Вести о упокојењу...

[Mилена КШ]

    Bog da mu dusu prosti     

[Драшко]

Бог нека му душу прости, баш ми је жао 

Био је фаца

[Драгана Милошевић]

 

[Mилена КШ]

Бог нека му душу прости, баш ми је жао 

Био је фаца

 

ma bio je maestralan...al eto...Gospod hteo da trojica velikih umetnika ode za poslednjih mesec dana(Kemo,Demis pa sad i on)...

[Милан Ракић]

Отишао је "Златни дечак". Господ нека га усели у Рајско насеље...

 

[Драгана Милошевић]

Господи упокој и сотвори вечнују памјат.

[JESSY]

pocivaj u miru legendo.....

[Дуња]

Какав цар. Која величина. 

Управо се завршилa реприза једног од његових последњих концерата на РТС-у. Каква одмереност и шарм. Господственост. Дискретни покрети. Здраво понашање. Искрен када се осмехује.

Ведрог лица са оним очима "смејалицама" и благо погуреним раменима. Благи погледи. Скромна тексас кошуља и бројаница. Брилијантан.  8086.gif

У једном тренутку се прене када схвати да му је откопчано дугме на кошуљи и пожури да га закопча. 

 

Штета што нема тог концерта на Јутјубу. Још је отпевао "My way".

Овај наступ је нешто старији у односу на тај којим је РТС решио вечерас да нас части:

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Наш сабрат јеромонах Спиридон, острошки монах, упокојио се синоћ у Господу.

 

 

Заупокојена Литургија и опело биће служена у скиту манастира Острога – Јован До у недјељу 1-ог марта са почетком у 9 часова.

Господе, упокоји душу свога монаха Спиридона.

 

 

Острог, 28. фебруар 2015. г.
Острошки монаси.

 

 

Манастир Острог

 

 

[Milena B.]

Bog da mu dusu prosti

[Ненад Р.]

Бог да му душу прости.

[Срђан Ранђеловић]

 

 

 

 

 

 

 

Остале фотографије

 

 

Манастир Острог

[Данче*]

У ОСТРОШКОМ СКИТУ, ЈОВАН ДОЛУ, САХРАЊЕН ЈЕРОМОНАХ СПИРИДОН

Јеромонах Спиридон Јанић, сабрат манастира Острога, сахрањен је данас у порти острошког скита Јован До. Заупокојену Литургију служио је намјесник острошке обитељи протосинђел Павле, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско – приморске и Епархије будимљанско – никшићке.

Заупокојеној Литургији и опелу присуствовао је велики број монаштва и вјерног народа.

Након Светог Причешћа, о. Павле је са саслужитељима служио опело, након чега су присутни последњи пут цјеливали десницу острошког монаха Спиридона. Монаси су ковчег са тијелом потом пренијели до манастирског гробља, гдје се, прије полагања у гроб присутнима бесједом обратио протосинђел Павле.

- Опраштамо се од јеромОнаха Спиридона. Немамо нешто посебно да кажемо, јер је о. Спиридон све рекао својим животом и својим подвигом – казао је о. Павле.

Према његовим ријечима, јеромонах Спиридон је својим животом оставио добру поуку монасима.

- Био је познат по томе да никада није оставио своје монашко правило. Радије је негдје каснио по два три сата или није отишао, само да не би оставио своје правило. Будио са рано ујутру, некад и око 2 или 3 сата, како би обавио своје правило. Оно што је обећао Господу, то је и испунио – казао је о. Павле.

Он је даље напоменуо да је о. Спиридон ишао путем Христовим, коме сада иде у наручје.

- Нама остаје његов лик да га се сјећамо, да му се у ономе што је добро уподобимо, да се молимо Богу да нам опрости ако је било неких неспоразума и слабости људских. Али ту је Христос који све испуњава, све покрива благодаћу, све чини радосним. И овај испраћај пун радости и ишчекивања Васкрслога Христа. Христос Воскресе – ријечи су протосинђела Павла.

Јеромонах Спиридон се упокојио у навечерје Теодорове суботе, а жеља му је била да почива поред свог духовног оца блаженопочившег Архимандрита Лазара у Јован Долу.

