Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању

["Tamo daleko"]

Ne retko se desava da posle Pricesca I Sv.Liturgije, u toku ostatka Dana - iskusim iskusenje(a) koje mislim da sluze u svrhe izvesne provere, da se ne daj Boze pogordim, tj da ne dozivim sjedinjenje sa samim Hristom na pogresan nacin. Drugim recima, e sad je On u meni I paznja moze da popusti (obicno u odnosu na drugog, bliznjeg); takodje proradi I savest, tj crv sumnje- da se nisam nedostojna pricestila, premda znamo teorijski da niko nije dostojan...

[Volim_Sina_Bozjeg]

5 minutes ago, "Tamo daleko" рече

Ne retko se desava da posle Pricesca I Sv.Liturgije, u toku ostatka Dana - iskusim iskusenje(a) koje mislim da sluze u svrhe izvesne provere, da se ne daj Boze pogordim, tj da ne dozivim sjedinjenje sa samim Hristom na pogresan nacin. Drugim recima, e sad je On u meni I paznja moze da popusti (obicno u odnosu na drugog, bliznjeg); takodje proradi I savest, tj crv sumnje- da se nisam nedostojna pricestila, premda znamo teorijski da niko nije dostojan...

Opušteno, sve se to dešava i pre pričešća a to posle pričešća desilo mi se to i to.. ( pa pobogu dešava se naravno  )  Shvataš? Nemaš ti šta da razmišljaš da li si dostojna ili nisi, no vodi računa da živiš u ljubavi i veruješ da ti je Hristos dao Telo a ne da li si ti dobro zinula na to Telo ili ne.  

Opušteno Hristos je ljubav a naravno da ima i takvih borbi koje su nepotrebne i po mom mišljenju delo su djavdjavove rabote da glupostima udalji čoveka od njegovog osnovnog cilja a to je sjedinjenje u ljubavi sa Bogom i bliska zajednica sa bližnjima, koja dovodi do toga da primećuješ ljubav svuda oko sebe i u sebi. A tada je sve lako i ova borba sadašnja će ti delovati kao epizodica glupih iskušenja kojima smo svi podložni.

[Paradoksologija]

Ja imam dva odvojena straha od Boga koja se javljaju oko pričešća.

Jedan me strah sprečava da se pričestim - ali shvatam da onaj Bog koga bih se plašila jer nisam možda formalnopravno 'pripremljena' a možda sam i previše grešna po nekim malo zilotskijim pravilima nije Bog u koga zbilja verujem i koga volim. 

Drugi strah me obuzme zbog toga koliko je blag Gospod. A ja sam hladna, gorda, sebična, okrutna. I opet me taj strah zove da se pričestim, da bi me istopio u baricu nedostojnosti. I sad mi je Ava Zoran pomogao da shvatim da je ovaj drugi strah iz dobrog izvora - ili mi se bar tako čini.

 

 

["Tamo daleko"]

 

Hvala Ti za utesne reci, ne treba povezivati svakodnevna iskusenja sa onima koja se desavaju posle Pricesca, tj ne treba im pridavati posebnu paznju, ucitavanje... :-) onaj s leve strane radi prekovremeno, pa I tada...

Cesto se setim Pavlovih reci... ko me moze odvojiti od ljubavi Bozije! Carstvo Nebesko se na silu osvaja

[Zoran Đurović]

3 hours ago, Paradoksologija рече

Ja imam dva odvojena straha od Boga koja se javljaju oko pričešća.

Jedan me strah sprečava da se pričestim - ali shvatam da onaj Bog koga bih se plašila jer nisam možda formalnopravno 'pripremljena' a možda sam i previše grešna po nekim malo zilotskijim pravilima nije Bog u koga zbilja verujem i koga volim. 

Drugi strah me obuzme zbog toga koliko je blag Gospod. A ja sam hladna, gorda, sebična, okrutna. I opet me taj strah zove da se pričestim, da bi me istopio u baricu nedostojnosti. I sad mi je Ava Zoran pomogao da shvatim da je ovaj drugi strah iz dobrog izvora - ili mi se bar tako čini.

