Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[зеленизуб]

Ja i Yoda smo jedna i ista osoba. 

Оксбриџиш ти Rikomist к'о ови с Кембриџа.

[Макрина]

Ахахахахха...Плутоне,плачем ахахахаха...

а пре тога исплаках Монику Белучи ахахаххахах...

Шта су ти луди Срби,нико као ми,нико.

Није ни чудо што нас Бог толико воли.

:good2:

[Баба]

Обрнуто је још занимљивије.

 

Шта знам ја нисам неки поборник вере у слободу.

Мени есхатон да се сликовито одразим изгледа као неко колце које људи играју на земљи ( неко психоделично као оно свадба,свадба...) и ма колико да се врте и врцкају на све  стране мислећи да ће да шмугну Богу опет на крају уђу у једно ограђено двориште а домаћин само затвори капију.

 

Есхатон је оно како Бог хоће, баш онако како је било и пре историје.

[Deja Vu]

Ако су демони попут анђела већ у есхатону те оданде се уплићу у временски континуум, онда из ког момента они делују, да ли из момента пре страшног суда или момента непосредно после људског васкрсења.

 

Nesto slicno sam ja pitao u onom da li mi koji smo ovde ti, ja, Zoran i drugi forumasi postojimo u Eshatonu sa vaskrslim telima.

 

 

ништа им не фали.

 

 

Fali im licnost. Koliko god demoni bili besmrtni, to im nista ne znaci ako su ontoloski mrtvi, ako nisu ostvarili odnos sa Bogom nego su u stanju pakla i mrznje prema drugom. 

 

Обрнуто је још занимљивије.

 

Slazem se, kao npr. da li u vecnost i bezprostornost jednog dana moze uci tvorevina sa sve vremenom i prostorom. Opet imamo logicki paradoks.

 

Mnogo bre zeznut taj odnos vecnosti i vremena, nestvorenog i stvorenog, morace teolozi dobro to da objasne.  

[Deja Vu]

Sad mi pade nesto na pamet sto se tice ovih problema. 

 

Mislim da kod ovih pitanja vecnost-vreme treba da uzmemo u obzir pozicije subjekata u jednom i drugom. Kao ono sa dve cestice izmedju horizonta dogadjaja kod crne rupe, sto je bio paradoks u fizici pa je onaj celavi pametni dedica resio. 

 

Znaci gledano iz razlicitih pozicija imamo razlicite poglede. Mi sad gledamo iz vremena, pa nas zbunjuje kako to u vecnost jednog dana ulazi tvorevina, kako Bog jednog trenutka u vecnosti odluci da stvori svet, kako se sveti javljaju iz Eshatona itd.. Medjutim, kada bismo gledali iz pozicije vecnosti videli bismo nesto drugacije tj. ne bismo videli ove probleme i bilo bi sve jasno. Tako ih Bog ne vidi za razliku od nas koji ih vidimo, sve zato sto se nalazimo na razlicitim pa cak i suprotnim pozicijama: On u vecnosti, mi u vremenu. 

[Баба]

Fali im licnost. Koliko god demoni bili besmrtni, to im nista ne znaci ako su ontoloski mrtvi, ako nisu ostvarili odnos sa Bogom nego su u stanju pakla i mrznje prema drugom.

 

Ama pesnička slika то "Не фали им ништа". Немојте ми критиковати песничке слике, смешно је, и то још цинизам.

[Zoran Đurović]

1. Слабаш одговорчић. Нисам ни инсистирао за тело.

 

2. Демони и анђели.

 

3. Ако су демони попут анђела већ у есхатону те оданде се уплићу у временски континуум, онда из ког момента они делују, да ли из момента пре страшног суда или момента непосредно после људског васкрсења. Но пошто есхатон нема временски континуум какав је нама овде познат јер је ван времена, тиме се ово питање још више запетљава.

Ако кажеш да демони припадају овом времену а не есхатону онда су они као духовна бића у бољој позицији од човека јер ето човек оде у прах и пепео а они су овде од почетка у духу и ништа им не фали.

 

Ако кажеш то за демоне зашто онда то не би важило и за анђеле, зашто онда и они не би подпадали под време као и све створено?

 

Ако пак и анђели и демони потпадају као духовне појаве под време зашто пак не би и људи који су такође делом духовне природе?

 

А глупо би било признај рећи да демони делују из есхатона?!

О, безумни и свакој Божијој милости туђи Жељко! Тако некако одговори Јероним Августину кад је помислио да му овај пише да би га зезао... После постали велики пријатељи. Сетио сам се њихове преписке јер је Авг. питао Јер. на тему анђела и пада.

1. Навео сам пример како ми можемо да опажамо у виђењима оне који имају тело а у њему се не јављају.

2. Наслов романа Дена Брауна.

3. Демони нису у есхатону. То би било као кад би питао да ли они из раја делују. Пали су у историју. Не умиру као људи већ трају у њиховим етеричним телима. 

Авг је имао грдан проблем са када се пад десио. На почетку стварања, тако да су се ови одмах откачили и никад нису били блажени? Били су неко време блажени, али како су могли да буду блажени кад то подразумева извесност сопственог бића, тј познавање будућег, а да су знали за пад, онда не би могли уживати, итд.? - Августин не жели да говори о подложности анђела времену, јер су они, иако створени у оном Небеском Јерусалиму, иако се искупитељски део жртве на њих не односи (није било шта да им се опрости). Аг је увео тезу о несавршеном стварању, тј. да људи и анђели нису били савршено блажени, иако су се радовали у Господу. Људи су морали кроз време да преобразе своја тела у духовна, оно што се десило у васкрсењу Христовом. Анђели свети пак, пошто се не облаче у нова тела, јесу у есхатону и чине то мистичко тело Христово, учествују у Цркви. Због тога их Аг вади из времена.       

