U Japanu će polovinu radnih mesta zauzeti ROBOTI

[Paradoksologija]

pročitaj opet

 

I nemam više strpljenja. Sve naopako shvatate. Napišem prostu stvar, a vi je izvrnete, nakalemite još par svojih asocijacija, i ja još blesav sedim ovde potpuno umoran i iscrpljen posle posla i objašnjavam prostu stvar koju sam rekao, pokušavajući da se sporazumem kroz raznorazne lične ,,prizme"

 

Eto vidiš - a da deo tvog posla radi robot? Ili da se sa nama dopisuje robot koji se neće ovako naljutiti? Gde bi ti bio kraj!

 

 

comme ci comme ça

http://crimeblog.dallasnews.com/2015/07/former-north-texas-surgeon-accused-of-botched-spine-surgeries-arrested.html/

 

Meni jedan od najsitnijih i najbanalnijih (od mnogih) primera bio: kažem lepo sestrama da antibiotik ubrizgan u infuziju koji ne treba uopšte da se oseti boli toliko da počinjem da gubim svest i da nešto očito nije u redu. Nastave da ubrizgavaju. Četvrta stvar koju sam rekla bila je "vidim zvezde, najozbiljnije" - kao u crtaću, crna podloga, zvezdice. Tek u tom trenutku pogledaju i vide da je kanila proburazila venu i da antibiotik ide pravo u zglob. Umorni ljudi koji imaju mnogo posla nemaju milosti i razumevanja.

[Aquilius Cratus]

@@Aquilius Cratus,

 

Pa de si? Nisam te valjda skroz naljutio? :/

 

 

@@Aquilius Cratus,

 

znaš šta, bezveze mi je da ostane na onome

A ja mislio da se ti kategoricki protivis svakom vidu pisanja koji ostavlja i trunku sumnje da pises zato da bi ispalo da si u pravu.

 

Evo ukratko šta sam hteo reći, i gde se ne razumemo. Naravno da robot statistički pravi daleko manje grešaka nego čovek. Ali šteta koju može da napravi kada zabaguje, bila bi katastrofalna u odnosu na ljudske greške. Zašto, jer čovek kad vidi da pravi štetu pacijentu on će se zaustaviti. Ali zamisli robotsku ruku koja nekontrolisano vitla jer je negde u softveru došlo do problema.

Nema to nikakve veze sto on vidi da pravi gresku i zaustavlja se. Sustina je u tome da one ne moze ni da izbegne ni da smanju nuznost pojave gresaka u svom radu. Covek napravi jednu gresku u 100 slucajeva a robot jednu u 1000. Bez obzira sto je covek uvideo tu gresku on ce do 1000. slucaja napraviti jos 9 gresaka i to sto nece besmisleno vitlati nego sto ce se zaustaviti ne menja cinjenicu da se steta biti napravljena. Sa druge strane robot moze biti modifikovan, boljim softverom i boljim senzorima tako da se to vitljanje dogodi tek na uzorku od 2000 slucajeva. A covek ce u tih 2000 slucajeva i dalje da napravi 20 gresaka. Veca je steta od 20 gresaka koje su uocene kao greske ali kasno nego od 1 greske koja je rezultat bagovanja i nekontrolisanog vitlanja.

 

Dakle, ono što ja kažem, i na šta mislim kada kažem da ne posmatramo stvari crno-belo, jeste da je tehnologija alat, sredstvo, pomoćna stvar. I da naročito kada su ljudsko zdravlje i život u pitanju, mašinu mora nadgledati i o pacijentu se brinuti - čovek. Ili prosto rečeno - hibridno rešenje. Eto.

Ovo je zamena teza. Mi ovde nismo diskutovali da li je to sada moguce nego da li je eticki opravdano kada dodje do napretka koji ce omoguciti da inteligentni roboti sa stepenom visoke autonomije u odlucivanju igraju ulogu bolnicara/bolnicarki/lekara.

 

Takođe, ne treba da zaboravimo da iste te robote stvara, programira i održava čovek, isti onaj nesavršeni koga robot treba da zameni na nekom poslu. Uz to, čak i ako je robot izuzetno pouzdan i predvidiv, pacijent nije. Dakle pacijent ima iste one osobine zbog kojih smatraš da bi trebalo zameniti zdravstvene radnike.

