Гордана Николић

Вероватно сте Ви, брате, што тако заносно играте Ламбаду, и пљували то исто уредништво, јер сте знали ко је, је ли тако ? Срам Вас било ! Какав безобразлук и лицемерје ... Такво понашање је велика брука и за сајт чији сте члан, мада такво понашање и мржња на овом месту није никаква новост. Мислила сам да је више позитивних људи. Ово би могао бити један од бољих и поучнијих радова ... "Само вас гледам !" Комисија би била запрепаштена, огорчена и разочарана кад би чула изношење тог рада ...

Мислила сам да схватате шалу ... Лепо смо се забавили и орасположили, а то је и био циљ, зар не ? Хтедох да вас све мало промрдам и орасположим и надам се да је успело ...

Мислила сам да овде има више нормалних и позитивних људи са којима се може људски, нормално разговарати. Вероватно сам се због тог истакнутог и код мене преовлађујућег клерикализма и вратила вери, Правом Слављу или Православљу. Мучнина ме хвата од таквог непријатељства и коментара попут Ваших, драги брате. Искрено Вас жалим.

Наравно да не !

Супер су ти те цвике, где их нађе ? Баш су шик !

Ваш став и мишљење о уредништву тог сајта није никакво мерило. Уредништво им је у сваком случају изузетно и на завидном нивоу. А Ваше неприхватање одговора, ставова и мишљења другачијег од Вашег, и такво понашање не делује ни привлачно, ни спортски, а још мање као користан разговор. Хвала Вам на разумевању, живи били !

Дано, за вођство оног предивног сајта буди слободна да питаш овде уредништво јер ваш уредник то зна и нема потребе да ти ја било шта говорим. То што знам шта се дешава, не значи да ћу са вама овде да расправљам о томе. А што се тиче намере и покушаја изражавања памети, сигурно се не изражава непотребном, сувишном и бесмисленом употребом страних речи, те би много лепше звучало да си се изразила уместо "конспиративна", неким од наших, српских речи : "завереничка", "тајна", "строго поверљива" ствар. Ако ништа друго, неко ме је у овој теми добро и слатко засмејао. Слатко сте ме засмејали, хвала вам.

Петре, опростите што сам прескочила Ваше питање, писала сам тамо "сестри" Данијели. Ево да Вам одговорим исто тако лепим, пријатним тоном као што сте ме и питали. Што се тиче дивног сајта о коме је покренута ова тема, питајте овде уредништво, јер они то најбоље знају, а ја нисам "дрвени адвокат" да бих било коме преносила информације. Дакле, не пада ми на памет о давању било каквих информација. Будите слободни да питате уредника овог сајта.

Дано, у реду је то што једни другима "чувате леђа", али не и такво понашање према нама који смо се прикључили надајући се да ће атмосфера бити позитивна. Пре десетак дана сам се укључила. Осим глобалног модератора Срђана, у чији карактер, срце, племенитост и доброту једног горостаса сам се уверила првог момента кад сам дошла, као и неколико дивних људи међу члановима који су ми помагали и нормално, лепо, топло и људски поразговарали, што једино даје тон овој идеји - на сајту влада прилична хладноћа и стиче се утисак неког препуцавања, конкуренције, хладноће и зависти једних према другима. А то нажалост не привлачи много ... али се нажалост, како је Деки некога (и мене поводом једног коментара) добро исмејао, што не приличи ни члановима међусобно, а камоли неком лицу укљученом у сам врх оваквог сајта, осећа све, само не добродошлица ... Као што рекох, скидам капу и упућујем моје дубоко поштовање Ранђеловићу на доброти, топлини и бризи за све, и требало би да буде пример осталима у уредништву и техничком тиму. Тако да се више уопште не оптерећујем међуљудским односима овде на сајту, јер не припадам ниједном створеном "клану". Драго ми је што сам успела да успоставим дивну, искрену комуникацију са неколико младића, они су увек и били, а и биће много бољи и искренији пријатељи него девојке (као неко ко је играо кошарку, могу рећи спортским речником, да је са момцима увек у животу, тако и овде, фер-плеј). А за овог човека који ме је малтене прозвао што му не рекох ко је уредник, не могу ни да претпоставим да је лепо питао. Ја сам још лепше и културније одговорила и стојим иза тога. То је само став и мишљење једне "Тек пристигле".

Петре, на питања постављена таквим тоном као и уопште на питања о том предивном сајту, не пада ми на памет да било коме одговарам, јер знају и уредници и модератори на овом сајту ко је. Нема потребе за проверавањем и провоцирањем. Правићу се да ово нисам чула, тј. прочитала. А постављач теме и треба да се извини, а требало би то да учини и јавно на сајту, не само у теми. Дакле, немам никакве намере да дајем било какве информације у вези са детаљима тог сајта, јер све што Вас занима, зна овде уредништво и остала екипа и можете слободно да питате њих.

То могу само да нагађам и да се искрено надам да ће већ сутра прорадити, јер ми је нешто потребно, а не могу да нађем ...

Богу хвала, знам. Уредника.

Покушавају да реше проблем, требало би да проради сутра, тако се надају.

Слушала сам предивног монаха Арсенија, који је, као и увек, предивно беседио, где рече да би требало да се живи по Духу Светом (а не по духу овог времена) ... И додала бих ту своје искуство са Фејса, жива истина (да титула и мантија сама не чине проту или неко друго лице духовним Оцем). Зато и треба да се молимо за духовног Оца и наше свештенство, а не да критикујемо и оговарамо. Они су продужена рука Господња и Господ је исти јуче, данас и сутра.

Слажем се Иване, да би било много боље да човек прво стекне неки осећај да је добродошао и да Отац може и треба да буде неко ко нам је најбољи пријатељ и у кога можемо и треба да имамо најдубље, огромно поверење, да бисмо могли без резерве да му предамо касније кроз исповест и тражење савета и поука, сав наш живот ... Јер , коме да верујемо ако нећемо свештенику који је ту да би водио своје парохијане ? И скроз је други осећај кад видите и осећате да сте и Ви као парохијан њему драги и да Вам посвећује пажњу и љубав (поред милион обавеза које имају, ипак да уграбе бар малкице времена за дружење са осталима, а не само са појцима и вероучитељима) него кад се осећа отуђеност, усамљеност и хладноћа. А тек овај други део колико много значи, кад можете да видите и сретнете Оца у мантији на игралишту са децом, у продавници, на пијаци ... Који је то осећај кад увек и на сваком месту можемо без устезања да затражимо и примимо благослов целивањем руке уз "Оче, благословите !" и на местима на којима се не надамо ... Баналан пример, пре неких годину и по (ето колико значе такве ствари кад се тачно сећам), нешто сам морала у Службу за платни промет (некадашњи СДК) и у оној силној гужви где су сви живчани и нестрпљиви и напети и чекају ред, уђе и Отац (први пут га сретох) који ме је толико обрадовао, уз наравно, благослов ... Много значе сусрети са њима, само што часни Оци то изгледа и не претпостављају.