Маловерност - губим веру - како победити сумњу у Бога...

[Иван ♪♫]

Принуду да пазим шта мислим (ох,то ми је ХИТ !), шта причам, шта радим или не радим, да ли се придржавам овог намета или оног јер без тих намета нема спасења,све је квази,јел, а онда је довољна једна "погрешна" мисао у незгодно време и сав твој животни труд и доброта и милост одоше у прах и пуј-пике-не важи и "честитам,управо сте добили карту у једном правцу за пакао".

Ево дивног примера - " ко није са нама, против нас је" и следи му пакао , буаааааха !

Кад ово спомињемо, кад год помислим на ону реченицу да Бог свакоме даје онолики терет колики може да поднесе, сетим се људи који су доживљавали велике трагедије и нису могли да их поднесу, оуцали су психички или се убијали/умирали. А неки цео живот проведу " у песми и весељу", е, баш леп "крст" носе, баш праведно,нема шта...

Каћа, мени је пао терет са леђа кад сам изашла из те приче са религијом. Нема више намета, нема збуњивања, нема терања себе на нешто што не осећам као део себе, нема "мача" над главом, нема осећаја да сам изневерила божја очекивања и да сам квази, неки бедни верник у покушају. У миру сам са собом.

Двоумио сам се, ал' ајд' да ти кажем шта мислим:

Мислим да Бога посматраш добрим делом кроз страх. (Одакле тај страх, то сама знаш, или ћеш открити.) И онда ти је терет, наравно, свакоме би било, зато и кажеш да ти је ,,пао терет са леђа", јер си одбацила страх - свој страх.

Бога можемо посматрати и доживљавати и на други начин - као родитеља.

Немој себе мучити, не знам каквим приморавањем, у свему треба бити разуман - зато се и саветујемо. Оно ,,Ја морам" замени са ,,Ја хоћу" или ,,Ја нећу", тј.: ,,Волим" или ,,Не волим".

Надам се да ће ти ово моје скромно мишљење иоле користити

[Иван ♪♫]

И наравно, када кажем ,,твој страх", не желим да сваљујем никакву кривицу или одговорност на тебе - ти имаш своје мишљење, свој став, имаш сву слободу да одлучиш шта ћеш и како мислити и радити и одлучивати. Него, ето тако, причамо...

[Николa]

Čitam vaše odgovore i shvatim da nisam jedini sa takvim problemima. I onda mi bude na trenutak lakše. Odmah sledeći trenutak shvatam koliko sam samo bedan, jer mi je lakše kad vidim da i drugi pate...

Pa nekad mislim: dobro, religija je naša neminovnost, ali gde je tu slobodna volja, ali čim si "slobodan" propadaš, znači jedno religija, a ljubav, šta sad sa njom, Bog nas je stvorio iz ljubavi, pa pošto smo pali, dao nam religiju da se spasemo, ali kako sad ti da ne veruješ u Boga koji toliko dobro poznaje nas i našu dušu, to svakako nije izmislio čovek, a duša...

I onda se setim da sam toga dana učinio nekakav greh koji sam i zaboravio, a koji je dušu toliko povredio, a um uznemirio, skoro rastrojio. Tu se smirim.

I ko zna kakve još zavrzlame mi se dešavaju.

[DYNABLASTER]

paradox je taj sto se i Bog idolizuje, formalizuje i plotuje

[Аљонка]

Nije me bilo ovde odavno. U medjuvremenu je pisanje po forumu izgubilo smisao, bar onakav kakav je imalo nekada.
Za ovih... 13-14 godina koliko sam u crkvi, nikad se nisam susrela sa problemom koji me vise razdirao i slamao. Osecaj usamljenosti medju svetom, medju ljudima kojima je svet `dovoljan`, `nebo je briga za kasnije, za starost... ili posao za svestenike...`. Ili medju onima kojima pojam strasnog suda visi nad glavom... pravoslavlje im je niz obicaja, rutina  samozrtvovanja koju treba steci, bez trunke radosti...
Ne usamljenost nastala podelom koja nas deli na one koji postimo i ne postimo, na one koji odlaze u crkvu nedeljom, ili ne odlaze.
Vec usamljenost koja dolazi iz sustine...
Da li su vas nekada mucila pitanja kao sto su:
"Da li je dobro ovo sto radim - postim, molim se...?",
"Da li ovo radim cistog srca, ili zato sto mi je nametnuto da tako treba?",
"Da li je bolje ljudima koji -s`pola mozga- idu kroz zivot? Da li su bezbrizniji i srecniji od mene?".
"Da li je moja vera kompenzacija za moju ljudsku slabost... da li iza nje krijem svoje strahove?".

