Чарлс Буковски - изреке и цитати

[Рапсоди]

Ako je tema rezervisana isključivo za to - nema problema. :=) Neću da vam rušim idealne uslove iako je to posao hrišćanina - da ruši alkoholisane poglede na život.

:.mislise. :.mislise. :.mislise. :.mislise.

[Рапсоди]

 Jedina perspektiva je zaobilaziti njegove knjige, od onih poetskih smejurija do onih proznih šepurenja.

:sossos:

[Рапсоди]

Чарлс буковски није богоугодни човек. 

[Данче*]

pogledaj ljude: laktovi, kolena,
uši, prepone, stopala,
nosevi, usne, oči,
svi intimni delovi
prekriveni odećom, i
zauzeti su
onim što obično rade
što je teško da je ikad
zabavno.
njihove duše začepljene su
prežvakanim temama i
propagandom,
reklamnom propagandom,
religioznom propagandom,
seksualnom propagandom,
političkom propagandom,
mešanom propagandom, a
sami su dosadni i iskvareni.
dosadni su jer su stvoreni
takvi a iskvareni zato što se
boje da izgube ono što imaju.

ljudi su najveći
horor-šou na planeti,
vekovima je tako.
možda sediš u sobi sa
jednim od njih
sada
ili sa mnogo njih.
ili si možda jedan
od njih.

kad god telefon
zazvoni ili neko zakuca
na vrata
bojim se da je to jedno od
odvratnih,
duhovno uništenih
besmislenih
brbljivih
ružnih
ulizičkih
odbojnih
ljudskih bića.

ili još gore, kada uzmem
slušalicu, glas koji čujem
možda bude
moj,
ili kad otvorim
vrata
videću sebe
kako stojim ispred njih,
ostatak straćenih vekova,
smeškajući se
lažnim osmehom,
dobro naučio i
zaboravio
zašto sam
tu.

 

Čarls Bukovski, Ljudi

https://www.facebook.com/PTTscreen/photos/a.130215793750642.21271.119010958204459/737815292990686/?type=3&theater

[Рапсоди]

Bez snova

Stare sjedokose kelnerice po kafeima u noći odustale su, i dok koračam niz pločnike svjetlosti i gledam u prozore staračkih domova vidim da toga više nema u njima. Gledam ljude po klupama u parku, i vidim po tome kako sjede i gledaju da je iščezlo. Gledam ljude koji voze i vidim po tome kako voze svoja kola da niti vole niti su voljeni, niti više mare za .... sve je zaboravljeno kao neki stari film. Gledam ljude u robnim kućama i samoposlugama dok se kreću među rafovima kupujući stvari i vidim po tome kako im stoji odjeća, i po načinu na koji hodaju, i po izrazu njihovih lica i očiju da im nije stalo ni do čega, i da ničemu nije stalo do njih. Vidim na stotine ljudi dnevno koji su sasvim odustali. Ako odem na hipodrom ili na stadion vidim hiljade koji ne osjećaju ništa ni za koga, i niko ne osjeća za njih. Na sve strane vidim one koji ne žude ni za čim osim za hranom, krovom i odjećom, usredsređeni samo na to,

BEZ SNOVA. Ne shvatam zašto ovi ljudi ne iščeznu, ne shvatam zašto ovi ljudi ne izdahnu, zašto ih oblaci ne usmrte, zašto ih psi ne usmrte, zašto ih cvjetovi i djeca ne usmrte, ne shvatam. Biće da su već mrtvi, pa ipak ne mogu da se naviknem na njihovo postojanje, jer toliko ih je mnogo. Svakoga dana, svake noći sve ih je više, u metrou, u zgradama, u parkovima. Oni ne osjećaju užas što ne vole ili što nisu voljeni. Toliko, toliko, toliko mojih bližnjih.      BUKOVSKI       

[Снежана]

Brbljivci

Klinac gazi blatnjavim nogama preko moje
Duše
Govoreći o recitalima, virtuozima, dirigentima,
Manje poznatim romanima Dostojevskog;
O tome kako je ispravio konobaricu,
Kulovku koja ne zna da se francuski preliv
Za salatu sastoji od toga i toga;
Tupi ga o umetnosti sve dok mi
Ne ogadi umetnost
I nema ničega čistijeg
Nego vratiti se u bar ili
Na hipodrom i posmatrati ih kako trče,
Posmatrati kako se stvari odvijaju bez te
Larme i laprdanja:
Reči, reči, reči,
Mala usta rade, oči trepću,
Klinac, dete, bolestan od umetnosti,
Zakačen za nju kao za majčine skute
I pitam se koliko desetina hiljada
Ima takvih širom zemlje
U kišne noći i sunčana jutra
U večeri posvećene miru
U koncertnim dvoranama
U kafeima
Na poetskim recitalima
Brbljaju, blate, prepiru se.

