Почеци у вјери

[Срђан Ранђеловић]

 

Питање Валаамском монаху: Не идем у цркву због тога што не могу да живим како треба. Колико пута сам покушла, али ми не полази за руком… И значи све те престајане службе, мараме, сукње – све су то онда лагарије, шта ли… И веома сам тужна, јер ме то вуче назад, а ако не живим по заповестима, онда је све – несрећно. Шта да радим?

 

Одговор: Коме Црква није мајка – томе Бог није отац. Црква нису мараме-сукње. Црква је наше спасење, питање живота и смрти. Ви правилно осећате: “Ако не живим по заповестима, онда је све – несрећно”. Да, то је тако. Треба се трудити живети по заповестима, не ићи против савести. Али чак и ако сте одступили, пали – треба се кајати. Чак и ако немате снаге да се борите са страшћу, не окрећите се од Господа, не очајавајте, доћи ће време и Господ ће дати снаге.

http://manastirglogovac.blogspot.com/2012/03/blog-post_4677.html

[Дејан]

Ja nikada nisam živeo kako treba i što sam stariji sve sam nekako gori,al od Crkve ne odustajem

[kirios1]

i meni je to palo na pamet, sto je covek stariji, sve gore; i ne vidim u odgovoru, da nastavi na sluzbe? razumem to stanje, mislim da je bolje pored svega ostati pri Crkvi, naravno, ne bi li to bilo stalno pokusavanje vratiti se na put spasenja, za sta se verovatno mogucnost smanjuje ako zbog osecaja nedostojnosti ne idemo

[Дејан]

Što bi rekoa otac Justin,iz pada u pad do carstva nebeskog

[radoje]

vera je ravo ne obaveza

[Ljubić Nenad Šone]

[Ленка*]

Мени се некако чини да сам једино у Цркви како треба (ако изузмемо борбу са мислима које ми лутају ко зна где па их стално враћам). Чим крочим напоље... winter 

Али, што рече Дејан - не одустајем. У ствари, баш кад сам најгора трудим се да што чешће будем у Цркви.

[Драгана Милошевић]

Што смо даљи од светог крштења то смо гори. Бог нам пружа руку сваког минута а на нама је да прихватимо помоћ. Најјача помоћ је управо на Литургији. 

[Crnokosa]

Meni se cini da sto vecu zelju imam da se popravim, da opet krenem redovno da idem u crkvu, pogotovo sada zbog deteta, ja sam sve gora. Nekad pomislim da meni tamo nije mesto jer ne mogu da obuzdam ni jezik ni misli... Najteze mi je sto nemam nekog verujuceg u blizini, mislim da bi mi tada isló lakse...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dok Ljubav nisam osetio sluzbe su mi bile naporne i teske,

Dok sam Ljubav smatrao za svojom na sluzbi mi je glava bila gorda i pomucena.

Sad kad je Ljubav nasla mene sve mi od Njega nedostaje!!!!

[Драган άσημος :)]

Цркви трба ићи и кад си гори него ли си икад био. Дођеш и кажеш, искрено, истинито, такав и такав сам Господе, али не одустајем од тебе, немој ни ти од мене. Промјени ме, поправи ме, јер борба је непрестана и све је неизвјесно. Падови су свакодневни, још ако се одрекнемо Христа, његове помоћи, учествовања у литургији, само себи отежавамо. Ситуација има свакаквих, нпр. наљутим се на жену пред сам одлазак на литургију и све ме то порази и осјетим и помислим да ми се више не иде на литургију и да би најрадије остао кући. Све се у мени помути. Некад и останем и мучим се мислима о насталој ситуацији и свађам се са женом у мислима и цијела бура негативних мисли и осјећања. Некад без обзира на оно "не иде ми се" одем и учествујући у литургији схватим гдје сам погријешио и како сам могао другачије реаговати и вратим се кући промјењен, спокојан, превазиђем мучну ситуацију. Некад се вратим из цркве неизмјењен и наставим свађу тамо гдје смо стали. Борба је непрестана и неизвјесно је до краја.

[Душка]

Цркви трба ићи и кад си гори него ли си икад био. Дођеш и кажеш, искрено, истинито, такав и такав сам Господе, али не одустајем од тебе, немој ни ти од мене. Промјени ме, поправи ме, јер борба је непрестана и све је неизвјесно. Падови су свакодневни, још ако се одрекнемо Христа, његове помоћи, учествовања у литургији, само себи отежавамо. Ситуација има свакаквих, нпр. наљутим се на жену пред сам одлазак на литургију и све ме то порази и осјетим и помислим да ми се више не иде на литургију и да би најрадије остао кући. Све се у мени помути. Некад и останем и мучим се мислима о насталој ситуацији и свађам се са женом у мислима и цијела бура негативних мисли и осјећања. Некад без обзира на оно "не иде ми се" одем и учествујући у литургији схватим гдје сам погријешио и како сам могао другачије реаговати и вратим се кући промјењен, спокојан, превазиђем мучну ситуацију. Некад се вратим из цркве неизмјењен и наставим свађу тамо гдје смо стали. Борба је непрестана и неизвјесно је до краја.

 

Еееее та ситуација код мене била на Велики Четвртак и ја не одем, послије сам се гризлааа до Беликог Петка када сам отишла на Литургију... Некако као што неко рече све ми Његово недостаје,,,

[obi-wan]

Meni se cini da sto vecu zelju imam da se popravim, da opet krenem redovno da idem u crkvu, pogotovo sada zbog deteta, ja sam sve gora. Nekad pomislim da meni tamo nije mesto jer ne mogu da obuzdam ni jezik ni misli... Najteze mi je sto nemam nekog verujuceg u blizini, mislim da bi mi tada isló lakse...

 

Pre svega, dobro nam dosla na forum.

 

Svi smo manje-vise prosli kroz takav osecaj da nam u Crkvi nije mesto jer puno gresimo. Nista strashno.

 

Medjutim, kad nam ovako nesto padne na um, treba da se setimo samo jedne reci Hristove koja sve objasnjava - "ne trebaju zdravi Lekara, nego bolesni". Drugim recima, Crkva nije tamo nekakav klub cistih i pravednih, ili vec tako nesto, nego Banja preporoda i izlecenja svih nas.

 

Zato samo napred, ne odustaj, budi strpljiva, i raduj se Zivotu...

[Crnokosa]

Hvala na dobrodoslici, ali ja sam "stari" clan... mala Maja ali nikako nisam mogla da se ulogujem ponovo sa tim nickom...

Dok citam duhovne knjige, slusam duhovnu muziku imam jaki zelju da se promenim, da promenim sve iz korena... Ali nekako mi tesko ide cim neko vreme zapostavim sve to... Cini mi se da se i molim u prazno, ne znam da se molim jednostavno...

I malo mi je teze sada zbog bebe, nemam vremena, a najgore je sto nemam ni sa kim da popricam o crkvi, veri...

[Биљана]

Cini mi se da se i molim u prazno

 

Нема ниједне молитве у празно, без обзира што се нама понекад чини да је тако!

Ти настави да будеш упорна у молитви! У цркву иди како ти прилике дозволе! Имаш бебу, тешко је то ускладити, знам! Али неће се Бог на тебе љутути ако пропустиш коју Литургију!