Понеки коментар...

[Биљана 1234]

неки пут од фотки овде на форуму остану само бројеви

неки пут истрчим пред руду, ал понавља се па сам навикла

има оно са голубовима и гмизавцима

срећа моја што не чујем добро, а и вид ми ослабио

[Anika]

Готово је...  заљубила сам се.

 

 

[Лапис Лазули]

пре 9 часа, Anika рече

Готово је...  заљубила сам се.

 

 

Gotovo? Valjda tek pocinje?

Predlog za novi avatar

 

[JESSY]

пре 15 часа, Драшко рече

Jel ovo odgovarajuće tema?

e, pa nije bata Drale...

napisi neki komentar na temu nes kafe....

[JESSY]

“Samo da skoknem” parkiranje je navika nesavesnih vozača da na kolovozu, često tik iza znaka za zabranjeno zaustavljanje, ostave kola, uključe sva četiri migavca, kako bi “samo skoknuli” do dragstora, pekare, kladionice, banke ili apoteke. Da problem bude veći, ovo se dešava najviše upravo u najprometnijim ulicama grada. Uvek se neko nađe da parkira u “samo da skoknem” stilu. A dovoljan je jedan jedini nepropisno parkiran auto i da cela jedna traka maltene bude neprohodna. Zašto svi vozači moraju da ispaštaju zbog nekoliko nesavesnih? Zato što nesavesne nema ko da kazni. Zapravo, dovoljno bi bilo da su upozoreni, ali nema ni toga. gde su policajci kada su najpotrebniji? Zašto je toliko teško poslati njih 5-10 da samo stoje na ulici i upozoravaju nesavesne vozače? Ne mora ni da ih kažnjavaju, dovoljno je da im jasno stave do znanja da nepropisno parkiranje neće biti tolerisano. Zašto bilo ko da juri pravi parking, ako vidi da će i ovako, parkirajući na kolovozu, da prođe nekažnjeno? I na kraju krajeva, kako to da saobraćajcima nije teško da asistiraju Parking Bahatom servisu, a ne mogu sami svoj deo posla da odrade? Ne treba svako nepropisno parkiranje da bude kažnjeno dizanjem automobila, dovoljna je i obična kazna, ili samo upozorenje saobraćajnog policajca.

 

https://www.juznevesti.com/komentar/Milos-Boskovic/Ni-5-minuta-ni-30-sekundi-ni-sekund.sr.html

[-Владимир-]

пре 10 часа, Anika рече

Готово је...  заљубила сам се.

 

 

Бог нек те чува...

[Лапис Лазули]

пре 15 минута, -Владимир- рече

Бог нек те чува...

To sam i ja pomislila. Trebace joj svakako. Al reko ajd da budemo pozitivni.

[Anika]

Хвала добри људи.... Оно јесте, данас је све тако неизвесно и несигурно.

[Anika]

E ljudi, ne racunajte na ovo, malo me samo uhvatilo vino, bio dobar provod.

Jos nisam resila da nekom poklanjam svoje srce.

[Лапис Лазули]

1 hour ago, Anika рече

E ljudi, ne racunajte na ovo, malo me samo uhvatilo vino, bio dobar provod.

Jos nisam resila da nekom poklanjam svoje srce.

U vinu je istina! Pazi se!  

[Лапис Лазули]

 

https://m.facebook.com/Secularbuddhism/photos/a.1446639152330370.1073741828.1445226139138338/1482980858696199/?type=3&source=48&refid=17&_ft_=top_level_post_id.10211054923984101:tl_objid.10211054923984101:throwback_story_fbid.10211054923984101:thid.1085534641:306061129499414:2:0:1488355199:9156403754373063976&__tn__=E

 

[JESSY]

А ко плаћа „Узми рачун”

Аутор: Милан Р. Ковачевићнедеља, 12.02.2017. у 08:15

Не зна се ко је донео одлуку да се организује наградна игра „Узми рачун и победи“. Саопштено је да у игри учествују само коверте у којима има бар десет слипова плаћања картицом или десет фискалних рачуна, сваки вредности 100 или више динара. Учествују само пунолетна лица с пребивалиштем или боравиштем на територији Србије. Како ће се то проверавати кад на коверти пише само име и адреса пошиљаоца? И број телефона.

А да ће бити права навала на игру показује то што је и пре „полувремена” целе ове акције узето милион и по коверти. Или ће се бесплатне коверте користити и за нешто друго? Коверте су прво продаване у поштама, па је то неко из неког разлога променио да буду „бесплатне“. А пошто нема „бесплатног ручка“, то ће „народ позлатити“.

