Herman Hesse ~ Herman Hese

[JESSY]

Kako je dobro i istinito to sto si mi pisala, i kako bolno odjekuje tvoja ljubav, poput vecitog jada, poput vecitog prekora. Ali ti si na dobrom putu kada meni, a i samoj sebi, priznajes svako osecanje svog srca. Ali nemoj ni jedno osecanje nazvati malim, ne nazivaj ni jedno nedostojnim! Dobro je, veoma dobro svako, pa i mrznja, i zavist, i ljubomora, i svirepost. Ne zivimo ni od cega drugog doli od nasih bednih, lepih, predivnih osecanja, i ako bilo kome medju njima nanosimo nepravdu, to je zvezda koju smo ugasili…

[JESSY]

Cuj Kamalo: Kada bacis kamen u vodu, on najbrzim putem pluta da stigne do dna. Tako je to i kada Sidarta ima neki cilj,neku nameru. Sidarta ne preduzima nista, on ceka on razmislja, on posti, ali istovremeno prolazi kroz svet kao kroz vodu, a da nista ne radi, a da se ne pomakne;on biva privucen, on se opusta i pada. Njegov cilj ga privlaci, on dopusta da mu u dusu prodre bilo sta sto bi bilo suprotnocilju. To je ono sto je Sidarta naucio kaod samana. To je ono sto ne znalice nazivaju cinim, misleci da to izvode demoni. Ali demoni nista ne izvode, demoni ne postoje. Svako moze da baca cini, svako moze da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da ceka, ako ume da posti….

 

 Sidarta

[JESSY]

Jedna neobična ali jednostavna tajna mudrosti svih epoha uči nas da i najmanji čin altruizma, svaka ljubaznost i davanje obogaćuju, a da svaki napor da se osvoje bogatstvo i moć slabi i osiromašuje. To su znali i o tome nas učili Indijci, grčki filozofi i Hrist, i poslije njih hiljade mudraca i pjesnika čija su djela preživljavala epohe u kojima su živjeli, dok su kraljevstva i kraljevi njihovog doba nestali i zaboravljeni. Možete da se složite s Hristom ili s Platonom, sa Šilerom ili Spinozom: svuda vrhovna mudrost uči nas da nisu ni moć ni bogatstvo ono što nas čini srećnim već samo ljubav. Svaki altruizam, svako odricanje u ime ljubavi, svako saosjećanje, svako davanje sebe izgleda kao gubljenje vremena, kao lišavanje, ali nije: to je obogaćivanje i uzdizanje i jedini put koji vodi naprijed.

 

[JESSY]

Svaki čovek ima svoju dušu, i on je ne može stopiti ni sa čijom drugom. Dve osobe se mogu posećivati, mogu razgovarati i biti jedna drugoj bliske. Ali njihove duše su kao cvetovi, ukorenjene svaka na svom mestu, i nijedna ne može preći ka drugoj, jer bi se inače morala odvojiti od svog korena, a to joj nije moguće. Cvetovi šalju svoj miris i svoje semenje, jer bi voleli da se približe jedni drugima; ali cvet ne može ništa da učini da bi neka semenka došla na svoje pravo mesto. To čini vetar, a on dolazi i odlazi kako mu je volja.
 

[JESSY]

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

[JESSY]

Mudrost se ne može saopštiti. Mudrost koju mudrac pokušava da saopšti, zvuči uvijek kao ludost.

Kad se drvetu potkreše krošnja, iz stabla izbijaju novi izdanci. Tako se često i duša oboljela u cvatu vraća u proljećno doba začetka i djetinjstva prožetog slutnjama, kao da će tu otkriti nove nade i nastaviti prekinutu nit života. Izdanci sočno i naglo bujaju iz stabla, ali je to samo prividni život i iz njega nikad neće izrasti krošnja.
Ozbiljnost nastaje zbog precjenjivanja vremena! Ali u vječnosti vrijeme ne postoji, vječnost je samo trenutak, taman dovoljan za jednu šalu.Svijet je lijep kada se posmatra bez želje za traganjem, jednostavno, kao dijete.

Ništa nije bilo, ništa neće biti, SVE JESTE, sve ima svoje bitisanje i sadašnjost.

Svi grijesi u sebi već nose oproštaj.

Ne valja kada čovječanstvo prenapreže mozak i pomoću razuma pokušava da uređuje stvari koje uopšte nisu pristupačne razumu. Tada se rađaju ideali kao što su ideali Amerikanaca ili Boljševika, koji su, i jedni i drugi neobično razumni, ali koji ipak vrše nasilje i pljačku nad životom, jer ga tako naivno uprošćuju. Slika čovjeka, nekada visok ideal, počinje da se pretvara u kliše. Možda ćemo je mi ludaci oplemeniti.
Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.

