Jump to content

Да ли нам Бог заиста даје да имамо слободну вољу?


Препоручена порука

Dragane ima grupa a, b, c, d.

Na polaganju vozačkog ispita seli zajedno Nišlija i Beograđanin. Beograđanin ništa ne zna, pa

pita Nišliju:

• Koji je odgovor na ovo prvo pitanje?

A Nišlija mu kaže:

• Ce, b'e!

• Šta? ­ ne razume ga Beograđanin.

• Ce, b'e! ­ ponovi mu Nišlija.

• Ce ili be?

• A, b'e, ce!

• A ili be ili ce?

I Nišlija se iznervira:

• A, b'e, ce, b'e, de!

:)

Значи пинк православац..... : ) : ) : )
Link to comment
Подели на овим сајтовима

ovo gore napisano blage veze nema sa onim što sam piso

 

Хахаха васо управо си отпевао атеистичку химну на ЖРУ :)) 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ti ćeš ikad prestati da budeš dete? I šta, ti si živela dovoljno? Ne želiš večnost? Tebi je ovaj život dovoljan? Koliko godina ti treba da živiš?

 ???  Ju spik ingliš,si ?

 

Nego,da te pitam, kad bi tvoje dete umiralo, jel bi mislio da se spašavaš kroz njegovu bolest (ti ili neko drugi blizak detetu) i da li bi se tvoja vera u Boga poljuljala ? Al' da odgovoriš krajnje iskreno, bez verskog filosofiranja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 ???  Ju spik ingliš,si ?

 

Nego,da te pitam, kad bi tvoje dete umiralo, jel bi mislio da se spašavaš kroz njegovu bolest (ti ili neko drugi blizak detetu) i da li bi se tvoja vera u Boga poljuljala ? Al' da odgovoriš krajnje iskreno, bez verskog filosofiranja.

Прво пример ти је сачувај ме Боже, таквог гледања на живот. Друго играш се емоцијама људи , не само што кривиш Бога.

 

У принципу ако те је само та реченица иритирала, ја је нисам написао, па постави питање ономе ко јесте, да ја не би кварио одговор.

 

Кад би моје дете умрло, никад вероватно не би преболео губитак али управо због тог губитка, ја би веровао, да ће се дететова душа срести поново са мојом душом а то ми пружа као зрнце вере, Хришћанство.

 

Био би глуп и несмотрен, да одбијам било какву светлост у том мрачном тунелу која би завејала моју душу, са таквим, сложићемо се највећим губитком. 

 

Смрт нажалост постоји али вечност у коју верујем, човека спашава да уђе у бесмисао.

 

Која вера или која идеологија, говори о томе, да је човек по природи вечан. То Бог заиста није никоме обећао.

 

Умиремо сви, тако ја тако и моји синови.

 

Која је алтернатива осим вере, да ћемо се поново срести са упокојеним ближњима? Туга и роптање на Бога.

 

Онај ко ти је дао такав одговор није био злонамеран, него је видео светлост. Понекад заиста човек може да се смири и доживи преумиљење, тек после неке озбиљне трагедије у коју укључујем и сопствену болест или болест ближњега.

 

У једном делу твоје мисли, си ти у праву, а то је, кој ће нам мој, Бог, ако нисам у заједници са њим Бесмртан, по благодати Његовој.

 

Та вера у Вечност, коју нам дарује Христос, мене одржава у животу и мање ми недостају најближњији, који су отишли "прерано" на место где ће чекати мене.

 

Ако је Бог крив за смрт човека, ја не желим да верујем у Бога.!!

 

Нема никаквог смисла по мени, да ли ће дете живети самном 50 година или 5 година, ако вечност у суштој љубави не постоји, узалуд је свака моја вера у Христа ако Христос не испуни обећање које нам је дао.

 

Извини али то што ти тражиш, не можеш наћи ни у једној вери, нити у иједној идеологији,философији или учењу смисла живота.

 

Све време док пишем размишљам о Богу и о мојој деци која су још мала и нејака и која ми таква пружају пуно љубави, скоро па безусловно.

 

Не знам, шта је "боље", да умрем први ја или они. Смрт нажалост постоји. ( молим те ову последњу реченицу, немој сувишно, да ми коментаришеш, осим ако имаш алтернативу, да ја и моји бебци, не можемо да умремо.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...lično mislim da je pojam slobodne volje da to da čovek sam bira i odlučuje pomalo je iluzija jer je Gospod sve odredio, pa čak i ponuđen izbor, a i unapred Gospod zna već šta ćemo od ponuđenog odabrati...pre nego smo rođeni u knjizi života je zapisano sve

А човека је створио, зашто?

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво пример ти је сачувај ме Боже, таквог гледања на живот. Друго играш се емоцијама људи , не само што кривиш Бога.

 

 

 

Кад би моје дете умрло, никад вероватно не би преболео губитак али управо због тог губитка, ја би веровао, да ће се дететова душа срести поново са мојом душом а то ми пружа као зрнце вере, Хришћанство.

 

 

 

Понекад заиста човек може да се смири и доживи преумиљење, тек после неке озбиљне трагедије у коју укључујем и сопствену болест или болест ближњега.

 

 

 

 

Не знам, шта је "боље", да умрем први ја или они. Смрт нажалост постоји. ( молим те ову последњу реченицу, немој сувишно, да ми коментаришеш, осим ако имаш алтернативу, да ја и моји бебци, не можемо да умремо.

 

Prvi bold - to pitanje je realnost nekih roditelja,a ne moje gledanje na život. Nešto si se ti tu isprojektovao gadno. Ne igram se sa emocijama, nego te pitam,bez verskog kakanja, kako bi se osećao da si zaista u koži tih roditelja.

 

Prvi underline - ok, to je tvoje zrnce nade, zasnovano na šbb-kbb.

 

Drugi bold - mislim da je većini vernika taj stav održiv,ali samo kad se radi o nečijem tuđem detetu, nekom tamo nepoznatom i tuđem detetu.

 

Drugi underline - slažem se apsolutno, ja ne bih mogla da živim bez moje dece, niti bih to želela.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...