Свети Архијерејски Сабор 2016. године

[Драгана Милошевић]

http://www.spc.rs/sr/saborna_arhijerejska_liturgija_u_petshkoj_patrijarshiji

[александар живаљев]

Његова Светост Патријарх Српски Иринеј началстовао је данас вечерњој служби у манастиру Високи Дечани у присуству више архијереја СПЦ. На вечерњој су певали дечански монаси и богословци Нишке богословије. (отац Сава Дечанац)

[JESSY]

Патријарх и архијереји стигли у манастир Високи Дечани

15. Мај 2016 - 7:59

(фотогалерија)

Дечанско монашко братство предвођено својим игуманом, високопреподобним архимандритом Савом, дочекало је 14. маја 2016. године у поподневним часовима, Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и архијереје Српске Православне Цркве сабране поводом почетка редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

У недељу, 15. маја 2016. године, архијереји ће узети молитвено учешће на светој Литургији у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Призрену, а затим и у чину освећења обновљених зграда Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Радни део Светог Архијерејског Сабора започеће 16. маја 2016. године у Патријаршијском двору у Београду

[александар живаљев]

Освећена обновљена здања Призренске богословије

15. Мај 2016 - 12:29

(фотогалерија)        (фотогалерија 2)

Његова Светост Патрујарх српски г. Иринеј служио је 15. маја 2016. године свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Георгија у Призрену уз саслужење архијереја наше отачаствене Цркве који су се сабрали на почетку редовног заседања Светог Архијерејског Сабора.

После литуријског сабрања, Његова Светост је, уз саслужење српских епископа, извршио чин освећења обновљених зграда Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Овом приликом Патријарх српски г. Иринје освештао је и споменик ктитору Призренске богословије, знаменитом Сими Андрејевићу Игуманову. Пажњи читалаца препоручујемо фотогалерије (1 и 2) са светлописима ђакона Драгана С. Танасијевића. Следи опширинији извештај.

http://www.spc.rs/sr/osvetshena_obnovljena_zdanja_prizrenske_bogoslovije

[Heruvim]

Добро је за сада све је у најбољем реду без ружних текстова и наслова и скандала.... Све је молитвено и некако смирено и тихо молимо се да то тако буде до краја САС- а. 

[александар живаљев]

После литуријског сабрања Патријарх Српски је прошетао улицама Призрена заједно са Епископима и осталим званицама прошетао улицама Призрена. Његова Светост је по доласку у Богословију уз саслужење српских епископа, извршио чин освећења обновљених зграда Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Овом приликом Патријарх српски г. Иринје освештао је и споменик ктитору Призренске богословије, знаменитом Сими Андрејевићу Игуманову (1871). Ученици богословије су потом приредили пригодан програм и Патријарх Иринеј је доделио највиша одликовања СПЦ институцијама и појединцима који су допринели обнови Богословије. Данашња свечаност завршена је ручком у новој пространој трпезарији Богословије.
Фотогалерија са сајта СПЦ: http://spc.rs/sr/prizren_fotogalerija_2
(Призренска Богословија је потпуно запаљена у нередима косовских Албанаца 2004. године. Обнова је почела 2005. године и захваљујући средствима која су обезбедили Европска Комисија, Влада Србије, Норвешка Влада, Сретењски манастир из Москве, Међународна православна хуманитарна организација и други донатори читав комплекс је у потпуности обновљен. Школа је обновила свој рад још 2011 године са 11 ученика. Тренутно у овој школи живе и раде 52 ученика и 10 наставника). (отац Сава Дечанац)

После литуријског сабрања, Његова Светост је, уз саслужење српских епископа, извршио чин освећења обновљених зграда Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену. Богословију су, заједено са свим призренским храмовима и стотинама српских кућа, спалили Албанци током мартовског погрома 2004. године. Патријарх Иринеј је овом приликом позвао наш народ који је опстао на Косову и Метохији да остане и даље тамо где су му живели преци и тамо где су му гробља предака.

-Такође апелујемо на оне који су силом прилика морали да напусте ове просторе да се полако врате тамо где су им преци живели, на овој светој земљи, да би ова земља била и остала српска земља. Молимо Господа да сачува наше светиње, Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу и многе друге светиње које су опстале, као и зидове и рушевине оних које су спаљене и порушене, са надом да ће бити обновљене. Није први пут у историји да смо подизали из пепела, на зидинама срушених храмова обнављали смо и опстајали, ако будемо са Господом биће Господ са нама, рекао је патријарх Иринеј.