Неко је уговорио с неким да штампа те коверте. Други је с Поштом уговорио да се оне дају бесплатно, а да се онима који су их већ платили врати новац. А ко и колико зарађује од свега тога „бесплатног“? Колико ће и коме Пошта платити и колико ће министарство платити Пошти? Влада и Пошта су повезана лица, а ко је онај трећи? Зашто су учесници ослобођени и од симболичних плаћања? Ни сакупљање коверти у претинцу 2222 неће бити бесплатно. Било би пристојније да коверте и услуге Поште плаћају учесници наградне игде, а не сви порески обвезници.

Саопштено је и да ће слање коверти трајати до краја марта ове године, ако неко не промени и ту одлуку. Можда ће календар игре бити усклађен са изборима. Основан је Контакт центар Министарства државне управе и локалне самоуправе ([email protected]), али су и њихова сазнања о организовању и крају ове наградне игре танка. И откуд то да је игра доспела у надлежност Министарства државне управе кад је реч о порезу, буџетским издацима и поштанским услугама?

Још се не зна шта и колико ће порески обавезници поклонити изабраним добитницима, нити колико ће бити згодитака. Речено је да ће то бити одлучено у другој половини овог месеца. За овако масован одзив подесиће се ваљда добре награде. Из које ставке буџета, не знамо. За сада је можда и драж игре у томе што се не знају награде. А не треба пореске обвезнике много упућивати у расходе државе, транспарентност може да нервира.

Саопштено је да су планирана укупно четири извлачења добитака која ће бити организована једанпут недељно. Не зна се како и ко ће то радити. Пред ТВ камерама или некако друкчије? Да ли ће се и како проверавати валидност коверти? Јер ако су их послали млади, не важе. Да ли су пошиљаоци с боравиштем у Србији или су се послужили туђом адресом? Контакт центар саопштава да ће се и правила наградне игре појавити у другој половини фебруара.

Али и та информација је непоуздана. По закону, само игре на срећу захтевају правила игре. А у игре на срећу спадају само оне „уз наплату“. По закону, Министарство финансија одлучује која је игра „на срећу“. Ова је за учеснике очито бесплатна, али ће је стварно платити, можда и папрено, сви порески обвезници. Међутим, фискални рачуни се добиjају само од уредних пореских обвезника, а недодирнути остају они на црном тржишту, који играју другу игру. Била би боља активност добиjања рачуна који нису фискални, а који би откривали прекршиоце и доносиоцима доносили згодитак, бар у висини цене рачуна плаћеног на тај начин.

Златно је правило сваког сврсисходног подухвата: прво направити план и предрачун коштања и користи. Зашто то не важи за државни буџет, него се ради по ономе да „онај ко не зна одакле му новац долази не зна ни куда му одлази“.

[Anika]

Ne dajte da u vama ubiju ljudskost ljudi koji je nemaju.

Ne dajte da to učine načinima na koji vas povrijede, slome, obeshrabre ili razočaraju jer slobodni ste onoliko koliko je jaka u vama ljudskost.  Ne dajte da vas zarobe željom za osvetom i da počnete razmišljati da mir dolazi tek onda kada vratite jednakom mjerom. Nema tada mira, tada dolazi samo neprekidno nemirno razmišljanje, kako izravnati račune i ubitačna borba kojoj nema kraja ni konca. A život na koncu opet vrati svima ono što dadu.

Ne dajte da u vama ubiju ljudskost ljudi kojima vam se obraćaju samo onda kada od vas imaju neki interes. Imate mogućnost izdignuti se iznad takvih, i biti svjesni da vaša dobrota ne mora biti izvor vaše slabosti, već izvor vaše snage. Ne dajte da u vama ubiju ljudskost ljudi koji se smatraju većim od vas, pa da se i vi počnete na sve načine penjati ne bi li bili viši od njih, pustite ih neka se kupaju u svom egu do trenutka kada će se u njemu početi gušiti.

Ne dajte da u vama ubiju ljudskost ljudi koji nemaju svoga cilja i kojima je cilj uplitati se u tuđe živote i puniti ih negativnošću. Zadržite svoj vedri duh usprkos parazitima koji vas okružuju i napravite granice, dostojanstveno i spokojno. Ne dajte da u vama ubiju ljudskost ljudi koji siju strah na sve strane jer putem toga straha lakše će kontrolirati druge, zadržite svoj mir jer samo zadržavajući njega zadržavate i svoju ljudskost.

