Razlika izmedju vere i praznoverja - dijalog sa ateistima

[Aquilius Cratus]

Hvala ti za ovo, mada sam ja to vise intuitivno vjerovatno. Cini se i meni da nisi davao znacajniji fidbek, a steta mogla bi da bude zanimljiva diskusija kad bi isla malo vise sokratovskim dijalogom, majeutikom svasta iz djece mozes da izvuces, a kamoli iz ovoliko mladih, bistrih i bogotraziteljnih ljudi! 

Tvoje su teme zahtjevne bre Potreban je fidbek i pozitivno potkrepljenje ljudima.

 

Fidbek tebi bi bio signal za povlacenje mnogima koji su nesigurni u svoju elokvenciju pa kazu "necu ja neumem to lepo da kazem" ili "ovo sto vi pisete je visoko za mene" a medju ostalom mi je poenta i da njih izuvcem. Da se oslobode da pisu i misle. Vera u Hrista ne iskljucuje individualno naporno misljenje i autenticno pisanje bez obizra sto se bogopoznanje ne odvija samim tim procesom.

[Дијана.]

Fidbek tebi bi bio signal za povlacenje mnogima koji su nesigurni u svoju elokvenciju pa kazu "necu ja neumem to lepo da kazem" ili "ovo sto vi pisete je visoko za mene" a medju ostalom mi je poenta i da njih izuvcem. Da se oslobode da pisu i misle.

Ali ja sam i mislila na fidbek NJIMA, Akvi, ne meni. Pozitivno potkrepljenje njima, ne samo za par ucesnika (Srdji,meni), a negativno potkrepljenje-obeshrabrenje sigurno dovodi do povlacenja. Ima tu mnogo zanimljivih misljenja i vidis koliko ima zainteresovanih ucesnika. Svi se mi pitamo kako to da misionarimo, ukljucujuci i intelekt. Tema jeste 'visoka' ali samim tim veci izazov za onog ko vodi diskusiju (tj.tebe) da je priblizis i da izvuces iz njih to sto treba da kazu da bi diskusija bila smislena. Znaci, didaktika, kako znanje dati. Ja kad bih imala tvoje znanje, vec bih umjela ovo oko pedagogike. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Što bi se reklo,zajedno razmišljamo glasno,ništa više i ništa manje od toga.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dijana prepravio sam

 

Tako je trebalo da izgleda i pre prepravke

[Deja Vu]

Prava stvar! Dijana i ti ste do sada na temi bili najblizi sustini stvari.

 

Нешто сам слично хтео да напишем, али сам само написао оно да бих живнуо тему видим нико не виси на њу. 

 

Да упростим, вера је активна, празноверје је статично, не тера на мењање, на делатност, на креативност, већ само прети и заробљава човека страховима и глупостима. Празноверје су као нека ''правила'' која препоручују шта се ваља или не ваља чинити, због тога заробљава човека. 

Вера пак захтева слободу. 

 

Нпр. астрологија заробљава човека, држи га у оковима да буде статичан и да се помири са ''судбином''.''Данас је Марс ту и ту, препоручује се да се остане кући јер може да вам се задеси нека неприлика'' Астрологијом човек одговорност са себе пребацују на звезде, судбину итд. Како човек тиме одбацује одговорност истовремено одбацује и слободу, па је тако бити слободан један велики крст који би многи радо да скину са грбаче. Зато астрологија увек заговара status quo, да човек не мења своју јарећу, лављу, овновску природу јер је такав од рођења, него да дела у оквиру онога што звезде кроје. 

 

Вера са друге стране тера на делање. Бог је циљ коме човек треба да тежи, а како је Он зајединца три личности, онда човек да би ушао у ту заједницу мора да се промени, јер не може се са неким ући у заједницу ако си пргав, лажљив, себичан, горд. Иако Богу такве ствари не сметају, јер све воли, сметају само таквој личности. 

Инспирацију ми је дао овај цитат из Псалма 27 : ¹⁴ Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda. 

Е сад ово је све везано што сам рекао за веру у Бога, ако на ту веру мислиш, на хришћанску, на уско тумачење вере, као синонима за религију.

[Aquilius Cratus]

Нешто сам слично хтео да напишем, али сам само написао оно да бих живнуо тему видим нико не виси на њу. 

 

Да упростим, вера је активна, празноверје је статично, не тера на мењање, на делатност, на креативност, већ само прети и заробљава човека страховима и глупостима. Празноверје су као нека ''правила'' која препоручују шта се ваља или не ваља чинити, због тога заробљава човека. 

Вера пак захтева слободу. 

 

Нпр. астрологија заробљава човека, држи га у оковима да буде статичан и да се помири са ''судбином''.''Данас је Марс ту и ту, препоручује се да се остане кући јер може да вам се задеси нека неприлика'' Астрологијом човек одговорност са себе пребацују на звезде, судбину итд. Како човек тиме одбацује одговорност истовремено одбацује и слободу, па је тако бити слободан један велики крст који би многи радо да скину са грбаче. Зато астрологија увек заговара status quo, да човек не мења своју јарећу, лављу, овновску природу јер је такав од рођења, него да дела у оквиру онога што звезде кроје. 

