Протојереј Александар Шмеман - Посни стил живота

[w.a.mozart]

Sve češće mi se čini da "preporod" monaštva (o kome svi govore sa ushićenošću) ili čak pokušaj da se to ostvari može biti moguć samo uz početno ukidanje monaške "institucije." To podrazumeva ukidanje svih tog pozorišta kamilavki, mantija, elegantnog odevanja itd. Kada bih bio "starac," rekao bih onome ko "traži monaški život", manje-više ovo: nađite posao, najjednostavniji mogući, koji ne uključuj

e "kreativnost" (kao npr, bankarski službnenik); - dok radite, molite se i "akumulirajte" unutarnji mir, ne gajite zlobu, ne tražite "svoje" (prava, pravdu itd.). Smatrajte svakoga (kolegu, klijenta) kao da su vam poslati, molite se za njih; - pošto platite najskromnije stanove i nabavite najskromniju hranu, dajte [ostatak] novca siromašnima - ali baš siromašnima, pojedincima, ne "dobrotvornim organizacijama""; - idite uvek u jedan isti hram i tamo pokušajte da pomognete na pravi način (ne kroz držanje predavanja o duhovnom životu ili ikonama, ne kroz "poučavanje"...). Čvrsto se držite ove službe i budite potpuno poslušni nadležnom parohu po crkvenim pitanjima; - ne tražite da služite po svojoj sopstvenoj volji, ne žalostite se ako se "vaši talenti ne koriste," pomažite i služite tamo gde je to potrebno, a ne gde vi mislite da treba; - čitajte i studirajte koliko možete - ali nemojte čitati samo "monašku literaturu," već nešto šire (ovo zahteva objašnjenje); - ako vas vaši prijatelji i pristalice pozovu u posetu jer ste blizu, idite - ali sa "razlikovanjem, rasuđivanjem", i to ne često. Ne zadržavajte se duže od sat i po, dva. Duže od toga čak i najprisnija atmosfera može biti štetna; - oblačite se apsolutno nalik bilo kome drugom, ali skromno, i bez ikakvog "vidljivog" znaka posvećenosti "duhovnom životu"; - budite uvek jednostavni, bezbrižni i radosni. Ne poučavajte. Izbegavajte "duhovne razgovore" kao vatru, i takođe bilo kakve prazne religijske i crkvene priče. Ako ovako budete postupali, sve će vam biti na korist...; - ne tragajte za "duhovnim starcem" ili "rukovodiocom." Ako vam je potreban, Gospod će vam ga poslati, i to onda kada je potrebno; - služeći i radeći ovako tokom deset godina - nikako kraće - zamolite Boga da vam kaže da li treba da nastavite takav život, i da li vam je potrebna neka vrsta promene. I čekajte na odgovor; on će sigurno doći, a njegovi pokazatelji će biti "mir i radost u Duhu Svetome."

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/Lat_VasaLarin_Smeman_i_monastvo.htm

 

 

kako vam se čini... bio je ovaj tekst do sad na forumu negde al mislim da zaslužuje temu... nabasah na njega listajući grupu o posterima na fejsu

 

[dragisa]

amin, aleluja x 3....

 

nesto citam ovoe odgovore i prosto se pitam kako ljudi ne shvataju velicinu predlozenog? zar ljudi zaista ne mogu da zamisle velicinu ovako predlozenog podviznickog zivota? ej...ne da se jednom odreknes sveta i odes negde gde neces uopste imati kontakt sa "iskusenjima", nego stalno biti uprao kusan tim iskusenjima i opet ziveti u skladu sa svojom verom! mislim da je npr. mnogo lakse odreci se novca jednom za svagda i otici negde gde si organizaciono i institucionalno odvojen od posedovanja novca, nego li imati ga, zaradjivati ga, drzati ga kod sebe i opet ceo visak davati....i tako kroz ceo zivot (eto cisto jedan od primera iz teksta za razmisljanje)

 

 

[RYLAH]

Не знам колико је смислено да расправу о монаштву воде људи који са монаштвом везе немају, попут нас.

