Случај умировљеног владике Василија (Качавенде)

[Paradoksologija]

 

Он је изјавио да су се њему исповедали богослови који су претрпели злостављање од владике Качавенде, да су спремни да сведоче на суду, а да би до суђења (грађанског) дошло да владика није пристао на пензионисање.

 

 

 

Ne razumem. Koji je ovo mehanizam? Kakve veze ima penzionisanje sa građanskim suđenjem? Možeš li malo da pojasniš?

[DankaM]

Он је изјавио да су се њему исповедали богослови који су претрпели злостављање од владике Качавенде, да су спремни да сведоче на суду, а да би до суђења (грађанског) дошло да владика није пристао на пензионисање.

 

Ako je to istina, to je nasramotnije zataskavanje. Ako treba da dodje do gradjanskog sudjenja, kakve veze ima da li se penzionisao?

[Дијана.]

Овако су момци поштеђени додатног стреса, црква нових потреса (годинама би се пунили ступци новина), владика Качавенда је пензионисан, а Господ ће на крају свима судити.

Не одговарам лично нити на конкретан став, већ само цитирам ово као примјер става некаквог етичког дефетизма и извлачења на Божији суд.

Ако се Господње 'не суди да ти се не суди' стави насупрот приче о милостивом Самарјанину, као и оно који су они који су благословени - не само они који су се молили него и они који су дјела милосрђа чинили, види се да Он нама није приповиједао друштвену пасивност и дефетизам, нити стоји Ничеова критика 'проповједништва смрти' тј.само божаске правде на ралчун хришћанства.  Управо су хришћану одувијек били међу истакнутим борцима за земаљску правду, заштиту нејаких и злостављаних и напоре на зацјељивању рана. 

Милосрђе за жртве је правда за злочинце, заштита ако су у животу, а правична друштвена казна (правна санкција и морална осуда) и кад јесу и  још више кад више нису. Милосрђе за злочинца не би смјело да искључи милост према жртвама. Проблем је што у 'гријех осуђивања' нарочито клира, ми несвјесно инкорпорирамо оно што је Достојевски назвао ''вјера/црква се заснива на чуду, тајни, и ауторитету, те престајемо да расуђујемо (и емоционално и етички) да не бисмо осуђивали.

СВИ имамо моралну а и законску обавезу да пријавимо надлежнима случајеве злостављања малољетника. То је став друштва према тој појави, и посматрајући цркву као друштвену организацију, она му не измиче, напротив. Тиме не можемо нити смијемо да ћутимо кад знамо за такве појаве међ припадницима цркве, ни лаицима а још више клиром. 

Још што хришћанска црква треба да буде свјетлост свијету и духовни и морални вођ и предводник. Што утемељитељ организације цркве ап.Павле каже истјерајте злог међу вама.

Што некаква обазривост у смислу мисије више не може ићи у смислу заташкавања, него напротив, храброг и искреног признавања зла у својим редовима и правичне његове осуде и суђења. Јер кад то изостаје, савјест људска се компензаторно пројављује на другим странама, придодајући још и осуду цркве за непоштење и лицемјерство. То највише дјелује против интереса црквене мисије, много више него што би могли поштење и правичност у наведеном смислу.  

[Џуманџи]

Samo bih da dopunim:

СВИ имамо моралну а и законску обавезу да пријавимо надлежнима случајеве злостављања малољетника. То је став друштва према тој појави

To je stav Crkve, pre svega, a ne drustva.

[Рапсоди]

Једна тешка,тешка и болна РАШОМОНИЈАДА, не у смислу да се не зна истина, да се не зна жртва и починилац, већ у смислу, дуготрајности

самог поступка и свега што прати дотични случај.Жалосно и болно за све, за жртве понајвише, за починиоце надам се да ће бити, и за нас као народ свакако.

 

Са овим случајем се поставља кључно питање," Бити или не бити". Ћутати се не сме још мање заташкавати.

А могло је ,а  на жалост није, да буде мање болно за све, да су само реаговали на време они који су требали и имали дужност да одреагују , док је зло  још било у зачетку.

Знало се, а толико времена ћутало, и било у дилеми  "Бити или не бити", и зло се  се набујало.

Нажалост код нас је увека тако, никада зло не сечемо у корену ни као народ ни као појединци, ни као одговорне институције ,већ пустимо да буја и онда шта нам преостаје само да санирамо штету.

[Guest]

 

(FOTO) Gdje je i šta danas radi umirovljeni vladika Vasilije?

Novi dom penzionisanog episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija koji skoro tri godine živi u delu prostora konaka manastira "Svete Petke" u bijeljinskom naselju "Pet jezera", a koji je on podigao dok je bio na eparhijskom tronu u ruskom stilu, daleko je od raskoši, luksuza i glamura.

Gradeći u uređujući konak nosio se mišlju da to bude neka vrsta Doma za stare, ali, verovatno, nije ni slutio da će kao penzioner biti jedini takav stanar ovog lepog zdanja.

 

 

 

Sjaj konaka ove bogomolje, međutim, već na prvi pogled daleko je iznad unutrašnjosti u kojoj penzionerske dane provodi bivši episkop, koji je često u javnosti označavan kao ljubitelj luksuza, a njegova rezidencija nazivana je "Mali Versaj". Od svega toga danas nema ni traga ni glasa.

