Jump to content

Mržnja po crkvenom kalendaru

Оцени ову тему


Препоручена порука

347198_svetislav-basara-0007-foto-vladis

  Svetislav Basara

 

Ne trčite pred rudu! Nije u pitanju naučnofantastična priča, mada će u njoj biti i natruha fantastike. Danas, na drugi dan Božića, ponovo otvaramo temu o starom i novom kalendaru i upornom odbijanju srpske crkve (i srpskih nacionalista, inače listom ateista) da se crkveni kalendar upodobi svetovnom, u kom bismo slučaju - poput ostatka sveta i većine pravoslavnih zemalja - najpre proslavljali Božić, pa tek onda Novu godinu, a ne ovako, obrnutim redosledom.

Kako stvari stoje, izgleda da ćemo mi Srbi dok je sveta i veka Božić i ostale praznike - kako to novindžije vole da kažu - "obeležavati" po starom, kao što nam se lako moglo dogoditi - samo da nije stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - da i svetovna posla još uvek vodimo po julijanskom kalendaru jer je takozvani gregorijanski, ako počem niste znali, u Srbiji stupio na snagu tek 1919 godine.

Meni lično razlika od trinaest dana uopšte ne smeta, kao što mi - dok sam živeo na bratskom pravoslavnom Kipru - uopšte nije smetalo praznovanje po novom kalendaru. To mu dođe kao vožnja levom i desnom stranom puta, trodnevno čudo koje brzo postane nešto sasvim obično. Srpski crkveni oci - ili bar većina njih - žestoko se protive ideji prelaska na gregorijanski kalendar zato što bi to - citiram po sećanju - izazvalo "poremećaj u liturgijskom poretku". Može biti da bi i izazvalo neki poremećaj, ne poznajem dobro materiju, ali se isto tako ne može poreći da je liturgija, ako se sme tako reći, otvaranje prozora ka večnosti, a ne ka zidnom kalendaru. Ne znam odakle mi ovo, ali imam snažan utisak da bi - u slučaju da se, recimo, Ruska pravoslavna crkva presaludumi i pređe na gregorijanski kalendar - SPC koliko sutra učinila isto.

 

Za crkvene oce, fakat, imam razumevanja; njima je konzervativnost takoreći u opisu radnog mesta, kakva bi to, konačno, bila crkva koja bi u svemu išla ukorak sa vremenom i olako prihvatala svaku novotariju. Ali šta reći na svojevremeni komentar Slobodana Antonića (i mnogih drugih) da se - opet citiram po sećanju, izvini Antoniću ako sam nešto pobrkao - "o promeni kalendara ne sme ni misliti dok vapi krv jasenovačkih žrtava". Iz te rečenice - da ne zalazimo u sitnija crevca - provejava, čini mi se, sledeća misao: mi, naprosto, ne smemo koristiti isti kalendar kao i ustaše. Dobro, de, to se da rešiti. Kalendar je stvar izbora. Ali šta da radimo sa Suncem koje ravnopravno obasjava sve na svetu, pa i naše dindušmane. I zašto, na kraju, srpskim nacionalistima smeta mogućnost da se sa "ustašama" graničimo u kalendaru, to jest u vremenu, a ne smeta im što se graničimo u prostoru. Izgleda da je, brat Rus, filozof religije Vladimir Solovjov, bio poprilično u pravi kada je napisao - i ovo citiram po sećanju - da Srbima pravoslavlje služi uglavnom da bi se razlikovali od katolika i da bi ih zbog te razlike mrzeli

 

http://www.e-novine.com/stav/129046-Mrnja-crkvenom-kalendaru.html

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Srbima pravoslavlje sluzi da ih definise kao narod a nekada je sluzio i da ih ocuva kao narod . Dakle , ovo vecito pljuvanje po sopstvenom narodu je prevrsilo svaku meru . I ne treba da imamo isti kalendar sa ustasama . I ta glupost da mrzimo katolike , ko koga mrzi jasno se vidi po broju ubijenih i proteranih sa obe strane , sto kaze Sofronije "cifre ne lazu" . 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Део кривице за овакве текстове неумњиво пада на институционални део Цркве јер није објаснила српским интелектуалцима (а камо ли обичном народу - заиста не знам разлог томе да прође 93 године од те 1923. и ништа се не објасни!) да су све остале православне Цркве осим СПЦ, РПЦ, Грузијске и Јерусалимске Цркве (+Света Гора) прешле на Новојулијански тј Миланковићев календар (оно што је у календару означено као "нови"). Живо ме интересује зашто је тако...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@zuti car,

 

Tvoj komentar moze komotno da se zavede u onim tezama kod Lepog.

