Друштвена (не)брига о деци (О малим херојима)

[ВИЛМА]

I meni se čini.

[Manolis]

Ima već tema, siguran sam 100%

[Ненад Р.]

Мали херој спасио сестру из смрсканог аутомобила .

Једанаестогодишњи Никола Влајковић из села Грачац код Врњачке Бање постао је прави херој спасавајући једногодишњу сестру из аутомобила након саобраћајног удеса у Грчкој, недалеко од летовалишта Паралија.

Никола се ниједног секунда није двоумио - из смрсканог аутомобила извукао је сестру, само неколико секунди пре него што се аутомобил претворио у буктињу.

Припремила Вера Аксентијевић

 

"Нисам размисљао о себи, сестра је позади била везана на свом седишту, није имао ко да је спасе. Одвезао сам је и извукао кроз прозор, а само пар секунди након што сам је склонио, ауто је експлодирао", каже Никола Влајковић.

Њихове родитеље, из аута под који се брзином од 240 километара на сат подвукао возач џипа, извукли су пријатељи.

"Нисмо знали шта је са децом, мислили смо да су изгорели, тражили смо их по згаришту док се Никола, неких триста метара далеко од удеса, није огласио", рекао је Николин отац Дарко Влајковић.

Лена је још увек под стресом, Дарку је лакше повређена кичма, а мајка Горица која је претрпела озбиљне повреде кључне кости, тек је сазнала да јој је син спасао ћерку од сигурне смрти.

Горица Влајковиц, Николина мајка, каже да је тек сада свесна шта се догодило и шта је урадио њен херој.

Директор краљевачке болнице Зоран Мрвић каже да млађег хероја у својој лекарској каријери није упознао.

Горица је јуче из Грчке пребачена у краљевачку болницу. Никола је уз њу кад год може јер почела је школска година. У шести разред креће као дипломирани херој.

 

ИЗВОР :http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/2029701/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D1%85%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98+%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BE+%D1%81%D0%B5%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83+%D0%B8%D0%B7+%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B0.html

 

[Данче*]

PRIČA O DEVOJČICAMA KOJA JE RASPLAKALA SRBIJU: Ispovest zdravstvenog radnika iz Kragujevca

I onda kreće priča, koja ubija i dovodi do pitanja: Kada smo stigli do ponora?! Devojčici majka ima multiplu sklerozu, bila je učiteljica, sada je polupokretna, na stalnim terapijama i ne može da radi. Ima sestru od 12 godina. Otac ih je ostavio kada se majka razbolela i one su prepuštene same sebi, počinje svoju ispovest Maja Paunović

KRAGUJEVAC - Maja Paunović je zdravstveni radnik iz Kragujevca, a jedan njen status na Fejsbuku je posebno privukao pažnju javnosti.

Reč je o situaciji sa posla, sudbini dve devojčice, zbog kojih je zaplakala Srbija. Njenu ispovest prenosimo u celosti:

"Ne pišem o poslu jer radeći u Urgentoj sluzbi svega ima osim lepih stvari, tačnije ima ponekad, ali sve manje i ređe. Dnevna smena prvi teren, onesvešćena devojčica od 14 godina u osnovnoj školi na času fizičkog. Rotacija, vožnja na crveno, obilaženje auta stižemo za 4-5 minuta na lice mesta.

Foto: Bogdan Vranješević

 

Utrčavamo sa svom opremom, vidimo bledu mršavicu koja stidljivo sedi na stolici i gricka makovnjaču. Bude nam drago, bio je u pitanju kolaps, dobro da nije nešto gore. Proverimo sve vitalne parametre, bolje je. Pitamo je za doručak, kaže da nije doručkovala. Objašnjavamo da mora, naročito kada ima prvi čas fizičko...

