Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву

[Милан Меденица :)]

Ma nije nego prosto ne mogu da se razboravim. Pre dve godine sam ustajao bez problema, legnem u 3 i ustanem u 7.

а ти лези у 9 увече а не у 3 ујутру, благо мени

[Toma]

Prvo i osnovno, pozdrav svima!

Nov sam ovde, tek se upoznajem sa sajtom i moram priznati da mi je malo prenatrpan tj. slabo se snalazim, ali okej nadam se da ću se navići.

Ja sam u osnovi jedan zbunjeni hrišćanin koji ide u crkvu samo kad je Veliki Petak i kada bude neka svadba na koju sam pozvan. Kršten sam pre sedam godina kao već dvadesetogodišnji dečko jer je naš sveštenik tražio previsoku sumu u ono krizno vreme devedesetih i to je za moje roditelje bio preveliki izdatak (da napomenem, imam i sestru i to je bio dupli izdatak). Poštujem moralna hrišćanska načela, pročitao sam mnogo knjiga na tu temu, trudim se da živim tako da nikoga ne povredim ili nanesem zlo... ali jednostavno imam neki strah od Crkve koji čak ne umem ni da objasnim.

Imam drugove od kojih su trećina ateisti, trećina ne znaju šta su, a trećina zbunjeni poput mene. Pokušao sam sa tim ''zbunjenima'' da odem na neku nedeljnu službu, ali evo već mesec dana ništa od toga!

Imam želju da se uključim aktivnije, voleo bih da se osetim delom pravoslavne zajednice, i tražim od vas neki savet kako da taj korak učinim što bezbolnije. Kako da skinem taj strah od Crkve i da unutra uđem kao slobodan čovek, a ne da se uvek cimam da l' će neko nešto da mi prigovori, popreko pogleda ili osuđuje?

Bog ti dobro dao, brate!

Nadam se da će ti se javiti neko ko je iz Pirota da zajedno

odete i učestvujete u Božanstvenoj Liturgiju...

Moja prva Liturgija je bila presecana dvema pauzama

da ispred crkvene zgrade malo posedim i popušim cigaru...

Sada nit pušim nit sedim. Mada ... radovi na meni su i dalje u toku!

Samo polako i samo opušteno, brate....

[Margareta]

Prvo i osnovno, pozdrav svima!

Nov sam ovde, tek se upoznajem sa sajtom i moram priznati da mi je malo prenatrpan tj. slabo se snalazim, ali okej nadam se da ću se navići.

Ja sam u osnovi jedan zbunjeni hrišćanin koji ide u crkvu samo kad je Veliki Petak i kada bude neka svadba na koju sam pozvan. Kršten sam pre sedam godina kao već dvadesetogodišnji dečko jer je naš sveštenik tražio previsoku sumu u ono krizno vreme devedesetih i to je za moje roditelje bio preveliki izdatak (da napomenem, imam i sestru i to je bio dupli izdatak). Poštujem moralna hrišćanska načela, pročitao sam mnogo knjiga na tu temu, trudim se da živim tako da nikoga ne povredim ili nanesem zlo... ali jednostavno imam neki strah od Crkve koji čak ne umem ni da objasnim.

Imam drugove od kojih su trećina ateisti, trećina ne znaju šta su, a trećina zbunjeni poput mene. Pokušao sam sa tim ''zbunjenima'' da odem na neku nedeljnu službu, ali evo već mesec dana ništa od toga!

Imam želju da se uključim aktivnije, voleo bih da se osetim delom pravoslavne zajednice, i tražim od vas neki savet kako da taj korak učinim što bezbolnije. Kako da skinem taj strah od Crkve i da unutra uđem kao slobodan čovek, a ne da se uvek cimam da l' će neko nešto da mi prigovori, popreko pogleda ili osuđuje?

Iz ovoga što si napisao čini mi se da ti imaš strah da ti neko ne prigovori ,,kako valja, a kako ne valja'' (što mrzim taj izraz). Nemoj da dozvoliš da te strah od ljudi koji su ti nebitni odvuče daleko od crkve. Niko te ne gleda popreko, a ko te gleda, došao je u crkvu da vidi ko je šta obukao i ko se kako ponaša, a ti ljudi nisu na tvom nivou. Ništa ti ne,,treba'' da uradiš, one gluposti poput ,,valja se, treba se'' pusti. Mi smo svi zatrovani paganizmom da nema dalje, i valjda zbog toga ljudi i gledaju crkvu kao nešto strašno, jer ne znaju kako treba da se ponašaju, i plaše se da će iskočiti neka zaludna bakica da viče: ne tako, ne tako.