 

Pravoslavlje nije srpsko ni rumunsko, grcko ni rusko, i ne definise jedan narod, nego uci da su svi narodi i ljudi na planeti u izgnanstvu, ne zna se tacno odakle, kao sto se ne zna, vidi cuda, ni kuda tacno i kada ce se zavrsiti, ova pojava u kojoj smo se zatekli, a zove se zivot. Liturgija je u iscekivanju. Nego to nije tema.

 

Kalendari su minorna i formalna pojava, bez nekog misticnog karaktera, sto im u svojoj dokonosti, mnogi srbi nakon uobicajenog dnevnog citanja horoskopa mogu pripisati (jer tamo su konkretni datumi "vazni", "nesto" znace). Dakle, sto kaze Basara, kao voznja lijevom i desnom stranom..Medjutim, posto po svim arsinima zaostajemo za svim i svacim, tako smo i ovim nasim tvrdoglavim kalendarskim worship-om malo po malo izolovali pravosalvne srbe, ili srbe pravosalvne (posto je nacija kod nas ipak iznad svega ostalog) na karti hrisanstva, i napravili mjesta za omiljeni hobi - lebdenje iznad istoka i zapada, vaseljenske zrtve svetCke nepravde. itd.

 

To je samo nespremnost ovdasnjeg hriscanstva da uvjek iznova pokusa da hristijanizuje uvjek vise paganske nego hriscanske srbe, jer zaboga ko vrsi masovnu kremaciju badnjaka nasih rodjaka, do li mi isti. svake godine. ironije. po starom kalendaru.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Veliki Solovjev je bio mali u tim тумачењима Срба нарочито у то време његовог екуменствујушчег православља када се причешћивао истовремено и код католика и код православних.

Али човек се мења па се и Соловјев променио и после покајао за тај свој период живота.

 

И ја док сам екуменствовао имао сам утисак да су Руси православни само зато да не би били Пољаци.

(ево можда посредног доказа да је екуменизам прелест!)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Што се тиче Басаре има он и горих текстова на рачун Срба, није му ово ништа ново. Него тај крајишник пореклом се сувише одомаћио у Београду па заборавио одакле га је воз доно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@zuti car,

 

Tvoj komentar moze komotno da se zavede u onim tezama kod Lepog.

 

Pravoslavlje nije srpsko ni rumunsko, grcko ni rusko, i ne definise jedan narod, nego uci da su svi narodi i ljudi na planeti u izgnanstvu, ne zna se tacno odakle, kao sto se ne zna, vidi cuda, ni kuda tacno i kada ce se zavrsiti, ova pojava u kojoj smo se zatekli, a zove se zivot. Liturgija je u iscekivanju. Nego to nije tema.

 

Kalendari su minorna i formalna pojava, bez nekog misticnog karaktera, sto im u svojoj dokonosti, mnogi srbi nakon uobicajenog dnevnog citanja horoskopa mogu pripisati (jer tamo su konkretni datumi "vazni", "nesto" znace). Dakle, sto kaze Basara, kao voznja lijevom i desnom stranom..Medjutim, posto po svim arsinima zaostajemo za svim i svacim, tako smo i ovim nasim tvrdoglavim kalendarskim worship-om malo po malo izolovali pravosalvne srbe, ili srbe pravosalvne (posto je nacija kod nas ipak iznad svega ostalog) na karti hrisanstva, i napravili mjesta za omiljeni hobi - lebdenje iznad istoka i zapada, vaseljenske zrtve svetCke nepravde. itd.

 

To je samo nespremnost ovdasnjeg hriscanstva da uvjek iznova pokusa da hristijanizuje uvjek vise paganske nego hriscanske srbe, jer zaboga ko vrsi masovnu kremaciju badnjaka nasih rodjaka, do li mi isti. svake godine. ironije. po starom kalendaru.