Sretni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjega sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.

[JESSY]

Za tebe sve....


Pred mnogim sam vratima čekao
i na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
Htedoh da zavedem mnoge lepe žene...
I uvek kada su se jedna usta predavala,
kad je žeđ bila ugašena, jedna blažena
iluzija u grob je odlazila.
Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strasno moljah,
duge noći koje grozničavo isčekivah,
na kraju behu moji - kao zgažen cvet,
bez mirisa, nestala bi lepota.
Iz mnogih postelja ustajao sam tužan
kad od žudnje je postajala navika.
Bežeći od užitka tražio sam san,
opet novu želju i svoju samoću!
Taj užitak moje je prokletstvo
jer srećnim me ne čini,
jer svaki san o njoj stvarnost uništava!
Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem...
Brani se, lepotice moja, zakopčaj haljinu svoju!
Opčini me, muči me. Nikad ne reci Da

[JESSY]

Citati iz Demijana

Zivot svakog coveka je put ka samome sebi.
Mi mozemo razumeti jedan drugog ali svako od nas moze da protumaci samo sebe samog.
Covek ne moze da izmoli nista bitno.
Od ljudi se ne treba nikada plasiti.
Ako se covek plasi od nekog, to dolazi od tuda sto je tom nekom ustupio moc nad sobom.
Strah nas upropascuje, moras ga se osloboditi.
Nista coveku nije odvratnije nego da podje putem koji ga vodi ka njemu samom.
Mi mozemo nekog dobro da posmatramo i onda mozemo cesto da kazemo prilicno tacno sta on oseca ili misli, a onda vecinom mozemo i da predvidimo sta ce on da ucini sledeceg trenutka.
Mora uvek da se pita, mora uvek da se sumnja.
Svako mora sam da odgovara za svoje postupke.
Pametan govor ne vredi bas nista, samo se covek udalji od samoga sebe, a to jeste greh. Covek mora umeti da se uvuce potpuno u samoga sebe, kao kornjaca.
Postoje mnogi putevi na kojima Bog(Abraxas) moze da nas usami i dovede same k sebi.
Ideali nas cine neosetljivim.
Sudbina i osecanje su imena jednog pojma.
U nama unutra ima nekog koji sve zna, sve hoce i sve cini bolje nego mi sami.
Ptica se probija iz jajeta. Jaje je svet. Ko hoće da bude rođen, mora da razori jedan svet. Ptica leti ka bogu. Bog se zove Abraksas!
Sto se dovoljno jako htelo, to se i uspevalo.
Ako covek nesto nuzno potrebuje, nadje to sto mu je nuzno, onda mu to ne pruza slucaj, nego on sam, njegova rodjenja zudnja u moranje ga odvode tamo.
Nasa dusa uzima svagda udela u neprekidnom stvaranju sveta.
Sve sto je sazdano u prirodi, nalazi se prethodno sazdano u nama.
Uracunavamo u svoju licnost, samo ono sto saznajemo kao individualno razlicito.
Covek ne sme nicega da se plasi, niti sme da smatra za zabranjeno ono sto dusa u nama zeli.
Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nesto sto je usadjeno u nama samima. Ono sto nije u nama samima to nas ne uzbudjuje.
Ne postoji druga stvarnost sem one koju mi sami stvorimo.
Svi zivimo u snovima ali retki zive u svojim vlastitim.
Nema nijedne, nijedne duznosti za probudjene ljude sem ove jedne: Traziti samoga sebe, postati cvrst u sebi samome, napipati svoj vlastiti put koji vodi unapred, kuda god bilo da vodi.
Ljudi pribegavaju jedni drugima zato sto se plase jedan drugog, gospoda za sebe, radnici za sebe, naucnici za sebe. A zasto se plase? Covek se plasi samo onda kad nije sam sa sobom u dosluhu. Plase se zato sto nisu nikada sledovali svom vlastitom bicu. Zajednica od samih ljudi koji se plase od nepoznatog u sebi samima.
Covek mora da nadje svoj san, onda mu put postaje lak. Nema neprekidnih snova, svaki san odmenjuje nov i nijedan se ne sme zadrzavati na silu.
Ako mogadnete jednom tako da molite da ste u sebi potpuno ubedjeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu.
Niko ne sanja ono sto ga se ne tice.
Nista novo ne dolazi bez smrti.

