Вести о упокојењу...

[Grizzly Adams]

Бог да га усели у Царство Небеско...

[МилошБГ]

Bog da mu dusu prosti...

[Драшко]

Јој

Бог нека му душу прости!

[Mилена КШ]

               

[grigorije22]

Bog dusu da mu prosti.

[Снежана]

Господ да га прими у Царство своје.

 

[Ненад Р.]

Бог да му душу прости.

[Милан Ракић]

Аух... Бог нека му души опрости.

[Данче*]

Почивај у миру!

 

[JESSY]

 

25. фебруара 2015. године у 91. години живота отишао је Господу човјек велике вјере и огромне хришћанске љубави – старац Григорије, саопштава сајт Бакинско-Азербејџанске епархије. О његовом дугом животу мало се зна.

Григорије Петрович Веремејчук рођен је 10. марта 1924. године у селу Будагани Чутковског рејона Житомирске области. Сасвим је извјесно да је за вријеме Другог свјетског рата војник Веремејчук војевао на Белоруском фронту, због чега је недавно награђен медаљама «65 година од ослобођења Републике Белорусије од њемачко-фашистичких завојевача» и «70 година од ослобођења Републике Белорусије од њемачко-фашистичких завојевача». Медаље је у име предсједника Републике Белорусије уручио му је амбасадор Белорусије у Азербејџану.

Неизвјесно је када је и како је Григорије доспио у Азербејџан, али према његовим ријечима он је био кувар у Каспијској флотили. Тако је и остао у Бакуу. Григорије се никада није женио, истина, са породицом која је живјела негдје у Украјини, он одавно није био у контакту. Али прије годину дана тражио је молитве за своју новоупокојену кћи Тамару.

Такође се не зна шта је тако преокренуло његов живот, али прије много година Гриша је, како су га многи од миља звали, напустио свјетске бриге и примио монашки постриг – обукавши подрасник и ставивши око врата велики крст, он је читавим својим бићем и својим животом проповиједао Христа. Он је практично живио у цркви, ишао је кући само да одмори и одспава. У совјетско вријеме када су свештенослужитељи имали право да се појаве у мантији само на територији дјелујућих храмова, Григорије је одлазио на поклоњења по читавом СССР-у, ишао у Москву, у Украјину, на Сјеверни Кавказ, на Далеки Исток.

 

Због свог изгледа и због своје неуморне проповиједи он је често био гоњен, ругали су му се, мучили га, тукли га и чак смјештали у психијатријску болницу. Григорије није био свештенослужитељ, нема свједочења о његовом постригу у монаштво. Али он је био прави јуродиви онакав о каквима читамо само у житејској литератури.

У Бакуу су га многи знали и вољели, и не само парохијани многих цркава. Њега је вјероватно видио свако ко је једном дошао у саборни храм Рождества Пресвете Богородице, која се налазила поред жељезничке станице. Тај храм је био најближи његовој кући, и Гриша је био његов свакодневни парохијан. У подраснику, са великим дрвеним крстом на грудима и штапом у рукама, старац је ходао по граду нимало се не збуњујући због чудних погледа, а понекад и подсмјеха и поруга. Он је са смирењем све трпио и све покривао љубављу. Али, наравно, већина људи на улици односила се према старцу са великим уважавањем, а они који су макар једном разговарали са Гришом у храму или на улици, било дјеца или одрасли, нису заборављали његову доброту, његов осмјех, слаткиш или мандарину које би пружио, свету водицу, коју био саговорнику полио на главу из маленог балончића који је је увијек носио у џепу и фразе коју је изговаро муслиманима који су му долазили «Да те Бог Алах чува на сваки начин».

Без обзира на старост и болесне ноге, старац је редовно носио понуде у болницу. Многи су му давали новац. Гриша је са захвалношћу примао, али би га онда трошио да помогне сиромашнима или је прилагао цркви. Он је био прави бесребреник.

