Jump to content

Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

Оцени ову тему


Препоручена порука

  On 11. 8. 2015. at 10:20, Kratos рече

Šta znači to pseudo Petar?Ako je pseudo kako to da je stub i tvrđava istine uvrstile lažnoga apostola u svoje svete spise?

Drugo ako silazak u ad nije tačan onda je Crkva u žešćoj zabludi kada ispoveda: "U grobu telom, u adu dušom kao Bog, u raju sa razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući Neopisivi"

Ispada da stub i tvrđava istine ne ume da razlikuje pseudo od autentičnog.

Текидизи, гринго. Видим да ниси упућен у ствари. Петрове посланице није написао Петар. То знају и врапци на грани. Узми, прочитај било који текст на нету о томе. Мора, бре, да читаш!  Убудуће ти нећу на овакве глупости одговарати. 

Цитираш текст који сам ја навео. Прочитај мој главни 3 пута, медитирај и биће ти јасно. Али, читај постећи и молећи се. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 567
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  On 11. 8. 2015. at 10:07, Zoran Đurović рече
Ево, да поновим

 

А то. Мислим да ти је Велизар нешто невешто одговорио па сам сматрао да је излишним да се укључујем стога ћу само понововити то исто.

Није Николај само то написао, чшв. на много више места је сам сведочио као истинита посмртна искуства људи. Мрзи ме да тражим а и могу увек да се извучем да немам каде, но ти ћеш већ наћи.

:)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 10:34, Zoran Đurović рече
Убудуће ти нећу на овакве глупости одговарати. 

 

Sve sam vise ubedjen da Kratos (bivsi Shadows of Light ako se da prepoznati po stilu pisanja) zapravo troluje.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovo je ne vezano za temu, posto je rec o "Tacnom izlozenju pravoslavne vere", ali nije zgoreg za promenu procitati i nesto pravoslavno.

Doduse verovatno je i ovo nekakav psevdo Jovan Damaskin ili je neko drugi pisao umesto njega, bilo na Diskaveriju,  ali nema veze treba procitati.

 

 

 

Свети ЈОВАН Дамаскин
ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

 

 

 

 

 

100. О васкрсењу

 

Верујемо, пак, и у васкрсење мртвих. Јер биће, заиста ће бити васкрсења мртвих. А говорећи о васкрсењу, имамо на уму васкрсење телеса. Наиме, васкрсење је васпостављање онога што је пало; јер како ће васкрснути душе које су бесмртне? А ако смрт описују као раздвајање душе од тела, онда је васкрсење, свакако, поновно спајање душе и тела, односно друго васпостављање разложенога и палога живога бића. Дакле, ово исто тело које је пропало и које је разложено, оно ће васкрснути непропадиво; јер Ономе који га je у почетку из праха земаљског саздао, није било немогуће поново га васкрснути (подићи), иако се оно, по одлуци Саздатељевој, распало и вратило у земљу из које је и узето.....

Јасно је, наиме, да је васкрсење Господње представљало сједињавање тела, неначетог пропадивошћу, и душе (јер то двоје је било разлучено); јер Господ је рекао: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.[20А свештено Јеванђеље је веродостојан сведок да је Он о сопственом телу говорио. Опипајте ме и видите, вели Господ својим ученицима који су мислили да виде утвару, да сам ја, и да се нисам изменио, јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.[21] И ово рекавши, показа им руке и ребра своја и пружи их Томи да их опипа.[22] Није ли ово довољно да нас увери у васкрсење телеса?

Вели опет божански апостол Павле: Јер треба ово распадиво да се обуче у нераспадивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.[23Те затим: Сеје се у распадивости, устаје у нераспадивости; сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили; сеје се тело душевно, односно вештаствено и смртно, устаје тело духовно,[24као што је тело Господње после васкрсења, које је кроз затворена врата пролазило,[25] и било неуморно, и није имало потребу за јелом, сном и пићем. Јер ће бити, вели Господ, као анђели Божији[26неће више бити брака, нити рађања деце. А божански апостол Павле вели: Међутим, наше живљење је на небесима, отуда очекујемо и Спаситеља Господа Христа, који ће преобразити наше понижено тело, тако да буде саобразно телу славе његове;[27што не подразумева преображавање тела у друго обличје - далеко било - већ прелазак из пропадивости у непропадивост.