Pacijent ima te osobine cak i kad nema robota. Nepredvidljivost pacijenta je manje vise nevazna.

 

Eto to samo hoću da kažem.

 

Mašine već danas imaju neke kritične zadatke, i smatramo ih dovoljno pouzdanim. A biće i još pouzdanije, ali malo po malo. Danas, roboti ne mogu da zamene medicinske sestre. Mogu samo eventualno da raznose hranu ili materijal. A da pričamo šta će biti za 100 godina, nema svrhe,

 

Eto. Jesmo ok?

Oko ovoga se nismo ni sporili. Da ponovim diskusija nije krenulo od toga sta danas postoji nego sta je eticki opravdano a sta nije.

[Рапсоди]

https://www.youtube.com/watch?v=UqmYv-ZkoSk

 

/Cherry 2000  sa sjajnom Melani Grifit /1987/  odgledajte film ako niste pa komentarisite.

 

Slažem se sa Ivanom, možda nemamo iste motive, ali razmišljamo u sličnom pravcu.

Ja prvo  razmišljam o eventualnim posledicama neke ideje,/zamisli/, pa  tek onda o njenoj ev.realizaciji.

A posledice bi bile neminovno kao iz filma. Želite takvu budućnost.

[Иван ♪♫]

@@Aquilius Cratus,

jej, tu si

pa eto moze i tako da se kaze, normalno da ako je u nečemu robot bolji da ćemo ga koristiti

sad ova priča o tome koliko ko napravi grešaka, ali dodao bih i čije su greške veće, je diskutabilna jer zavisi od neke konkretne primene i stanja tehnologije

ali toliko o tome, hvala na javljanju, nadam se da smo ok

[drvce]

Jel gledao neko ovaj video od odlicnog CGPGray-a?

 

Prilicno je pesimistican, a tesko mi je da mu nadjem manu... ako neko moze da pomogne

I for one salute our robot overlords.

[Aquilius Cratus]

@@Aquilius Cratus,

ali toliko o tome, hvala na javljanju, nadam se da smo ok

 

 Sto se mene tice uvek smo i bili ok.

[Aquilius Cratus]

I for one salute our robot overlords.

 

Ma daj, nakon toliko unistenih strogova ti hoces da se klanjas robotima.

 

[Јелена011]

Jel gledao neko ovaj video od odlicnog CGPGray-a?

 

Prilicno je pesimistican, a tesko mi je da mu nadjem manu... ako neko moze da pomogne

 

Jaoj mene 

Ja nisam programer, i stvarno mi je ovo onako cudno. Samo sto meni ovo nije pesimizam, nego poziv za osmisljavanje.

 

Ok, nova sam, ne pratim ko je ateista ko jok, ali Bog je stvorivsi coveka rekao da ce da prolije dosta znoja citaj muke da bi se prehranio tj ziveo. 

Nekada je taj znoj bio fizicki, mucenicki, posle toga sve manje fizicki a vise intelektualni, a sada dolazimo do nekog ontoloskog znoja.

Crkva sada itekako ima zadatak da objasni ljudima - koji ce to njima krompir, da osmisli, da redefinise, da kreativno postavi coveka kao krunu stvaranja na njegovo mesto.

Ako roboti rade sve, i ako covek zivi u izobilju, ako njegov fizicki ni umni rad nije potreban, mnogi ce se zapitati sta ostaje od coveka. Ali nije covek ni samo sazdan od misica, ili od uma. Ovo je prilika i izazov za Crkvu da definise svoje odnose unutar sebe i ka coveku, da mu ponudi ono sto zapravo coveku treba a to je Bog, zajednica sa drugim covekom i sa Bogom u ontoloskom smislu, ne samo ono "prvo sam bio mucenik trebao mi je Bog da me spase, pa sam onda bio asketa pa mi je isto trebao Bog, pa sam poceo fizicki lako da zivim pa mi je intelektualno trebao Bog, pa malo emotivno, pa onda zahvaljujuci svim naslagama jednostavno "imalo je tu neceg" i "valjalo se" da tu bude Bog". Covek treba Boga i u ovo situaciji sa snimka, samo je pitanje kako ce Crkva odgovoriti na taj izazov i kako ce se snaci u tom okruzenju a da ne upadne u to da proglasi robote djavolima   

[Плутон]

Не знам што се хвале ови Јапанци, у Србији су ботови већ преузели многе послове, између осталог и управљање државом.