-Ово је велики дан за српски Призрен, Српску Цркву и српски народ на Косову и Метохији, рекао је Патријарх након освешћења Богословије, подсетивши да је она прва српска школа на Космету, да је некада то била Богословско-учитељска школа, зЗначајна установа која је 140 година радила без престанка. -Велике личности су прошле кроз њу, многи од ученика су постали водеће личности у нашој Цркви. Ово је једна од најзначајнијих и најзаслужнијих богословија за нашу културу и Цркву, рекао је патријарх Иринеј и додао да је трагедија ове Богословије, која је била запаљена, била трагедија за цео народ и да је мало ко веровао да ће доћи до њене обнове, али да се обнова догодила захваљујући добрим људима, Србији и помоћи из Норвешке.

-Надамо се да ће обнова Призренске богословије бити повод и прилика Србима да се врате у Призрен, не само овде него на цело Косово и Метохију. Ово је српска земља, када сам дошао овде као ученик 1947. године, као ученик ове Богословије, Призрен је имао 18.000 Срба, подсетио је поглавар Српске Православне Цркве.

Овом приликом Патријарх српски г. Иринеј освештао је и споменик ктитору Призренске богословије, знаменитом Сими Андрејевићу Игуманову. /.../

Свечани чин освећења обновљених здања Призренске богословије била је прилика и да Патријарх српски г. Иринеј заблагодари добротворима који су помогли обнову једне од најзначајнијих просветних установа наше свете Цркве. Орден Светог Саве другог степена додељен је Сретењском ставропигијалном манастиру у Москви и г. Станку и гђи Невенки Станић из Бања Луке. Орден Светог краља Милутина додељен је Европској Комисији, Влади Краљевине Норвешке, Међународној православној хумантираној организацији и г. Младену Милановићу из Мркоњић Града.

http://www.spc.rs/sr/osvetshena_obnovljena_zdanja_prizrenske_bogoslovije

 

[александар живаљев]

Бесједа митрополита Амфилохија на литургији у Светој лаври Пећкој:

http://svetigora.com/node/18802

Из бесједе Свјатејшег Патријарха Иринеја у Призрену:

https://youtu.be/AO9Sf0A9FRc

[александар живаљев]

Отпочео радни део Светог Архијерејског Сабора

16. Мај 2016 - 18:32

Овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве свечано је отворено Саборном светом Литургијом и призивом Светога Духа 14. маја 2016. године у царској лаври Пећкој Патријаршији - древном седишту Архиепископâ и Патријараха српских.

Данас, 16. маја 2016. године, Сабор наставља своје заседање у Патријаршијском двору у Београду, на коме ће бити разматране теме у његовој надлежности, а тичу се целокупног живота Цркве. Сабор ће узети на знање извештаје свих епархијских архијереја о животу и раду поверених им епархија у протеклој години и размотриће потребе, али и могућности и задатке Цркве у периду који долази. Такође ће узети на знање и извештај о раду Светог Архијерејског Синода (и високих установа у његовој надлежности: Патријаршијске библиотеке и Музеја, као и високих и средњих богословских школа), Патријаршијског управног одбора, Великог црквеног суда. Свакако, посебну пажњу Сабор ће посветити Светом и Великом Сабору Православне Цркве који ће се одржати на Криту у периоду од 18. до 27. јуна 2016. године.

http://www.spc.rs/sr/otpocheo_radni_deo_svetog_arhijerejskog_sabora

[александар живаљев]

3 hours ago, александар живаљев рече

Свакако, посебну пажњу Сабор ће посветити Светом и Великом Сабору Православне Цркве који ће се одржати на Криту у периоду од 18. до 27. јуна 2016. године.

1. Став Српске помјесне цркве, можда, ће имати одлучујућу улогу у тражењу "средњег ријешења" посебно у документу Свеправославног сабора "О односу Православне цркве са осталим хришћанима", чији су приједлог одбациле и Грузијска и Бугарска патријаршија. СПЦ је, по признању самог патријарха Кирила на синаксису предстојатеља цркава јануара о.г. у Шамбезију, доста допринјела тражењу алтернативног мјеста за одржавање Сабора. Штета је што није прихваћен и приједлог наше помјесне цркве (израдио умировљени владика Атанасије) о саборском документу о суштини Цркве. Сада се показује да је то главни камен спотицања у прихватању духа и терминологије осталих саборских докумената.