I onda kreće priča, koja ubija i dovodi do pitanja: Kada smo stigli do ponora?! Devojčici majka ima multiplu sklerozu, bila je učiteljica, sada je polupokretna, na stalnim terapijama i ne može da radi. Ima sestru od 12 godina. Otac ih je ostavio kada se majka razbolela i one su prepuštene same sebi.

Usred zime u školi su bez jakne i u letnjoj garderobi. Deca iz razredna skupljaju novac da im kupe doručak, garderobu, ali one nikad ne kukaju, nikad ne kažu da im je hladno, da su žedne, gladne. Sretne su što imaju majku i smatraju da treba da trpe i žive tako.

Pozivamo njenu mlađu sestru da bude uz nju posto se uplašila, da ima nekog pored sebi bliskog. Ulazi devojčica od 12 god na vrata, spušta se na kolena i počne da je ljubi i grli sva uplakana, ponavljajuci "Biće ti bolje, ne plaši se".

 

Foto: Marina Lopičić

 

Plaču obe, okrećem glavu na stranu, jer shvatam da mi idu suze. Plačem, gledam da me ne vide, sramota je zarad posla koji radim. Priberem se, osmehnem, pitamo sestru da li je jela, a ona kaže "Neka, dobro je meni, nema veze, mogu ja da ne jedem, pomozite sestri".

Ugrizem se za usnu da mi ne krenu suze opet. Socijalna služba, ustanove, niko nije našao za shodno da ovoj porodici pomogne. Pitam se za šta su ova deca kriva, za bolest majke, za nesavesnog oca ili za državu koja je neuređena toliko da za ovakve porodice niko ne haje?!

Da li možemo ovako raditi sa decom, kao da ih imamo za bacanje? Kakva će ta deca biti kad porastu? Vozimo sestru do bolnice da bude neki dan na pedijatriji. Mlađa je ispraća u suzama, a meni ostaje teret u grudima. Nema dalje, ovo je zlo. Koliko ovakvih porodica ima u Srbiji, koliko bolesnih majki i očeva, koliko gladne dece, a koliko tajkuna, političara koji uživaju u blagostanju baš uzimajući od ovakvih porodica?!,"

 

http://www.kurir.rs/vesti/srbija/prica-o-devojcicama-koja-je-rasplakala-srbiju-ispovest-zdravstvenog-radnika-iz-kragujevca-clanak-2004063

[feeble]

Eto ga sad, prica dobija preokret?!

 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=11&dd=05&nav_category=12&nav_id=1059776

[Crveni Baron]

Taman toj porodici da daju novaca od onoga sto nece prosvetari ...

[ВИЛМА]

Vole ljudi da patetišu i da pišu srceparajuće tekstove. O izboru reči u naslovima u novinama tek nemam reči...

[Данче*]

Тата и мама су уништили мој живот

- Roditelji su me napustili, a ja sam dobro dete. Često se pitam zbog čega sam to zaslužio. Voleo bih da se moji roditelji zapitaju kako bi njima bilo da su na mom mestu.

 Ovo su reči Radomira Brkića (14) iz Velikih Crljena kod Lazarevca, koji je od malih nogu trpeo nečuvenu torturu i patnju koju su mu priredili niko drugi već otac i majka.

- Moj život je grozan. Prvo sam gledao kako tata tuče mamu. Kad se mama preudala, njen muž je stalno tukao mene. Kad sam došao da živim kod bake Dragice, deda je poginuo u saobraćajnoj nesreći. A u školi se zbog siromaštva odvajam od ostale dece. Plašim se šta će biti sa mnom ako ostanem sam - započinje svoju životnu ispovest Rade, učenik sedmog razreda.

 

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

 Omogućimo malom Radetu Brkiću zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva na tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

 Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

 

Željan sam roditeljske ljubavi

- Željan sam roditeljske ljubavi. Nikada je nisam imao iako su mi roditelji živi. Ostavili su me. Odgajila me je baka. Ne stidim se toga, ali čeznem da osetim kako je to kad te vole majka i otac - priča Rade.

