Zašto religija nije istinita?

[Срђан Шијакињић]

Ах, па изгледа да нисам био довољно јасан. Није у питању моја лична мука. Ја (већ годинама) нисам у цркви и не верујем уопште да црква има монопол на спасење. Чак сам, како време одмиче, све више на страни мишљења да је у питању чиста политичка организација, од самих почетака, па до данас, која са Христом везе никакве нема (има сјајних појединаца, наравно).

 

Не, напротив, ја нисам био довољно јасан. само сам хтео да пробам да истакнем да хришћанство не учи да ће спасење бити нешто као диплома и наградно путовање које ће Бог доделити онима који су испунили то и то (припадали Цркви), него просто констатација стања у коме се налази свако од нас. Ја верујем да ћеш се ти "спасти" јер се већ сада осећаш спасено, духовно здраво, тако да ни ја не верујем у монопол спасења, али такође сам прилично уверен да ни хришћанство не проповеда тако нешто.

 

Гризли је то мени лепо формулисао једном давно, да реченица да "спасења ван цркве нема" значи само да ће се сви спасени наћи у Цркви (= Заједници), и да неће бити спасених које ће се тада налазити ван Цркве, тј. Заједнице (Љубави). А никако да ће пропасти сви који нису чланови Цркве у њеном овоземаљском виду. 

[Аурор]

Ајде...

 

Па јесте, Хуанито

 

Није то тако баш, ју ноу...

[GeniusAtWork]

Ili mozda da preformulisem pitanje,sta je postojalo pre vremena onako cisto naucno ne teoloski?

 

Naučno to niko ne zna, niti će da zna u skorije vreme. Imaš gomilu modela o nastanku svemira, po nekima od njih sa svemirom je nastalo i vreme, a neki računaju da je vreme postojalo i pre Big Benga...

[Срђан Шијакињић]

Спасење ми делује толико тајанствено да ми се понекад чини да је скоро немогуће не спасти се (јер и најгори човек носи неку жудњу за срећом и миром у себи, и макар мало љубави) а понекад ми се чини да се и ја нећу спасти, јер и поред свега што постоји, мени опет нешто фали, опет имам неки немир у себи, везаност за неке пролазне ствари и сл. Лепо је рекао Лепи да је Тајна можда једино што може да привуче хришћанству и у данашњим временима када је много шта остало компромитовано...

[Juanito]

Гризли је то мени лепо формулисао једном давно, да реченица да "спасења ван цркве нема" значи само да ће се сви спасени наћи у Цркви (= Заједници), и да неће бити спасених које ће се тада налазити ван Цркве, тј. Заједнице (Љубави). А никако да ће пропасти сви који нису чланови Цркве у њеном овоземаљском виду. 

 

То је супер пинк идеја, само остаје да се објасни чему ондак уопште црква у историји. Ти ружичасти, попут Гризлија, је виде као некакву духовну теретану, али то је потпуно супронто свој теологији икада написаној, од апостола, преко светих и најсветијих отаца, па до дана данашњег. Ствар је јасна код свих учитеља цркве - без причешћа нема спасења. Ко га одбије, себе је осудио на вечност.

[Grizzly Adams]

Ништа не знаш бре Хуане, ајде иди тамо да те Хуанита избичује за казну.

 

Мада не знам да л` је теби то казна... :.mislise.

[Juanito]

"Onaj koji je po svojim delima dobar, ali nije zapečaćen vodom, neće ući u Carstvo Nebesko. Reč je smela, ali nije moja; tako je odredio Isus."

 

Sveti Kiril Jerusalimski,

 

Pouke oglasiteljne i tajnovodstvene, 3.

 

"Ko želi da se spasi, mora, pre svega, da čuva vaseljensku veru, koju ako ne sačuva u celosti i neporočnosti taj, bez sumnje, gine zauvek".

 

Sveti Atanasije Veliki,

Simvol vere

 

"Čujte svi vi, koji ste tuđi prosvećenju (krštenju): užasnite se, zaridajte! Strašna je to pretnja, strašna odluka! Nemoguće je, govori Hristos, onome koji se ne rodi vodom i duhom da uđe u Carstvo Nebesko, jer na sebi još nosi odeću smrti, odeću prokletstva, odeću truljenja - još nije dobio znak Gospodnji, još nije svoj, već tuđ; nema znak za carstvo."

 

Sveti Jovan Zlatoust,

Besede na Jevanđelje od Jovana, 25.1.

 

"Niko ne ulazi u Carstvo Nebesko na drugi način, nego samo kroz Krštenje. I oglašeni veruje u Krst Gospoda Isusa kojim se i sam znamenuje; ali ako ne bude kršten u ime Oca i Sina i Svetoga Duha neće dobiti oproštenje grehova i udostojiti se dara duhovne blagodati."