[Плутон]

Ономад je Стева Соколовић изразио одређену забринутост (делим чисто информативно, интересантно је за размишљање, између осталог и због неких филмова о роботима који то обрађују).

 

If machines produce everything we need, the outcome will depend on how things are distributed. Everyone can enjoy a life of luxurious leisure if the machine-produced wealth is shared, or most people can end up miserably poor if the machine-owners successfully lobby against wealth redistribution. So far, the trend seems to be toward the second option, with technology driving ever-increasing inequality.

[Плутон]

Читао сам и једно пророчанство (тзв. Пророчанство Роботића) које каже да ће мали народ код кога долазе жути људи да пију воду са Мораве први измислити моћне роботе и завладати светом.

[Zayron]

Читао сам и једно пророчанство (тзв. Пророчанство Роботића) које каже да ће мали народ код кога долазе жути људи да пију воду са Мораве први измислити моћне роботе и завладати светом.

 

Da, to isto piše i kod nas, da Japanci mnogo

pit ne umiju ali ih Morava ipak mami, privlači!

http://www.boleradice.cz/2009/03/12/549/

https://youtu.be/aHQhgzvQIGo

http://goo.gl/7iHh08

[Zayron]

Kod sebe zapošljavaju robote a kod nas ljude,

za sada smo još jeftiniji a isplativiji od robota:

http://zpravy.aktualne.cz/ekonomika/ceska-ekonomika/japonci-na-jihu-moravy-nove-zamestnaji-osm-set-lidi/r~i:article:501576/

https://youtu.be/hc32rm3LF0Q

https://youtu.be/tuxuiW_tu7k

[GeniusAtWork]

Zato i mogu da si priuste tako visok mortalitet.

 

До половине овог века, 40% Јапанаца ће имати преко 60 година. Или чак преко 65 год, не сећам се тачно податка што сам нашао...

[Aquilius Cratus]

Ономад je Стева Соколовић изразио одређену забринутост (делим чисто информативно, интересантно је за размишљање, између осталог и због неких филмова о роботима који то обрађују).

 

Opet ljudi (ne mislim na tebe) idu kod Sokolovica, koji se nikad nije bavio ni istrazivanjem ni razvojem VI, po misljenje a ignorisu sta kaze Sokolovski koji  razvoju VI sistema posvetio ceo zivot i ima poprilicno impresivne cak prakticne rezultate. Mediji su cudo.

 

Vidim da ste dosta toga ispisali ali pošto nemam vremena da isčitavama a ni da napišem onaj veliki tekst koji sam obećao uzeo sam da prevedem esej jednog od najrelevantnijih autora, istraživača i pronalazača u ovoj oblasti. Fascinantno je međutima, ne samo kad je ova tema u pitanju, da kad se povede reč o nekoj relativno složenoj naučnoj i/ili filozofskoj temi mediji a potom i većina ljudi želi da čuje šta Hoking ima da kaže o tome.

 

Stiven Hoking jeste jedan najznačajnijih naučnika druge polovine dvadesetog veka međutim to ne znači da je njegovo mišljenje relevatno ili čak uopšte vredno baš u svim naučnim oblastima koje sa astrofizikom i kosmologijom nemaju nikakve veze. Gde je on objasvio neki rad na temu veštačke inteligencije ili IT nauka generalno? Koliko ja znam nije. Mask jeste bio delimično u IT biznisu ali sa razvojem VI sistema nije imao nikakvih dodira, bar ja nisam našao ništa. Ali dobro mediji su takvi zanima ih samo populizam i brza zarada međutim zbog čega šira javnost afirmiše isti taj trend nikad mi neće biti jasno.

 

Ako želite naučiti nešto ili čak mnogo o razvoju VI i inteligenciji generalno treba da pitate čoveka koji je prvi osnovao institut za neuronauke sa ciljem pronalaženja teorijskog modela koji objašnjava inteligenciju. To je svakako Džef Hokins, dakle ne Hoking nego Hokins, osnivač Palm Kompjutings i Hendspringa kao i već pomenutog RNI instituta i kompanije Numenta koja ima za zadatak paktičan razvoj VI algoritama i praktičnih proizvoda zasnovanih na njima. Evo njegov esej u kome dekonstruiše pogrešne premise bez kojih  su većina bojazni ove vrste uglavnom neosnovane.