[-Владимир-]

Мени ово звучи јако глупо. То је исто као када бих ја саветовао неком да је најбољи начин да се постане врхунски боксер да одмах , без икаквог тренинга или припреме, уђе у ринг са Тајсоном . По мени би ово било чак и гордост,не склањати се од искушења већ сматрати да си довољно јак да их победиш. Зар не кажемо увек, "не уведи нас у искушење" у молитви.

 А и ово ми je супер

nađite posao, najjednostavniji mogući, koji ne uključuje "kreativnost" (kao npr, bankarski službnenik)

као да смо Швајцарска а не Србија.Овде бре требаш да имаш жестоке везе да би радио "најједноставнији могући посао који не укључује креативност" .

 

[Јаков.]

Misim da uvaženi o.Šmeman ne bi bio ŽRU-ovac.

[Зосима]

Овај текст је одличан,ајд од ове жру дечурлије да разумем што не капирају,али од о Виталија баш чудно...

[w.a.mozart]

Smatrajte svakoga

 

smarajte svakoga... izgleda da pojedini monasi imaju ovaj prevod LOL

[w.a.mozart]

Овај текст је одличан,ајд од ове жру дечурлије да разумем што не капирају,али од о Виталија баш чудно...

 

pa ne znam... ako je probao da sebe zamisli kao bankarskog službenika onda i nije čudo...

[Sophrosyne]

Не знам зашто,али на тренутак када сам читао текст  имао сам утисак да је ово нека доза ироније написана од стране управо неког па рецимо врлинског монаха,који је изиритиран савременим погледима на монашку традицију...лОлОлОл кад оно добијем информацију да је мистер Шмеман и то најозбиљније...симпатично крајње..не може се Шмеман тако лако скрајнути...има ово његово созерцање смисла и суштине...

 

Мада,у једном разгвору,мој духовни отац на шмемана и његов доживљај монаштва (мада то је било и на његову књигу дневници) :

 

 

 

 

[w.a.mozart]

 

ono kad monah naidje na šmemanov tekst o monaštvu

[Зосима]

Ово је пре свега Шмеманова критика савременог монашта , где он баш иронично говори о камилавкама и тој формалној страни,а суштине нигде или слабо...

И затим саветује,да се подвизавати може и у свету,на радном месту,било где...

 

А да је то тако,имамо пример нашег (препорода)монаштва,где је по мом мишљењу доста тога попуцало по свим шавовима, јер се ишло на квантитет, не би ли се манастири попунили младим снагама,обично напаљеним неофитима,мислећи да се тек тако долази до титуле "старца", а којима су се дивили читајући духовну литературу...

[w.a.mozart]

za divno čudo, mnogi i dodjoše do titule starca LOL

[Зосима]

Па могли су бар причекати да им браде поседе...

[Дејан]

I meni ovo vise deluje kao kritika onima koji imaju pocasti,lagodan i bezbrizan zivot samim tim sto su obukli mantije.

[Walter]

 Ипак, ... Било је монаха који су по савету Стараца и у свет одлазили и били ''невидљиви'' монаси (тајни) ..и по Русију т.ј. СССР-у за време комуниста, па и у Румунији..  Нешто слично је Достојевски описивао и код себе у књигама.. не? 

 

Најнеочекиванији је моменат - ове Шмеманове речи схватати ''као некакво правило'' или созерцавање на тему ''монаштва'' ..и то још речи које ником јавно није рекао, него је то у дневник записао...

Ово је заправо његова ''разочараност'' савременим токовима.. у монаштву.. А да је ту дебело (НЕ и Апсолутно!)  у праву ..довољно је погледати Србију данас.. па се сетити Монаха и Монахиња у Егзилу... Па оних који су им пришли попут сестрара из Кабларско-Овчарске горе, Па Стефаниде већ ''чувене'' по одрицатељском од Цркве писму своме... Па оних по Хомољским планинама са Акакијем у Старокалендарству..

Па што да не и по улицама Београдским монахујућег Драгана  - бившег Антонија, не поменути..

Па и Виловског Дејана..зашто не поменути.. И оно најболније... (бар некима)  Сетимо се мале ''армије'' оних који се по Србији поженише  а били су и Игумани и Архимандрити... а сад певачи и глумицачи и свирачи и ... и свака њима похвала и част .. .али не и монаси...