 

 

Мали Стефан, виче Ава, ава, одмах ми скочи у наручје и чупа ми браду и бркове кад их имам, а кад нема, гледа зачуђено, па ме вуче а косу. Љубакам га и бацам по кревету. Мајка и тата га пљесну по дупету. И то је слобода детета. Није наш Бог Алах. 

Воли нас и кад нам даје да видимо све могуће наше недостатке. Често и не даје, јер би било превише за нас. А кад се упали светло у соби видимо клики је неред. Онда се не хватамо за главу, него гледамо колико можемо да посредимо. Мени је био крвав покојни владика Данило Крстић. Његов стан у Патријаршији је био као мој атеље. Хаос. Домаћица би доживела фрас само кад би видела. И кад му кажу да му је све неуредно, он је одговарао: Па ми овде на земљи немамо града, чекамо да сиђе небески Јерусалим.  Он је имао смисла за хумор.

Ми имамо наопаки страх. И то не сме да буде "побожни страх". Јер, Царство небеско се на силу узима и силеџије га откидају. Туњави можда и прођу, али то нисам читао у Писму. За силеџије јесам. Силујемо себе, силујемо и Бога. Јер је немогуће да силујемо себе а да истовремено не силујемо и Бога. Он се поистоветио са нама. И то је лудило вере: Бог који се поистовећује са нама, у свему, али не и греху, али постаје грех за нас. Како грех за нас? Тако што је убио. Јер и убица може да се спаси. Логос се спустио и до тога. Када кажемо да се Бог испразно од себе, из себе, кенозис, то није фигуративно речено. Ако је фигуративно, онда је то његова прича, и није наша. Не, он је овде ушао да би све наше фрустације исцелио, а од којих је највећа нашенемање бића. Ми смо нула. Али не нула која је нацртана на папиру па може да претраје вековима, него нула по себи. И он је дошао до те нуле. 

Све наше глупости, страсти, слабости су ништа у односу на ово велико и апсолутно Нула које јесмо. И зато се сједињујемо са њиме, Богочовеком који је ван времена и простора да би се то Нула оплеменило, испунило садржајем. Само нечастиви шапуће: недостојан си... немој да приступиш. Не, управо зато што сам недостојан, отварам душу за Господа да уђе у мене и да могу са Павлом да кажем: Не живим више ја, него Христос у мени. То не значи да си нестао, него да живиш испуњен Богом. И тај свети страх, трепет, то разликовање остаје у вечности. И узалуд се сада питамо како је то тамо? На преображењу су се апостолима отсекле ноге, попадали су! Сетимо се да смо били фетуси који су се обликовали у материци. Конкретна жена нас је носила. Плод смо интеракције 2 бића. Нисмо били свесни. Како смо доживљавали као мали свет око себе, како нам се психа формирала... Имамо сада искуство историје, али још један преображај нас очекује... Зато храброст и поверење у Господа који нас свакодневно обликује. Наше слабости су наше и за века су, да нам не представљају само препреку за корачање са Христом. Да нам не одузму веру да ми растемо одозго, а не одоздо. Радујмо се што су нам имена записана на небесима. 

А то радовање ће ти онемогућити да будеш неодговорна према себи! И, опет, не значи да ћеш бити анђео у телу. Зато, страхови, али и поверење, љубав и нада.     

 

[Paradoksologija]

Evo, da ispovedim ovde jedan čist satanizam: nekad, ako ne uspem da se ispovedim (a imam 'nešto' da ispovedim, mada svakako ne preljubu, ubistvo ili raskol), namerno popijem čašu vode posle ponoći da mi ne bi palo na pamet da padnem u 'iskušenje' da se pričestim, jer znam da prestanem racionalno da razmišljam na 'jedite, ovo je Telo moje...'   