Руска црква, иначе, кроз изјаве митрополита волокаламског г. Илариона и архиепископа берлинског г. Марка (Руска загранична црква) да је боље одбацити све дијелове докумената Свеправославног сабора који изазивају недоумице, отворилала је простор, примјећују поједини коментатори за ново надгорњавање са Константинапољем, препуштајући "вруће кестење" у шаке другима (Сами Руси су на свом Архијерејском сабору закључили да у документима Свеправославног сабора нема повриједа догмата и канона). Ако у оваквим тумачењима има истине, пред Свештеним Сабором наше цркве, стоји један од историјских задатака.

2. Није саопштено који архијереји (не)присуствују Сабору. Ово је посебно занимљиво у контексту умировљених епископа (најчешће активно учествује али без права гласа еп. Атанасије), али и нејасног статуса епископа нишког г. Јована. Када су у питању умировљени епископи, прошле године је присуствовао и епископ Константин, а у одвојеним саборским саопштењима речено је да су епископи Георгије и Филарет трајно удаљени са катедри канадске и милешевске, али је у заједничком саопштењу речено да су "стављени Сабору на располагање", што значи да би евентуално могли да буду "реактивирани" у некој другој епархији. За бившег канадског се говорило да ће се тражити да се исели из Канаде.

Ово, "умножавање умировљења" помињем као најдрастичнији, али не најгори примјер лоше организације у СПЦ. Наравно, да Сабор треба да, у одборима и пленарно, размотри извјештаје о раду свих централних црквених тијела, али се то најчешће своди на формалност. Евидентна је, што би Руси рекли, "криза управљања у СПЦ. Треба размишљати о тијелима, опет по узору на Русе, као што је Високи црквени савјет, који се баве координацијом рада синодских установа, а Свештеном Сабору Архијереја, оставити више простора за бављење очувањем канонског јединства, учења и унапређивању битних аспеката "спољне" и "унутрашње" мисије цркве. Нема ни општецрквених послушања епископа у вођењу заједничких служби: катихетске, социјалне итд, надзирању црквенонародних организација итд.

3. Годишњи извјештаји епархијских архијереја, (неки су их својевремено публиковали у епархијским часописима - Атанасије, Артемије, Григорије; многе читамо из архива послије 50 и више година), као и више формалне сједнице Епархијских управних одбора и Савјета, не дају реалну слику црквеног живота и његових истинских проблема. Нешто више се сазнаје из извјештаја епархијских информативних служби, мада и ту има више проблема. Неке тако велике епархије као браничевска и бањалучка су угасиле своје сајтове, неке их воде неажурно (банатска, новограчаничка), а и код оних ажурних парохијски живот, социјални и културни рад се не виде.

4. Сабор, нажалост, неће моћи да избјегне ни политичка питања: неоусташија у Хрватској, нестабилност у Српској и цијелој Босни са отвореним ратним пријетњама, све заоштренија општа ситуација у Црној Гори праћена антицрквеном реториком која покушава да задобије правну форму, организовани са највишег мјеста напади на вјеронауку у Србији уз одсуство иоле озбиљне културне и друштвене политике, нарочито одсуство политике према дијаспори и, разумије се, неразмрсиво косметско клупко.

Изгледа, нажалост, да расап Македоније, у овом тренутку представља највећу пријетњу по безбједност Балкана. Велико је питање да ли ту сада и превазилажење црквеног раскола, коме сам се надао и за који сам се молио прије Свеправославног сабора, сада нешто могу да помогну. Но, ако и папа ту покушава нешто, данас је примио "државно-црквену делегацију Македоније" уз видно стављање г. Стефана у други план, (Македонска телевизија се зато највише трудила да забиљежи њихов цјелив):http://mrt.com.mk/node/32345,

утолико прије је Патријарх са Сабором обавезан да предузме нешто.

