Detektovani gravitacioni talasi

[Justin Waters]

Мени и даље није јасно како маса( без обзира, велик или мала) значи материја може да згужва простор и време ?

Да ли су онда простор и време некаква енергија када маса може да на њих утиче, пошто дефинитивно нису материја?

Ако јесу, каква је то енергија?

 

Cesto se koristi slika koja bi vrijemeprostor objasnjavao kao neko tanano cebe. Zamisli na to cebe stavis neku loptu, ona ce udubiti to cebe. Medjutim to je samo aproksimacija u pokusaju objasnjenja jezikom simbola koje poznajemo. 

 

Prostorvrijeme nije napravljen ni od energije ni od materije....ali od cega stvarno? Niko ne zna. Ajnstajn je to nazvao "od imaginacije". Ima jedna nova hipoteza koja kaze da je nasa fizicka realnost sastavljena od matematickih struktura. 

[Баба]

Cesto se koristi slika koja bi vrijemeprostor objasnjavao kao neko tanano cebe. Zamisli na to cebe stavis neku loptu, ona ce udubiti to cebe. Medjutim to je samo aproksimacija u pokusaju objasnjenja jezikom simbola koje poznajemo. 

 

Prostorvrijeme nije napravljen ni od energije ni od materije....ali od cega stvarno? Niko ne zna. Ajnstajn je to nazvao "od imaginacije". Ima jedna nova hipoteza koja kaze da je nasa fizicka realnost sastavljena od matematickih struktura. 

 

 

Ovo sve više vuče u SF još samo fali NEO i Matriks je kompletiran.

 

Ali mene ne zanima SF nego nauka.

 

Ја сам ипак ученик старих философских школа и супстанцијализам не могу да избацим из главе још од како сам читао Спинозу.

По овоме како си ти објаснио физика је отишла с ону страну физике тј у метафизику и ту покушава да изнађе законитости, мада још увек у метафизици.

Што је најлуђе тим законитостима се треба доказати теорија релативитета.

[Баба]

Ima jedna nova hipoteza koja kaze da je nasa fizicka realnost sastavljena od matematickih struktura.

 

Тек је ово лудило. Каквих математичких структура?

Шта то заправо значи? Математика се дефинише као наука о количини, структури, простору и промени.

Шта су те математичке структуре? Материја, енергија или нешто треће?

[Баба]

Ajnstajn je to nazvao "od imaginacije

 

Чије имагинације?

Моје није сигурно!

[Justin Waters]

Ovo sve više vuče u SF još samo fali NEO i Matriks je kompletiran.

 

Ali mene ne zanima SF nego nauka.

 

Ја сам ипак ученик старих философских школа и супстанцијализам не могу да избацим из главе још од како сам читао Спинозу.

По овоме како си ти објаснио физика је отишла с ону страну физике тј у метафизику и ту покушава да изнађе законитости, мада још увек у метафизици.

Што је најлуђе тим законитостима се треба доказати теорија релативитета.

 

Nije to naucna fantastika. Ako o nauci razmisljas kao nauci 18 vijeka onda ces doci do takvog zakljucka. Ako je nauka 18 vijeka ishodiste, onda je vec otkrivanjem kvantog svijeta otvorena pandorina kutija naucne fantastike. Zamisli svijet u kome se promjene desavaju zbog posmatraca? Srederova macka u kutiji koja jeste tamo i nije tamo. Srpski novcanik koji je pun i nije pun. Beograd na vodi koji je izgradjen i nije izgradjen. Dve cestice na razlicitom mjestu  u isto vrijeme. 

 

Ljudi su smrtno ozbiljni kao i Maks Tegemark sa Masacusec instituta za tehnologiju pogledaj malo:

 

http://adplejade.org/vijesti/157-od-cega-se-sastoji-univerzum.html

 

Kad smo vec kod stare filozofske skole, znas onu platonovu, da se svijet u osnovi sastoji od ideja. Skoro da je bio u pravu ako se fizicka relanost sastoji od imaginacije, matematickih struktura. 

[Justin Waters]

Чије имагинације?

Моје није сигурно!

 

Mozda Bozije.

[Баба]

Mozda Bozije.

То баш звучи научно хахахаха

[Баба]

Kad smo vec kod stare filozofske skole, znas onu platonovu, da se svijet u osnovi sastoji od ideja. Skoro da je bio u pravu ako se fizicka relanost sastoji od imaginacije, matematickih struktura.

 

Чекај бре мало. Којих и каквих математичких структура?

Шта то уопште значи?

Шта оне представљају?

 

И каква је то на крају дефиниција?

То је тако неодређено и бесмислено ко кад бих ја рекао да се овај форум састоји од пасуља и сремских кобасица!

