Архимандрит Рафаил Карелин - разне теме

[Justin Waters]

  On 10. 2. 2013. at 16:22, Ignjatije рече

@Justinijan,

Na internetu sami odlučujemo šta ćemo gledati i slušati, dok smo na TV-u primorani da gledamo ono što su drugi odlučili i pripremili za nas.

Svi programi koje dobijamo preko antene su slični "kao jaje jajetu" . Nema suštinski nikakve razlike medju programima. Zato u sobi imam telezivor bez antene na kome je priključen DVD koji gledam kada mi je komp zauzet (kao sada recimo jer pišem preko mobilnog).

Ne mislim da je televizija čisto zlo (mislim na ovu preko obične antene koju većina gleda) i da nema korisnih stvari, ali je mnogo više štetnog materijala nego korisnog. Čak i to korisno ne prolazi bez reklama i propagande.

Ko ima internet, radio i knjige njemu TV nije potreban. To je moje mišljenje.

 

На интернету имаш толико штетног материјала, наравно и корисног, али много више штетног, тако да то далеко засјењује сваку лошу ствар коју можеш видјети на ТВ. Ако се већ говори карелиновим ријечником, тв је мали демончић, а интернет сатана лично. 

 

То како ћеш са ТВ располагати не приморава те нико ни на шта. Имаш дугме угаси, или дугме пребаци канал. Просто је. И није баш да су програми тако лоши, и сви слични једни другима. Дискавери, Натионал Геограпхин, Анимал Планет итд...јако су добри канали. ББС ако га имаш исто је добар. 

[N.Petrovic]

Pink za deset minuta neutralizuje apsolutno sve sto ima dobro na TV.  :0104cheesy:

[Ignjatije]

@Justinijan,

Upravo je problem u tom prebacivanju kanala. Na koji to kanal da prebacim ? Na koji a da me ne čekaju iste strari ? Skoro sve emisije mogu pogledati preko interneta i to bez reklama.

Ne možeš porediti TV sa internetom u smislu slobode da sami biramo šta ćemo gledati. Na TV-u je sloboda izbora izmedju suštinski istih kanala (kao da i ne postoji), dok na internetu zaista imam slobodu da biram šta hoću da gledam. Čak i na forumu mogu da biram teme koje hoću/neću da uopšte pogledam.

[Ignjatije]

Da ne bude zabune. Govorim o klasičnoj televizije preko obične antene. Ne o satelitskoj ili kablovskoj gde je situacija malo bolja.

[DYNABLASTER]

ljudi najcesce gledaju dnevnik, koji je rezimska emisija i gde ti izmedju ostalog serviraju i laz, kad ga vec spominjemo, MP lepo veli, jes da je projekcija u pitanju, "red istine red lazi"... isto kao kad bi u 100 grama meda stavio 1gram govana, pokvario bi sav med

[drvce]

  On 10. 2. 2013. at 12:50, Oktopod рече

Духовни свет је немогуће представити видљиво – представљати га значи налазити се у затвореном кругу страсних привиђења и гордих сенки, којим је дала живот уобразиља.

Freske, ikone???

  On 10. 2. 2013. at 12:50, Oktopod рече

Испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана.

Sva sreca da u hramu nema toliko utisaka, sto vizuelnih sto auditornih, sto olfaktornih... Televizija je samo preuzela vekovima razradjivani sistem culnog zasenjivanja i dodatno ga pojacala pokretom. Steta sto televizija nije izmisljena tuce vekova ranije, pa da je hriscanstvo u uzletu uzme pod svoje! Ja ne bih izlazio iz crkve!

[DYNABLASTER]

ova usporedba fotki ti je odlicna i dao si savrsen odgovor na temu, ako ni sad nije jasno onda nema sta vise da se tupi

[Justin Waters]

  On 10. 2. 2013. at 16:49, Ignjatije рече

Da ne bude zabune. Govorim o klasičnoj televizije preko obične antene. Ne o satelitskoj ili kablovskoj gde je situacija malo bolja.

 

Ma све би то било ок да је ТВ нешто обавезно што под присилом државе мораш имати у кући, па да се још сам пали путем даљинске контроле и не можеш га угасити док режим не угаси након одређеног времена, и канали иду који иду...али овако све је на слободу, а шта је корист да се изабере. Имаш тв програм, телетекст, видиш, пробереш шта ти се свиђа, ако ти се ништа не свиђа не гледаш, ако некад кренеш гледати без неких планова, и ухватиш се како безвезе листаш канале, опет имаш дугме за притиснути да се угаси, и тако да је све на самоконтроли, и телевизија нема ништа с тим да нема или има компромиса. 