5. Када смо код папе, нико не помиње ових дана, "слободној штампи" иначе најомиљенију тему - позив папи. А хиљадугодишњица страдања Светог кнеза Владимира идеалан је повод за то. Митрополит Амфилохије је изјавио да је позвао у Бар васељенског, јерусалимског и руског патријарха, а како је ријеч о светитељу прије подјеле Цркве, зашто не би био позван и папа?

6. Најважније, ако се жели, дјелотворно и достојно, у земљи и свијету, да обиљежи 800. годишњица автокефалије Српске цркве 2019.године, послиједњи је тренутак да се започну озбиљне припреме.

 

 

[Heruvim]

 

И наравно увек актуелна саборска тема возни парк владика пред патријаршијом није изостала ни ове године....

 

http://www.telegraf.rs/vesti/2146478-vladika-mercedije-i-episkop-audijski-pogledajte-kakve-luksuzne-automobile-voze-najvisi-zvanicnici-spc-foto-vi

[obi-wan]

19 hours ago, александар живаљев рече

1. Став Српске помјесне цркве, можда, ће имати одлучујућу улогу у тражењу "средњег ријешења" посебно у документу Свеправославног сабора "О односу Православне цркве са осталим хришћанима", чији су приједлог одбациле и Грузијска и Бугарска патријаршија. СПЦ је, по признању самог патријарха Кирила на синаксису предстојатеља цркава јануара о.г. у Шамбезију, доста допринјела тражењу алтернативног мјеста за одржавање Сабора. Штета је што није прихваћен и приједлог наше помјесне цркве (израдио умировљени владика Атанасије) о саборском документу о суштини Цркве. Сада се показује да је то главни камен спотицања у прихватању духа и терминологије осталих саборских докумената.

Руска црква, иначе, кроз изјаве митрополита волокаламског г. Илариона и архиепископа берлинског г. Марка (Руска загранична црква) да је боље одбацити све дијелове докумената Свеправославног сабора који изазивају недоумице, отворилала је простор, примјећују поједини коментатори за ново надгорњавање са Константинапољем, препуштајући "вруће кестење" у шаке другима (Сами Руси су на свом Архијерејском сабору закључили да у документима Свеправославног сабора нема повриједа догмата и канона). Ако у оваквим тумачењима има истине, пред Свештеним Сабором наше цркве, стоји један од историјских задатака.

2. Није саопштено који архијереји (не)присуствују Сабору. Ово је посебно занимљиво у контексту умировљених епископа (најчешће активно учествује али без права гласа еп. Атанасије), али и нејасног статуса епископа нишког г. Јована. Када су у питању умировљени епископи, прошле године је присуствовао и епископ Константин, а у одвојеним саборским саопштењима речено је да су епископи Георгије и Филарет трајно удаљени са катедри канадске и милешевске, али је у заједничком саопштењу речено да су "стављени Сабору на располагање", што значи да би евентуално могли да буду "реактивирани" у некој другој епархији. За бившег канадског се говорило да ће се тражити да се исели из Канаде.

Ово, "умножавање умировљења" помињем као најдрастичнији, али не најгори примјер лоше организације у СПЦ. Наравно, да Сабор треба да, у одборима и пленарно, размотри извјештаје о раду свих централних црквених тијела, али се то најчешће своди на формалност. Евидентна је, што би Руси рекли, "криза управљања у СПЦ. Треба размишљати о тијелима, опет по узору на Русе, као што је Високи црквени савјет, који се баве координацијом рада синодских установа, а Свештеном Сабору Архијереја, оставити више простора за бављење очувањем канонског јединства, учења и унапређивању битних аспеката "спољне" и "унутрашње" мисије цркве. Нема ни општецрквених послушања епископа у вођењу заједничких служби: катихетске, социјалне итд, надзирању црквенонародних организација итд.

3. Годишњи извјештаји епархијских архијереја, (неки су их својевремено публиковали у епархијским часописима - Атанасије, Артемије, Григорије; многе читамо из архива послије 50 и више година), као и више формалне сједнице Епархијских управних одбора и Савјета, не дају реалну слику црквеног живота и његових истинских проблема. Нешто више се сазнаје из извјештаја епархијских информативних служби, мада и ту има више проблема. Неке тако велике епархије као браничевска и бањалучка су угасиле своје сајтове, неке их воде неажурно (банатска, новограчаничка), а и код оних ажурних парохијски живот, социјални и културни рад се не виде.