[коЖељ њацИ]

Ја се трудим да све певам на српском , шта ћу кад сам националиста !

Хахахахахаха!

Иначе страњске језике повремено уведем у певање кад оћу да нагласим да је православље васељенског карактера.

[Пеђа]

Ево да се вратим на "поуке" и на ову тему...

хвала свима који су ме разумели, лакше је човеку када види да није сам. Катарина и Томо хвала за предлог књиге, гледаћу да је набавим. Ја имам "Одговарање на светој литургији" у издању "Православне заједнице из Шида" (тако некако, није ми сад при руци). Књига је у реду, помогла ми је. Ова књига коју су Катарина и Тома поменули је такође интересантна јер изгледа да поред објашњења такође садржи текст одговарања, а има и слике. Могао бих и децу да заинтересујем.

Можда сам мало пренаглио јер је сада добар део литургије на српском (нешто ми се чини да раније није било тако), у смислу молитви свештеника, а и свештеник чита разумније па могу да пратим. Уз помоћ књига могу да пратим и одговарања која су на старословенском. За сада ми проблем представљају променљиви делови литургије. Ако сам добро схватио то би била блаженства, као и тропари и кондаци. За сада ми је енигма:

1) одакле се то учи (претпостављам да има књига па ћу да је потражим)

2) како се зна када се шта пева. (на пример, шта се пева следеће недеље па да погледам у напред)

јер мени се чини да би на литургији требао да учествујем а не да будем само декор. Ако ћу да смерно стојим и мислим о Богу, па то могу и код куће, узмем молитвеник, прочитам псалме. Литургија је ваљда да се учествује у заједници. Зато сам се и деморалисао ове недеље. Све некако планирам да кренемо породично у цркву а не да то буде неки мој лични хоби. И ето планирам и децу да некако заинтересујем (за посебну је тему у каквом окружењу су изложена данашња деца ван куће и од чега покушавам да из заштитим). И тако у сред појања, гледам децу како се играју новчићима и помислим: да ме сада моје дете пита "Тата шта ови певају", шта бих јој рекао? "Не знам сине, и ја само стојим 'нако"? Или да овом старијем у пубертету, који и самом себи воли да контрира, објасним да сваке недеље треба да одстоји сат и нешто "'нако", јер се то ваља. И један минут стајања је предуг ако не знаш зашто треба да стојиш. А ако може сат и по да се пева на трибини стадиона може и у цркви ако би знало шта се пева. Мало сам се "убедачио" када сам видео колико сам далеко од онога што желим да постигнем. Моји мисле да сам на литургији а ја ево, у том тренутку, само стојим "'нако", немам појма шта се дешава. А треба и њима да објасним.

А чуо сам да у Грчкој, бар по овим мањим местима, недељом се сви спреме, па заједно у цркву. То ми је тако лепо.

Ја сам из Београда, мада незнам да ли ћу и сада у недељу бити у граду. Да ли постоје у граду храмови у којима је "све на српском"? И шта значи "све"?. Ја сам разумео (има тема о Св.Јустину) да је само мали део онога што се пева званично преведен? Било би јако лепо да и што не знаш чујеш лепо у цркви па сазнаш. Овако све мораш у напред да припремиш да не би блејао.

Иначе мени то разумевање јако недостаје.

На пример, слушам често "Слово Љубве" радио. Прошле недеље су имали неке радове, па су константно вртели један те исти скуп песама. Има једна песма, не знам како се зове, ради се о византијском појању али је текст био на српском. ( У тексту се често понавља "алелуја", део текста је "камен који одбацише зидари..." и "боље се уздати у Господа..."). Значи појање је било византијско а текст српски. Удара и у срце и у мозак истовремено, мени то тако моћно звучи. Ево и сад се најежим кад се сетим.

[antics]

Ако је то она розе књига заједнице из Шида, позади, после литургије пређеосвећених дарова имаш и блажена, тропаре и кондаке за недељне дане.

Ево укратко:

Недеља је Васкрс, свака Црквена служба недељом је посвећена васкрсењу. Има осам таквих служби комплетних, на осам различитих мелодија, које се зову гласови. Наредне недеље (5.8./23.7.) биће осми глас. Потражи у књизи, вероватно има. Али, блажена, тропаре и кондаке певају обично појци у певницама. То је нешто мало компликованије и није преведено на српски, па је тако остало. Битнији су у твом случају ови стални делови литургије, и то не толико да их знаш сад напамет, него да разумеш.