I posle se pitamo zasto Srbima tako lose ide, zato sto uvek ima neki pametan tako kao ti da objasni drugima zasto isu u pravu a bez da razmisli i sekundu. Eto zato nam cvetaju ruze i sve na od ruke ide , jer u genijalcima ne oskudevamo , pocevsi sa piscOm uvodnog teksta 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Познато је да се грегоријански календар оријентише према величини тропске или сунчане године, док се јулијански оријентише према величини сидеричке или звездане године. Притом, тропска година, којом су организатори грегоријанске реформе, мјерили своју нову годину, представља величину условну, фиктивну, иако блиску процесима реално доживљаваним на земљи, тј. равнодневници и солстицију. Дакле

Напоменимо да је, почев од времена Птолемаја (2. вијек прије Христа) све до позног средњовековља, у астрономији као и у гледању на свијет господарио геоцентрични систем, према коме је непокретна Земља тобоже центар око кога се врте Сунце и друга небеска тијела. Појам тропске године, који је у основи грегоријанског календара, скопчан је са докоперниковском геоцентричном теоријом. Тропска година која има тако 365 дана, 5 часова 48 минута и 46 секунди, јесте вријеме за које Сунце завршава своје умишљено кретање око земље. Ипак свима је познато да није Сунце то које се окреће око Земље, него да се, обрнуто, Земља окреће око Сунца. Зато тропска године не представља реалан временски период, већ фиктивну астрономску величину, која се, уосталом, односи на реалне процесе који се збивају на Земљи, као што су смена (климатских) годишњих доба (прољеће, љето, јесен и зима) и друге природне појаве на нашој планети.

Што се тиче појма сидеричке године, она се заснива на реалној величини, једнакој пуном окретању Земље око Сунца. Дужину сидеричке године чине 365 дана 6 часова 9 минута 9 секунди. Заснивајући се на тој величини, јулијанска година износи 365 дана и 6 часова.

Идеју годишњег окретања земље око Сунца, познату већ астрономима древног Египта, касније су наслиједили питагорејци и она је међу њима била веома раширена. Касније, у III в. прије Христа, ова идеја положила је основе учења старојелинске математике и, посебно, астронома Аристарха са Самоса, који се може сматрати претходником Николе Коперника.

У вријеме стварања јулијанског календара (46.г. пре Христа) теорија Аристархова била је широко позната међу астрономима и учењацима. Зато није чудо што су велики астрономи Созиген Александријски и други творци јулијанског календара у основу јулијанске године ставили период пуног окретања Земље око Сунца. тј. годину сидеричку. Управо та реална астрономска величина и постала је образац јулијанског календара. Неопходно је притом примјетити да би тропска (сунчева) година оријентисана на ритмове пре свега у вези за Земљом, док је сидеричка оријентисана на ритмове у вези са Козмосом у цјелини. У том смислу грегоријански календар је у својој основи геоцвнтричан, а јулијански козмоцентричан.

Што се тиче астрономске тачности о којој тако воле да говоре присталице грегоријанског календара, неопходно је обратити пажњу на то да ће за 25 765 тропских година он да се удаљи од сидеричког за читаву годину. Зато сва астрономска а такође и историјска хронолошка истраживања, која се односе на велике периоде, спроводе по јулијанском а не по грегоријанском календару. "

"Православна Пасхалија састављена је с обзиром на редослед новозавјетних догађаја који се тичу посљедњих дана земног живота Господа Исуса Христа и који су били скопчани са лунарном годином. У години Крсне Смрти Христа Господа јеврејска пасха падала је у петак и суботу. У петак 14. нисана (који, као и данас, по црквеном рачунању почиње у четвртак увече) Спаситељ

је био разапет. У суботу је био у гробу а у рано јутро у недјељу је васкрсао. Отуда су догађаји Страдања, Смрти и Васкрсења Господњег нераскидиво везани са јудејском пасхом која се равна према мјесечевим мијенама. И већ од V в. Хришћанства ушло је у обичај да се Св. Пасха послије пасхе јудејске. То је било овјековјечено од стране свих Апостола, који су почели да се празнује хришћанске пасхе након јудејске.