[JESSY]

Citati iz Sidarte

Tvoja dusa je vasceli svet
Sidarta je pred sobom imao samo jedan jedini cilj: Da u njemu bude sve prazno, bez zedji, bez zelja, bez snova, bez radosti i tuge. Da odumre i da vise ne bude JA(ego), da opustela srca nadje mir, da u mislima, u nebicu, bude otvoren cudima - to je bio njegov cilj.
Kada budem sve savladao i umro, kad se svaka pozuda i nagon u mom srcu stisaju, razbudice se ono poslednje, najdublja nit, ono sto vise nije JA vec velika tajna.
Potrebno je dosta vremena da covek nauci da se nista ne moze nauciti.
Postoji samo jedno znanje, a ono je svuda. To je Atman, to je u meni, u tebi i u svakom bicu. Znanje nema goreg neprijatelja od hteti-znati, od ucenja.
Mi trazimo izbavljenje od svog JA.
Covek treba da duboko utone u misli, do dna osecanja, sve donde gde pocivaju uzroci jer je sagledavanje uzroka sustina razmisljanja i jedino se tim putem osecanja pretvaraju u saznanje, ne isceznu vec postaju stvarna i pocinju da zrace iz sebe ono sto je u njima.
Smisao i sustina se nisu nalazili negde iza tih pojava(Hesse misli na prirodu i prirodne pojave, svu materiju), oni su bili u njima, u svemu.
Svi su blagodareni, iako njima samima treba blagodariti. Svi su pokorni, svi zele da budu prijatelji, da slusaju, a da malo misle. Ljudi su deca.
Ljubav se moze isprositi, kupiti, dobiti na poklon, naci na ulici ali se ne moze silom oteti.
U trenutku u kom sam doneo ovu odluku znao sam i to da cu je ostvariti. Moj cilj me privlaci, on ne dopusta da mi u dusu prodre bilo sta sto bi bilo suprotno mom cilju. To je ono sto sam naucio kod samana. Svako moze da "baca cini", svako moze da postigne cilj ako ume da misli, ako ume da ceka, ako ume da posti.
Ljubavnici ne smeju da se razilaze, a da se jedno drugom ne dive, a da oboje nisu podjednako i pobedjeni i pobednici.
Ljudi naseg soja kanda ne mogu da vole. To mogu ljudi detinjeg uma, u tome je njihova tajna.
Sladostrast i smrt su srodne.
Dobro je da covek sam iskusi sve sto treba da zna.
Vestina slusanja se sastoji od toga da treba slusati smirena srca, strpljive, otvorene duse, bez strasti, bez zelje, bez suda i misljenja.
Vreme ne postoji.
Nista nije bilo, nista nece biti, sve jeste, sve ima svoje bitisanje i sadasnjost.
U zivotu obicnog, detinjeg coveka preovladaju zelje, nagoni, a ne misli i saznanja. Ljudi radi njih zive, stvaraju neizmerna cuda, putuju, vode ratove, neizmerno pate, neizmerno trpe.
Otkriti svoju ranu dobrom slusaocu je isto kao i kupati se u reci dok se rana ne rashladi i sjedini sa rekom.
Kada neko trazi, lako se moze dogoditi da mu oko vidi samo ono sto trazi, da nije u stranju bilo sta da nadje, da primi u sebe, jer misli samo na ono za cim traga, imajuci svoj cilj, opsednut je tim ciljem. Traziti znaci imati cilj.
Saznanje se moze saopstiti ali ne i mudrost.
Suprotnost svake istine je takodje istina.
Nikada jedan covek, ili jedno delo nisu potpuno sansara ili potpuno nirvana, nikad jedan covek nije sasvim svetac ili sasvim gresnik. Tako nam se cini jer smo podlozni varci da je vreme nesto stvarno. Svet je u svakom trenutku savrsen, svi gresi vec nose u sebi oprostaj, sva mala deca vec nose u sebi starce, sva odojcad smrt, svi samrtnici vecan zivot.

[Снежана]

„Čovek srednjeg veka gnušao bi se jos više čitavog našeg današnjeg života, kao svirepog, užasnog i varvarskog! Svako doba, svaka kultura, svaki običaj i tradicija imaju svoj stil, svoje prefinjenosti i grubosti, svoje lepote i svireposti, svako doba smatra izvesne patnje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. Čovečiji život postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe, dve kulture i religije presecaju jedna drugu. Čovek antike koji bi morao da živi u srednjem veku kukavno bi se ugušio, isto kao što bi se i neki divljak morao ugušiti usred naše civilizacije. Postoje vremena kada čitava jedna generacija dospeva između dve epohe, između dva načina života, tako da gubi svaku prirodnost, svaki moral, svaku sigurnost i čednost. Razume se, ne oseća to svako podjednako snažno. Priroda kao Ničeova morala je da pretrpi sav jad današnjice za više od jedne generacije unapred - ono što je morao da ispašta, u samoći i bez razumevanja ostalih, sada moraju da pretrpe hiljade.“

Herman Hese, „Stepski vuk“

[Рапсоди]

Јао где ме нађосте, слаба сам на Хесеа.