Али рећи ће неко: Како ће устати мртви?[28О, каквог ли неверја! О каквог ли безумља! Зар Онај који је само заповешћу своје воље прах земаљски преметнуо у тело, и који је заповедио да мала кап семена расте у утроби мајчинској и да сачини тај многоврсни и многообразни орган тела, зар неће, тим пре, васкрснути својом вољом оно што је постало и што се разложило? И у каквом ће телу доћи, безумниче!, ако ти окорелост твоја не допушта да верујеш речима Божијим, веруј бар речима Његовим. Оно што ти сејеш неће оживети ако не умре; и што сејеш не сејеш тело које ће настати, него Голо зрно, било пшенично или неко друго. А Бог му даје тело како хоће, и свакоме семену своје тело.[29]Сматрај, дакле, да су семена у браздама, као у гробовима, закопана. Ко је тај који им је подарио корење и стабљике и листове и класје и танушно осје? Зар није то Саздатељ свега? Није ли то подарила заповест Онога који је то саздао? Тако, дакле, да ћe се и васкрсење мртвих збити вољом и мигом божанским; јер сила Божија прати вољу Његову.

Васкрснућемо, дакле, тако што ће се душе опет сјединити са телима која су стекла непропадивост и одбацила пропадивост, и приступићемо страшном судишту Христовом;[30] и предаће се ђаво и демони његови, и човек његов, односно Антихрист, а бешчасни и грешници биће предати огњу вечном,[31] не вештаственом, какав је наш, већ ономе кога Бог зна. A они који су добро чинили, засјаће као сунце[32] скупа са анђелима у животу вечном, заједно са Господом нашим Исусом Христом, вечно Га гледајући[33] и бивајући гледани, и наслађујући се бесконачно радошћу Његовом, славословећи Га скупа са Оцем и Светим Духом, у бесконачне векове векова, Амин.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SvJovanDamaskinTacnoIzlozenjeVere/SvJovanDamaskinTacnoIzlozenjeVere100.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 10:41, Велизар рече

Него, Зоране, најозбиљније: хајде, Бога ради, покај се и престани да пишеш овакве сомнамбулне текстове.

Размисли, никад се не зна кад ће свако од нас Богу на истину.

:)) Ова ти је супер! - Него, ја сам сада уверен да директно идем у Рај! Наиме, свим књигама својим, митр. Амфилохије није могао да вас учврсти у слатком православљу као Ава својим херезама и хулама на све што је свето! Сада сте и ви душе за рај спремне, а ја, који сам вас тако припремио, сигурно имам предност:))))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 9:52, Жељко рече

У суштини код вас нових теолога одсуствује историчност. Просто немате осећај за историјски ток. Вама је све исто и пре 1000 и пре 2000 и пре 3000 година. Али није тако.

Slazem se. I hajd' istorijski tok, no se uopste ne uzimaju u obzir istorijske, socijalne i ostale okolnosti u kojima neki tekst nastaje. Jos uvek ne mogu da shvatim da jedan prezviter dodje i kaze: to i to je tako jer kaze kanon koji mi, btw, nije jasan (!), a oni koji ga (kanon) dovedu u pitanje... nek' izmisle neke svoje vere (ni manje, ni vise - bam!).
  On 11. 8. 2015. at 9:52, Жељко рече

Суштина је у поверењу у Бога

Slazem se. :)

@Dijana, hvala. Dakle: "Оно суштинско у души, по многим оцима, јесте ум, свесност, слободна воља, личност. Све је то душевно својство човека.", a ne ono:

  On 10. 8. 2015. at 10:17, Марио Токовић рече

Tело и душа су саздани од поднебесног дела творевине.

Дух, срце и ум су саздани од небеског дела творевине.