To je kao kad krmak leže u krevet
Sa dobrom ženom
I tebi nije više
Stalo do nje.

[Данче*]

Postoje oni koji nikada neće umreti, postoje i oni koji nikada nisu ni bili živi.

 

Bukowski

[Данче*]

"Mir i tišina su tvoja budućnost.'' Bila je to poruka u kolačiću sreće koji sam otvorio ove nedelje, i pomislio sam: možda je to smrt...

 

 

Bukowski

[Данче*]

"Nisam te zaboravio! A i kako bih mogao? Samo sam odabrao da ne pričam o tebi, ne spominjem te. Čuvam te kao najveće blago, skriveno u srcu. Tamo zaborav ne zalazi. Do tamo ja znam put.Tamo odlazim kad god te se zaželim..."
Charles Bukowski

[Рапсоди]

Znači ti želiš da budeš pisac

Ako ne navire iz tebe bez obzira na sve - i ne pokušavaj. Ako se ne pojavi iz čista mira iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta iz tvog stomaka - i ne pokušavaj. Ako moraš da sediš satima buljeći u monitor ili pogrbljen nad pisaćom mašinom, tražeći reči - i ne pokušavaj. Ako to radiš zbog novca ili slave - i ne pokušavaj. Ako to radiš samo zato da bi odveo žene u krevet - i ne pokušavaj. Ako moraš samo da sediš i pišeš sve to iznova i iznova - i ne pokušavaj. Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi - i ne pokušavaj. Ako pokušavaš da pišeš kao neko drugi - zaboravi. Ako moraš čekati da izbije iz tebe, onda čekaj strpljivo. A ako nikada ne izbije, nađi nešto drugo da radiš. Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi, djevojci, svojim roditeljima ili bilo kome drugom - nisi spreman. Ne budi kao većina drugih pisaca, ne budi kao hiljade drugih koji sebe zovu piscima. Nemoj biti tup i dosadan i pretenciozan, nemoj biti izlizan egoizmom. Sve biblioteke ovog svijeta zevaju od dosade nad takvima kao što si ti. Ne dozvoli im to. Budi svoj. Ako ne izlijeće iz tvoje duše kao raketa, ili ako te tvoja tišina ne dovodi do ludila, samoubistva ili ubistva - i ne pokušavaj. Ako te to sunce unutar tebe ne prži do bola - i ne pokušavaj. Ali zato kad dode vrijeme i kad dode “tvoj red”, to će se desiti samo od sebe i nastaviće tako da se dešava sve dok ne umreš ti ili dok ne umre to u tebi. Nema drugog načina... Nikada nije ni postojao...

[Данче*]

Nema pomoći

Postoji mesto u srcu koje nikad neće biti ispunjeno, taj prostor ostaće prazan čak i u najboljim trenucima, i u najlepšim momentima. Znaćemo to, znaćemo to više nego ikad. Postoji mesto u srcu koje nikad neće biti ispunjeno i mi čekamo, i čekaćemo, u tom prostoru.

[Данче*]

Noseći ogrlicu

Živim s jednom damom i četiri mačke i nekih se dana svi slažemo. Nekih dana imam problema sa jednom od mačaka. Nekih dana imam problema sa dve mačke. Nekih dana sa tri. Nekih dana imam problema sa sve četiri mačke i sa damom: Deset očiju gleda u mene kao da sam pas.

[Данче*]

O, da

Ima i gorih stvari od usamljenosti ali često su potrebne decenije da bi se to shvatilo, a najčešće kad to shvatiš prekasno je... A prekasno je najgore.

[Данче*]

GDJE SAM BIO?

nisam znao odakle sam
došao ni gdje sam
pošao.
bio sam izgubljen.
često sam
satima sjedio
u nepoznatim ulazima,
bez misli
bez pokreta
dok mi ne bi rekli da se sklonim.

ne mislim da sam bio
idiot ili
budala.
mislim da sam
samo bio
nezainteresovan.

nisam mario ako ste namjeravali
da me ubijete.
ne bih vas spriječio.