Ne dajte da u vama ubiju ljudskost ljudi koji su spremni sve učiniti samo da dođu do svoga cilja. Ako nemate razloga biti na njihovom putu pomaknite se sa njega, nađite svoju životnu oazu daleko od prisustava takvih i uživajte u svojoj slobodi i svom miru. Svaki put kada s takvima uđete u ring ne očekujte lijep nastavak svoga životnog puta. Neka vam mir koji dolazi iz nutrine vaše duše nadjača sve navale ega! Zadržite ljudskost, cijena mira i sreće nalaze se samo u njoj i nigdje drugdje.

Autor: Mario Žuvela
Izvor: savjetnikuspjeha.com

[Лапис Лазули]

[JESSY]

SRCE POD PRITISKOM: Đubre

 

MIRJANA BOBIĆ-MOJSILOVIĆ

 

Predsednički kandidati su putovali po Srbiji, pravili mitinge, slikali se, slali poruke, brojali prisutne na trgovima, takmičili se ko ima više glava po kvadratnom metru - kao da su se svi takmičili za količinu "lajkova" na "Tviteru", "Instagramu" i "Fejsbuku", pratile su ih kamere i foto-aparati, izborni štabovi i oficiri za odnose sa javnošću, borba je bila ogorčena i puna teških reči, ostrašćenosti, mržnje i spektakularnih obećanja, bandere su bile oblepljene plakatima, autobusi su prevozili ljudsku scenografiju sa jednog kraja na drugi.

Zanimljivo je da su svi proputovali Srbiju uzduž i popreko, a da nikom nije palo na pamet da očisti Srbiju koja se davi u đubretu, u najlon kesama, plastičnim flašama, i da umesto cveća i samoniklog bilja, iza okopnelog snega po našim livadama, brdima i dolinama, a naročito u rekama, potocima, kanalima i obalama, stoji najporazniji dokaz o srpskom stanju stvari - okruženi smo đubretom i đubre je bauk koji kruži svuda oko nas.

Niko se nije dosetio da očisti Srbiju. Niko se nije udostojio čak ni da primeti da naše reke liče na razvaljene kontejnere za đubre, nikom nije palo na pamet da primeti da je srpska slika i prilika najveći nepobitni dokaz o tome gde se nalazimo, kuda idemo i kakvi smo to postali.

Pominjati đubre usred parola o svetloj budućnosti, sigurnom putu ka EU, ulasku u NATO, našim svetskim prijateljima, nekako nije pristojno, zar ne? A ono o čemu se ne govori, to i ne postoji?

Đubre koje se nalazi svuda oko nas, postaje, međutim, metafora. Politička metafora koja poput prljavih i razbacanih najlon kesa po krošnjama drveća i po žbunovima kraj obala reka, govori o tome da tonemo, o tome da smo odustali.

O tome dokle smo stigli. A stigli smo, izgleda, do totalnog nemara prema vlastitoj zemlji. Taj nemar još je očigledniji usred svih tih uspaljenih političkih parola, plakata koji su lepljeni, cepani, prelepljivani, preko oronulih trgova, napuštenih domova kulture, prašnjavih i popucalih izloga nekadašnjih robnih kuća i sportskih centara, preko bede koja se kezi na svakom ćošku.

Siromašna zemlja, zemlja bez budućnosti, uvek je prljava, aljkava i dronjava.

Kao da su predsednički kandidati i njihove svite putovali kroz Srbiju sa povezima na očima. Voleti Srbiju znači dovesti je u red. Da su stranački aktivisti krenuli da popisuju ko baca đubre, a ne ko će za koga da glasa, Srbija bi imala čemu da se nada.

Ovako, sva ova furtutma podseća na aljkavu domaćicu koja ispod tepiha nogom ćuška đubre, ali zato pre dolaska gostiju ne zaboravi da stavi karmin.

Prvi znak da je Srbija krenula napred bez sikiracije, da može brže-jače-bolje, da smo razumeli da - ljudi koje čekamo smo mi, i da je dosta bilo i da smo pokrenuli promene, biće onda kad deponija prestane da bude opis društvene svesti i kada masovno uzmemo metle, lopate i vile u ruke, i kada taj poduhvat podrže svim sredstvima mediji i svi učesnici političke scene.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:658215-SRCE-POD-PRITISKOM-Djubre#.WOCr614_Ki4.facebook