 

Иначе, телевизије ће бити све мање и мање како се иде у будућност. Млади данас углавном користе интернет, средња генерација ђене ђене, мало тв мало интернет, старији углавном тв, али како вријеме иде, та старосна граница ће се све више помицати у корист интернета, тако да евентуално се може причати о интернету као медију како обликује живот, а телевизија нема више утицај на наш живот. Ја је уоште не гледам откако користим интернет, дословно. Али опет ни интернет неће бити, нема компромиса, и ту се може направити компромис и да ти буде на велику корист. 

[Бојан Сарачевић]

Ћорсокаци Атеизма

Архимандрит Рафаил Карелин

 

 

Речи „вера“ и „исцељење“ на грчком језику имају један и исти корен. Веровати – значи наћи циљ и смисао живота, одредити своје место у свету, видети пут, који лежи иза земаљског постојања. Постоје два погледа на свет: један од њих сматра свет огромним бездушним механизмом, који је неко непознат пустио у рад.

На једној од мрља тог огромног конгломерата космичких тела, случајно је поникао феномен, назван живот. Комбинација атома и молекула, који су примили способност предаје свог структуралног плана другим системима, довели су нас до тог изненађења. Нема бесмртности.

Живот, сличан искри, која се угасила у мраку космичке ноћи, гаси се и ишчезава; човек се рађа, буквално за то, да би, сазнавши своју предодређеност, немоћ и бесмисао живота, ушао у земљу смрти, одакле нема повратка, где се свест и осећање заувек гасе у мраку гроба, у бездану небића.

Тај поглед на свет је дубоко песимистичан. Он не пружа никакве моралне идеје и вољне стимулансе, он само обећава човеку илузорну слободу тиме, што се дешава са његовим осећањем одговорности за проживени живот. Ако је живот случајан и бесмислен, онда пред ким и за шта одговарати човеку? Ако је сам човек пре свега, само структурна заједница атома и молекула, контролисаних од биолошких токова, онда кога волети? Биомашину? Пред ким носити моралну одговорност? Пред детерминисаним аутоматом, чија су дела условљена добијеним, и са његове стране обрађеним информацијама?

Ме не желимо да кажемо, да су сви атеисти неморални и непринципијални људи, али сматрамо, да сам атеизам нема односе са моралношћу. Ако је атеиста моралан, то је зато, што је у њему остало сећање на највише, вечном, урођеном закону праведности, који он одбацује својим разумом, али га срцем осећа као инстинкт живота. Следећи атеисти не постоје, атеистичка културта не постоји и не може је бити, као што не може бити ни културе "одрицања".

Култура- је сложена историјска синтеза. Зато се човек подиже на интелектуалном наслеђу многих култура и цивилизација и усваја, да тако кажемо, са млеом идеје и представе, које се корене у вери и у вечном животу и у Творца света. Савремени човек, по речима једног познатог лекара, налази се у стању "постојаног бацања између земље и неба" (Пирогов).

 

 

Атесита више воли да не размишља о смислу живота, о времену и смрти, он избацује мисао осмрти ван своје свести, иначе би се налазио у стању постојане депресије, као осуђени на казну, у чију ћелију сваког минута може ући џелат. Самим тим он улази у свет илузија, као без размишљања о болести: могуће је победити болест и не мислити о старости, избећи је.

Они, који одричу вечни живот, морају гледати на земаљски живот као на једину реалност и стварност, тада им садржај живота морају постати интелектуална или чулна наслађивања, који он пружа.

Али осећајна и интелектуална природа, се пре свега, ломе у противречностима, унутрашњим и спољашњим; они не могу у својим срцима прихватити живот као бесмисленост и апсурд, не могу схватити зло, које постоји у свету, помирити се са насиљем, и зато такве људе очекује трагичан удео.

Други виде смисао живота у чулним наслађивањима, о чему су говорили древним речима “In vino veritas“ (истина је у вину). Али чулно задовољство није стање, већ некаква нервна реакција, која бива замењена осећањем опустошења и незадовољства.

Према томе, чак и примитивни људи не могу, а да не осећају у дубини своје душе да је то сурогат и фалсификат среће. Неретко, разочарење, води људе у већу радикалну способност да искључе своју свест од обмана живота, од сврхе вечног разочарења, и тада иду у алкохол и наркотике.

Живот као удовољавање страстима не може дати радости, већ ствара комплекс и навику, као што онај који пије морску воду, само увећава своју жеђ. Затим наступа лом између свих увећаних и погоршаних страсти и могућности њиховог остварења, који ствара пакао у човековом животу.