Посљедњих година Гриша скоро да је изгубио слух, па је зато углавном ћутао, али се ипак непрестано осмјехивао и дијелио слаткише и мандарине, свештеницима увијек по три – у част Свете Тројице. Старац се причешћивао на свакој литургији. Чак када у храму није било ниједног човјека на причест, неуморни учесник у божанској трпези био је Григорије.

 

http://www.mitropolija.com/u-bakuu-se-upokojio-neobicni-starac-grigorije-veremejcuk/

[Драгана Милошевић]

Упокојио се у Господу протојереј Драган Никитовић

25. март 2015.

 

 

После дуге и тешке болести, данас је у Господу уснуо протојереј Драган Никитовић, парох чачански. Опело ће се служити у Саборном храму у Чачку, у петак 27. марта 2015. године у 12 часова, а сахрана ће бити у 14 часова на чачанском гробљу.

 

http://eparhija-zicka.rs/upokojio-se-u-gospodu-protojerej-dragan-nikitovic/

[Драгана Милошевић]

Preminuo legendarni komentator F1 Veljko Petrović

 

Napisao: Beta - SK     |     16-03-2015 11:39

 

 

 

Poznati sportski novinar i komentator Velimir Veljko Petrović preminuo je 16. marta u Beogradu u 58. godini, posle duge i teške bolesti.


Mnogi ljubitelji auto-moto sporta pamte ga kao velikog poznavaoca i zaljublenika u automobilizam.


Petrović je rođen u Beogradu, a novinarstvom je počeo da se bavi krajem 80-ih godina prošlog veka u specijalizovanom časopisu za automobilizam i automobilski sport "Auto".


Auto-moto sport, posebno trke Formule jedan, komentarisao je za Sport klub, RTS, BK televiziju i TV B92.

I pre početka internet novinarstva, Petrović je imao "pikantne" informacije o vozačima a uz to, savršeno poznavanje bolida i mehanike činili su trke F1 nezamislivim bez njegovog glasa. Nije preterano pričao tokom trke, a opet vam je davao sve informacije koje je bilo potrebno da znate.

Svi koji se danas bave komentarisanjem ili pisanjem o najbržem karavanu na svetu, navešće vam Veljka Petrovića kao jednog od idola. Obišao je gotovo ceo svet, lično je znao sve vozače i vlasnike timova i za svakog je imao bar neku interesantnu priču. 

Hvala mu na svemu što nas je naučio.

http://www.sportklub.rs/preminuo-legendarni-komentator-f1-veljko-petrovic

[Драгана Милошевић]

Поред њега сам научила да пратим Формулу 1.

 

Бог да му душу прости!

[Поуке.орг инфо]

 

 

У уторак, 28. априла око 15 часова престало је да куца срце нашег драгог  члана форума, сарадника, брата, пријатеља, духовника протојереја Животија Милојевића из Параћина.

 

Верујемо да нема посетиоца Поука ко некада није прочитао неки Акатист или молитве које је вредни проста Животије преводио и слао да их ми поставимо за све вас.

 

Његова пријатељска и братска сарадња са о. Иваном Цветковићем, оснивачем сајта Поуке.орг је довела до тога да имамо преко 100 Акатиста и молитава које је прота Животије превео и који су постављени на сајт Поуке https://www.pouke.org/forum/forum/131-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA/

 

 

Нажалост проста се мучио са тешком болешћу карцинома желуца која га је телесно савладала.

 

Иза себе је оставио супругу протиницу Слађану и три сина Милоша, Марка и Милана.

 

 

Опело покојном проти Животију ће бити обављено у суботу, 02. маја. 2015. године са почетком у 11:00 часова у Цркви Свете Тројице у Параћину, а потом ће бити сахрањен на градском гробљу у Параћину.

 

У блаженом уснућу и вечан покој подај Господе унуслом служитељу Твоме протојереју Животију и учини њему вечан спомен!

 

Бог да му душу прости!

 

 

Администрација православне друштвене мреже Поуке.орг

 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Ненад Р.]

 Бог да му душу прости .Нека му је вечна слава и хвала .