Jump to content

El rincón de Juan


Препоручена порука

пре 20 минута, Juanito рече

Па гледам ту твоју дефиницију и једино ми се цркве уклапају. Утрехт је огромно предграђе са средњевековним центром. Ту и тамо нека сенка града. Праву калдрму имаш само на једном месту, ово остало је нека јадна прљава цигла. 

Meni Hag bio hladan i kockast, Amsterdam ok, ali Utreht prijatniji i prisniji. To srednjevekovno kaldrmisano jezgro sa crkvama mi kao iz bajke. I u Beogradu uglavnom obitavam u delu iz doba Despota Stefana :D

  • Волим 1

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.9k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 7 минута, Paradoksologija рече

Meni Hag bio hladan i kockast, Amsterdam ok, ali Utreht prijatniji i prisniji. To srednjevekovno kaldrmisano jezgro sa crkvama mi kao iz bajke. I u Beogradu uglavnom obitavam u delu iz doba Despota Stefana :D

Разлика је у томе што у деспотовим деловима нико не живи, поред тога што је разлика и стилу. Ово овде је мрак, све сиво, немају ниједну цркву или грађевину која вуче на бело. Мислим да калвинисти највише мрзе радост. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Juanito рече

Разлика је у томе што у деспотовим деловима нико не живи, поред тога што је разлика и стилу. Ово овде је мрак, све сиво, немају ниједну цркву или грађевину која вуче на бело. Мислим да калвинисти највише мрзе радост. 

Sve oko Konaka i Saborne je takodje bilo naseljeno u to vreme, premda plebsom, i premda nije opstalo... Ali i to spada u despotove delove i skroz je rezidencijalno. 

Malo sivo umesto braon, koja je razlika? 

  • Волим 1

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Juanito рече

Па ево, ја волим градове више него предграђа јер су ми предграђа мртва. Подсећају ме на учмали живот, сваки дан све исто. Градови су живи, у њима се и сам осећам живљи. Кад ми досаде, одем у неку ближу и даљу природу. Радије бих да свако вече могу да прошетам по граду где је све пуно, а за викенд да одем у природу, него обрнуто. Шта је ту проблем и ко је тачно и кад одлучио да је одједном тај приградски живот "једини исправан"?

Bojim se da se nismo razumjeli. Nisam pisao da bi suceljavali zivot u gradu vs zivotu u predgradju. Obe strane imaju svoje pogodnosti i mane, stvar je individualnog ukusa. Kad imas dobar penthaus od jedno 200 m2, sa prostranom ozelenjenom terasom, i mozda malim bazencicem, a preko terase puca pogled na skyline, priroda ti skoro i ne treba, u centru Menhetna, Central Park je na dohvat ruke, a takodjer i jazz lokali po potrebi sa dobrom muzikom i picem. Pa nije lose...nista losije od neke vile na Malibuu. 

Moja poenta je bila aktuelno vezana za nase podnevlje. Zasto su ljudi toliko skloni da se koncetrisu u centru kod nas? Zasto recimo agencije za nekretnine kod nas imaju najvecu ponudu stambenih objekata mahom u centru. Zasto oglasi imaju najvise izdavanja ili prodaje stanova u centru, opisi strogi centar grada, samo 10 minuta od strogog centra grada itd...jer ljudi to vole i hoce. A to povlaci onda da bi vecina nasih ljudi potrosila 70000 evra na neki stan u centru, nego za dobru kucu van grada i da im jos ostane para da uloze u nesto. Zasto bi iko uzimao kredit za kupovinu stana u gradu, ako moze bezbolnije da se skuci sa nekom varijantom u predgradju ili van grada skroz. 

  • Волим 1

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Juanito рече

Мислим да увек код ових ствари постављамо благо погрешно питање. 

Рекао бих да је право питање следеће: каква то магија омогућава да фирме које дају посао таквим људима уопште опстају? Немаца 100% има таквих истих или горих, али нема шансе да би се тамо нашли на том положају. 

Mozda zato sto firme koje udju u Bosnu recimo ne mogu da pobjegnu od nacina poslovanja po lokalnim pravilima. Najcesce vjerovatno im i nije stalo da se toliko cimaju oko provjere ljudi sve dok firma ima kakav takav pozitivna balans, a mozda i kad ima negativan opet se ne cimaju mnogo da istrazuju uzroke i da pronadju nacine kako da poprave poslovanje. 

Ali moj primjer je imao slucajno dodira sa strancima. Izvan toga, kod dosta nasih ljudi u biznisu i na poslu koji zahtjeva menadzment jako je slabo izrazena zelja za napredovanjem i usavrsavanjem, za eksperimentisanjem u cilju postizanja vece produktivnosti vec se poslovanje svodi na ho ruk taktiku iz glave. 

  • Волим 1

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Justin Waters рече

Zasto su ljudi toliko skloni da se koncetrisu u centru kod nas? Zasto recimo agencije za nekretnine kod nas imaju najvecu ponudu stambenih objekata mahom u centru. Zasto oglasi imaju najvise izdavanja ili prodaje stanova u centru, opisi strogi centar grada, samo 10 minuta od strogog centra grada itd...

Па зато што код нас још није развијен тај начин живота. И не постоје лепа предграђа у којима можеш да живиш и да се осећаш добро.

Где ће код нас да нађеш предграђе са оваквим улицама:

zxstrt_zpspt2wpwwr.jpg

 

  • Волим 1

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Grizzly Adams рече

Па зато што код нас још није развијен тај начин живота. И не постоје лепа предграђа у којима можеш да живиш и да се осећаш добро.