Нешто као постављена тема пост, песма која мења нешто у срцу, глави , е ја бих могла да кажем писац и књига који мењају нешто у срцу и глави ,

то био био неповратно Хесе и његов Степски Вук.Нажалост не Шекспир који ми је бест анд бест, него Хесе на кога сам слаба.

Не умем да објасним након другог читања песме Бесмртници из Степског Вука научила сам је напамет, и до дана данашњег ни слова нисам заборавила.

Ако би Бог дао да се сретнемо негде, захтевајте од мене да вам прво пре свега одрецитујем "Бесмртнике "Хесеове".

 

 

BESMRTNICI

Propinje se ka nama i kljuca

huk zivota iz zemaljskih dolja,

divlji urlik hiljadu nevolja,

pijan zanos sto svest zaobruca,

krvav dim sa pirova dzelata,

grc naslade, srca koja tuku

neutolnom pozudom, splet ruku

zelenasa, prosjaka, pirata, -

oh, taj uskomesani ljudski roj,

siban strascu i bicevan strahom,

zaudara na trulez i znoj,

bled i grubost splecu mu se s dahom

koji blazen i ostrvljen dise,

prozdire se, pa se ispljuvava

smislja novi rat dok pesme pise,

rasplamsali bordel ukrasava,

mota, zdere, kurva se dok seta

sred drecavog vasarskog veselja,

sred obmana svog decijeg sveta

sto se svakom sa pucine zelja

nov ukaze kao zlatan val,

i svakom se raspadne u kal.

Nas je stan pak usred obasjane

beskrajnosti eterske ledene,

ne znamo za sate niti dane,

za razlike coveka i zene.

Vase grehe, pohote, ubojstva,

vase strepnje i nade u spas,

ravnodusni i puni spokojstva,

gledamo, kô sunca oko nas.

Zmaj nebeski sa nama se druzi,

prozima nas vasionski led,

a oko nas sve u nedogled

kolo zvezda bez prestanka kruzi.

Dok gledamo mirno na vas greh,

koprcanje i jad neizrecni,

nepomican nas je zivot vecni,

hladan, zvezdan nas je vecni smeh.

,,

[Снежана]

Šta bi Herman Hese mogao da nas nauči: 15 citata

 

Herman Hese je jedan od onih pisaca sa kojima se odrasta, čak i onda kada mislimo da smo već odrasli.

 

• Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.
• Ništa na svetu nije čoveku odvratnije nego da pođe putem koji ga vodi njemu samome.
• Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.
• Ljubav ne postoji zato da nas usreći. Ja verujem da postoji zato da nam pokaže koliko možemo izdržati.
• Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo ono što daje lepotu i vrednost našem postojanj
• Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu.
• Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim su ljudima uvek neugodni.
• Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja. Ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi.
• Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš je se bojati. Moraš voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time.
• Svaki čovek neminovno postiže ono što je prema svom pravom nagonu prinuđen da traži.
• Ozbiljnost nastaje zbog precenjivanja vremena. Ali u večnosti vreme ne postoji, večnost je samo trenutak taman dovoljan za jednu šalu. Svet je lep kada se posmatra bez želje za traganjem, jednostavno, kao dete.
• Svaka inteligentnija vrsta humora započinje time da čovek samoga sebe ne shvata ozbiljno.
• Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.
• Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna.. čudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde.
• Imamo u duši sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi Bogovi i đavoli koji su ikada postojali… svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi.
•  
•                                                                               

http://kultivisise.rs/sta-bi-herman-hese-mogao-da-nas-nauci-15-citata/

[JESSY]

[Phoebe]

 

 

       Ja sam samo sebe tražio, i to činim još i sada, ali više ne tražim po zvezdama i u knjigama, nego počinjem da osluškujem pouke koje moja krv u meni žubori. Moja priča nije prijatna, ona nije zaslađena i skladna kao izmišljene priče, ona odiše besmislenošću i zbrkom, bezumnošću i snom, kao život svih ljudi koji neće više da se lažu.

 

[Milica Bajic]

Сувише касно

С' чежњом ти прођох да понизан те молим, ал' заносу мом смејала си се и моја љубав за тебе само игра беше.

Сад' уморна и засићена док, тужне, гледају ме твоје очи пуне стрепње, ону љубав којом давно горео сам ти би хтела.

Авај, од ње давно пепео поста, заискрити неће. Она једном твоја беше, сад' пусти да почива сама.