[obi-wan]

Matematika je donekle sto`no kazemo egzaktna nauka, a odnekle pocinje da bude nesto sto ja zovem matematicka filosofija.

 

U Euklidovoj geometriji prava je prava, ima svoju definiciju. U geometriji Lobacevskog prava je krug!

I jedna i druga geometrija pripadaju matematici, i uce se na matematickim skolama.

 

Drugim recima, nije sve to tako crno-belo, tj. dok gledamo na male velicine na koje smo navikli ovde u nasem svetu jeste tako, ali kad se krene na vasionu i njene velicine onda vec nije. Relativnost vremena je vec dokazana pravim pravcatim merenjem, tj. da brzina proticanja vremena zavisi od brzine kretanja tela. Vec samo to je vrlo cudno, i izlazi iz onog redovnog 2+2 rezona. I vrlo je zanimljivo.

 

Prostor i vreme u stvari nisu prostor i vreme, nego prostorvreme...

[Justin Waters]

Чекај бре мало. Којих и каквих математичких структура?

Шта то уопште значи?

Шта оне представљају?

 

И каква је то на крају дефиниција?

То је тако неодређено и бесмислено ко кад бих ја рекао да се овај форум састоји од пасуља и сремских кобасица!

 

Ideja dolazi od toga da se kako na mikroskopskom tako i na makroskopskom nivou uocavaju matematicke formule kojima se moze opisati sve zivo sto se vidi u ta dva svijeta. Tako da Tegmark smatra da time sto svijet opisujemo matematickim formulama, sam svijt se u svojoj prirodi sastoji od matematike. Cudno, ali eto matematika je predvidjela gravitacione talase bez da je ikakav eksperiment izvrsen. Matematika je predvidjela i planetu Neptun zamilsi, prije nego iko uopste osmotrio teleskopom?! Matematika je predvidjela i crne rupe, inlfaciju, higsov bozon i trista ostalih cuda koja su kasnije eksperimentalno potvrdjena. Kada polazis sa osnove da nesto opises koristeci pojmove koje percepiras putem svojih cula, onda je tesko zamisliti sta bi bile te matematicke strukture. 

 

Nauka u ovom trenutku kada je u pitanju "materijal" od cega je sastavljen prostorvrijeme stoji na metafizickim osnovama. Ja sam ti samo dao jedan primjer u moru hipoteza. 

[GeniusAtWork]

Жељко, капирам шта те буни. Ајд да пробамо овако...

 

Простор-време није ништа друго него координатни систем који описује твој положај и у простору и у времену. Рецимо, сада си код куће. Твој просторни положај описују три координате - висина, ширина и дужина - јер живимо у тродимензионалном простору. Сада је 01:13 сати. Значи, описали смо све што можемо да знамо о твојој локацији: где се налазиш и када се налазиш тамо где се налазиш. Е, сада замисли рецимо да плуташ негде у свемиру далеко од било каквих планета и звезда. Ти си сада рецимо на тој и тој просторној локацији у то и то време. Кроз неко време бићеш у некој новој просторној локацији у неко друго време. Касније на некој трећој у неко треће време и тако даље. Ти, као и сваки објекат у свемиру, имаш путању кроз простор-време и то је ово што смо сада описали. У одсуству било каквих сила и утицаја са стране, твоја путања кроз простор-време је права линија (тј. тако би изгледало када би се нацртао график твог кретање кроз простор-време).

 

Сада замисли да се нађеш у близини неке планете. Шта се дешава? Ајнштајн је доказао да било какво присуство масе (тачније енергије и импулса, али да не компликујемо без потребе) деформише твоју путању кроз простор-време, тако да она сада више није права линија, већ се 'криви' и води те према центру те масе. Значи, ти сада више ниси слободан да плуташ по свемиру како хоћеш јер планета деформише твоју путању кроз простор-време (сваки објекат мора да следи своју) и тиме чини да ти почињеш да падаш према њој. Једноставно, координатни просторно-временски систем у коме се налазиш је 'искривљен' под дејством масе планете и ти више немаш избора осим да паднеш на њу. Осим, наравно, ако не делујеш силом која је довољно јака и која је у супротном правцу од смера привлачења гравитације (рецимо, ако имаш довољно јаке ракете на твом свемирском броду).

 

А зашто је то тако и како се тачно одвија тај утицај масе на четвородимензионално простор-време у коме живимо, то нико не зна. Једноставно, такав је свемир у коме постојимо. Једино што можемо је да опишемо што детаљније ту појаву и да предвидимо до чега она доводи, што је управо и урадио чика Алберт...

 

[Justin Waters]

 

Простор-време није ништа друго него координатни систем .

 

Zeljko, evo vidis. Prostor vrijeme je koordinatni sistem...matematicka struktura. 

