El rincón de Juan

[Danijela]

In a world full of boring people, be Miss Netherlands!

 

[Juanito]

Сад се нешто сетих, кад смо се селили у Тексасу, једна фирма нам је узела 150 долара на сат и за четрдесет минута су двојица  мишићавих младића све ствари пренели из куће у кућу и поставили на места на којима смо им рекли. Нама остало да очистимо. Овде пресељење ствари кошта преко хиљаду евра и одрађује гомила спорих неспособњаковића.

Само размишљамо за сада, читава процедура (тражење и изнајмљивање новог стана итд) је толико компликована да ти се смучи живот.

Америка је светлосним годинама испред Европе по многим свакодневним и практичним стварима. 

[Grizzly Adams]

пре 3 минута, Juanito рече

Сад се нешто сетих, кад смо се селили у Тексасу, једна фирма нам је узела 150 долара на сат и за четрдесет минута су двојица  мишићавих младића све ствари пренели из куће у кућу и поставили на места на којима смо им рекли.

Да бре, ништа лакше. Дођу они момци и за сат времена преселе двособан стан... Плус о свакој ствари воде рачуна, све умотају, упакују, да се ништа не огребе или оштети. Обична ствар, али задивљујуће колико су ефикасни.

https://twomenandatruck.com/

пре 3 минута, Juanito рече

Америка је светлосним годинама испред Европе по многим свакодневним и практичним стварима. 

То је прво што приметиш кад дођеш. И много значи.

[Grizzly Adams]

пре 15 минута, Juanito рече

за четрдесет минута су двојица  мишићавих младића све ствари пренели

Само треба чувати женски део породице...

[Снежана]

то је оно што је мени занимљиво код људског мозга... тај вечити раскорак имеђу технологије и науке и "заосталост" у коришћењу свих тих погодности, тај страх и отвореност за нешто ново, самим тим и скеаћивање бесмислених процедура.

Има и Америка разноразних бисера, али ми се увек дојмила као дете спремно на разноразне експерименте и чуда.

[Juanito]

пре 6 минута, Grizzly Adams рече

Само треба чувати женски део породице...

Ајде та двојица реднека, али овде нам неки мелез чистио прозоре. 

[Снежана]

Управо сада, Juanito рече

Ајде та двојица, али овде нам неки мелез чистио прозоре. 

Ја бих се забринула тек кад би се неки баштован запатио

[Juanito]

Управо сада, Снежана рече

Ја бих се забринула тек кад би се неки баштован запатио

Башту тешко имати у центру града и кући старој триста година, али су зато били електричар и столар док нисам био ту. 

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Juanito рече

Ајде та двојица реднека, али овде нам неки мелез чистио прозоре. 

Муке стварно, кад дођоше они дечаци... Млади, у топ форми. Мишићи као из фотошопа бре.

Још почнемо да причамо, овај један тамнопути лепотан наводно студира нешто и ради физички посао да плати рачуне. Феноменална прича за романтичне домаћице... Реко - брате, свака част. Ал износи те ствари и марш напоље. 

[Justin Waters]

пре 47 минута, Juanito рече

Сад се нешто сетих, кад смо се селили у Тексасу, једна фирма нам је узела 150 долара на сат и за четрдесет минута су двојица  мишићавих младића све ствари пренели из куће у кућу и поставили на места на којима смо им рекли. Нама остало да очистимо. Овде пресељење ствари кошта преко хиљаду евра и одрађује гомила спорих неспособњаковића.

Само размишљамо за сада, читава процедура (тражење и изнајмљивање новог стана итд) је толико компликована да ти се смучи живот.

Америка је светлосним годинама испред Европе по многим свакодневним и практичним стварима. 

U Bosni, satnica 40 maraka i za sat vremena najvise dva, misicavi momci prenesu dvosoban stana na drugu lokaciju.

[Снежана]

пре 23 минута, Justin Waters рече

U Bosni, satnica 40 maraka i za sat vremena najvise dva, misicavi momci prenesu dvosoban stana na drugu lokaciju.

Није то ништа, у Београду ти за пола сата демолирају све два маскирана набилдована момка, и то за џабе 

[Justin Waters]

Da ne otvaram novu temu, juanov dnvenik je pogodan za sljedecu diskusiju: Sta fali ovom ovdje drustvu da malo krene naprijed? Puno toga, ali ovih dana mi u oci padaju dve stvari koje uocavam, a da nam fali kao kisa sahari. To su:

1. Trenutno sam u korespondenciji sa par firmi oko pribavljanja autorizacije za neku opremu koja treba da se ponudi na jednom tenderu. I sad imam situaciju gdje se vidi nacin poslovanja ljudi iz uspjesnih zemalja i nacin poslovanja ljudi iz nesupjesnih. Prva firma Njemacka, stupaju u kontakt sa mnom i iako im je zahtjev koji sam uputio malo za razmatranje traze jos dodatnih objasnjenja, ali pokazuju da aposolutno znaju sta rade samo zele da budu sigurni da ce njihovi uslovi slagati sa mojim i na kraju postepeno dolazimo do kompromisa. Druga firma, predstavnik Svajcarske u BiH, brdjo mi se javio na telefon. Ajd sto prica seljacki, a regionalni je menadzer vec sto pokazuje elementarno nepoznavanje stvari, i na kraju je kategorican u svojoj tvrdnji da su moji zahtjevi  sumanuti, jer on to nikad u zivotu nije vidio....nije vidio zato sto nije istrazivao niti se interesovao kao menadzer koji su sve putevi i nacini da se natjece na trzistu kako bi prodau robu firme koja zastupa.  Nista batalio sam ga i potrazio drugu koja ce pristati na uslove. Dakle sta je to s ljudima ovdje? Zasto su mlitavi, i nezainteresovani da nauce nove stvari, da napreduju vec smatraju da su svojom pozicijom vec opravdani do kraja radnog vijeka? Kako ce u takvoj klimi doci do razvoja ideja koje pokrecu progres? Tesko. 

2. Gledah sa zenom malo neko zemljiste oko Laktasa. Ideja da idem u mali grad mi se sad gotovo cini izvjesnom stvari, bilo da zivim u BiH ili negdje drugdje, jer cijene nekretnina u gradovima svagdje u svijetu rastu enormnom brzinom. A prednosti zivljenja u gradu u odnosu na predgradje ili prigradsko mjesto, zaista ne vidim. Konkretan slucaj, ljudi u Banja Luci zive u nekoj starijoj zgradi u strogom centru grada. Da li imaju garazu da se parkiraju vrlo moguce da ne, nego se pate sa parkinzima, kolika je velicina stambenog prostora, ima li zgrada lift ili ne, itd...sve to nije vazno kada su dali na prodaju vrlo lijep komad zemlje sa kucom u Laktasima, gdje mogu imati super prostor za zivljenje u gradicu sa svom infrastrukturom i osnovnim potrepstinama, Banja Luka je 20 minuta voznje sa autom na gas ekonomicinije je nego autobus. Ali ne prosjecan nas covjek, voli da bude blize centru nego ista. Umjesto da zive na lijepo mjestu i da jos zaradjuju od rentanja stana, oni prodaju zemlju u gradicu da bi kupili sebi neki stan u Banja Luci blize centru. Dakle jos jednom, sta je to s nasim ljudima? Zasto su nepokretni cak i kada imaju mogucnost da budu u mjestu koje ima sve pogodnosti za zivot? Kako ce se razvijati ekonomija kada ljudi nisu spremni da se mrdnu iz fotelje? Iako je poslovna klima jako losa, ali ko zna da je mozda malo vise pokretnosti vise ljudi bi se bavili nekim biznisom, i onda bi se nesto pokrenulo sa mrtve tacke. 

[Juanito]

пре 54 минута, Justin Waters рече

Dakle sta je to s ljudima ovdje? Zasto su mlitavi, i nezainteresovani da nauce nove stvari, da napreduju vec smatraju da su svojom pozicijom vec opravdani do kraja radnog vijeka? Kako ce u takvoj klimi doci do razvoja ideja koje pokrecu progres? Tesko. 

Мислим да увек код ових ствари постављамо благо погрешно питање. 

Рекао бих да је право питање следеће: каква то магија омогућава да фирме које дају посао таквим људима уопште опстају? Немаца 100% има таквих истих или горих, али нема шансе да би се тамо нашли на том положају. 

[Grizzly Adams]

пре 3 минута, Juanito рече

Рекао бих да је право питање следеће: каква то магија омогућава да фирме које дају посао таквим људима уопште опстају?

Магија звана побратим министар.

[Juanito]

1 hour ago, Justin Waters рече

Dakle jos jednom, sta je to s nasim ljudima? Zasto su nepokretni cak i kada imaju mogucnost da budu u mjestu koje ima sve pogodnosti za zivot? Kako ce se razvijati ekonomija kada ljudi nisu spremni da se mrdnu iz fotelje? Iako je poslovna klima jako losa, ali ko zna da je mozda malo vise pokretnosti vise ljudi bi se bavili nekim biznisom, i onda bi se nesto pokrenulo sa mrtve tacke. 

Па ево, ја волим градове више него предграђа јер су ми предграђа мртва. Подсећају ме на учмали живот, сваки дан све исто. Градови су живи, у њима се и сам осећам живљи. Кад ми досаде, одем у неку ближу и даљу природу. Радије бих да свако вече могу да прошетам по граду где је све пуно, а за викенд да одем у природу, него обрнуто. Шта је ту проблем и ко је тачно и кад одлучио да је одједном тај приградски живот "једини исправан"?