Албум са фотографијама

http://www.ostrog.co/?p=4768

[Juanito]

Čovek koji je razumeo Darvina

slobodan bubnjević

U UTORAK, 2. MARTA, U BEOGRADU JE PREMINUO NAJUGLEDNIJI EVOLUCIONI BIOLOG U SRBIJI, PROF. DR NIKOLA TUCIĆ. BIOLOG I GENETIČAR, BIO JE DOPISNI ČLAN SANU, ISTRAŽIVAČ NA IBISS-U, PROFESOR BIOLOŠKOG FAKULTETA I NAJBOLJI POZNAVALAC TEORIJE EVOLUCIJE U SRBIJI

 

 

Nakon neočekivane i za srpsku nauku tragične vesti da je u Beogradu iznenada preminuo prof. dr Nikola Tucić, u arhivi "Vremena" potražio sam njegov intervju koji sam imao zadovoljstvo da zabeležim. Iznenadio sam se što se taj intervju dogodio tako davno i da je objavljen pre čak 360 brojeva, u martu 2008. godine. Čitajući ga, vidim samo odbleske tog neobičnog, višečasovnog razgovora u sobi 103 u kome je profesor Tucić zanemario činjenicu da daje novinski intervju i pokušao da mi lično objasni koliko je baština Čarlsa Darvina značajna za razumevanje sveta u kom živimo. Svakako, bio je to jedan od onih intervjua koje pamtite mnogo duže nego što traju audio fajlovi i snimači koje novinari svako malo menjaju. Bilo je to vetrovito martovsko popodne. Prošao sam kroz kapiju Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i unutar zgrade potražio sobu 103. 

 

Profesor Tucić me je dočekao srdačno, pokazao mi svoj eksepriment sa žižkom, a potom uz čaj, u tesnoj kancelariji, objašnjavao mi evolucione mehanizme kao da sam mu student. Napolju, nad Dunavom, padalo je veče, a profesor me je sa strpljenjem ispravljao, vraćao i vodio ka razumevanju. "Različitost je osnova bez koje nema evolucije", ponovio je nekoliko puta, a meni se činilo kako najednom vidim potpuno nove horizonte i da odavno ne vodim nikakav intervju, već slušam najduže i najbolje predavanje o evoluciji koje sam ikada čuo. Njegovo tumačenje misterije gena, njegov matematički pogled na vreme, sveukupan pristup promišljanju sveta i života zvučao je kao otkrovenje. Kasnije, kad me je urednik upitao kako je prošlo, ne bez ponosa sam rekao kako me je profesor usvojio među svoje studente. A profesor, uz sve druge brige, na svoje studente nikad nije zaboravljao. 

 

Nikola Tucić je rođen 1946. godine u Novom Sadu. Biologiju je završio 1968. godine na odseku biologije Prirodno-matematičkog faluteta. Već od sledeće je postao asistent, a od 1978. godine i professor na Biološkom fakultetu. Doktorirao je 1975. na tezi iz genetike, a u više navrata je boravio u SAD kao istraživač. Pre deset godina je izabran za dopisnog člana SANU. Osim kao predavač, bio je jedan od vodećih istraživača, ako ne i predvodnik istraživanja u oblasti evolucione biologije u Srbiji. Na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" vodio je Odsek za evolucionu biologiju.

 

Bez ikakve sumnje, bio je najbolji poznavalac teorije evoluije u Srbiji. Vodio je brojne projekte među kojima je i jedinstven eksperiment u oblasti kvantitativne genetike, sa populacionom strukturom pasuljevog žiška (Acanthoscelides obtectus) koji je trajao duže od tri decenije. Objavio više od 100 zapaženih publikacija i naučnih radova, među kojima je i nedavno izašla knjiga "Od molekula do organizma", koju je pripremio sa saradnicom Biljanom Stojković, inače profesorkom na Biološkom fakultetu. Pored ovakvih radova, podržavao je sve inicijative u kojima se evolucija predstavljala široj javnosti. I mada je više voleo da se kloni medija, javnih tribina i skupova (pomenuti intervju je dao "Vremenu" samo iz osećanja prijateljstva prema našem nedeljniku), podsticao je svoje studente i saradnike da javno nastupaju i gde god mogu objašnjavaju Darvinovu teoriju. Pritom, redovno je dolazio da ih podrži iz publike, da čuje sve njihove nastupe. 

 

A on sam je umeo da na najbolji način objasni najsloženije koncepte i da bude shvaćen od potpunih laika. Nepogrešivo je razumevao dublju prirodu evolutivnih mehanizama i znao da obrazloži kada je smisleno, a kada besmisleno upotrebiti ih za tumačenje nekih drugih, ne samo bioloških fenomena. Odmeren, jasan, uverljiv i nepokolebljiv, bio je prvorazredni naučnik, od one vrste kakvu Srbija nikad nije negovala u dovoljnoj meri. 

 

Suočio se i sa teškim izazovima tokom života, sa ličnim tragedijama, ali je ostao na nogama. I uvek predavao studentima. 

 

Preminuo je 2. marta 2015. Neočekivano, od gripa.

 

Izvor: Vreme

[Млађони]

***********************

 

Gospod da ga useli u carstvo nebesko...

Измењено Март 3, 2015 од Grizzly Adams
Уклоњена непримерена порука и коментари.