Ostali su bez struje

- Pre nekoliko meseci su nam isključili struju. Živeli smo u mraku dva meseca. Baka nije mogla da plati račun. Pitao sam majku da nam pomogne, a ona je samo rekla: “Nemam”. Ni otac nam nije dao pare da platimo - priča Rade. Baka Dragica je pozajmila novac koji još uvek vraćaju i platila račun.

Dok govori, Rade izgleda kao da je bar deset godina stariji, jer je znatno zreliji od svojih vršnjaka.

 - Rodio sam se u Valjevu 10. maja 2001. godine. Bio sam mali, ali sam stalno slušao oca i babu sa očeve strane kako se svađaju sa majkom. Jednog dana majka je odlučila da napusti oca.

Preselili smo se kod bake Dragice u Velike Crljene. Tu smo u miru proveli nekoliko meseci, pa smo se ponovo vratili kod oca.

Jednog dana gledao sam kako otac tuče majku.

Plakao sam i kroz suze rekao: „Ajmo kod moje bake Dragice“. Tada smo opet napustili oca. Više se nismo vraćali - priseća se Rade.

Batine svaki dan

Dok govori trlja oči, ne želi da pusti suzu iako ga emocije nadjačavaju...

- Majka se potom udala za čoveka koji živi na tri kilometra od nas. Povela je i mene, ali tada nastupa još veći pakao. Njen muž me je stalno tukao. Govorio mi je da nisam dobar, pa sam zato dobijao batine. Tada sam bio malo dete, mislio sam da sam zaista nešto skrivio, pa sam ćutao i plašio se da kažem nekome.

Nema novca za ekskurziju

- Ide zima, a kad padne sneg, baku neće niko zvati da ide u nadnicu, pa se plašim kako ćemo da preživimo. U aprilu moji drugari iz škole idu na rekreativnu nastavu, a ja i ne pomišljam, znam da baka ne može da izdvoji 12.000 dinara. Ne smeta mi, jer ne mogu da tražim nemoguće - zaključuje mali Rade.

Majka me nije branila, već je stajala i gledala dok me on tuče. Baka Dragica je jednom prilikom primetila da sam modar od batina i pitala me je šta se desilo.

 Priznao sam da me je majčin muž istukao. Pitala je majku, ali ona je sve porekla. Nije bila na mojoj strani iako sam njeno rođeno dete - govori sa gorčinom u glasu.

Žive od nadnice

 Kaže da mu je najteže bilo kada je pošao u prvi razred.

- Sva su deca došla s roditeljima, a mene je vodila baka. Gledao sam drugare iz škole kako ih roditelji vole, a onda sam se zapitao zašto mene moji roditelji ne vole?

Para imaju samo kad baka Dragica ide da radi za nadnicu.

- Čim zaradi neki dinar da meni da kupim šta hoću. Ona radi po njivama, ubacuje ugalj i sređuje tuđe kuće kako bi zaradila, jer nemamo nikakva primanja. Kad joj neko tamo gde radi da bananu ili mandarinu, ona jedva čeka da dođe kući da meni pokloni. Često zna da kaže da za mene mora da ima, a za nju ako pretekne - priča Rade.

Kuća u kojoj Rade živi sa bakom Dragicom bila je poplavljena

Rade i Dragica žive u omalenoj kući kod termoelektrane. U maju prošle godine zadesila ih je još jedna katastrofa - poplava. Propao im je sav nameštaj i odeća.

Voleću svoju decu

- Bojim se da ne izgubim baku, mnogo radi i bolesna je. Pitam se šta će biti sa mnom ako ostanem sam. Kako ću da se školujem? Voleo bih da završim sve škole, da postanem čovek, a onda i dobar otac. Da volim svoju decu. Da im svaki dan kupujem čokoladu i da ih vodim u bioskop, zoološki vrt, na koncert...