Измена редоследа догађаја о којима нам говори Јеванђеље значи - њихово извртање. Мистички, новозавјетна Пасха (Празник Васкрса) символизује замјену старозавјетног Жртвоприношења јагњета искупљујућом Жртвом Спаситеља нашега Господа Исуса Христа - Јагњета, Које је узело на Себе гријехе свијета (Јн. 1,29). Ако се из чисто астрономских разлога у раној Цркви понекад дешавало да се подударе Пасха Цркве Христове и пасха синагогална, потпуно је неприхватљиво да Света Пасха претходи јеврејској. Ипак, само у периоду од 1851. до 1950. следбеници грегоријанског календара празновали су Пасху (Васкрс) 15 пута прије Јевреја и више пута заједно са њима, нпр. 1. априла 1823.Г., 17.априла 1927., 18. априла 1954., 19. априла 1981.

Присталице грегоријанског календара, светкујући Свету Пасху прије Јеврејске или заједно са. њима, нарушавају један од основих канона Цркве. Они потпуно пренебрегавају Седмо апостолско правило, одредбу Никејскрг Сабора и прво правило Антиохијског помјесног сабора. "

 

Питање Божића је чисто календарско питање, а Васкрс је већ друга прича. Додуше, нејасно је зашто овакви "стручњаци" никако да се баве неким битнијим питањима, него они исти ово потежу изнова и изнова.

Нек нам Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И овде се види једна од главних карактеристика ''српске интелектуалне елите''

 

Može biti da bi i izazvalo neki poremećaj, ne poznajem dobro materiju, ali se isto tako ne može poreći da je liturgija...

 

Дотични господин не познаје материју али то га не спречава да се постави као ауторитет у овој проблематици.

Приметио сам да већ неко време, како више није IN аутошовинизам, да се број оваквих текстова и паметовања драстично смањио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Календар као календар није сам по себи толики проблем. Чак нису ни одређене "ситнице" "новотарије" у Литургији саме по себи проблем. Али миц по миц се временом може доста удаљити од почетног "Старта". Чим се једном уведе дух промена "које ништа значајно не мењају јер суштина остаје иста" ништа нас неће спречити да се за одређено време претворимо у нешто сасвим друго.

 

Питам се, ако те промене ништа у ствари не мењају та због чега их онда требамо увести, ако опет све остаје исто као и пре? Ако и решимо да нешто мењамо, због чега те промене морају бити узете са запада, тј. од РКЦ. Као случајно све што ми православни народи "морамо да мењамо" то морање мора бити по западњачком калупу, како у политици и економији, тако и у Цркви.

 

То нити ми делује случајно, чак напротив ми делује потенцијално опасно. Буди ми жељу да се намерно не мењам. Или да се мењам по моделу који ја одаберем, из ината баш не према западу, пошто врши притисак и наметљив је.

 

На крају, зар лепота створеног није једниство у различитости 

 

Непријатељ људски је одувек уживао у глобализму, једном језику(Вавилон), једном господару(тирани императори који су га обожавали), јединој влади над свим народима(Звер из Откровења). Исте тенденције покузају и модерни световни имератори са запада кроз своју жељу за Новим светским поретком(изјаве појединих америчких предсеника и званичника) и глобализмом свега.

 

Због чега две Цркве морају имати исти календар и цео свет(у духовним стварима, не у световним) да се окреће према њему? Ако је лепота у различитости таква пракса не би била лепа. Свет би тада још више постао једноличан и сив, глобална колотечина. Овако је лепше, нека РКЦ и унијати користе један календар, а ми други. Уз међусобно поштовање различитости другог и уважавање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne znam ovog Basaru da li je Srbin ili antisrbin, ali ovaj tekst mu je kao u njegosa. Sve od rijeci je pogodio kako treba. 

 

Sto se tice uvodjenja kalendara, zaista dosad niko nije dao pravilan razlog zasto ga ne bi trebalo mijenjati. Uglavnom strah od iracionalnog izbija uvijek u prvi plan, navodi se par stvari, od toga da ce se prekrsiti dogmati sto naravno nije tacno, do toga da ce se narusiti tradicija predana nam od predaka. 

 

 

Питам се, ако те промене ништа у ствари не мењају та због чега их онда требамо увести, ако опет све остаје исто као и пре? Ако и решимо да нешто мењамо, због чега те промене морају бити узете са запада, тј. од РКЦ. Као случајно све што ми православни народи "морамо да мењамо" то морање мора бити по западњачком калупу, како у политици и економији, тако и у Цркви.

