Herman Hesse ~ Herman Hese

[Tristatri]

Ima jedan deo u Stepskom vuku:

 

... O da, večnost. Misliš na ime, na slavu kod budućeg pokolenja? Ne, Vuče, ne na slavu; zar ona predstavlja nekakvu vrednost? Zar veruješ da su svi istinški, plemeniti i potpuni ljudi postali slavni i poznati i pokolenju koje je došlo posle njih? Ne, razume se da nisu. Dakle, nije u pitanju slava. Slava postoji samo u pojmu obrazovanja, ona je stvar učitelja po školama. Ne radi se o slavi, o ne! Radi se o onom što ja nazivam večnošcu. Pobožni to nazivaju božjim carstvom. Mislim: svi mi ljudi sa vecim zahtevima, sa čežnjom, sa jednom dimenzijom više ne bi smo mogli ni da živimo da sem vazduha ovog sveta nema i drugog vazduha u kome može da se diše, da sem vremena ne postoji još i večnost, a to je carstvo ??? ljudi. Tamo dolaze i Mocartova muzika i pesme tvojih velikih pesnika, tamo dolaze sveci koji su činili čuda, umirali mučeničkom smrcu i ljudima pružali svetao primer. Ali u večnost isto tako ide i slika svakog istinskog dela, snaga svakog istinskog osećanja, iako to niko ne zna i ne vidi i ne zapisuje da bi sačuvao za buduce pokolenje. U večnosti ne postoji buduće pokolenje.

[JESSY]

Život nam je bio ćudljiv i svirep. U prirodi nije bilo dobrote ni smisla. Ali, dobrote i smisla bilo je u nama, u nama ljudima s kojima se slučaj igra, te mi možemo da budemo jači i od prirode i od sudbine pa ma to bilo i samo za nekoliko časova. Mi možemo da budemo bliski jedno drugom kada je to nužno i da jedno drugom pogledamo u oči koje shvataju. Mi možemo da volimo jedno drugo i da živimo radi uzajamne utehe.

 

 

[Снежана]

" У нашем ужурбаном и неосетљивом животу зачуђујуће је мало сати у којима душа може да буде свесна себе, у којима живот уступа место смислу и духу, а душа нескривено стоји пред огледалом усомена и савести. То се вероватно дешава при преживљавању великог бола, вероватно над ковчегом мајке, вероватно на болесничкој постељи, на крају неког усамљеничког путовања, у првим сатима поновног враћања у живот, али то увек прате немири и мучења.

Вредност ових будних ноћи је баш у томе. У њима душа успева да без снажних спољашњих потреса дође до онога што је правдно, без обзира

да ли је то чудно, или застрашујуће, да ли је за осуду, или за жаљење."

 

Уметност доколице "Бесане ноћи"

[JESSY]

Tumarajuci dalje vlaznim stazama,slijedio je nicim ne ometan,konac svog zivota
do u proslost i ucinilo mu se da jos nikada nije tako jasno i spokojno sagledao
njihov jednostavan splet.
Bez ikakve gorcine je utvrdio da je sve te puteve prevalio kao u sljepilu.Uprkos
svim iskusenjima i bez obzira na ceznje koje se nisu nikad sasvim ugasile u
njemu,on je prosao mimo vrata zivota.Nikad u svom zivotu nije do kraja dozivio
i iskusio ljubav sve do ovih posljednjih dana.Tada je pored kreveta svog
umiruceg djeteta,isuvise kasno dozivjeo svoju jedinu pravu ljubav,tada je prvi
put zaboravio na sebe i nadjacao sebe.

To ce zauvijek ostati njegov dozivljaj i njegovo jedino malo blago.



 

[JESSY]

Vi ste svakako bili zaljubljeni , zar ne ? I to više puta , jesam li u pravu ?
Ali još uvek ne znate što je to ljubav . Ne znate , tvrdim Vam !
Desilo Vam se da plačete celu noć ? I da loše spavate celi mesec ?
Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu ?
Naravno , znam kako je to ....Ali , to nije ljubav , ljubav je nešto drugo.

[Adelaida]

Kako da ne budem stepski vuk, olinjali pustinjak, u sred sveta ciji ciljevi nisu moji, i cije radosti mi nista ne znace...

[Снежана]

 Nemojte se podavati željama u koje ne verujete. Ako budete te želje valjano želeli, i ako budete u sebi potpuno ubedjeni u ispunjenje, onda je i ispunjenje tu.

Šta je u stvari istinski živ čovek, to se danas svakako zna manje no ikada, te se zato ubijaju u gomilama ljudi od kojih je svaki dragoceni ogled prirode - koji postoji samo jedanput. Ali, svaki čovek nije samo on sam, nego je on jedinstvena, sasvim posebna, važna i znamenita tačka u kojoj se pojave sveta ukrštaju samo jedanput na taj način i nikada više. Zato je povest svakog čoveka važna, zato je svaki čovek, dokle god živi i ispunjava volju prirode, izvanredan i dostojan svake pažnje. U svakome je otelotvoren duh, u svakom pati stvorenje, u svakom se izbavitelj raspinje na krst...