Није проблем и није лоше ни само стајати на литургији. Не могу сви певати, неко просто на пример нема глас. Није ствар толико у певању, него у живљењу тога где смо срцем и душом. Декор си ако само трошиш кисеоник и немаш појма зашто си ту. Прати у књизи, слушај, гледај, упијај и моли се Богу да ти у срцу разгори пламен молитве. Знај да кад смо на литургији - на небу стојимо.

[Милан Меденица :)]

свака част, на одличном си путу и здраво размишљаш

верујем да томин позив остаје и за било коју другу недељу а и имају лепе агапе где се сви скупе и обично доведу и дечицу па се седи у порти код цркве и прича о разним стварима, не само о вери

ако баш оћеш да се удубиш у Литургију и желиш лагано објашњење за почетак да би схватио суштину и поредак, топло ти препоручујем овај сајт где ћеш моћи и да погледаш видео клипове за сваки део Литургије посебно

http://liturgija.eparhijaniska.rs/

мислим да у свакој већој црквеној продавници има књиге са дивидијем па да можеш и код куће да бистриш ван нета.

кад то проучиш, објаснићемо ти и остало како иде и шта се кад чита, поји и зашто.

то што си чуо је псалм 117/118. зависи ко како броји

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Psaltir/Psaltir117.htm

[Toma]

Ево да се вратим на "поуке" и на ову тему...

хвала свима који су ме разумели, лакше је човеку када види да није сам. Катарина и Томо хвала за предлог књиге, гледаћу да је набавим. Ја имам "Одговарање на светој литургији" у издању "Православне заједнице из Шида" (тако некако, није ми сад при руци). Књига је у реду, помогла ми је. Ова књига коју су Катарина и Тома поменули је такође интересантна јер изгледа да поред објашњења такође садржи текст одговарања, а има и слике. Могао бих и децу да заинтересујем.

...........................................

Ево и сад се најежим кад се сетим.

Брате, видим да имаш добру намеру и добро размишљање.

Добар радио слушаш, кренуо си уским путем који води у вечност

и то са десне Господње стране.

Позив да свратиш код нас у храм Преображења стоји!

Књига те чека, али мораш да пожуриш - имам још 'само' 2-3.000 комада!

[Жика]

Ако је то она розе књига заједнице из Шида, позади, после литургије пређеосвећених дарова имаш и блажена, тропаре и кондаке за недељне дане.

Ево укратко:

Недеља је Васкрс, свака Црквена служба недељом је посвећена васкрсењу. Има осам таквих служби комплетних, на осам различитих мелодија, које се зову гласови. Наредне недеље (5.8./23.7.) биће осми глас. Потражи у књизи, вероватно има. Али, блажена, тропаре и кондаке певају обично појци у певницама. То је нешто мало компликованије и није преведено на српски, па је тако остало. Битнији су у твом случају ови стални делови литургије, и то не толико да их знаш сад напамет, него да разумеш.

Није проблем и није лоше ни само стајати на литургији. Не могу сви певати, неко просто на пример нема глас. Није ствар толико у певању, него у живљењу тога где смо срцем и душом. Декор си ако само трошиш кисеоник и немаш појма зашто си ту. Прати у књизи, слушај, гледај, упијај и моли се Богу да ти у срцу разгори пламен молитве. Знај да кад смо на литургији - на небу стојимо.

Мислим да у тој књижици постоје преведени тропари и кондаци на српски.

[коЖељ њацИ]

А чуо сам да у Грчкој, бар по овим мањим местима, недељом се сви спреме, па заједно у цркву. То ми је тако лепо.

А код мене је мешовито насеље има Маџара и Србаља и других, и тако једаред комшија ми каже мени и жени , каже :" Ви ко неки Маџари , недељом дотерате се па обоје у цркву." Наиме Срби иду у Цркву само о већим празницима или никако а Маџари сви иду редовно недељом ( барем већина) . Ето реко комшија ми смо по том питању ко Маџари а иначе у осталом смо вако ко и сви Срби, јел.

У Суштини код нашег народа се изгубила чак и та традиционална црта религиозности , каква је рецимо код мојих комшија Маџара који се дотерају , приставе супу да се крчка и оду на мису . Испоштују тај део своје традиције . Не кажем да су сви на нивоу традиционализма али добар део јесте. Код нас Србаља био би помак када бисмо макар били традиционални Хришћани.