 

[Дејан]

Posle 14 godina crkve te ovo pogodilo?

Mene je to pogadjalo do 4 dana posle sam oguglo

[Аљонка]

Posle 14 godina crkve te ovo pogodilo?

Mene je to pogadjalo do 4 dana posle sam oguglo

 Mene trenutno slama.

[DankaM]

Ljudi su takvi kakvi jesu, ali je vrlo teško ne voleti ih... A i mi samo smo ljudi, ponekad i sa previše mašte  bighugbighug

[Srdjan]

То је искушење након кога ћеш изаћи јача, ведрија и боља. Као кад си болестан па ти је све тешко и немаш снаге ни да устанеш, не можеш да једеш, све те боли, као да си на самрти... али зато кад оздравиш, као да добијеш крила, нову снагу и вољу за живот.

[Oglo]

@@Аљонка,

Naiđe tako vrijeme, da se čovjek više okrene sebi, i da se više zabavi sobom.

Onda mu se taj prostor koji otkrije učini kao nevjerovatno pust, i kao ogromno prostranstvo. Osjeća da mu je tu dom, ali navikao i dalje trči među druge ljude, pa makar da ih poziva da uđu kod njega. Osjećaj usamljenosti je samo privid, a u stvari je nostalgija za sobom. 

Ne brini se ništa, ostani tu gdje jesi, i nastavi da se pitaš, a ove sa pola mozga i mlake (od kojih sam prvi ja:) ) ostavi kada dođe njihovo vrijeme.

[Guest JelenaLela]

Čisto iskušenje. Bar ja na to tako gledam jer su odgovori jako jednostavni, ali mi ih uvek nekako zakomplikujemo... I sama to ponekad radim, ali prođe to i onda postane opet sve kristalno jasno.

[Partibrejkers]

Држи ум свој у Аду и не очајавај- ово су речи које је Господ рекао светом Силуану Атонском. Сумње и наша слабост муче свакога од нас, зато треба да се смиравамо и да сматрамо да смо по својим делима заслужили да одемо у Ад али не смемо очајавати већ надати се у милост и љубав Божију. То је пут светих, пут који  води у Рај, пут који нам у живот доноси радосну тугу, тугу по Богу, тугу за изгубљеним рајем и блаженством али тугу кроз коју провејава радост васкрсења, радост победе живота која је започела пре 2000 година и која и даље траје и која нам доноси делић по делић рајске радости у наш живот. Ово није наша отаџбина, ми смо грађани Неба, Новог Јерусалима и у нама увек са сетом одзвањају речи Маран ата, дођи Господе; дођи и укини тугу, жалост , болест и све лоше и донеси нам непрестану радост, непрестану љубав и непрекидну сладост ЦарстваТвога 

[DYNABLASTER]

Posle 14 godina crkve te ovo pogodilo?

Mene je to pogadjalo do 4 dana posle sam oguglo

posle si googl'o i pronasao Zive Reci Utehe!

[Јаков.]

Predobra naša Aljonka, srce mi se raduje što si tu.

 

Tvoj stari dobri avatar i stara dobra duša.

 

Sumnja je dokaz vere. Ne sumnja se kad se nema u šta sumnjati.

Naš voljeni apostol Toma. I on je sumnjao, a nije bio ništa gori ili bolji od ostalih učenika Njegovih.

 

Usamljenost je tako dobra. Drugačije i ne možeš prići Njemu. Nego kao skroz ogoljena i sama. Tako da ono što ti se dešava ponekad u veri, prihvataj kao korist.

 

U svetu je uvek bolje ljudima koji nisu u veri ili se time ne "zamaraju" previše. To su ljudi ovog sveta.

Vernik je čovek i ovog i onog sveta. Na ovom se uglavnom batrga, a na onom... pa pričaćemo kad stignemo.

[Partibrejkers]

posle si googl'o i pronasao Zive Reci Utehe!

хахаха