[JESSY]

[Снежана]

[Снежана]

Umetnost dokolice - Besane noći

 

 

Kasno je. Ležiš u krevetu i ne možeš da zaspiš. Ulica je mirna, s vremena na vreme vetar u baštama pomeri drveće. Negde zalaje pas; udaljenom ulicom prolaze kola.

 

 A sna nema.

 

 Ne pomaže ti da ideš gore-dole, da ustaneš i ponovo legneš. To je jedan od onih časova u kojima nema načina da pobegneš od samog sebe. Tobom će zagospodariti misli i kretanja duše, a društva nema da se, kao obično, ispričaš. Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara. Slike roditelja, strane, ozbiljne, ostarele, sa ljubavlju, brigom i tihim prekorom u očima. Pruža ruku i uzalud očekuje da i njemu neko pruži desnicu, prekrivaju ga velika tuga i usamljenost; izranjaju i drugi likovi i u nesigurnim i ozbiljnim raspoloženjima ovih sati čine nas, gotovo sve, tužnim. Ko u mladosti nije zadavao brige svojim najbližima, odbijao ljubav i prezirao naklonost, ko nije bar jednom iz inata i obesti izbegao sreću koja je pred njim stajala, ko nikada nije povredio svoj ili tuđ ponos, ili se ogrešio o prijatelje nekom nesmotrenom rečju, nekim ružnim i uvredljivim ponašanjem? Sada svi oni stoje pred tobom, ne govore ništa i čudno te gledaju mirnim očima, a tebe je sramota od njih i od samog sebe.

 

 U našem užurbanom i neosetljivom životu začuđujuće je malo sati u kojima duša može da bude svesna sebe, u kojima život ustupa mesto smislu i duhu, a duša neskriveno stoji pred ogledalom uspomena i savesti. To se verovatno dešava pri preživljavanju velikog bola, verovatno nad kovčegom majke, verovatno na bolesničkoj postelji, na kraju nekog dugog usamljeničkog putovanja, u prvim satima ponovnog vraćanja u život, ali to uvek prate nemiri i mučenja.

 Vrednost ovakvih budnih noći je baš u tome. U njima duša uspeva da bez snažnih spoljašnjih potresa dođe do onoga što je pravedno, bez obzira da li je to čudno, ili zastrašujuće, da li je za osudu, ili za žaljenje.

[JESSY]

 PONOVNI SUSRET

 

Da li si mogla da zaboraviš

da je tvoja ruka nekad u mojoj ležala,

i da se neizmerna radost

iz tvoje ruke u moju,

s mojih usana na tvoje prelila,

i da je tvoja kosa plava

čitavo jedno kratko proleće

ogrtac sreće mojoj ljubavi bila,

i da je ovaj svet, nekada mirisan i raspevan,

sada siv i umoran,

bez ljubavnih oluja

i naših malih ludosti?

Zlo koje jedno drugom nanosimo

vreme briše i srce zaboravlja,

ali časovi sreće ostaju,

njihov je sjaj u nama.

[JESSY]

УСАМЉЕЊЕ

Волим да слушам ветар и кишу и да сам

Лутам унаоколо кроз шумске топле тмине.

Кад облаци небом налете, ја све њине

Наде бих хтео и све циљеве да знам.

Тешим се кад као путник у неки туђи стан

Кроз прозор гледам: тихо сав свет тај непознати

Посматрам како живи и срећан је и пати,

Па, нагледавши се, све то односим у свој дан.

Али ноћу, када звезде гледају у мој лог

И кад немилосрдно суде над мојом главом,

Зебем у дну свог бића и посматрам са стравом

Туђину силну и пустош сред самог срца мог.

 

 

[JESSY]

ТАКО ТУГУЈЕ ВЕТАР

Као што јецави ветар кроз ноћ жури,

тако моја жеља теби хрли,

тако се моја чежња за тобом буди.

О, ти због које болујем,

шта знаш ти о мени?

Полако гасну ова касна светла,

долазе дуги и бесни сати.

Ноћ има твоје лице,

и ветар који о љубави прича

осмехује се као ти.

[JESSY]

PREPOZNACU TE

U tihoj noci
mirisu leta
sjaju zvezda
prepoznacu te

U sapatu duse
treptaju oka
drhtaju dlana
prepoznacu te...

Oduvek postojis
tvoj se osmeh
u moje oci urezao

Oduvek te poznajem
tvoj se pogled
u mome osmehu ogleda...

Oduvek sam te imao
dobijao i gubio
jer

svoje srce sobom nosim
i tebe u njemu
i ti postojis

cekas
nesto sto se odavno dogodilo
samo treba da postane
i sasvim je jasno
sve dok sam ti daleko
tada sam ti najblizi
a ta zagonetka i nije tako teska
kada se setimo
da se u okeanu Mogucnosti
nase usne srecu i salecu
svakoga dana...
samo mi to jos nismo shvatili!

[JESSY]

Kao što jecavi vetar kroz noć žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.

O, ti zbog koja bolujem,
šta znaš ti o meni!

Polako gasnu ova krasna svetla,
dolaze dugi i besani sati.

Noć ima tvoje lice,
i vetar koji o ljubavi prica
osmehuje se kao ti!