 

 

Pa ko kaze da ce biti uzete sa zapada? Niti bi se usvojio gregorijanski, vec reformisan julijanski kalendar, i proracuni bi bili radjeni po zamislilima Milutina Milankovica, referentni meridijan za astronomske proracune bi bio ne bazilika Sv.Petra u Rimu, vec Crkva Hristovog Groba u Jerusalimu...i Milankovic je gle Srbin...hm cuda li cudnog. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ali šta reći na svojevremeni komentar Slobodana Antonića (i mnogih drugih) da se - opet citiram po sećanju, izvini Antoniću ako sam nešto pobrkao - "o promeni kalendara ne sme ni misliti dok vapi krv jasenovačkih žrtava". Iz te rečenice

Као и обично, писац овог текста наводи пример из неке крајности.Истина је обично у средини, која није ни црна, ни бела.

Православна Грчка Црква је једним делом прешла на Глегоријански календар. Намерно сам нагласио једним делом, јер колико је мени познато, то им је донело само велике расколе јер Света Гора није прихватила тај календар.

Сад у том контексту, замислите који би раздор унела еветуална одлука да и код нас црква прихвати то исто.

Собзиром да ја не припадам онима који нису за то да се прихватају и нове ствар, сматрам да је најбоље да остане како јесте и да не намећемо неке нове ствари за поделе јер смо и овако превише подељени. 

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Интелигенција без љубави – готов ђаво“, говорио је отац Јустин Поповић.

 

И Гебелс је био доктор, замислите ни мање ни више него књижевности.

 

Увек сам сумњала да је  плаћеник. 

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Познато је да се грегоријански календар оријентише према величини тропске или сунчане године, док се јулијански оријентише према величини сидеричке или звездане године. Притом, тропска година, којом су организатори грегоријанске реформе, мјерили своју нову годину, представља величину условну, фиктивну, иако блиску процесима реално доживљаваним на земљи, тј. равнодневници и солстицију. Дакле

Напоменимо да је, почев од времена Птолемаја (2. вијек прије Христа) све до позног средњовековља, у астрономији као и у гледању на свијет господарио геоцентрични систем, према коме је непокретна Земља тобоже центар око кога се врте Сунце и друга небеска тијела. Појам тропске године, који је у основи грегоријанског календара, скопчан је са докоперниковском геоцентричном теоријом. Тропска година која има тако 365 дана, 5 часова 48 минута и 46 секунди, јесте вријеме за које Сунце завршава своје умишљено кретање око земље. Ипак свима је познато да није Сунце то које се окреће око Земље, него да се, обрнуто, Земља окреће око Сунца. Зато тропска године не представља реалан временски период, већ фиктивну астрономску величину, која се, уосталом, односи на реалне процесе који се збивају на Земљи, као што су смена (климатских) годишњих доба (прољеће, љето, јесен и зима) и друге природне појаве на нашој планети.

Што се тиче појма сидеричке године, она се заснива на реалној величини, једнакој пуном окретању Земље око Сунца. Дужину сидеричке године чине 365 дана 6 часова 9 минута 9 секунди. Заснивајући се на тој величини, јулијанска година износи 365 дана и 6 часова.

Идеју годишњег окретања земље око Сунца, познату већ астрономима древног Египта, касније су наслиједили питагорејци и она је међу њима била веома раширена. Касније, у III в. прије Христа, ова идеја положила је основе учења старојелинске математике и, посебно, астронома Аристарха са Самоса, који се може сматрати претходником Николе Коперника.

У вријеме стварања јулијанског календара (46.г. пре Христа) теорија Аристархова била је широко позната међу астрономима и учењацима. Зато није чудо што су велики астрономи Созиген Александријски и други творци јулијанског календара у основу јулијанске године ставили период пуног окретања Земље око Сунца. тј. годину сидеричку. Управо та реална астрономска величина и постала је образац јулијанског календара. Неопходно је притом примјетити да би тропска (сунчева) година оријентисана на ритмове пре свега у вези за Земљом, док је сидеричка оријентисана на ритмове у вези са Козмосом у цјелини. У том смислу грегоријански календар је у својој основи геоцвнтричан, а јулијански козмоцентричан.

