Шта Српска Православна Црква може да понуди младом човеку и интелектуалцу?

[Anika]

Umesto sto place za mnom bolje neka skokne malo do Nepala... 

 

So typical.

 

Какве везе има квантитет? Ако си читао Свето Писмо, могао си да видиш да Господ прича о "малом стаду". То што си ти атеиста, а ми не, не значи да си гори, а ми бољи, него да се ми трудимо на путу спасења душе. Не да нам буде боље у овом животу, иако је и то донекле битно, не пресудно. Данас јесте, сутра није, свашта може да се издешава у овом животу. Али, човек би требало да ради на својој духовној надградњи, а не да "врбује" било кога и убеђује. Веруј ми, што је човек ближе истини и осећа је, све мање има жељу било кога да убеђује. Ниси вероватно никад упознао неку продуховљену, седу браду, која зрачи благодаћу и не плаши се смрти... Можда би ти било јасније.

[VaSa110]

.......него да се ми трудимо на путу спасења душе.

 

Od čega ili zbog čega ili....... spašavate dušu (šta god to bilo).

[Лазар Нешић]

"Dodji na liturgiju"? Pa neko ko nema veze s verom i ode ne liturgiju moze samo da se smori ko prase u teheranu i vise nikad da ne dodje ponovo.

 

Ovo ni ja ne bih bolje rekao. Istina! Čoveku je danas liturgija uglavnom jako dosadna ... kao i ostala bogosluženja. Da nije tako, pa zar bi 1.13% naroda dolazilo na njih ...

[Панарет]

Лично немам шта да кажем у овом тренутку о насловном питању и другим стварима о којима форумаши пишу. Али морам да приметим да  су одговори врло интересантни, зато што се крећу од конкретних пословних предлога, преко (квази)мистике и шаљивих коментара  до искрених, чак узнемирујућих личних сведочења. Колико различити погледи и уопште схватања Ц/цркве! Сјајно

[зеленизуб]

Mislim da je ova tema zahtevnija nego što na prvi pogled izgleda. Upravo zbog toga je malo ljudi spremno da nadiđe dva modela koja se ovde provlače kroz pisanja forumaša; a to su:

 

1. reforma i nostalgija za suštinom (tipa: treba nam novo, treba nam bolje, treba nam zrelije, drugačije, moramo se prilagoditi, moramo se otvoriti, crkva je crkva-nije preduzeće, potrebno je vratiti se korenima, mističnost crkve je očuvana po svaku cenu, itd)

2. poricanje i čuđenje (tipa: čemu ova tema, bože sačuvaj, pu pu pu, ma mi smo g...a-nije crkva ništa kriva, sve je u pogledu posmatrača, kakve su ti misli takav ti je život, bla bla bla ... )

 

Ako bih pokušao da predložim neki treći put/stav/model - koji bi stvarno mogao da bude kakvo takvo rešenje za očiti problem - to bi bilo nešto poput parafraziranja rečenice jednog našeg profe:

treba podneti crkvenu stvarnost, njene tenzije, negativnosti, teške trenutke i patologije, ali i radosti; biti dakle u njoj, biti unutra, podnositi i ne raspadati se od svega navedenog.

Dakle, dobro se suočiti sa realnim stanjem i ne pobeći od istog u puke i isprazne reforme/ispljuvavanje ili poricanje/potiskivanje.

 

Zato mi nisu bliski ni crkveni reformatori, a ni poricatelji (nikada nisi nu bili).

Treba biti reformator sopstvene duše, sopstvenog unutrašnjeg sveta i bića; treba praviti mesta Drugome u sebi  - to je najteže i najređe. Ko to uspe, pobedio je i nebo i zemlju i Meku i Medinu!

