Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву

[Vecana]

Ja mislim, da nam nema spasenja bez bližnjih, odnosno kroz njih. Načini su razni, molitva na prvom mestu, pa trpljenje, smirenje ili nešto drugo ali sve to mora biti prožeto ljubavlju. U raju, mislim da postoji samo ljubav, a sva druga osećanja kao što su tuga, briga, strah ne postoje. Tako duše onih u raju, prožete ljubavlju, kao što je i sam Bog, postaju zastupnici posrnulih pred Bogom.

Ovako gledajući, najveći stepen brige (ako mogu tako da kažem) jeste da sami sebe prosvetimo i približimo se Bogu ne bili se i naši bližnji kroz nas spasili.

Eto, valjda sam dobro objasnila.

Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

[aliluja]

osalom kakav je stav hriscanstva u vezi toga? Jel treba da brine svako za svoju dusu ili i za duse drugih? [/size]

 

Neki krajnji slucaj je npr. otac koji je alkos ode u pakao, no cerka ili sin ili zena odu u raj i sta sad sa tim, ovi srecni, a on nesrecan? 

Kako uopste vidite taj raj u kome zivite ako u njemu nema onih koje ste voleli ili su oni tu, no ali pate u paklu vavjek vjekova? Ne pogadja li patnja coveka kakva god da je?

 

 

Sto se tice pitanja, ne morate po redu, odgovorite kako hocete, ovo ja ovako samo da objasnim sta je tema i zasto sam otvorio, pa onda objasnjavam kroz pitanja, a sva su jedno veliko pitanje koje glasi kao naslov teme.

činjenica je da svako nosi svoj krst. I da u Carstvu Nebeskom važe neka druga pravila nego na Zemlji. Kada bi i tamo postojao termin "preko veze"... bez ikakve sumnje bi svako poveo svoga ka boljem. Dali ćemo se svi opet sresti.. zavisi od svakog pojedinačno... mada ipak postoji i nešto moćno što bi se moglo nazvati vezom.. a to je" molitva". Po meni je to jedina mogućnost da se opet sretnemo sa našim voljenima. Bitno je obavestiti i one koji ostaju iza nas da se redovno mole i pale sveće umrlima... i to što brižnije i što unosnije... onako od sveg srca...

[aliluja]

Trebamo Gospoda našeg staviti ispred svojih bližnjih... jer nam je on najjača - neraskidiva veza sa našim bližnjima.

[Ненад Р.]

Мене јесте брига . Сигурно би волео да моји родитељи који су се мучили да ме подигну и усмере на прави пут и своји ближњи буду награђени од Бога . Ја једино молитвом могу да утичем на то.

 

 

Човек што би волео да добије , то исто треба дати другима. Љубав  и брига о другима то је један велики Божији дар .

[Дуња]

Najdivnija stvar koju možemo učiti našu decu je poniznost, posebno ako su tvoja deca veoma pametna i sposobna. Ako veoma dobro izgledaju i pametna su, postoji ogromna opasnost da postanu ponosni. Treba da ih učimo poniznosti. Mi učimo našu decu mnogim dobrim stvarima,kako da kažu "hvala" ili "izvini". Šaljemo ih u školu i na fakultet, ali ako ih ne učiš poniznosti nisi ih učio najvažniju stvar. Tvoja deca neće odrastiti imajući blagodat Božiju.

Ja imam četiri sina i to je ono oko čega sam se najviše trudio da ih učim. “U redu, Bog vam je dao razne sposobnosti, ali nemojte se hvaliti u vezi njih.” Kada su se vratili nekad iz škole sa nagradom, ja sam im govorio: "Nemojte biti ponosni. Nemojte nikome govoriti o tome. I nemojte misliti da ste bolji od ostalih 800 đaka u školi. Možda ste pametniji, ali možda niste toliko dobri kao neki od te dece, jer u školi dele nagrade samo pametnima, a ne dobroj deci"

Dakle, ja sam im govorio da se ponize. "Kada budete stajali pred Gospodom neće vas pitati da li ste bili najbolji u razredu. Ne!"Kakve ocene ste imali iz matematike?” Gospod vas neće to pitati". "Dakle, ponizite se". To sam trebao da im govorim svake godine. "Ponizite se, ponizite se", zato što sam znao da Bog daje svoju blagodat samo poniznima.

Moja draga braćo i sestre, mi učimo našu decu mnogim stvarima, ali učite ih poniznosti. Ako želite da sledite Isusa kao dete, On je bio na mestu poniznosti tako da je blagodat Božija bila na Njemu.

[Дуња]

Zac Poonen

Malopre sam prvi put naletela na to ime i njegov tekst barkajuci o temi "Blagodat".

Evo izvora: http://www.bozijarec.com/propovedi/tekstualne-propovedi/pisane-propovedi/289-bozija-blagodat.html

Video: 

[Deja Vu]

Da li me pogadja patnja drugih ljudi ? Ne.Vise ne. Ko zna zbog cega .

 

Bas interesantno Inace, mogao bih sa dosta toga da se slozim sto si napisala, pogotovo za opis raja posto ja raj vidim kao zajednicu sa Bogom, dok one u paklu vidim kao ljude van te zajednice koji su sami sa sobom i svojim mukama.

 

E sad ovo za patnju drugih ili se nisi lepo izrazila ili bas tako mislis. Kad god vidimo nekog coveka da pati, cak iako nista ne ucinimo obicno nas nesto pogodi u grudima, neki nelagodan osecaj. Jedino ako ti smatras da kad covek stekne toliko smirenje da mu patnja drugih ne moze ugroziti taj mir. No, to ipak ne znaci da takav covek treba biti ravnodusan. Ne zaboravimo na ljubav prema bliznjem. 

 

Ovde postoji opasnost da te ljudi pogresno razumeju, pa shvate da si ravnodusna na tudje patnje. Licno mislim da nisi, barem onoliko koliko sam citao sta pises.  

 

učite ih poniznosti.

 

Ovde treba biti oprezan, jer je poniznost malo cudna rec za opis nekog duhovnog stanja. To nije bas poniznost u pravom smislu, ima covek i neko dostojanstvo, nego je to vise smirenje i nedostatak gordosti. Tako ta deca tu ne treba da se hvale ne zato sto treba cutati, trpeti i pokoravati se nekom autoritetu bio to i Bog, nego zato sto to hvaljenje znaci gordost.  Covek je slobodno bice i Bog od njega ne trazi nikakvu ponizavanje i pokoravanje, pogtovo Njemu jer je kako kazemo Bog ljubav, a ljubav nikoga ne ponizava i stavlja nekog ispod sebe. 

[Дуња]

Poniznost ne iskljucuje dostojanstvo, a nije ni sinonim za pokoravanje. 

Shvatila sam ovaj citat samo kao savet za sasecanje nadimanja, tastine, gordosti, savet za postizanje krotkosti, smirenja i Blagodati kod deteta/coveka - bez ikakvog dovodjenja u pitanje ljudskog dostojanstva. 

[JESSY]

Da li se nekad brinete za bliznjeg u vezi njegovog spasenja?

naravno...mislim da se svi hriscani brinu za bliznnje....ali se tu ne moze mnogo uciniti....jedino svojm primerom pokazati sustinu ovog zivota i moliti se milostivom Bogu za njih....znaci umesto brige, uraditi nesto konkretno....

[Дуња]

@Ja

Негде сам прочитала и да душе међусобно не знају на каквом се месту која душа налази у Рају (јер нису све на подједнако светлим местима) како не би било међусобне завидности.

... душе немају свест (или знање, рецимо) о међусобним местима (не знам који би примеренији термин био од место будући да причамо о Рају) и тиме нису лишене међусобног препознавања.

 

Da, na ovo sam mislila u navedenom citatu, samo ne umedo' d' srocim ovako slikovito kao Sveti Isak Sirin:

@Miroslav J.

Спаситељ је многим обитељима код Оца назвао различите мере умова који се настањују са оне стране, тј. разлике и особености духовних дарова којима се наслађују умови. Он је обитељи назвао многима услед разлике у степену дарова, а не због разлике у месту. Чулним сунцем се наслађује свако саобразно са чистотом и силом пријемчивости очију. Исто тако један светилник у једном дому одаје различиту светлост, премда се светлост не дели на многе делове. Тако ће и у будућем веку сви праведници неодвојиво пребивати на једном месту, али ће свако по својој мери бити озарен мисленим Сунцем и по свом достојанству привлачити радост и весеље из једног ваздуха, од једног места, престола, призора и образа. И нико неће видети меру свог ближег, нити вишег, нити нижег, како разлика у благодати не би била узрок туге и жалости. Тамо ће се свако, по даној му благодати, унутрашње веселити у својој мери. За све је један призор и једна област: осим два степена, тј. горње и доње стране, у средини постоји разноврсност у даровима.

[Дуња]

А св. Григорије Богослов каже: "Свака од врлина је особени пут до спасења и без сумње приводи нас једној, било којој, међу вечним и блаженим обитељима".

 

Posebno dobro i jako, utesno. 

O ovome su mnogi Sveti Oci govorili - da cak samo jedna vrlina pokriva mnoge grehe.

Sve po Premudrosti. Divno.