 

     Neće biti Terminatora. Buduće generacije će nam zahvatili.

 

Dvedeset prvi vek predstavlja istinsku prekretnicu u ljudskoj evoluciji. Rešavamo misteriju kako mozak radi i počinjemo praviti mašine koje rade na istom principu kao mozak. Ulazimo u doba veštačke inteligencije.

 

Preko trideset godina  proučavam i razmišljam o ideji veštačke inteligencije, uključujući decenije proučavanja bioloških osnova inteligencije. Moja kompanija, Numenta, radi na tome da znanje o funkcionisanju neokorteksa iskoristi za izgradnju veštačke inteligencije i time smo počeli razvoja mašina koje rade na tom principu. Postigli smo odlične rezultate u teorijskom delu projekta i otuda se nazire jasan put ka razvoju inteligentnih mašina čak i onih bržih i sposobnijih od čoveka.

 

Inteligentne mašine će radikalno promeniti naš svet u dvadeset prvom veku, slično kao što su kompjuteri  promenili svet u dvedesetom veku. Lično te promene vidim kao skoro potpuno pozitivne i ako donekle avanturisticke. Ne vidim veštačku inteligenciju kao bilo kakvu pretnju čovečanstvu. Ali ne slažu se svi sa takvime pogledom na ovu problematiku.

 

Vodeći naučnici i inženjeri izrarzili su zabrinutost zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. Fizičar Stiven Hoking brine da bi veštačka inteligencija mogla da znači kraj  čovečanstva. Osnivač kompanije Tesla Ilon Mask je veštačku inteligenciju nazvao najvećom egzistencijalnom pretnjom. Kroz popularnu kulturu knjige i filmovi naučne fantastike odavno su predstavili ideju mašina koje preuzimaju svet. U filmu „Terminator“ iz 1984. Pojavljuje se mreža veštake inteligencije Skajnet koja želi da istrebi čovečanstvo.

 

Ono što je istinski novo je da će uskoro veštačka inteligencija postati stvarnost i mnogi ljudi su zabrinuti za posledice.

Da li bi trebalo da brinemo? Da li je scenario iz filma „Terminator“ moguć. Mogu li inteligentne mašine zaista da dovedu do nestanka čovečanstva? Kako odmeravamo potencijalni benefit naspram potencijalnih rizika?

 

Istorija nas uči da je nemoguće predvieti potpuni uticaj nove tehnologije na sve sfere čovekovog života. Mi smo skloni tome da zamišljamo kako će nova tehnologija biti primenjena u rešavanju postojećih problema i poslova sa kojima smo relativno dobro upoznati, ali iznenada se uvek pojave nove mogućnosti i fenomeni koje niko nije predvideo. Digitalni računari su prevasodno napravljeni da bi zamenili ljude u računanju veoma kompleksnih proračuna. Međutim četrdesetih godina prošlog veka niko nije imao u vidu pametne telefone, internet i GPS satelite.

 

Slično danas ljudi su skloni tome da zamišljaju inteligetne mašine kao preslikane ljude, koje će vršiti sve poslove koje danas vrše ljudi, razgovarati sa ljudima i imati emocije i želje slične ljudima. Ako zamišljamo inteligentne mašine kao naše kopije sa tom razlikom da su znatno pametnije od nas onda one mogu evoluirati na način koji mi ne možemo predvideti i tako se jednog dana mogu poneti loše prema nama. Takve mašine bi  zbog samoodržanja, autonomije ili pogrešnih procena mogle aktivno i nehotice naneti veliko zlo ljudskoj vrsti.

 

Ja ne delim mišljenje sa ljudima koji imaju brige tog tipa jer su one zasnovane na tri pogrešne predstave. Dozvolite da objasnim o čemu se radi kod svake pojedinačno.

 

Pogrešna predstava 1) Inteligentne mašine će imati sposobnost samoreplikacije ili će vremenom steći tu sposobnost.

 

Sve što ima sposobnost samoreplikacije može biti opasno. Samoreplicirajući virusi i bakterije su ubili daleko više ljudi nego bilo šta drugo u ljudskoj istoriji i dalje predstavljaju najveću pretnju za čovečanstvo. Španska groznica  1918. na primer je bila odgovorna za tri do pet posto smrti čitave svetske populacije. Samoreplicirajući računarski virusi su takođe veoma opasni.

 

Oni mogu izazvati smrt velikog broja ljudi opstruišuči naše transportne, telekomunikacione i sisteme za prevenciju i odbranu od katastrofa i nepogoda. Računarski virusi mogu da se samorepliciraju samo unutar računarske mreže, bez obzira što i tu mogu da naćine veliku štetu teško je zamisliti da bi za razliku od bioloških oni istinski mogli da unište čitavo čovečanstvo.

 

Mnogi katastofični scenariji vezani za veštačku inteligenciju u svojoj osnovi imaju ideju da će inteligentne mašine moći same da se razmnožavaju i da će biti potpuno van naše kontrole. Ali postoji suštinska razlika između stvaranje nečega što ima sposobnost samoreplikacije i nečega što je inteligentno.Ovo drugo nikako ne podrazumeva ono prvo.

 

Hoće li inteligentne mašine imati sposobnost samoreplikacije? Neke inteligente mašine će biti virutalne što znači da će delovati isključivo u domenu koji računarske mreže dozvole. Na primer današnji veb indekseri bi mogli biti napravljeni tako da imaju inteligenciju i da se njome rukovode dok tumaraju internetom.

 

To bi bile mašine bez bilo kakvog fizičkog tela nego bi bili samo softver na računaru ili u međumrežnom prostoru uopšte. Takvim mašinama bi bilo relativno lako dodeliti mogućnost samorepliciranja na isti način kao što se računarski virusi samorepliciraju i oni bi takođe mogli da nanesu veliku štetu ali ta šteta  bi i dalje bila ograničena samom arhitekturom mreže. Ne bi mogli da pobiju sve ljude jer bi ih uvek bilo moguće lokalizovati ili isključiti mrežu u potpunosti, ma kako to bolno bilo.

 

Daleko veću pretnju za opstanak čovečanstva predstavlja nešto što ima mogućnost samoreplikacije a nalazi se u čovekovom prirodnom okruženju. Nešto što može da se samoreplicira i širi kroz atmosferu, hidrosferu , biosferu pretsavlja potencijalnu pretnju svim živim bićima uključujući tu i nas ljude. Koliko danas znamo samo DNK i RNK sistemi sposobni za tako nešto. Tu dolazimo do gray goo koncepta  na  čije posledice upozoravaju ljudi koji analiziraju rizike od zloupotreba nanotehnologije. Oni smatraju da postoji realtivno velika opasnost da nanomašine steknu samoreplicirajuće osobine koje bi im omogućile širenje eksponicijalnom stopom te bi tako vrlo brzo istinsnuli ili čak potpuno uništili ljudksu vrstu.

 

Takva mogućnost zaista predstavlja realnu opasnost ali inteligetne mašine neće same po sebi imati takvu sposobnost osim ako ne odemo u takve ekstreme i to im omogućimo tehnologijama koje sada uopšte ne razumemo. Da li je verovatno da će inteligentne mašine napraviti fabriku gde će klonirati sebe u velikom broju kopija? Ne verujem u takav scenario samim time što je daleko veća verovatnoća da oni proizilaze iz Holivuda a ne iz neke laboratorije. Samoreplikacija u prirodnom okruženju je izuzetno teška.

Dodetljivanje veštačke inteligencije nekom sistemu kojim ima sposobnost samoreplikacije može da učini lošu situaciju još gorom ali sam razvoj pa i postojanje veštačke inteligencije ne vodi i ne podrazumeva sposobnost samorepliciranja, pod uslovom da ne verujete u pogrešnu predstavu koju ću sada deokonstruisati.

 

Pogrešna predstava 2) Inteligentne mašine će biti kopije ljudi u skro svakom mogućem domenu

 

Ova zabluda stoji na pogrešnoj ideji da će inteligentne mašine imati želje iste ili veoma slične ljudskim i da će naći načina za samorepliciranje kako bi se odvojile od ljudi i tako postale samostalne.