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 10:34, Zoran Đurović рече

Текидизи, гринго. Видим да ниси упућен у ствари. Петрове посланице није написао Петар. То знају и врапци на грани. Узми, прочитај било који текст на нету о томе. Мора, бре, да читаш!  Убудуће ти нећу на овакве глупости одговарати. 

Цитираш текст који сам ја навео. Прочитај мој главни 3 пута, медитирај и биће ти јасно. Али, читај постећи и молећи се. 

Znači pisac se lažno predstavlja kao Petar.Zanimljivo da Duh Sveti nadahnjuje pisce da se lažno predstavljaju i posle čovek treba da veruje kako je Biblija božija objava.Budibogsnama.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 10:55, Kratos рече

Znači pisac se lažno predstavlja kao Petar.Zanimljivo da Duh Sveti nadahnjuje pisce da se lažno predstavljaju i posle čovek treba da veruje kako je Biblija božija objava.Budibogsnama.

 

Evo relevantnih teoloskih referenci o pseudo Petru sa sajta Matrix.hr:  :)

 

 

 

Nekadašnji savjetnik pape otkriva prijevare i krivotvorine u Bibliji

 

Autor: Ljubica Šaran

Matrix World

Kršćanstvo je jedna od najrasprostranjenijih religija na svijetu, u okrilju Rimokatoličke Crkve je objedinjeno preko milijardu i 200 milijuna ljudi, dok ortodoksna kršćanska crkva broji oko 400 milijuna članova. Kršćani svoja vjerovanja zasnivaju na učenjima iz Biblije, svako laičko ispitivanje Biblije kao povijesnog pisanog artefakta se smatra direktnim napadom na kršćanstvo, no nedavno je o prijevarama i krivotvorinama u ovoj svetoj knjizi progovorio čovjek koji je 17 godina služio kao savjetnik „Svetog Oca.“

Napad ili otkrivanje istine?

Dr. Miceal Ledwith je priznati katolički teolog koji je dobio brojna internacionalna priznanja zbog akademskih i profesionalnih dostignuća. Kao profesor sustavne teologije i predsjednik Sveučilišta Maymooth i član Instituta za izučavanje filozofije šoka i naprednih manifestacija ili Shock Philosophy Institute of Advanced Manifestation, Ledwith se smatra jednim od najvećih poznavatelja kršćanske teologije i filozofije.

1-dr-miceal-ledwith.jpg?w=829

Dr. Miceal Ledwith, priznati teolog i savjetnik papa, je priznao kako je Biblija puna lažnjaka.

U jednoj izjavi koju je Ledwith dao za web stranicu Global Oneness, stoji slijedeće:

Ledwith je služio kako zvanični savjetnik pape od 1980. – 1997. te je djelovao unutar Vatikanskog tijela pod nazivom Internacionalna teološka komisija, no na vrhuncu karijere Ledwith je odustao od savjetovanja papa i visoke Vatikanske funkcije kako bi se u potpunosti posvetio drugačijem načinu duhovnog života. Naime njegova odluka o napuštanju jedne od najpoželjnijih funkcija unutar hijerarhije KC-a se dogodila poslije ogromnog nemira koje je doživio nakon završetka Drugoga Vatikanskog koncila:

„Većina kršćana smatra kako je Biblija, naročito Novi testament (Novi zavjet) inspiriran riječima samog boga. Oni vjeruju da su te riječi u nekakvom obliku poslane s neba, u ekvivalentu kakvog faksa ili e-maila, u glavu ljudi koji su zapisivali Bibliju, dakle smatraju da je božanska inspiracija za ovu svetu knjigu pretočena u svaku zapisanu riječ kroz ruke autora Biblije.“

(Cijeli intervju s Dr. Miceal Ledwithom je objavljen u časopisu Super Conciousness, u jesenskom izdanju 2010., godine, a ovaj izvadak intervjua se nalazi na stranici 64.)