Атеист не може наћи срећу и спокој духа у размишљању над животом. У том случају, мора да види себе осуђеног на вешање и већ рођеног са омчом на врату. Он не може наћи тачку ослонца у свом послу или стваралаштву, јер и стварање, одражавајући живот, појачава осећање трагичности безизлаза.

Не може се наћи срећан у сталном послу, слично неуморном мраву, јер пред њим стоји питање: у име чега и за кога, он дела све ово и има ли смисла претворити свој живот у постојани труд и напор воље, када све подлеже коначном уништењу?

Атеиста не може наћи среће и спокоја у чулним насладама, вину и наркотицима, иза којих следују духовни пад и меланхолија. Мора да престане да мисли, осећа и жели, да би се ослободио драматичности земног живота, то јест, мора умрети пре смрти.

Одсуство моралних оријентира и оријентира у погледима на свет, жеђ за чулним задовољствима и безвољност воде човека у тешке нервне болести, депресије, хистерије, различите фобије и маније.

Егоизам и појачано осећање гордости стављају човека у сам чвор противречности, између њега и људи који га окружују. Таквом човеку се чини, да је цео свет неправедан са њим, и зато су егоисти и егоцентрици у психичком смислу најнестабилнији и најнесрећнији људи.

Незадовољавање жеља и страсти изазивају осећање гнева и мржње, који се прилепљују  психичким комплексима и зато психичке болести, пре свега, уништавају способност да се воли други. Човек се закључава у себе, у круг својих илузија, афекта и депресија.

 

 

Хришћанство учи о томе, да је највише пројављивање човекове личности, да се као признак његовог исцељења јавља љубав ка Богу и људима. Вера – то је исцељење.

Хришћанство не предлаже вештачке системе за лечење болести, као например, јога и други системи, који имају прагматички и утилитарни карактер. Хришћанство лечи саму душу човека, оно показује цео живот, који лежи иза предела земног постојања.

Његов циљ је – Апсолутни Дух, Божанска Личност, Извор љубави и сваког постојања. Хришћанство учи о високом човековом назначењу, о његовој бесмртности, о вечном животу као општењу са Богом и уподобљавању Њему. Хришћанство показује смисао и значење земног живота као поља, где се формира личност човека, као одскочна даска за вечност. У том животу, оно што нам се чини несрећом и страдањем, добија духовни смисао.

Хришћанство даје ту идеју, ради које је човек спреман да претрпи тешкоће и препреке, које му стоје на путу и силе за то. Вера чини више од самог исцељивања болести: она даје човеку могућност да буде срећан у самим страдањима и болестима.

И на крају, Хришћанство открива човеку као највишу вредност земног живота – осећање љубави према свима другима, независно од интелектуалних, националних, социјалних и других видова разлика.

Хришћанство – то је свеукупни систем човековог живота. Њега не треба разматрати аналитички, у њега се треба укључити, живети у Хришћанству и живети хришћанством, тамо је све узајамно, као у једном живом организму: и догмати, као истинити погледи на свет, храмовни обреди, као симболички језик Цркве, аскетика, мистика молитве, итд.

Хришћанство обнавља човека, делује из индивидуалне личности, помаже човека да нађе себе самога, јер је, по речима древних апологета, „душа по природи Хришћанка“.

 

Хришћанство има то, што не поседује ни један други религиозни систем – Исуса Христа – Бога и савршеног Човека, ту Савршену Личност, Која се јавља вечним примером и обрасцем за Хришћанина.

 

 

slavabogu slavabogu slavabogu slavabogu slavabogu

[Aquilius Cratus]

Kazem ja, blizi se tribina.

[Бојан Сарачевић]

[Бојан Сарачевић]

Да, све је ближе и ближе.

[Бојан Сарачевић]

Мурмаса покушава да издејствује анатему за себе, али неће му проћи.

 

У Прологу има пример о младићу који је успео својом молитвом да спасе некаквог злог старца који га је малтретирао целог живота иако овај није желео да иде у рај.

 

Тако да можда одеш у рај нечиом молитвом.

[Бојан Сарачевић]

  On 29. 3. 2013. at 22:52, Muramasa рече

taj moral je istinski ljudski

 

Шта је истина кад свако од нас има своју истину? Скупине сличних имају и сличне истине око којих се и скупљају.

Једино је Бог апсолутна истина!

[Бојан Сарачевић]

Ти полазиш од аксиома да Бог не постоји, па даље градих некакве квази доказе. Докажи да не постоји прво, па после причај.