 

Tako nešto se neće desiti. O ovom problemu možete razmišljati na sledeći način, čovek se sastoji od neokorteksa i svega ostalog u organizmu. Neokorteks je ono što nas čini inteligentnim, kod ljudi taj deo mozga je relativno velik čineći nas tako pametnijim od ostalih sisara. Neokorteks je sistem koji konstano uči i konstruiše modele sveta na osnovu podataka koje prima preko čulnih organa ali je sam po sebi, svojoj strukturi, bez bilo kakvih emocija. Nešto slično kao hiper logični Mr. Spock u Ster Treku. Ostali delovi mozga kao kičmena moždina,  moždano deblo  i bazalni gangliji su starije u evolucionom smislu. Ovi stariji delovi mozga su zaduženi za instintkivno ponašanje, emocije kao što su glad, bes, požuda, pohlepa.

 

Ono što je karakteristično za neokorteks je što je izuzetno fleksibilan. Neokorteks može da nauči bilo koji od stotine jezika u vidu govora i pisma. Može da savlada matematiku, fiziku, muziku, programiranje računara, arhitekturu i tome slično. Ova sposobnost koja nam omogućava da naučimi skoro pa bilo šta čini suštinu inteligencije. Fleksibilnost neokorteksa proizilazi iz fascinantne činjenice opisane 1978.  godine odstrane neurofiziologa Vernona Mauntkastla. On je otkrio da neokorteks koristi jedan te isti, relativno jednsotavan, metoda za učenje svega što može da nauči vid, sluh, jezik  kako na najnižem tako i na najvišljem nivou.

Inteligentne mašine će biti zasnovane na neokroteksu a ne na ostatku mozga. Upravo je gorepomenuta fleskibilnost i sposobnost neokorteksta da nauči bilo šta ono što želimo da poseduje inteligentna mašina a ne sposobnost da preživi u divljini ostavi potomstvo. Baš zbog toga inteligentne mašine uopšte neće biti nalik ni jednom čoveku ili životinji.

 

Neki smatraju da će određene grupa inženjera i naučnika pokušati da naprave ingeligentne mašine sa ljudskim željama i emocijama. Da li je to uopšte moguće i da li treba da bude dozvoljeno je otvoreno pitanje. Danas niko ne zna kako bi mogli napraviti tavke mašine, čak i pokušaj pravljenja istih bi zahtevao ogroman napor ali je svakako nezavisno od konstruisanja inteligentnih mašina. Inteligentne mašine bazirane na neokortikalnom modelu će daleko pre tog ugledati svetlo dana.

 

Pogrešna predstava 3) Mašine koje bi bile pamtenije od ljudi dovele bi do eksponecijalnog širenja inteligentnih mašina

 

Postoje ljudi koji su po ovom pitanju zabrinuti jer smatraju da će razvoje inteligentnih mašina dovesti do toga da one prave još inteligentnije mašine koje zatim prave još inteligentnije mašine i tako dobijam ekspoloziju inteligencije ili singularitet. Što može da znači da će te super mašine potpuno istisnuti ljude sa svojom napredom naukom i tehnologijom.

 

Ovaj katastrofičarski scenario je nemoguć. Inteligencije je proizvod procesa učenja. Mozak nebitno koliko veliki ili brz ne može postati ingeligentan dok ne počne da uči. Kod ljudi to je spor proces koji zahteva vežbu, ponavljanje i proučavanje kroz mnogo godina. Za razliku od ljudi inteligentne mašine bi mogle klonirati svoje znanje, sve što su naučili kroz jedan period preneti na sledeću generaciju mašina skraćujući celokupan proces učenja. 

 

Ali uprkos tome da bi mašina otkrila nove istine, da bi stekla nove veštine, da bi proširila svoja znanja ona mora da prođe kroz jedan relativno dug i bolan proces baš kao i ljudi, samo u odnosu na ljue znatni kraći. Tačno, inteligentna mašina može da misli brže od čoveka ali je proces učenja i dalje spor i nužno pun grešaka.

 

Zamislite da napravimo intelignentu mašinu ili modifikovanog čoveka koji misli deset puta brže od bilo kog čoveka i ima deset puta veći mozak. Da li bi taj super čovek ili ta čovekolika inteligentna mašina mogla da uvećava svoje znanje deset puta brže u odnosu na bilo kog čoveka? Za neke nauke koje počivaju na indukciji i dedukciji iz aksioma kao što su matematika i logika vrlo verovatno da bi. Međutim za sve ostale empirijske nauke bi morao da sakuplja podatke, testira hipoteze, primećuje greške u sakupljanju, podataka, greške u svom načinu zaključivanja i da primećuje razne druge anomalije koje stoje na putu sticanja ispravnih zaključaka o svetu.