„Smatram da su moji suvremenici mislili o istim stvarima koje su mučile i mene, možda ne tako intenzivno, ali sam bio potpuno svjestan kako drugi teolozi imaju iste teorije u glavi. U tadašnje vrijeme su ljudi na pozicijama moći (unutar Katoličke Crkve), razmišljali o nedosljednostima i pogreškama vjerskih autoriteta.

Kršćanska povijest je prepuna takvih primjera i takve stvari se stalno ponavljaju. Nedavno sam raspravljao s ljudima koji su se željeli držati za trajnih vrijednih religijskih istina iz Biblije. Nije mi preostalo ništa drugo već da ih zapitam: ‘A gdje mislite da ćemo u evanđeljima i Novom testamentu naći nešto takvo?

Izvolite posjetiti Vatikansku knjižnicu, pročitajte najstarije manuskripte koji u sebi imaju zapise Novog testamenta, jedan od takvih artefakata se pozna pod nazivom „Codex Vaticanus,” to je verzija Biblije koju je najvjerojatnije naručio Konstantin. Zatim pogledajte u drugi manuskript koji se drži u Britanskoj knjižnici, taj manuskript se naziva Codex Sinaiticus, on je otkriven na planini Sinaj u samostanu Svete Katarine.

Usporedite ta dva teksta koja potječu iz IV vijeka nove ere, i pokušajte pronaći famoznu priču o Isusu koji spašava ženu od kamenovanja, koja se u modernim Biblijama nalazi u Ivanovom evanđelju u osmom poglavlju.

To je iznimno jaka priča, koje NEMA niti u jednom primjerku najstarijih biblijskih verzija, što znači da je priča umetnuta u Novi testament, po prvi puta, nakon četvrtog stoljeća nove ere. Mogu vam dati na stotine takvih primjera.“

No nije samo Ledwith otkrio falsifikacije i nadogradnje u Bibliji, za sada je poznato preko 20 teoloških istraživanja, od kojih su neki objelodanjeni u obliku knjiga, u kojima je otkriveno kako je Biblija pisana od strane 40-tak autora u periodu 1500 ili 1600 godina. Zahvaljujući usporednim analizama se otkrilo kako je od 1.189 poglavlja Biblije, 929 izvučeno ili kopirano nekoliko puta iz jednog dijela Starog testamenta (Starog zavjeta) u drugi dio Starog ili Novog testamenta, dok samo 260 doprinosi Novom testamentu u originalnom obliku. Analizom jezika i načina pisanja, ustanovljeno je kako se Stari testament počeo stvarati 1400. godine stare ere, te se u potpunosti zaokružio oko 100. godine nove ere, nakon toga se počeo pisati Novi testament s brojnim izmjenama i doradama, zbog čega i imamo različita evanđelja.

Još jedan teolog otkriva laži u Bibliji

Jedan od najiscrpnijih radova na temu krivotvorina u Bibliji je obavljen od strane profesora teologije Barta D. Ehermana, on je usporedbom različitih verzija prijepisa Biblije, jezika s kojim je pisana i načinom na koji je pisana, ustanovio kako su brojni dijelovi Novog testamenta krivotvorine od strane ljudi koji su se pretvarali da su apostoli Petar, Pavle i Jakov:

Profesor Ehrman također tvrdi slijedeće:

 „Dok su jedni sretni sa činjenicom da su se laži pronašle, drugi anomalije pripisuju pseudografiji ili krivo pripisanim autorima određenih Biblijskih radova“.

„Druga Petrova poslanica je krivotvorena, skolastičari svugdje po svijetu – osim naših „prijatelja“ fundamentalista – će vam reći da ne postoji mogućnosti da je Petar napisao knjigu, već da je knjigu napisao netko drugi tko tvrdi da je Petar.“

Ehrman sugerira da su u krivu svi oni skolastičari koji tvrde da je u antičko vrijeme bilo prihvatljivo da netko piše knjigu u ime nekoga drugoga:

1-barta-d-eherman.jpg?w=829

Profesor teologije dr. Bart D. Eherman je razotkrio najveće falsifikate unutar Biblije.