 

Dnevni boravak tog arhijereja SPC opremljen je nameštajem koji odgovara solidnom smeštaju "običnih" penzionera u nekim od pristojnih staračkih domova. Jedan od takvih domova, nedavno otvoren, recimo u Vukovom Tršiću, kod Loznice, znatno je po opremljenosti ispred novog doma vladike Vasilija (Kačavende).

 

 

Vladika goste prima u središnjem delu svog novog kutka, opremljen nameštajem koji ima svaka kuća koja pripada "srednjoj klasi" stanovništva, a tu je i spavaća soba, koja je daleko, daleko ispod opremljenosti one koje je koristio dok je bio na tronu i takvih kutaka je mnoštvo u bogomoljama koje je podigao u bogomoljama eparhije zvorničko-tuzlanske.

 

Samo saloni i sobe u manastiru Tavna, urađeni u njegovo vreme, su "Beli dvor" za prostor koji on koristi na drugom spratu konaka. Nema ni zlata ni pozlata, na zidovima tek poneka slika, a pretežno su prekriveni raznim reprodukcijama, što je sasvim suprotno od onog što je ostavio iza sebe, pored ostalog, u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog gde je stolovao godinama, pošto je podigao tu bogomolju u centru Bijeljine.

 

 

"Vazda sam govorio da sve što radim neću odneti u grob, a evo, kao što se vidi, meni je u novim uslovima sasvim dobro", kaže episkop, naglašavajući da nema nikakve imovine koja je upisana kao njegova lična. "I ne samo to, već sam nasledstvo moje majke i ostalih mojih najbližih, pre svega mojih tetaka, dao crkvi i to sve od kuća i stanova do novca, nakita i nameštaja.

 

Tako sam smatrao da treba i, naravno, ni danas se ne kajem ni trena, jer sam čedo Crkve od svoje dvanaeste godine, a sada imam 78. Živim sasvim mirno i opušteno, posle povlačenja sa episkopskog trona, poštujući kanone crkve kako se u narodu kaže od a do š."

 

 

Nekad jedan od najuticajnijih episkopa, koji je slovio čak u nekim vremenima i krugovima kao mogući patrijarh SPC, danas može da služi samo u crkvi Manastira Svete Petke u Bijeljini, a kad hoće da ode u neku drugu bogomolju ili da poseti nekog od sveštenika, mora aktom da se obrati sadašnjem episkopu zvorničko-tuzlanskom Hrizostomu, što, kako kaže, "čini revnosno i to mu ne predstavlja nikakav problem".

 

 

"Kad hoću da idem van eparhije zvorničko-tuzlanske obavezan sam da tražim blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja", priča vladika Vasilije. "Na početku godine zatražim blagoslov od patrijarha i on važi čitavu godinu, tako da ni tu nema nikakvih problema. Daj Bože da me zdravlje posluži, jer sam imao i moždane udare i infarkte, ali ne dam se."

 

Upitan kako doživljava ono što deo medija govori o njemu, tvrdi da je na to postao sasvim imun, "jer priče, ničim osnovane, prežvakavaju se, pa se samo zainteresuje i brzo sazna odakle duvaju kakvi vetrovi prema njemu".

 

 

"Čudi me ponavljanje kojekakvih optužbi, a i državne institucije i crkva su rekli svoje", ističe vladika Vasilije. "Niko me nije ni optužio ni osudio, niti ima osnova za tako nešto. Gde god se pojavim mnogi ljudi mi prilaze, traže blagoslov, pitaju me za zdravlje, što me čini srećnim i zadovoljnim i svedoči da nisam samo graditeljski mnogo delao,već i duhovno. Vidim da se neki upinju da nađu ljude da govore protiv mene, ali su takvi, stvarno, prava retkost. Priče od zlatnim polugama i glamuru konačno su nešto što sa mnom nema nikakve veze."

 

Smeštaj bivšeg episkopa u Manastiru Svete Petke, bez obzira što ju je podigao kao i skoro 200 drugih bogomolja dok je bio aktivni episkop, nije trajno definisan, jer novi episkop može koliko sutra da mu naloži da se iseli. U manastiru glavnu reč vodi igumanija, pa je vladika Vasilije u pravom smislu penzioner.

 

Autor: Vladimir Mitrić

 

http://www.rtvbn.com/374523/Gdje-je-i-sta-danas-radi-umirovljeni-episkop-Vasilije

 

[Natasa.]

Pa dobro, nije mu ni loše.

[александар живаљев]

Сви, сем мене злопамтила, заборављају његов магистарски рад "Менаџмент у религији". А када се споје теорија и пракса...

[RYLAH]

Мало је фалило сузу да пустим, чак и две.

 

      

[feeble]

Sirotinja, nema ni TV

[RYLAH]

Sirotinja, nema ni TV

Ал зато Интернет добар, 2 МБ/с торенте скида! И може да стримује шта год оће!

[feeble]

Ma neki stari kompjuter, nema ni laptopa. A iz kakve raskosi je proteran. Nije njemu lako sad.

[Natasa.]

Ал зато Интернет добар, 2 МБ/с торенте скида! И може да стримује шта год оће!

Možda live Pouke

[Arsenija]

Mene bi ova crkva odmah mogla da kanonizuje ... Sveta prepodobnamucenica Arsenija ...  

[feeble]

A nekad je bilo ovako, nije fer

 

 

 

izvor1

izvor2