Где ће код нас да нађеш предграђе са оваквим улицама:

zxstrt_zpspt2wpwwr.jpg

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Grizzly Adams рече

Па зато што код нас још није развијен тај начин живота. И не постоје лепа предграђа у којима можеш да живиш и да се осећаш добро.

Где ће код нас да нађеш предграђе са оваквим улицама:

zxstrt_zpspt2wpwwr.jpg

 

Pa ovo jeste lijepo, ali opet nije bas ni kod nas toliko lose. Nije toliko lose da se ljudi bas u vecem procentu odlucuju ostati u gradu i po cijenu zaduzivanja za kredit nego opustenije biti dalje od centra ali sa manjim opterecenjima. 

Moja neka teorija je da se to jos vuce оd medju ratne generacije koja je masovno sa sela i raznih zabiti dosla u grad. Koji su zivjeli teskim zivotom nerado se sjecajuci vrleti i hodanja tamo amo da bi se obezbjedile zivotne potrepstine. Kad su se smjestili u gradu konacno su odahnuli i odlucil da se ankerisu u mjestu gdje su ostali i tako se taj nacin zivota i dalje preliva i na generacije ispred. Ta imobilnost je utkana i povezana sa onim fenomenom da se svi zele sto prije ustoliciti u nekom sigurnom, ako je moguce drazvnom poslu i da tako ostanu do penzije. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Grizzly Adams рече

Па зато што код нас још није развијен тај начин живота. И не постоје лепа предграђа у којима можеш да живиш и да се осећаш добро.

Где ће код нас да нађеш предграђе са оваквим улицама:

zxstrt_zpspt2wpwwr.jpg

 

А шта је тачно на тој слици толико специјално?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Justin Waters рече

Pa ovo jeste lijepo, ali opet nije bas ni kod nas toliko lose. Nije toliko lose da se ljudi bas u vecem procentu odlucuju ostati u gradu i po cijenu zaduzivanja za kredit nego opustenije biti dalje od centra ali sa manjim opterecenjima. 

Moja neka teorija je da se to jos vuce zbog poslije ratne generacije koja je masovno sa sela i raznih zabiti dosla u grad. Koji su zivjeli teskim zivotom nerado se sjecajuci vrleti i hodanja tamo amo da bi se obezbjedile zivotne potrepstine. Kad su se smjestili u gradu konacno su odahnuli i odlucil da se ankerisu u mjestu gdje su ostali i tako se taj nacin zivota i dalje preliva i na generacije ispred. Ta imobilnost je utkana i povezana sa onim fenomenom da se svi zele sto prije ustoliciti u nekom sigurnom, ako je moguce drazvnom poslu i da tako ostanu do penzije. 

да код нас је још на снази та малограђанштина типа: "Ја сам крваво радиЈо (и ако је дангубио 40 година у државној фирми), да бих дошo до тог стана, неш ти мене из њега избацит, па макар ја немо леба јести, и чиме плаћати рачуне, ја из овијех лепота не идем." :D

 

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Снежана рече

да код нас је још на снази та малограђанштина типа: "Ја сам крваво радиЈо (и ако је дангубио 40 година у државној фирми), да бих дошo до тог стана, неш ти мене из њега избацит, па макар ја немо леба јести, и чиме плаћати рачуне, ја из овијех лепота не идем." :D

 

Mislim da se 80% problema, u koga spadaju i ona dva koja sam naveo pored ostalih mogu adresirati ideologiji koja je vladala Jugoslavijom od 45-90. Gorki ukus se osjeca i dalje i jos ce dugo biti tu prisutan. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

То је субјективно, наравно, ал ја се по овим (веле)градским улицама осећам веома лоше. Прљаве су, бучне, претрпане... Само тротоари и некакве ружне зграде.

У оном окружењу се осећам као човек, достојанствено. Овамо понижено, некако су вулгарне градске улице...

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 37 минута, Justin Waters рече

Moja neka teorija je da se to jos vuce оd medju ratne generacije koja je masovno sa sela i raznih zabiti dosla u grad. Koji su zivjeli teskim zivotom nerado se sjecajuci vrleti i hodanja tamo amo da bi se obezbjedile zivotne potrepstine. Kad su se smjestili u gradu konacno su odahnuli i odlucil da se ankerisu u mjestu gdje su ostali i tako se taj nacin zivota i dalje preliva i na generacije ispred. Ta imobilnost je utkana i povezana sa onim fenomenom da se svi zele sto prije ustoliciti u nekom sigurnom, ako je moguce drazvnom poslu i da tako ostanu do penzije. 

Да, осим тога никада нисмо развили јаку "средњу класу" која би била довољно имућна и независна да би формирала таква насеља. Мислим да је потребна и одређена финансијска сигурност да се "одвојиш од града". Треба да направиш све потребне удобности, бар два аута итд.

  • Волим 1

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Juanito рече

А шта је тачно на тој слици толико специјално?

:))

Sta su ti razlicita nastrojenja kod ljudi. Ja isto volim grad, volim prosetati plocnikom pored zgarada i kafica. Volim zaviriti u uske ulice i pronaci neki dobar lokal gdje se pusta dobra muzika, sluzi dobra kafa ili rakija. Volim gradom setati dok opada lisce i pada lagana kisica, miris asfalta se siri gradom i svjezina nadolazi...ali ipak svaki dan ovako ne bih. Iz tebi kontra poriva, ovako volim povremeno, a vise volim mirno podrucije sa cistim okruzenjem, gdje kad idem u setnju ne naidjem na zivu dusu. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...