Што се тиче астрономске тачности о којој тако воле да говоре присталице грегоријанског календара, неопходно је обратити пажњу на то да ће за 25 765 тропских година он да се удаљи од сидеричког за читаву годину. Зато сва астрономска а такође и историјска хронолошка истраживања, која се односе на велике периоде, спроводе по јулијанском а не по грегоријанском календару. "

"Православна Пасхалија састављена је с обзиром на редослед новозавјетних догађаја који се тичу посљедњих дана земног живота Господа Исуса Христа и који су били скопчани са лунарном годином. У години Крсне Смрти Христа Господа јеврејска пасха падала је у петак и суботу. У петак 14. нисана (који, као и данас, по црквеном рачунању почиње у четвртак увече) Спаситељ

је био разапет. У суботу је био у гробу а у рано јутро у недјељу је васкрсао. Отуда су догађаји Страдања, Смрти и Васкрсења Господњег нераскидиво везани са јудејском пасхом која се равна према мјесечевим мијенама. И већ од V в. Хришћанства ушло је у обичај да се Св. Пасха послије пасхе јудејске. То је било овјековјечено од стране свих Апостола, који су почели да се празнује хришћанске пасхе након јудејске.

Измена редоследа догађаја о којима нам говори Јеванђеље значи - њихово извртање. Мистички, новозавјетна Пасха (Празник Васкрса) символизује замјену старозавјетног Жртвоприношења јагњета искупљујућом Жртвом Спаситеља нашега Господа Исуса Христа - Јагњета, Које је узело на Себе гријехе свијета (Јн. 1,29). Ако се из чисто астрономских разлога у раној Цркви понекад дешавало да се подударе Пасха Цркве Христове и пасха синагогална, потпуно је неприхватљиво да Света Пасха претходи јеврејској. Ипак, само у периоду од 1851. до 1950. следбеници грегоријанског календара празновали су Пасху (Васкрс) 15 пута прије Јевреја и више пута заједно са њима, нпр. 1. априла 1823.Г., 17.априла 1927., 18. априла 1954., 19. априла 1981.

Присталице грегоријанског календара, светкујући Свету Пасху прије Јеврејске или заједно са. њима, нарушавају један од основих канона Цркве. Они потпуно пренебрегавају Седмо апостолско правило, одредбу Никејскрг Сабора и прво правило Антиохијског помјесног сабора. "

 

Питање Божића је чисто календарско питање, а Васкрс је већ друга прича. Додуше, нејасно је зашто овакви "стручњаци" никако да се баве неким битнијим питањима, него они исти ово потежу изнова и изнова.

 

Прво, ниси навео одакле си копирао. (Википедија? Карелин?)

Друго, НИЈЕДНА ПЦ није и неће прихватити Грегоријански календар (све које су прешле са "старог" на "нови" су прешле на Новојулијански). То је тема ад акта и зато су овакви текстови потпуни промашај, Грегоријански се не разматра због погрешног рачунања Пасхалије.

Треће, аргумент типа - " Што се тиче астрономске тачности о којој тако воле да говоре присталице грегоријанског календара, неопходно је обратити пажњу на то да ће за 25 765 тропских година он да се удаљи од сидеричког за читаву годину." - не даје ништа већи легитимитет Јулијанском календару и његовој тачности. Уосталом, та пребирања ситних цреваца око сидеричке године су крајње непотребна. Основ за рачунање Пасхалије  по 1.В.С. је (замислите!) лунарна година, јер Јевреји према њој рачунају Пасху, па нама само остаје да их не претекнемо и не славимо са њима. 

Дакле, Миланковић је испунио оба услова потребна модерном човеку: Прецизно рачунање и правилна Пасхалија. Све остало је продукт нашег држања типа "тако је радио мој ђед па ћу и ја". Прађеда и оне пре њега а после Христа - ко шиша.

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Као и обично, писац овог текста наводи пример из неке крајности.Истина је обично у средини, која није ни црна, ни бела.

Православна Грчка Црква је једним делом прешла на Глегоријански календар. Намерно сам нагласио једним делом, јер колико је мени познато, то им је донело само велике расколе јер Света Гора није прихватила тај календар.

Сад у том контексту, замислите који би раздор унела еветуална одлука да и код нас црква прихвати то исто.

Собзиром да ја не припадам онима који нису за то да се прихватају и нове ствар, сматрам да је најбоље да остане како јесте и да не намећемо неке нове ствари за поделе јер смо и овако превише подељени. 

 

Којим делом, аман! Читате ли ви шта се пише??? Они су 1924. прешли на Новојулијански, "нови" или Миланковићев календар, одмах након што га је 1923. Милутин предложио.

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...