[Баба]

Tako ih Bog ne vidi za razliku od nas koji ih vidimo, sve zato sto se nalazimo na razlicitim pa cak i suprotnim pozicijama: On u vecnosti, mi u vremenu.

 

Бог их види и као ми и као Он. Може му се.

А и ми видимо и као ми и као Бог, мислим ми који се присаједињујемо Њему кроз свете тајне. Тога су сведоци светитељи па и обични христијани који мало одмакну од ваља се.

Управо тај поглед из есхатона је једна од покретачких сила јевропејске културе, барем ономад кад су људи више тежили стицању благодати.

Тако да човек данас пројектује будућност визијом будућности из будућности. Док је у антици само могао да иде код Питије да је Пита за неку песмицу пророчку па она шта утрефи.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hajde da objasnimo vremenske distance onih ya koje nesumnjivo verujemo da su u raju__ ?

 

Hristos govori pokajanom rabojniku, već sutra ćeš biti samnom u raju, ne čekajući, odnosno čekajući sveopšte vaskrsenje.

 

Da li bi mogao neko da mi kaže o čemu Hristos vodi računa dok jasno obzanja vreme pokajnikovog ulaska u raj?

 

O kom vremenskom intervalu govori Hristos, šta je za Hristosa sutra iz perspektive današnjeg dana?

[Zoran Đurović]

Ахахахахха...Плутоне,плачем ахахахаха...

а пре тога исплаках Монику Белучи ахахаххахах...

Шта су ти луди Срби,нико као ми,нико.

Није ни чудо што нас Бог толико воли.

:good2:

Ја немам душе, јер је моја душа Моника)

- Нисам био оригиналан. На Његоша се наложила нека италијанска племкиња (имала је на шта, мени ниједна ни орах из руке не би узела), и онда му је рекла како је штета што је он владика; он јој одврати: Штета је што си ти Латинкла, иначе би сјутра ЦГ имала новог гоподара, и нову господарицу! - Неки пријатељи Македонци ми рекоше на ове наше текстове: Чудо је и чудно како Дух на тај начин делује код вас, саборних...

[Баба]

О, безумни и свакој Божијој милости туђи Жељко! Тако некако одговори Јероним Августину кад је помислио да му овај пише да би га зезао... После постали велики пријатељи. Сетио сам се њихове преписке јер је Авг. питао Јер. на тему анђела и пада.

1. Навео сам пример како ми можемо да опажамо у виђењима оне који имају тело а у њему се не јављају.

2. Наслов романа Дена Брауна.

3. Демони нису у есхатону. То би било као кад би питао да ли они из раја делују. Пали су у историју. Не умиру као људи већ трају у њиховим етеричним телима. 

Авг је имао грдан проблем са када се пад десио. На почетку стварања, тако да су се ови одмах откачили и никад нису били блажени? Били су неко време блажени, али како су могли да буду блажени кад то подразумева извесност сопственог бића, тј познавање будућег, а да су знали за пад, онда не би могли уживати, итд.? - Августин не жели да говори о подложности анђела времену, јер су они, иако створени у оном Небеском Јерусалиму, иако се искупитељски део жртве на њих не односи (није било шта да им се опрости). Аг је увео тезу о несавршеном стварању, тј. да људи и анђели нису били савршено блажени, иако су се радовали у Господу. Људи су морали кроз време да преобразе своја тела у духовна, оно што се десило у васкрсењу Христовом. Анђели свети пак, пошто се не облаче у нова тела, јесу у есхатону и чине то мистичко тело Христово, учествују у Цркви. Због тога их Аг вади из времена.       

 

По томе испада да је Ад управо овде а рај је заправо будућност?

[Баба]

Демони нису у есхатону. То би било као кад би питао да ли они из раја делују. Пали су у историју. Не умиру као људи већ трају у њиховим етеричним телима.

 

Дакле демони могу да трају а људи не могу. Мислим зашто су они у бољој позицији? Зашто је њима Бог дао да трају а нама није? Зашто су они привилеговани?

 

И друго крај историје је почетак есхатона а ипак није уништење ни демона ни грешника. Дакле шта ћемо с тим, Демони ипак улазе у есхатон!

[Zoran Đurović]

По томе испада да је Ад управо овде а рај је заправо будућност?

Пакао се не разликује од форума.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ali stvarno bi mogli jedno po jedno, ove kratke ankete su preširoke za smisao razgovora.

[Zoran Đurović]

Дакле демони могу да трају а људи не могу. Мислим зашто су они у бољој позицији? Зашто је њима Бог дао да трају а нама није? Зашто су они привилеговани?

 

И друго крај историје је почетак есхатона а ипак није уништење ни демона ни грешника. Дакле шта ћемо с тим, Демони ипак улазе у есхатон!

Воли Бог више ђаволе него нас, зато. 

Не, само су свети тамо. Есхатон=рај. Блажени чисти срцем, јер ће они Бога видети. Ови у томе неће учествовати. Да ли ће наставити да постоје у некој лошој историји, то ти не знам касти, али у есхатону их неће бити. Ево, ја се сада осврћем "тамо" око себе, и не видим неке од форумаша) Само чујем Софију како ме зове и виче: Аво, Нови Нови Златоусти, идемо код Жељка на кафу!::)))