 

Sveti Amvrosije Mediolanski, citat po:

Mitr. Makarije (Bulgakov). Pravoslavno

dogmatsko bogoslovlje. SPb. 1857, str. 258

 

"Bez Krštenja niko ne može da se nada na večno spasenje - makar bio i najpobožniji od pobožnih."

 

Prepodobni Jovan Damaskin

 

"Na osnovu čega smo primili veru da se spasavamo krsteći se? - Naravno, na osnovu toga što smo čuli reči Gospodnje: "Koji povjeruje i krsti se biće spasen, a koji ne vjeruje biće osuđen." (Mk. 16:16) Pošto je Sama Istina navela i jedno i drugo, tj. neophodnost vere i Krštenja, onda je nemoguće da se spasi onaj ko ne želi da se krsti, makar i tvrdio da tobože veruje, kao i onaj ko ne veruje, makar i bio kršten."

 

Sveti Grigorije Palama,

Besede. t. 2. Moskva, 1993, str. 51.

[Срђан Шијакињић]

То је супер пинк идеја, само остаје да се објасни чему ондак уопште црква у историји. Ти ружичасти, попут Гризлија, је виде као некакву духовну теретану, али то је потпуно супронто свој теологији икада написаној, од апостола, преко светих и најсветијих отаца, па до дана данашњег. Ствар је јасна код свих учитеља цркве - без причешћа нема спасења. Ко га одбије, себе је осудио на вечност.

 

Да не завлачим више, не знам шта бих ти рекао, сем да ми је просто непојмљива идеја Бога који прави такве дискриминације при спасавању оних који нису тражили ни да постоје ни да постоје баш такви какви јесу... Можда је и моје веровање у супротности са "званичним" учењем Цркве, не знам...

[Sherlock H.]

То је супер пинк идеја, само остаје да се објасни чему ондак уопште црква у историји. Ти ружичасти, попут Гризлија, је виде као некакву духовну теретану, али то је потпуно супронто свој теологији икада написаној, од апостола, преко светих и најсветијих отаца, па до дана данашњег. Ствар је јасна код свих учитеља цркве - без причешћа нема спасења. Ко га одбије, себе је осудио на вечност.

Sad kad vec to spominjete, Haris ima novu knjigu "Waking up", gde govori o tome da duhovna iskustva i preobrazaje koje imaju vernici, mogu da postignu i ateisti. Ako je on u pravu, pravoslavlje je potpuno besmisleno u smislu metafizike. Eventualno da ostane neka "sekularna" duhovnost.

[milan.]

Ствар је јасна код свих учитеља цркве - без причешћа нема спасења. Ко га одбије, себе је осудио на вечност.

 

Pričešće predstavlja našu zajednicu sa Hristom, pa ko ne želi pričešćivati se, to znači da ne želi zajednicu s Gospodom, pa u tom smislu ne može se spasiti.

Ali ne tereba biti isključiv, zajednicu s Gospodom možemo ostvariti i ako imamo ljubav prema drugom čoveku, jer je i on ikona Božija. Tako nešto je objašnjavao vladika Ignjatije.

[Аурор]

Sad kad vec to spominjete, Haris ima novu knjigu "Waking up", gde govori o tome da duhovna iskustva i preobrazaje koje imaju vernici, mogu da postignu i ateisti. Ako je on u pravu, pravoslavlje je potpuno besmisleno u smislu metafizike. Eventualno da ostane neka "sekularna" duhovnost.

 

 

Преображаје ка чему?

[Дуња]

Гризли је то мени лепо формулисао једном давно, да реченица да "спасења ван цркве нема" значи само да ће се сви спасени наћи у Цркви (= Заједници), и да неће бити спасених које ће се тада налазити ван Цркве, тј. Заједнице (Љубави). А никако да ће пропасти сви који нису чланови Цркве у њеном овоземаљском виду. 

 

Grizli, kako si dosao do ovakvog tumacenja Crkve i crkve?

[Дуња]

Pouke - mesto na kome vernici postaju ateisti i ateisti vernici.

 

Nekada sam znala za sta se smatram, sada cak ni to. 

[Juanito]

Pričešće predstavlja našu zajednicu sa hristom, pa ko ne želi pričešćivati se, to znači da ne želi zajednicu s Gospodom, pa u tom smislu ne može se spasiti.

 

Ма знам ја то, него објасни овим ружичастима.

 

Него, мени је ово јасно ако имаш неког богоборца, који дубоко верује да је причешће заједница са Христом и баш због тога одбија да се причешћује. Али имаш гомилу нас који у то једноставно не верујемо. Постоји значајна разлика између та два. Није у питању одбијање из неког ината. Ја ”одбијам” причешће као што и ти и ја ”одбијамо” (лупам) хиндуизам.

[Аурор]

Grizli, kako si dosao do ovakvog tumacenja Crkve i crkve?

 

Унутар цркве је Црква, а неки у Цркви су и ван цркве.

 

Отприлике