 

Вера са друге стране тера на делање. Бог је циљ коме човек треба да тежи, а како је Он зајединца три личности, онда човек да би ушао у ту заједницу мора да се промени, јер не може се са неким ући у заједницу ако си пргав, лажљив, себичан, горд. Иако Богу такве ствари не сметају, јер све воли, сметају само таквој личности. 

Инспирацију ми је дао овај цитат из Псалма 27 : ¹⁴ Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda. 

Е сад ово је све везано што сам рекао за веру у Бога, ако на ту веру мислиш, на хришћанску, на уско тумачење вере, као синонима за религију.

 

 Svidja mi se domen u kome razmisljas. Dinamika naspram statike i unutrasnji preobrazaj coveka koji ulazi u zajednicu.

[Aquilius Cratus]

Ali ja sam i mislila na fidbek NJIMA, Akvi, ne meni. Pozitivno potkrepljenje njima, ne samo za par ucesnika (Srdji,meni), a negativno potkrepljenje-obeshrabrenje sigurno dovodi do povlacenja. Ima tu mnogo zanimljivih misljenja i vidis koliko ima zainteresovanih ucesnika. Svi se mi pitamo kako to da misionarimo, ukljucujuci i intelekt. Tema jeste 'visoka' ali samim tim veci izazov za onog ko vodi diskusiju (tj.tebe) da je priblizis i da izvuces iz njih to sto treba da kazu da bi diskusija bila smislena. Znaci, didaktika, kako znanje dati. Ja kad bih imala tvoje znanje, vec bih umjela ovo oko pedagogike. 

 

Hvala na komplimentu i na savetu ali mi se cini da drugacije shvatamo rec fidbek.

[Ненад Р.]

Вера је духовна благодет која даје снагу човеку да истраје до краја без обзира на дате околности .

[Зосима]

Вера је духовна благодет која даје снагу човеку да истраје до краја без обзира на дате околности .

Па не баш, вера би пре била наша истрајност да издржимо до краја кад благодати нема,плус што наша лична вера није ничим условљена,осим нашом слободном вољом...

[Aquilius Cratus]

Па не баш, вера би пре била наша истрајност да издржимо до краја кад благодати нема,плус што наша лична вера није ничим условљена,осим нашом слободном вољом...

 

Takodje odlicno primeceno i receno. Taj domen licnog dozivljaja, istrajnosti i (ne)opitu blagodeti je domen u kome trebamo traziti odgovor.

[w.a.mozart]

Meni su vera i praznoverje kao čitanje knjige i gledanje filma.... u veri uzrastaš i gradiš uz odredjen, često i veliki napor dok se kod praznoverja lakoveran i obično prazan um zakači sa neku ideju i oko nje se vrti a sve u cilju egoističnih prohteva - vrlo je bitno da je ideja a ne ličnost. Doduše, i kod Boga se često kreće sa isitm prohtevima...

[Дијана.]

Što bi se reklo,zajedno razmišljamo glasno,ništa više i ništa manje od toga.

Zajedno trazimo istinu, i Istinu.

[Дијана.]

Praznoverje se oblikuje prema coveku.

Covek se oblikuje prema veri.

Covjek se oblikuje vjerom, bar ovom nasom, na tako divan nacin, da je Dostojevski u zaru uzviknuo: Ako istina iskljucuje Hrista, biram Hrista, a ne istinu!

[Дијана.]

Ja sam zaboravila nesto da kazem na temu objektivnosti u predstavljanju vjere i da li je uopste moguca i na kraju da li je objektivnost jednaka istinitosti.

U vjeri se mora poci od aksioma, neceg sto ne trazi provjeru i ne dokazuje se vise. To je apsolutno prihvatanje postojanja duhovnog svijeta mimo zakona materije i prirode, i uobicajenog razumskog poimanja, sto bi obuhvatilo i vjerovanje u vjecnost i neunistivost necega i u covjeku, tj. 'vjerovanje da postoji Bog, i da postojim ja'.  

To je za nas dogmat o Sv.Trojici. Posle toga sve je logicno i sve se moze i dokazati. 

Ima i precica tu 'blazeni cisti srcem', 'kojima je dano od Oca', ali eto, ako kao razumna bica trazimo da razumijemo i osmisljavamo.

I onda nakon tog usvajanja, moze se uzrastati u svakom pogledu, i umnom, i dusevnom, do najpotpunije i najljepse ostvarenosti potencijala ljudskog bica.

[Џуманџи]

Taj domen licnog dozivljaja, istrajnosti i (ne)opitu blagodeti je domen u kome trebamo traziti odgovor.

Управо због овог болдованог сматрам да нема (једног) универзалног одговора. Не видим како бих објаснила агностику или атеисти да је вера неписмене жене, доктора теологије и јуродивог иста вера, обзиром да се вера пројављује на различите начине. Исто као што један верујући не може "нагињати" свим светитељима и разумети свачије духовне поуке...