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/607836/STRASNA-ISPOVEST-Tata-i-mama-su-unistili-moj-zivot?ref=fbblic

[Иван ♪♫]

duša mala...

[Рапсоди]

пиле мало храбро ........

[Ненад Р.]

Јадно дете и та жена и свакако треба да се помогне.

Само се питам : Где су људи да помогну који се налазе у њиховој близини?

[JESSY]

broj onih kojima je potrebna pomoc neprestano raste...

[Ненад Р.]

Нажалост, Џеси управу си, али шта је ту је. На нама је да помогнемо колико можемо.

[Плутон]

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/609365/SRCE-ZA-DECU-Decak-kom-su-mama-i-tata-unistili-zivot-Ja-sam-sada-srecno-dete

 

Živećemo bolje

 

U proteklih sedam dana veliki broj humanih ljudi je pozvao “Blic fondaciju” i baku Dragicu Lesendrić, i ponudio pomoć za malog Radeta. 

 

- Kad su ljudi počeli da zovu osetio sam veliko olakšanje, jer smo sada nekako spokojniji i znam da ćemo malo bolje živeti, i da se baka Dragica neće toliko mučiti i sekirati da li ima negde posla da ide u nadnicu, jer smo živeli samo od tog novca - priznaje Rade.

 

Stipendija i ekskurzija

 

Do kraja srednje škole advokatska kancelarija iz Novog Sada će uplaćivati Radetu po 15.000 dinara svakog meseca.

 

- Svaki dan neko dođe i donese novac, hranu i zimsku odeću i obuću. U petak dolaze ljudi iz jedne firme iz Novog Sada i vode nas u Lazarevac da nam kupe sve što nam je najneophodnije. Mi smo kazali da nam treba jedna peć na drva, na šta su oni odgovorili da će nam je kupiti kao i sve što meni treba - kaže Rade. 

 

On je posebno srećan što je tekst o njemu naišao na pozitivan odjek kod drugova iz škole. 

 

- Kad su pročitali priču, u školi su se dogovorili da mi plate ekskurziju. Iznenađen sam, a ujedno i srećan, jer ću ići sa svojim drugarima. I dalje se čudim kako se sve promenilo na bolje - kaže on.

[Ненад Р.]

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/609365/SRCE-ZA-DECU-Decak-kom-su-mama-i-tata-unistili-zivot-Ja-sam-sada-srecno-dete

 

Živećemo bolje

 

U proteklih sedam dana veliki broj humanih ljudi je pozvao “Blic fondaciju” i baku Dragicu Lesendrić, i ponudio pomoć za malog Radeta. 

 

- Kad su ljudi počeli da zovu osetio sam veliko olakšanje, jer smo sada nekako spokojniji i znam da ćemo malo bolje živeti, i da se baka Dragica neće toliko mučiti i sekirati da li ima negde posla da ide u nadnicu, jer smo živeli samo od tog novca - priznaje Rade.

 

Stipendija i ekskurzija

 

Do kraja srednje škole advokatska kancelarija iz Novog Sada će uplaćivati Radetu po 15.000 dinara svakog meseca.

 

- Svaki dan neko dođe i donese novac, hranu i zimsku odeću i obuću. U petak dolaze ljudi iz jedne firme iz Novog Sada i vode nas u Lazarevac da nam kupe sve što nam je najneophodnije. Mi smo kazali da nam treba jedna peć na drva, na šta su oni odgovorili da će nam je kupiti kao i sve što meni treba - kaže Rade. 

 

On je posebno srećan što je tekst o njemu naišao na pozitivan odjek kod drugova iz škole. 

 

- Kad su pročitali priču, u školi su se dogovorili da mi plate ekskurziju. Iznenađen sam, a ujedno i srećan, jer ću ići sa svojim drugarima. I dalje se čudim kako se sve promenilo na bolje - kaže on.

 

Често пута сам говорио да није све тако црно и да има још хуманости у овом, нашем народу.

Свим хуманим људима који су помогли