[Milan Nikolic]

А зашто је то тако и како се тачно одвија тај утицај масе на четвородимензионално простор-време у коме живимо, то нико не зна.

 

А то је главна дилема модерне физике.

Постоје неке спекулације до којих сам и сам дошао. Срећом то није само мој умишљај, за сада сам чуо да је још и Влатко Ведрал изнео такву претпоставку.

 

Наиме, гравитациона сила може бити исто што и сама квантна информација која превазилази све класичне и релативистичке законе. Само ко ће то доказати.

 

Узми сада овај пример открића гравитационих таласа. Кажу да су их произвеле две црне рупе на удаљености од милијарду и кусур светлосних година. А ко ће потврдити да ли су те црне рупе тај догађај произвеле пре тих милијарду и кусур година или истог момента када су ти таласи детектовани?

 

Ето то је укратко дилема коју смо већ ти и ја разматрали у оној засебној теми о црним рупама и информацијама. Прочитао сам књигу Влатка Ведрала недавно и за сада једино за њега још знам да има претпоставку да су гравитација и квантне информације иста ствар.

[Баба]

А зашто је то тако и како се тачно одвија тај утицај масе на четвородимензионално простор-време у коме живимо, то нико не зна. Једноставно, такав је свемир у коме постојимо.

 

Управо је ово било моје питање. Оно претходно што си испричао онако пластично ми је јасно од вајкада.

Него ово последње а то ми је уједно и главно питање на овој теми јесте: На који начин и зашто уопште маса утиче на просторновременску димензију?

Да би предмет А утицао на предмет Б они морају бити прво у истом свету, друго морају имати неке заједничке особине или структуру иначе би утицај био немогућ.

 

Када се рецимо звучни талас преноси из ваздуха у воду иако ваздух у вода нису исто ипак имају исту материјалну структуру и звук као вибрација се тако може распростирати из ваздуха у воду и обратно, јер и ваздух и вода су материја.

 

Овде је у питању нешто сасвим друго.

Простор је једно обично и огромно ништа.

А време је само кретање материје унутар тог простора илити ничега.

Када се материја уопште не би кретала или мењала, ништа се не би дешавало и питање је да ли би се тада могло рећи да време постоји.

Измена материје унутар простора, њено кретање и распростирање чини да се време региструје, да се опажа.

Међутим то је немогуће. Није могуће да материја постоји и да апсолутно мирује. Јер материја управо постоји својим немиром, својим осцилацијама, вибрацијама, пулсирањем, кретањем и распростирањем.

 

 

Дакле простор и време су дефинисани материјом која је у њима, као и обратно материја је одређена простором и временом. 

Овде се у овој теорији ствари постављају другачије, парцијално. Материја се посматра посебно од простора и времена, као два одвојена ентитета.

Затим се тврди да материја на неки начин утиче на кривљење просторно временске димензије својом масом.

При том нико не зна да ли су простор и време ипак нека супстанца или нису.

Логички је немогуће да нешто утиче на ништа. Зато је логички претпоставити да је и простор/време некаква супстанца( можда енергија).

 

Такође читао сам доста тих студија где поједини научници ипак тврде да је простор некаква енергија, суптилнија од материје. Илити да је материја уствари згуснута просторна енергија.

 

Када све ово разматрам исто као и теолошке проблеме, морам да напоменем опет, ја не полазим од неких теолошких поставки нити сам физичар. Склон сам философији и ту сам најбоље обучен у тој философској спекулацији. Она ми служи као основ и за теолошку спекулацију и за физику или неку другу науку.

 

 

Рецимо за црну рупу је прву теорију поставио неки аустријанац да она настаје тако што звезда изгуби запремину а задржава масу и практично сама себе усиса у гравитационо поље( добро уз још низ физичких и хемијских процеса, али ово је укратко).

 

 

 

Relativnost vremena je vec dokazana pravim pravcatim merenjem, tj. da brzina proticanja vremena zavisi od brzine kretanja tela.

 

Сећам се те приче, али не могу сад овог момента да се сетим конкретно о каквом мерењу је реч. Потсети ме.

 

То је она прича да ако се налазиш објекту који се креће великом брзином за тебе време протиче спорије што се он брже креће.

 

Али опет какве то везе има са овом причом?

 

Не задовољава ме одговор да је једноставно такав свемир( свет) у коме живимо, као што ме вероватно ни у средњем веку не би задовољио одговор да је свет плоча коју носе велике корњаче на огромној води.

[Баба]

Мислим да је проблем у томе што ми ( па и наука ) гледамо на време/простор/материју као нешто раздвојено. Тј. све посматрамо парцијално а кадна је у питању једна те иста супстанца.