Oduševljenje duhovnom literaturom kao izazov... Prva i/ili omiljena duhovna knjiga

[milan.]

nije pravilo....

Pa rekao sam ''uglavnom'' tako da to znači da nije pravilo.

[Драгана Милошевић]

Јес, неко прочита нпр."Красота девствености" и после трк у иноке; кад тамо тешко к'о и овде.

Капирате? Боље сачекати да талас усхићења прође, да не би било промашаја!

[Maslacak_]

Наравоученије - иза одушевљења треба да следи акција, иначе не вреди пуно.

 

Ja se u potpunosti sa ovim slazem. 

 

Ako iz svake knjige koju procitamo bar po jedan savjet, pouku prihvatimo i pocnemo da je primjenjujemo u praksi, bilo bi odlicno. 

Mene to raspolozenje drzi neki period, i onda zahladi, kao da nisam nista ni procitala...nekad se zapitam ima li onda i smisla to citati. 

[Ненад Р.]

Ја тренутно читам од Оца Тадеја "какве су ти мисли , такав ти је живот " прелепа књига.

[Srdjan]

Ti gledaš supermena  zbog zelje da naučiš kako se postaje supermen?

Smisao mog posta je da nam je lepo kad čitamo o duhovnim ljudima i njihovim darovima, i da onda ljudi najčešće uzimaju takve knjige zbog naslađivanja, a da bi motiv trebalo biti naša želja da nešto korisno naučimo i primenimo u životu... ali mi uglavnom ostanemo na tome da sa divljenjem prepričavamo šta smo čitali...

 

А зашто би уопште морао да читаш да би се "наслађивао" или да би научио "како да нешто корисно примениш у животу"?

Зар не можеш да узмеш књигу у руке и читаш из чисте радозналости и жеље за нечим добрим?

Немајући никакву намеру о наслади или примени?

И зашто би све морало да се "примењује"?

Не говоре ли светитељи да све долази од срца, мисли?

Не изазива ли одушевљење и дивљење - лепе мисли, расуђивање и добре жеље?

Није ли то најбоља примена прочитаног? Неговање ума, осећаја, воље?

[Џуманџи]

Kod mene ne ide "treba/ne treba". Ako me nesto odusevi - to upamtim i trudim se da praktikujem to. A, ako se ni to ne desi - onda mi je dovoljno da mi neki deo ostane "memorisan" tako da "slucajno" "iskrsne" bas onda kad treba...

U sustini - nista nije badava.

[Зосима]

Слажем се са Срђом,  сулудо је да ми сад као опонашамо ликове из књига и  њима својствена животна искуства?!

 

Кад се нешто лепо прочита(књигу)погледа(филм),то пре свега има улогу да оплемени наша срца,да би ми у некој прилици ,надахнути тим примером,урадили или поступили на најбољи начин,у том тренутку...

[milan.]

И зашто би све морало да се "примењује"?

 

Nigde nisam rekao da mora sve da se primenjuje, ali da bi to trebao biti neki osnovni motiv... ako se samo opijamo osećanjima a nemamo dela čitamo uzalud.
a i kad čitamo nešto, pa se oduševimo, znači da osećamo vrednost u tome, pa je onda logično da sledimo tome.
Dakle ne mora uvek, npr ako čitamo monašku knjigu, i tamo piše o devstvenosti, mi se možemo diviti tome... a nećemo ih u tome podrazavati ako smo izabrali put braka... medjutim, onda se više treba usmeriti ka knjigama koje govore o hrišćanskom životu u porodici, truditi se da nešto usvojimo. Ako nećemo da usvojimo, to je opet naša sloboda, ali onda nemamo opravdanja, jer smo znali a nismo činili

[aliluja]

Oduševljenje ima malu crtu nestrpljivosti u sebi... pogotovo kod početnika. Da bi pročitano primenili u praksi... moramo prevazići oduševljenje. Ja se veoma radujem početničkom duhu... jer ono u sebi ima neopisivo mnogo energije... koju će kad se smiri početi da usmerava...

[aliluja]

Vidim da su prisutni i likovi iz filmova kao (npr. Supermen) Kada bi govorili o junacima iz filmovima... moram priznati da gajim veliku simpatiju prema Kung Fu pandi

[Снежана]

 Код мене је са књигама некако као са људима, као да их сам Бог пошаље мени на пут, а ја поред неких прођем као поред турског гробља, неке су ми као дрворед опуштају и умирују, само је пар којима се увек враћам и оних због којих мењам правац кретања. 

[Иван Ивковић]

Доста је лепог речено... Слажем се са мишљењем да је и најмање одушевљење вредно. Чак и ако не покрене моментално на очигледна добра дела ипак оплемењује душу и крепи дух. Таква храна нам је увек потребна. То је доживљај који су стари Јелини називали катарзом.

Свако одушевљење нечим лепим и добрим представља својеврсно причешће Лепоме и Доброме. Као што је и Свету Евхаристију потребно периодично понављати у телесном тако је пожељно, чак неопходно и умно, те душевно и духовно причешће.

[Ненад Р.]

Данас из цркве сам донео и ово , наравно , нисам је прочитао , али сам сигуран да ћу бити одушевљен када је прочитам јер ту Николај пише одговоре на писама људи који се њему обраћају и који су у разним животним невољама.

 

Фотографија је моја .

[w.a.mozart]

A šta kad ni oduševljenje više ne oduševljava?

[Adelaida]

Ne bih bas nazvala odusevljenjem taj osecaj koji se javi kada citam knjigu duhovnog sadrzaja, kod mene je to ono :  kako sam mogla biti toliko slepa/glupa...meni takve knjige menjaju nacin razmisljanja, nacin na koji pojmim, otvaraju mi oci...ucim jednostavno iz njih. Razmisljam o tome sto sam procitala sve dok potpuno ne shvatim sta je pisac hteo da kaze. Tek kad razumem potpuno, mogu da usvojim procitano, i da u praksi primenim.