta, a svemu tome je prethodilo maltretiranje njegovog oca. Posle toga Centar za socijalni rad dozvolio mu je da pređe kod mene - priča baka Katarina.

 

Tortura se nastavlja.

- Već godinu dana spavamo sa zaključanom kućom. Deca drhte od straha da ih ne prebije, jer znao je nekada iz sna da ih digne i maltretira - priča baka.
- Svake nedelje razgovaramo s njima. Međutim, ni dečak, ni baba ni sestra nisu rekli da imaju bilo koji problem sa ocem. Izjave koje daju su kontradiktorne - kaže Ljubiša Stojković, direktor Centra za socijalni rad Kladova.Iako baka Katarina i njeni unučići strepe i mole za pomoć, u Centru za socijalni rad Kladova navode da u poslednjih godinu dana problema nije bilo.

Takvog stava je i Milosav Srećković, v. d. osnovnog tužioca u Negotinu.

- U toj svađi otac nije tukao sina, već je izbio sukob između majke i sina oko vaspitanja dece. Obavljeno je saslušanje svih njih, a nakon krivične prijave koja je podneta on ih više nije maltretirao. Dečak je posle svega toga došao na ideju da dobije kuću - objašnjava Srećković.

Foto: Facebook

 

U petak će u Kladovu biti konferencija o slučaju gde će biti prisutni policija, socijalni rad i eventualno neuropsihijar. 

Bez obzira na epilog sve institucije: policija, tužilaštvo i centar za socijalni rad situaciju moraju da ubrazaju ceo proces.

Porodično nasilje, bilo nad decom ili nad ženama, uzelo je maha i veoma su česti tragični ishodi kada je svaka pomoć zakasnela, a delovanje institucija jalovo.

Ukoliko želite da pomognete porodici dečaka, pomoć možete poslati njegovoj baki Katarini Bunić, uplatom na račun u Komercijalnoj banci: 205900100607397116.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/decaka-iz-kladova-je-otac-krvnicki-maltretirao-godinama-a-odgovor-drzave-je-za/q3nshmg

[Дијана.]

Pismo trinaestogodisnjaka koji se ubio zbog maltretiranja od strane vrsnjaka. Slucaj nije kod nas, ali je nazalost, univerzalne prirode, uvijek podsjecajuci na odgovornost SVIH, cijelog drustva u ovakvim slucajevima. Njegovi roditelji zele da se prica siri kako bi se spasao zivot nekom drugom djetetu/djeci.

 

 

https://www.facebook.com/daniel.fitzpatrick.7/videos/1272100306134366/

 

[Дијана.]

Нажалост, свједоци смо бројних убистава и самоубистава дјеце, и тешко је рећи која је појава ужаснија. готово увијек у тим случајевима, кад се погледа породична анамнеза, виде се као фактори занемаривање и злостављање. (Усљед занемаривања често дјеца настрадају и несрећним случајем). Ове трагедије у којима страдају дјеца су тешке, апелују на саосјећање и размишљање - како предуприједити, шта друштво, институције, заједница, сваки појединац могу да учине да се то спријечи?  Када се све то издешава, реакције јавности су бурне, чини се ово и оно, вијести, апели, петиције... Морамо јачати своју свијест да се нешто мора учинити прије него што се десе најстрашнје ствари, и да више нема бенигног и безопасног злостављања, али видимо да и сиромаштво, које опет указује на небригу друштва, може бити окидач. СВАКО има моралну дужност да пријави злостављање жене а нарочито дјетета, као и занемаривање дјетета, у својој околини за које зна. Буквално ће можда неком дјетету спасити живот... Може се пријавити полицији, анонимно, у ЦСР, или надлежну основну школу... или бар рећи познанику који ради у образовној или здравственој институцији. Потребна је будност и одговорност СВИХ!

Дјеца су толико преосјетљива данас, толико је у порасту злостављање у породици и вршњачко злостављање, да је потребна озбиљна иницијатива друштва и заједнице да се ради на превенцији, да се дјеца у школи оснажују, уче комуникацији и ненасилном рјешавању конфликта, да траже помоћ, да знају коме се могу обратити за помоћ. Такође су потребни озбиљни програми обуке и савјетодавног рада с родитељима и наставницима. Најједноставније је да се обављају у школи, и бескрајно се увећава одговорност стручних тимова, и надајмо се да ће свијест одговорних у смислу друштвене бриге о дјеци порасти толико да се и социјални радник нађе у школи, првенствено у основној школи, па и вртићу не само као хуманистички стручњак, него и као лице које фактички спроводи позитивну друштвену контролу над породицом, зарад добробити подмлатка, што би требало да буде један од највећих приоритета сваког друштва, државе или нације...

[Дијана.]

Majka i sin primali su socijalnu pomoć od koje se da živeti dan-dva (pa nek je i deset!). Malo ojačavši, sin je počeo da radi kao sezonski nadničar. Ali, ako i ima potrebe za nadničarem, nema danas više tog bačkog paora koji bi mogao i da ga plati. 

Prošle godine, dečak je morao da napusti treći razred ugostiteljske škole, jer nije imao čime da plaća mesečnu kartu za autobus - od svog sela do Bečeja i nazad. Kad je mati Marija kod predsednika opštine išla da moli za stipendiju, kako bi njen sin nastavio školovanje, išla je i molila uzalud. Dečak se obesio u nedelju, na Veliku Gospojinu, i danas mu je sahrana. 

I znam još nešto, kad sledećeg juna meseca povedem svoju decu na Tisu da je posmatramo dok cveta - dok se iz nje rađaju rojevi tiskih cvetova upravo da umru - spomenućemo se hrabrosti mladića koji se obesio da bi nam svima jasno stavio do duše gde je mesto mladosti i nevinosti u Srbiji danas, koje su joj namenile njene institucije najvišeg ugleda: Vlada i Crkva. 
- See more at: http://www.danas.rs/dijalog/kolumnisti.1079.html?news_id=326861#sthash.UvUJLLyU.dpuf

[Sanja Т.]

O Bože , kako je ovo tužno. Čitava situacija, sve tužnije od tužnijeg.