 

Ako bi želeo da nauči bilo šta o astrofizici morao bi da učitava podatke sa teleskopa i satelita da analizira podatke radioastronomije i to kao igreške koje se u tom procesu javljaju bi presdstavljale usko grlo procesa učenja. Isto tako ako bi želeo da uči o klimatskim promenama morao bi da uzima uzorke iz okeana i sedimentnih jezgara.

 

Inteligencije nije nešto što može da se poveća okretanjem potenciometra  ili dodavanjem ekstra bitova inteligencije. Bez obzira na veličinu mozga povećanje inteligencije zahteva ponavljanje postupka saklupljanja podataka i praćenja uzoraka njihove promene. Da moguće je ubrzati taj proces ali samo do izvesnih granica.

 

Za mene najubedljivi razlog za bavljenje razvojem veštačke inteligencije što će nam to pomoći da okrijemo tajne univerzuma. Možemo da napravimo mašine koje pristupaju podatcima i testiraju načne hipoteze višestruko brže nego svi sadašnji naučnici zajedno. Možemo da napravimo inteligente mašine koje istražuju svemir i pronalaze nove planete ili solarne sisteme. Kao i mašine koje ispituju protenine i analiziraju genom u potrzi za uzrocima bolesti.

 

Taj proces smatram veoma uzbudljivim ali možemo zasigurno reći da postoji limit koliko ovaj proces može da se ubrzava te da neće biti eksponencijalnog širenja i singulariteta.

 

Naš odnos prema potencijalnim opasnostima zavisi od toga za koliko godina od danas su one verovatne. Na primer sve ukazuje na to da će za 150 miliona godina planeta postati nenaseljiva zbog slabe emesije energije sa Sunca. Ne znam ikoga ko se preterano brine oko toga jer je to predaleko u budućnosti a daleko značajnije je briga o tome da planeta ostane naseljiva u narednih 100 godina. Slično tome proces razvoje veštačke inteligencije prati proces pojave realnih opasnosti. Neke u bliskoj budućnosti a neke toliko daleko da ni ne možemo zamisliti kako bi izgledale i da li su uopšte realne.

 

Veliko pitanje je da li mi danas radimo nešto što može da ostavi nepopravljive posledice, da pokrene procese koji nazaustavljivo vode do istrebljenja ili porobljavanja ljudske vrste. Ovo legitimno pitanje je ono koje brine Hokinga, Maska i ostale. Moji stavovi koje sam izneo u ovom eseju se tiču onoga na čemu radimo danas i na šta danas možemo uticati. Mašinska inteligencije je bazirana na principu neokorteksa i neće dovesti do samoreplicirajućih robota sa nekontrolisanim namerama. Neće biti eskponecijalnog širenja inteligencije. Nema egzistencijalne pretnje. Ovo je stvarnost koja se tiče narednih nekoliko decenija i ukoliko bi se međuvremenu pojavile neke pretnje možemo vrlo lako da preduzmemo odgovarajuće korake.

 

Naravno da i najraniji oblici veštačke inteligencije potencijalno predstavljaju pretnju i mogu se iskoristiti i za dobre i loše svrhe. To je tako sa svakom tehnologijom. Biće potrebne pažljive i smišljene regulacije koje će ograničiti način upotrebe i sprečiti malicioznu upotrebu. Ali rizik nije ništa veći od opasnosti sa kojim smo se suočili u porošlosti ništa slično virusima, gray goo koncptu ili zlom Bogu.

 

Mašinska inteligencije ne predstavlja pretnju čovečanstvu ništa više nego što obični to čine obični računari. Umesto skraćenja ljudskog života kako pojedinačno tako i kolektivno veštačka inteligencije će produžiti naše živote otkrivajući nove stvari o svetu i stvarajućiu nove tehnologije za podizanje kvaliteta ljudskog života. To je nešto zbog čega će nam buduće generacije zahvaliti.

 

Izvor

 

Čim se oslobodim poslovnog i još kojekakvog škripca dostavljam tekst opšteo razvoju AI iz moje lične perspektive.