Те reformacije Lepi нису ни najteže ни najređe већ су једине изводљиве, а све остало су илузије, младалачке, овакве/онакве, свеједно... Тешко да ћеш ишта сем себе и бити у стању да промениш. Ово "интелектуалац" из наслова је у капитализму врло немушт појам, а у Србији би већ требало да буде ствар прошлости. Наука је у служби профита као и пратећи културни модели, мање-више су то сад и сезонски трендови, или бар потрошна роба, тако да је и овај "друштвено-политички радник" спао на го странчарлук. Али је и ту сцена "стабилизована" па су тренутно листом бескорисни, или прецизније, надживели су своју корисност Империји а остали смо сви заједно (смо скупа) заваљени у кредите до ушију. Све то, наравно, неко треба сад да врати јер је будућност коју су упорно задуживали већ стигла на наплату, а то нису "интелектуалаци", нити је та квази елита, пошто су се за све сем за то квази показали крајње недорасли времену. И простору, па би сад и било разумно окренути се традиционалним уживаоцима угледа у Срба, или бар одређеним областима друштвеног живота... једноставније, Цркви. Ја бих рецимо ту предложио и четврто, тај put/stav/model; У сопственој организацији (расположивим људством & техником) урадити нешто инвентивно, или бар респективно у глобаним стандардима, ако не то, онда макар нешто успешно... било шта, само примером показати како је у нашим условима то изводљиво. Остало је тада, објективно, мање/више ствар инерције и сви ти očiti problemi би били у другом плану. А тих теорија... тога данас већ постоји мноштво па готово и да никог не занима. Треба ту ипак нешто практично.

[Adelaida]

Misljenja sam da svaki covek koji istinski traga za duhovnim, prolazi kroz " sito i reseto" pravi ceo jedan krug sa mnogo lutanja dok na kraju ne dodje na pocetnu tacku...ali tek tada nakon mnogo lutanja i pogresnih skretanja moze da razume to sto je " znao" od pocetka....to je ono kad 

[Иван Ивковић]

Tako i crkva... ne znam otkud ste to tolko bukvalno shvatili "dodji i vidi"? Sta to znaci? "Dodji na liturgiju"? Pa neko ko nema veze s verom i ode ne liturgiju moze samo da se smori ko prase u teheranu i vise nikad da ne dodje ponovo. Dodji i vidi ne znaci dodji u crkvu u nedelju da vidis sta radimo i pevamo, nego znaci "dodji i vidi mene kako sam se s Bozijom pomoci promenio. Pogledaj koliko sam zadovoljan u zivotu jer imam Boga za saputnika"

Сигурно си погодио за велики број случајева али пусти сад то. Сети се изворног "дођи и види". Оно се односи на Христа, Онога Који је "во времја оно" говорио и чинио и још увек говори и чини нешто што нико пре тога није нити ће до краја времена. Све више сумњам у то да ти заправо тражиш Онога Који је Спаситељ...

 

Od čega ili zbog čega ili....... spašavate dušu (šta god to bilo).

Од смрти чо'че!

 

@@cloudking... и све сам више убеђен у то да имаш неку своју визију Бога, не као Оног-Који-јесте већ као неког "злог демијурга", фатаморгану... У сваком случају нешто накарадно. Питање је и на која (чија) врата куцаш. Ако покушаваш да умом допреш до Њега, као @@Deki992 само ћеш доћи до таме бесмисла (читај писаније старца Софронија о св. Силуану) и закључити... Ко зна шта...

Како год, веруј ми да не желим да улазим у било какву расправу, досадило ми је више. Више има смисла...

 

 

да одемо на пиће

... да, него да тупимо овако уздуж и попреко, те има Бога, те нема, те благодатни огањ, овакав, онакав...    Дакле...

 

 

 

Da je ulazak u crkvu kojim slucajem uslovljen staroscu tj. da ne mozes da se krstis sve dok nisi u stanju da tu odluku doneses sam, tesko da bi imali dovoljno vernika za izlet sa dva autobusa na frusku goru...

Што јес' - јес'...

 

Елем, нисам нешто предузимљив а волим да чујем квалитетне идеје. Баш ми се допала ова о хришћанском комунизму, или како бих то већ назвао... Верујем да је то оствариво, уосталом зар нису хришћани у време апостола били баш тако организовани?

[cloudking]

Наука је у служби профита

 

  

[Anika]

Od čega ili zbog čega ili....... spašavate dušu (šta god to bilo).