4. Сабор, нажалост, неће моћи да избјегне ни политичка питања: неоусташија у Хрватској, нестабилност у Српској и цијелој Босни са отвореним ратним пријетњама, све заоштренија општа ситуација у Црној Гори праћена антицрквеном реториком која покушава да задобије правну форму, организовани са највишег мјеста напади на вјеронауку у Србији уз одсуство иоле озбиљне културне и друштвене политике, нарочито одсуство политике према дијаспори и, разумије се, неразмрсиво косметско клупко.

Изгледа, нажалост, да расап Македоније, у овом тренутку представља највећу пријетњу по безбједност Балкана. Велико је питање да ли ту сада и превазилажење црквеног раскола, коме сам се надао и за који сам се молио прије Свеправославног сабора, сада нешто могу да помогну. Но, ако и папа ту покушава нешто, данас је примио "државно-црквену делегацију Македоније" уз видно стављање г. Стефана у други план, (Македонска телевизија се зато највише трудила да забиљежи њихов цјелив):http://mrt.com.mk/node/32345,

утолико прије је Патријарх са Сабором обавезан да предузме нешто.

5. Када смо код папе, нико не помиње ових дана, "слободној штампи" иначе најомиљенију тему - позив папи. А хиљадугодишњица страдања Светог кнеза Владимира идеалан је повод за то. Митрополит Амфилохије је изјавио да је позвао у Бар васељенског, јерусалимског и руског патријарха, а како је ријеч о светитељу прије подјеле Цркве, зашто не би био позван и папа?

6. Најважније, ако се жели, дјелотворно и достојно, у земљи и свијету, да обиљежи 800. годишњица автокефалије Српске цркве 2019.године, послиједњи је тренутак да се започну озбиљне припреме.

 

 

Ko je autor/izvor ovog clanka?

[obi-wan]

18 minutes ago, Heruvim рече

 

И наравно увек актуелна саборска тема возни парк владика пред патријаршијом није изостала ни ове године....

 

http://www.telegraf.rs/vesti/2146478-vladika-mercedije-i-episkop-audijski-pogledajte-kakve-luksuzne-automobile-voze-najvisi-zvanicnici-spc-foto-vi

Ako, to pitanje i treba da se stalno provlaci kroz stampu, da ako nekad nekom od njih proradi lampica, pa pocne da misli o skromnosti...

[александар живаљев]

27 minutes ago, obi-wan рече

Ko je autor/izvor ovog clanka?

Моја маленкост.

[obi-wan]

Dozvolices onda da se malo razidjemo u razmisljanju - papa de facto nije predstavnik Crkve, zato i ne moze da bude pozvan kao ravnopravan, tj. kao jedan od pomesnih episkopa. Ali svakako da moze da bude pozvan na neki drugi nacin. I to bi, medjutim, po mom misljenju trebalo da se radi obazrivo, jer bi itekako moglo da stvori pometnju u narodu, a znamo kuda sve to potencijalno moze da odvede.

[александар живаљев]

49 minutes ago, obi-wan рече

Dozvolices onda da se malo razidjemo u razmisljanju - papa de facto nije predstavnik Crkve, zato i ne moze da bude pozvan kao ravnopravan, tj. kao jedan od pomesnih episkopa. Ali svakako da moze da bude pozvan na neki drugi nacin. I to bi, medjutim, po mom misljenju trebalo da se radi obazrivo, jer bi itekako moglo da stvori pometnju u narodu, a znamo kuda sve to potencijalno moze da odvede.

Слажем се потпуно. Само сам примјетио да медији ове године не постављају питање о доласку папе, тема, иначе, прецијењена у јавности.

Са друге стране, врло је значајно и да Ватикан признаје канонске границе СПЦ, што би се потврдило папиним присуством у Бару, зато сам се осврнуо на помало чудан пријем архиепископа у расколу Стефана, у оквиру "државно-црквене делегације Македоније" папи, у коме Стефану, изгледа, није понуђена ни столица на пријему. Поред тога, да се не лажемо, без интервенције Ватикана у ЦГ би већ била национализована православна имовина (манастири, цркве), а симпатије актуелне курије руско-кинеском отпору пријема Косова у УНЕСКО, такође нијесу биле неважне.