Међутим ми то нисмо. И онда кад ми почну лупетати како неиду у Цркву зато што је то сад мода и свако жив иде у Цркву дође ми да им заварим шамарчину.

[коЖељ њацИ]

Imam želju da se uključim aktivnije, voleo bih da se osetim delom pravoslavne zajednice, i tražim od vas neki savet kako da taj korak učinim što bezbolnije.

Kako da skinem taj strah od Crkve i da unutra uđem kao slobodan čovek, a ne da se uvek cimam da l' će neko nešto da mi prigovori, popreko pogleda ili osuđuje?

Прво да се упознамо , види ја сам Жељко и кроз шаљиве форме говорим озбиљне ствари, то ми је стајлинг на форумима али не и на фејсу.

Дакле како да скинеш урокљиве погледе радозналог света који те први пут види ( или други , трећи , четврти ) у Цркви ?

То се скида упорношћу, значи долазиш чешће и престаће да те гледају.

Али неће престати да те преслишавају , пропитују и "подучавају".

Такав је народ , па чаки у Цркви.

Ако станеш тамо што ниси вамо, ако си сувише напред иди мало назад, ако си скроз назад склони се да могу и други да уђу, ако си са леве стране то није место за мушкарце итд.

Овај проблем се решава редовним причешћивањем, наиме што се човек чешће причешћује тиме је све стабилнији духовно и онда љубопитљиви ( иако су у Цркви) почињу да га се клоне , некако осете они то , ни сами не знају како али осете.

Мада је некада потребно наступити и оштро и рећи понеку отреситу реч( али потруди се да не будеш превише оштар и груб) , јербо има напасника који не знају шта ће сами са собом и онда су усмерени на друге људе. То је оно што каже народ "човек је ван себе " , јер кад човек изађе из себе тада почне да се бви другима а себе не види.

Знам једну девојку која је имала много тих проблема , толико да је на крају заузела опасан гард, тако да сад чим неког простреља очима овај одма устукне , чак ни нестигне да отвори уста да нешто проговори.

То је класично искушење почетника и Звонко је о томе овде говорио .

Не знам како је то Звонко решио , али је извесно да је и сам имао слична непријатна искуства. То је оно што се каже прво ватрено крштење.

У суштини најважнија је упорност јер кроз њу се показује колико нам је заиста стало до Црквеног живота.

[Maja.Dj]

"Sinoć sam baš kasno legla pa ne mogu da ustanem, ali sledeće nedelje sigurno idem". gringrin

Dakle kod mene lenjost za duhovno spasenje, svi drugi "razlozi" su racionalizacija i opravdavanje...

Meni recimo za odlazak u crkvu nikada nije bilo bitno ko služi jer su mi sveštena lica nekako izvan kritike. Kakvi god da su, svakako su od mene bolji i služe Gospodu. Međutim, drugi mirjani bi znali da mi "odvuku" pažnju (napr. kad se usred službe jave na mob. telefon! i sl.). Ali to se naravno smanjilo sa mojim većim učešćem u liturgiji. Što sam bila aktivnija na službi, manje mi je lutala misao.

Zato što nema klupa da se sedne, pa ljude zabole leđa i noge posle par sati. Zvuči banalno, ali ovo je mnogo veći problem nego što se misli!

U dijaspori ima klupa pa se opet veliki deo službe prestoji. Pa onda vernici celu službu samo sedaju i ustaju! Ja prestojim celu službu, tako sam navikla. Naravno uvek uz zadnji zid crkve da nikome ne smetam. A sednem jedino tokom sveštenikove besede, na samom kraju službe (kada najavljuje neke predstojeće događaje, crkvena okupljanja i sl). Ali drugi svet sedi, pogotovu srariji ljudi.

Као да сам потпуно непозван упао на неки затворени елитистички скуп љубитеља старословенског језика.

Tek na engleskom... .mislise. Nikako da se naviknem...

[Natasa.]

Next week, next week, next week...i tako... 0212_rolleyes

[коЖељ њацИ]

Next week, next week, next week...i tako... 0212_rolleyes

next week I will be dead, next week I will be dead, next week I will be dead,next week I will be dead ... и тако одем сваке недеље

[grigorije22]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1343653858' post='685747]

а ти лези у 9 увече а не у 3 ујутру, благо мени

Za pocetak pocecu da navijam sat