Ovo je već iz serije 'ne verujem koliki sam kreten' --  a sad prvi put malo ozbiljnije razmišljam o tome.

[Жика]

Moжеш да се причестиш па се касније исповеди.

[Драган άσημος :)]

Сам себе подсјећам на апостоле који су били збуњени док на њих не сиђе Дух Свети. Мада, можда је и то прејак доживљај себе.

[Драган άσημος :)]

Доживио сам да два свештеника, која су службовала у истој цркви, савјетују различиту праксу причешћивања једне те исте особе, што ме је навело на питање, који од њих износи људско мишљење, а који проговара благодаћу Духа Светог.

[-Владимир-]

Можда оба а можда ниједан.

[Zoran Đurović]

4 hours ago, Paradoksologija рече

Evo, da ispovedim ovde jedan čist satanizam: nekad, ako ne uspem da se ispovedim (a imam 'nešto' da ispovedim, mada svakako ne preljubu, ubistvo ili raskol), namerno popijem čašu vode posle ponoći da mi ne bi palo na pamet da padnem u 'iskušenje' da se pričestim, jer znam da prestanem racionalno da razmišljam na 'jedite, ovo je Telo moje...'   

Ovo je već iz serije 'ne verujem koliki sam kreten' --  a sad prvi put malo ozbiljnije razmišljam o tome.

Никакав ја проблем не бих видео у тој чаши воде... Детињасто, а ниси таква... Но, сви имамо неке репове...

[Драган άσημος :)]

Христос тражи свога израза у сваком човјеку, тј. кроз сваког човјека. Он хоће да буде присутан у свијету, својим присуством у човјеку. Присуство Христа у човјеку је присуство благодати Божије. Христос у нама узраста од бебе (када углавном ћутимо о Њему, тј. не свједочимо својим животом) до зрелог човјека ( када је благодат у нама извор воде живе). Христос нам се открива постепено, помало, упознајемо га и доживљавамо га, градимо однос с њим, кроз конкретне животне ситуације. Да ли ми причешћивањем у ствари омогућавамо Христу да узраста у нама?

Питање:

Која је разлика између добијања благодати молитвом и причешћем, тј. какво је то прожимање и повезаност?

[Panthera Leo]

Ово ме са чашом воде коју попије после поноћи да се не би причестио подсетило на ону стару руску калуђерску причу.Извињавам се ако је овде наведена можда сам је чак и ја наводио.

У манастиру у суботу увече пију калуђери.Пијани сви .Око три ујутро каже један -браћо ко ће служити ујутро сви смо пијани и пили смо после поноћи.У великој бризи скоро се отрезнише и тек се један сети-Ма нек служи отац Анатолије он има слаб цуг пао је под сто око пола дванаест.Ето и проблем решен.

 

[Panthera Leo]

А ево и једну причицу из мог живота.Кад сам био млађи више сам се дружио са нашим свештеницима, духовницима,владикама.По српском обичају сви нуде ракију која као не може да се одбије.Али мој проблем је што сам ја па скоро алергичан на алкохол,рецимо мирис изазива главобољу или ако попијем чашицу то су тешке главобоље не могу да спавам.Једино ме није никад нудио о.Атанасије Јевтић који има сличан проблем као ја па просипа ракију трља руке све да је не би пио.

Дакле седим ја са новоизабраним епископом моравичким Иринејем(Буловићем) и он наточио себи и мени по чашицу метаксе.Мислим се добро је бар не смрди као ракија али да ли ће ме болети глава.Он љубазно ајде ајде и све тако.Одједном неко куца на врата.Улази епископ рашко-призренски Павле(Стојчевић) и почиње да виче-Шта пијете само пијете,на шта то личи.Ја се мислим мајко мила ови ће ме уништити овај ме тера да пијем овај виче зашто пијем али ме је бар спасао.Е сад ви који водите расправе реците у ком је била благодат.

[Јелена011]

U obojici tj tom sukobu jer ako je jednostavno nije pravoslavno