„Ako provjerite što su ljudi iz antike u stvari rekli o toj praksi, vidjet ćete da su to uvijek smatrali lažima i osuđivali su to kao prevarantsku praksu, čak i unutar kršćanskih krugova. Mnogi skolastičari misle da su 6 od 13 poslanica (pisama) koje je napisao Pavle u stvari napisao netko drugi tko je tvrdio da je Pavle. U antičkom svijetu, knjige kao ove su bile označene kao pseudoi – laži.“

http://matrixworldhr.com/2013/07/30/nekadasnji-savjetnik-pape-otkriva-prijevare-i-krivotvorine-u-bibliji/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 10:39, Жељко рече

А то. Мислим да ти је Велизар нешто невешто одговорио па сам сматрао да је излишним да се укључујем стога ћу само понововити то исто.

Није Николај само то написао, чшв. на много више места је сам сведочио као истинита посмртна искуства људи. Мрзи ме да тражим а и могу увек да се извучем да немам каде, но ти ћеш већ наћи.

:)))

Да, али сада је на теби да нам протумачиш ове различите Николајеве позиције. Ти барем знаш да мислиш (ово је огроман комплимент, јер га је Ава изрекао). Онај лик је нешто апокрифно изјавио (Н. само потписао, није написао; као што прави православци веле да се 2 недеље пред смрт Јустин покајао и да је напустио СПЦ; све лепе идеје...). 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 10:55, Kratos рече

Znači pisac se lažno predstavlja kao Petar.Zanimljivo da Duh Sveti nadahnjuje pisce da se lažno predstavljaju i posle čovek treba da veruje kako je Biblija božija objava.Budibogsnama.

Завршено. Лепо иди у Јеховине сведоке, јер ти је резон као у њих. Ја те елементарним стварима нећу учити.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa zašto bih onda verovali bibliji kad je u pitanju vaskrsenje?Posle ovakvih tvrdnji samo glup čovek može da veruje da je biblija božija objava i da su pisci navodno bili nadahnuti nekom višom silom.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 11:09, Zoran Đurović рече

Завршено. Лепо иди у Јеховине сведоке, јер ти је резон као у њих. Ја те елементарним стварима нећу учити.  

Teško dušo  pošto sam ja agnostik. 0703_read Ali zanimljivo je opet da ne demantuješ da Duh Sveti inspiriše ljude da se lažno predstavljaju.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 11:15, Kratos рече

samo glup čovek može da veruje da je biblija božija objava i da su pisci navodno bili nadahnuti nekom višom silom.

:)):)) Oplakah.

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 11:03, Велизар рече

Да, неке си утврдио у вери, али је и много, премного, оних који се "напајају" твојим "мудростима" и, слушајући тебе, отпадају од православља. 

 

Ево, кајем се у пепелу, зато што сам људима рекао: Да су васкрсли са Христом, сјединили се са Богом, имају живот вечни, да верују у Њега а не у бесмртну природу, да се сједињујемо са свима светима у Христу, да се моле свецима, да се моле за умрле... Заиста, тешка јерес! :)))) - Проблем је што такви као ти не верују у Христа у причешћу. Верујете у некакву амајлију, фетиш, не у Христа оваплоћеног који је Глава свога тела, цркве. Да верујете, онда би знали са киме се причешћујете.    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 11. 8. 2015. at 11:18, Kratos рече
Ali zanimljivo je opet da ne demantuješ da Duh Sveti inspiriše ljude da se lažno predstavljaju.

 

Надахњује их да сведоче истину. Питање ауторства у то време било је много другачије посматрано него данас. Црква новозаветне текстове препознаје не због њихових аутора (јер ни данас са сигурношћу не можемо тврдити ко су аутори четири Јеванђеља), већ због садржаја текста. Црква тај текст препознаје као свој. На том препознавању настаје Библија као књига. Верујемо Цркви, зато верујемо да је њена књига, Библија, богонадахнута. Вера у Библију без и изван Цркве је нонсенс, секташки нонсенс, којем је Лутер (несвесно) ударио темеље. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...