živio sam za život koji mi
ništa nije
značio.

nalazio sam mjesta za sebe.
male iznajmljene sobe. barove. zatvore.
spavanje i ravnodušnost izgledali su
kao jedine
mogućnosti.
sve drugo izgledalo je
besmisleno.

jednom sam sjedio čitave noći i gledao
u rijeku Misisipi.
ne znam zašto.
rijeka je proticala i
sjećam se samo da je
smrdila.

uvijek mi se činilo da sam
u autobusu koji vozi
preko cijele zemlje
putujući
nekud.
gledajući kroz prljavi
prozor
ni u
šta.

nisam želio ni sa kim da
razgovaram niti da mi se
obraćaju.
ljudi su me vidjeli kao
neprilagođeno i
poremećeno
biće.
jeo sam jako malo, ali sam
bio zapanjujuće
jak.
jednom, u fabrici,
krupni mladi radnici
pokušavali su da podignu težak
dio mašine sa
poda.
nisu uspjeli.

“ej, Henk, probaj ti!” smijali
su se.

prišao sam, podigao ga,
spustio,
vratio se
poslu.

stekao sam njihovo poštovanje
iz nekog razloga
ali ga nisam
želio.

ponekad bih spustio
roletne u sobi
i po nedjelju dana
ostajao u krevetu.

bio sam na čudnom putovanju
ali je bilo
bez ikakvog smisla.
nisam imao ideje.
nisam imao plan.
spavao sam.
samo sam spavao
i čekao.

nisam bio usamljen.
nisam osjećao samosažaljenje.
samo sam bio zarobljen u
životu u kome
nisam mogao da nađem
smisao.

tada sam bio
mladi čovjek
star hiljadu godina.

a sada sam stari čovjek
koji tek čeka da se rodi.

Čarls Bukovski

[Рапсоди]

 

GDJE SAM BIO?

nisam znao odakle sam

došao ni gdje sam

pošao.

bio sam izgubljen.

često sam

satima sjedio

u nepoznatim ulazima,

bez misli

bez pokreta

dok mi ne bi rekli da se sklonim.

ne mislim da sam bio

idiot ili

budala.

mislim da sam

samo bio

nezainteresovan.

nisam mario ako ste namjeravali

da me ubijete.

ne bih vas spriječio.

živio sam za život koji mi

ništa nije

značio.

nalazio sam mjesta za sebe.

male iznajmljene sobe. barove. zatvore.

spavanje i ravnodušnost izgledali su

kao jedine

mogućnosti.

sve drugo izgledalo je

besmisleno.

jednom sam sjedio čitave noći i gledao

u rijeku Misisipi.

ne znam zašto.

rijeka je proticala i

sjećam se samo da je

smrdila.

uvijek mi se činilo da sam

u autobusu koji vozi

preko cijele zemlje

putujući

nekud.

gledajući kroz prljavi

prozor

ni u

šta.

nisam želio ni sa kim da

razgovaram niti da mi se

obraćaju.

ljudi su me vidjeli kao

neprilagođeno i

poremećeno

biće.

jeo sam jako malo, ali sam

bio zapanjujuće

jak.

jednom, u fabrici,

krupni mladi radnici

pokušavali su da podignu težak

dio mašine sa

poda.

nisu uspjeli.

“ej, Henk, probaj ti!” smijali

su se.

prišao sam, podigao ga,

spustio,

vratio se

poslu.

stekao sam njihovo poštovanje

iz nekog razloga

ali ga nisam

želio.

ponekad bih spustio

roletne u sobi

i po nedjelju dana

ostajao u krevetu.

bio sam na čudnom putovanju

ali je bilo

bez ikakvog smisla.

nisam imao ideje.

nisam imao plan.

spavao sam.

samo sam spavao

i čekao.

nisam bio usamljen.

nisam osjećao samosažaljenje.

samo sam bio zarobljen u

životu u kome

nisam mogao da nađem

smisao.

tada sam bio

mladi čovjek

star hiljadu godina.

a sada sam stari čovjek

koji tek čeka da se rodi.

Čarls Bukovski

Јао Дани ...... где сад нађе у посту Буковског............јао ко ме тара да у,ђем на тему и да се се сетим ове песме...........

Сив и магловит дан У бгд.....ух,ух..... сад морам 10 пута Оче наш, и Богородице Дјево ........ да ме врати у живот...... :mahmah: