Jump to content

Богословски приступ лечењу и болест као изазов за хришћанина

Оцени ову тему


Препоручена порука

@@Дуња,

Колко ми се чини, он би то једним потезом ко самураји!

мислим на овог трола што несвесно повређује све нас.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@@Дуња,

Колко ми се чини, он би то једним потезом ко самураји!

мислим на овог трола што несвесно повређује све нас.

 

Можда сам нешто пропустила, али није човек вређао.

Разумем да би му живот био испод достојанства са неким инвалидитетом. Тешко искушење. Не може свако подједнако да се носи са том муком.

 

Недавно сам гледала документарац о Томи Здравковићу - 17 година је имао рак и имао је опцију да се изврши радикална операција (одстрањивање полног органа) ради продужетка живота што је он одбио. Дуго сам размишљала да ли је у Божијим очима таква одлука грех или се може оправдати. И даље размишљам о томе - ако неко одбије одстрањивање органа, што води у смрт, да ли ће му се уписати у грех?

"Ја сам спреман - нашао сам шлем."

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Недавно сам гледала документарац о Томи Здравковићу - 17 година је имао рак и имао је опцију да се изврши радикална операција (одстрањивање полног органа) ради продужетка живота што је он одбио. Дуго сам размишљала да ли је у Божијим очима таква одлука грех или се може оправдати. И даље размишљам о томе - ако неко одбије одстрањивање органа, што води у смрт, да ли ће му се уписати у грех?

Не бих рекао да је Томина одлука грех. Грех је када свесно нарушавамо своје здравље. Он није морао да верује лекарима да је одстрањивање органа решење за његову болест.

Ономад сам код св. Јована Кронштатског прочитао да грех који је учињен из незнања је унапред опроштен грех.

Видећемо. :)  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I ja bih verovatno skratio muke u određenim slučajevima sam sebi. Samo što predpsotalvjam da je "tolerancija" na "muke" kod mene veća nego kod njega, i što verovatno ne bi završili na isti način. Kontam da bi on nešto kao samuraj, ja ih ipak nešto civilizovanije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I ja bih verovatno skratio muke u određenim slučajevima sam sebi. Samo što predpsotalvjam da je "tolerancija" na "muke" kod mene veća nego kod njega, i što verovatno ne bi završili na isti način. Kontam da bi on nešto kao samuraj, ja ih ipak nešto civilizovanije.

Да отспаваш или да те нема међу вечном децом?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Taman sam počeo da donekle razumem tvoja pisanja i sada ovo. Pa zašto? A taman smo lepo počeli da se slažemo.

Наравно да ћемо и даље да причамо.

Разумео сам те уствари да говориш да би уместо мача себи нанео зло неким цивилизованијим методом са истим циљем.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шта је болест? Болест је медицина против греха. Ко болује, тај не греши. Ко болује, тај се боји смрти, и мисли о смрти. Ко болује, тај се сећа Бога. Распад тела - зидање душе. Ако неко оздрави од болести по молитви духовника, то значи да га је болест приближила Богу и научила бојати се Бога, те према томе болест је извршила свој задатак. Ако ли не оздрави, значи да је души таквог болесника болест најпотребнији лек, потребнији него здравље. Но милост Божија често враћа људима изгубљено на поверење. Тешко ономе ко ово Божије поверење не разумедне или проигра.

 

Из: НАСТАВЉЕНИЈЕ МОЛИТВЕНОЈЕ, Манастир Војловица, Божић 1943. год.

 meni od ovakvih stvari povraća.    koja demagogija  !!!   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Наравно да ћемо и даље да причамо.

Разумео сам те уствари да говориш да би уместо мача себи нанео зло неким цивилизованијим методом са истим циљем.

Da. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ništa ne razumem,što bi si nanosio zlo?

E sada po meni u trenucima kada bih nanosio sebi zlo bi bilo pitanje odabira koje je zlo manje, a vidim situacije (neke tipove invaliditeta) za koje smatram da je manje zlo završiti sa životom.

 

Recim osada bih odmah potpisao (kada bi moglo) da me ubije neko kada bi mozak otkazao iz nekog razlog. Ono kada više ni sam ne znam šta radim, pa tako ni ne mogu sam sebi da presudim. Onda ima još nekoh stvari koje smatram većim zlom i od same smrti, tako da bih izabrao manje zlo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E sada po meni u trenucima kada bih nanosio sebi zlo bi bilo pitanje odabira koje je zlo manje, a vidim situacije (neke tipove invaliditeta) za koje smatram da je manje zlo završiti sa životom.

 

Recim osada bih odmah potpisao (kada bi moglo) da me ubije neko kada bi mozak otkazao iz nekog razlog. Ono kada više ni sam ne znam šta radim, pa tako ni ne mogu sam sebi da presudim. Onda ima još nekoh stvari koje smatram većim zlom i od same smrti, tako da bih izabrao manje zlo.

A kako ti zamišljaš smrt?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A kako ti zamišljaš smrt?

Kraj gotovo, game over. Zamišljam je isto kao što zamišljam i vreme pre nego što sam se rodiuo. Nema me ne postojim.

 

EDIT: Ništa preterano dramatično, niti će zemlja da prestane da se vrti, niti će univerzum da se uništi. Niti ću gde da se pečem niti ću gde da uživam u večnosti. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...