 

Од вечне погибли. Од смрти, греха, пропадања. Проблем с вама атеистима је што на сваки одговор имате бар још 5 питања. И што покушавате Бога да објасните рационално, логички, а то је немогуће и онда закључите да Он и не постоји.

[Deki992]

Samo da napomenem, nisam ja umom nikada pokusavao da dodjem do Boga. Ja sam jednostavno odrastao kao verujuci, nikada nisam bio ateista.

Desilo se to da sam postao zbunjen, citajuci razne tekstove, tumacenja raznih dogadjaja i ucenja.

Kao sto rekoh, za mene previse kontradiktornih stvari.

Znaci, ne govorim o licnom odnosu i osecaju Boga vec o religijsko-crkvenoj interpretaciji istog.

[Ненад Р.]

Misljenja sam da svaki covek koji istinski traga za duhovnim, prolazi kroz " sito i reseto" pravi ceo jedan krug sa mnogo lutanja dok na kraju ne dodje na pocetnu tacku...ali tek tada nakon mnogo lutanja i pogresnih skretanja moze da razume to sto je " znao" od pocetka....to je ono kad 

Проблем је у томе заправо , што огроман број људи и не зна шта је духовност , тако да и не зна шта трага.

Веома често , се духовност људи своди само на то , да они очекују да им Господ да благодет и да их заштити од сваког зла . Они очекују да им живот одмах буде бољи и када се то не деси , од њихове духовности и вере нема ништа.

[Иван Ивковић]

Али @@Deki992, збуњеност настаје онда када ум доспе у ћорсокак, "веже се у чвор" покушавајући да помири ствари које му изгледају контрадикторно а у суштини не морају да буду. Док срце продире кроз њих без проблема, тј. по мери чистоће... Можда само треба више да обратиш пажњу на своје срце, уђеш у њега...

 

нема ништа

Па за то што си описао не бих рекао чак ни да је (о)душев(ље)ност...

[Deki992]

Али @@Deki992, збуњеност настаје онда када ум доспе у ћорсокак, "веже се у чвор" покушавајући да помири ствари које му изгледају контрадикторно а у суштини не морају да буду. Док срце продире кроз њих без проблема, тј. по мери чистоће... Можда само треба више да обратиш пажњу на своје срце, уђеш у њега...

Па за то што си описао не бих рекао чак ни да је (о)душев(ље)ност...

Da, znam.

Upravo se o tome i radi. Zato ja i "krivim" religiju za to.

Bas sam skoro i citao tekst o tome, corsokaku, kada sa jedne strane imamo prirodnu potrebu da volimo Boga a sa druge strane nam se namece slika Boga kao nekog tiranina. Tu dolazi do pojave neuroze u razlicitim oblicima. I zavrsava se uvek ili negiranjem stecene slike o Bogu ili mrznjom prema istoj.

A sto se tice ulazenja u srce, uvek se vracam na pisane reci. A na njih mi reaguje mozak, u sustini.

[Иван Ивковић]

slika Boga kao nekog tiranina

Мислиш на ову?

http://vbursac.blogspot.com/2010/07/resurrection-of-lazarus.html

 

Или је у питању само фамозна "друга страна"...

 

https://whisper.sh/whisper/051301ca88658c3848449fc29811dd8f087022/Not-stupid-just-mislead-come-join-the-dark-sidewe-have-cookie

[Н И Н Е]

Da, znam.

Upravo se o tome i radi. Zato ja i "krivim" religiju za to.

Bas sam skoro i citao tekst o tome, corsokaku, kada sa jedne strane imamo prirodnu potrebu da volimo Boga a sa druge strane nam se namece slika Boga kao nekog tiranina. Tu dolazi do pojave neuroze u razlicitim oblicima. I zavrsava se uvek ili negiranjem stecene slike o Bogu ili mrznjom prema istoj.

A sto se tice ulazenja u srce, uvek se vracam na pisane reci. A na njih mi reaguje mozak, u sustini.

Цака је у томе што по нашој вери ми истовремено и волимо Бога и плашимо се Њега. То је један чудесан однос, претпостављам да нам је то на спасење по промислу. Ја сам то тако прихватио и савршено ми је логично. Када би Га само волели или само Га се плашили не би ваљало, мора и једно и друго.