Вести о упокојењу...

[МилошБГ]

  On 7. 7. 2015. at 16:54, Драгана Милошевић рече

 

Молимо се Господу за мир душе нашег протојереја Драгомира.

 

 

 

Gospod dusu da mu prosti.

[сведок]

Упокојила се јутрос сестра Варвара из Пећке Патријаршије

[JESSY]

  On 7. 7. 2015. at 18:50, сведок рече

сестра Варвара

Мати Варвара Гатаревић (рођена 1937. године) упокојила се у Господу на Ивањдан, у уторак 7. јула 2015. године на одељењу пулмологије Клиничког центра у Београду. По благослову Патријарха српског Иринеја, Света Литургија и монашко опело биће служени у среду 8. јула у Пећкој Патријаршији где је мати Варвара читав монашки век посветила испуњавању Христових заповести и увек срдачно, са пуно љубави, топлине и стрпљења дочекивала ходочаснике и госте древне светиње, рекао је духовник Пећких монахиња, прота Радивој Панић. Нека Господ подари вечна рајска насеља слушкињи својој мати Варвари.

[Милан Ракић]

Математичар Вене Богославов преминуо је у уторак у 83. години, након краће болести, сазнаје агенција Бета.

 

Вене Богославов је најпознатији као аутор Венеових збирки математичких задатака, које се користе готово 40 година у настави у средњим школама широм Србије.

 

Радио је као професор у Петој београдској гиманзији пуних 35 година, до пензије.

 

Сахрана ће бити обављена у суботу у 12.30 на Новом гробљу, наводи се на интернет страници ЈКП "Погребне услуге".

 

РТС

 

[Милан Ракић]

Вене Т. Богославов (рођен 1932. у селу Паралово, општина Босилеград — 14. јул 2015^[1])^[2] један је од најпознатијих математичара из Србије и са простора бивше Југославије. Познат је по „Венеовим збиркама” решених задатака из математике, које више од 40 година користе готово сви професори математике у настави у средњим школама.

 

Похађао је гимназију на бугарском језику, у Босилеграду. У том периоду се развија његова љубав и таленат према математици. Вене је завршио Природно-математички факултет у Београду дипломиравши 1958. године^[2] као шести у својој генерацији.^[3] На истом факултету завршио је и специјалистичке студије 1967.^[2]За изузетне резултате у васпитно-образовном раду 1980. стекао је звање педагошког саветника. Магистрирао је 1981. на ЕТФ-у у Београду.^[2]

Радни век започео је као професор у занатским школама.^[4] Први посао добио је у „Школи за шивење и кројење женског веша“. Ту је радио две године, а након тога још годину дана у фризерској школи. Из ње је прешао у Једанаесту београдску гимназију. Сталан посао добио је тек 1965. у Петој београдској гимназији. Прве године било му је додељено одељење матураната за природни смер. Имајући пред собом само план и програм наставе, а у недостатку било каквог усклађеног уџбеника или приручника, професор Вене почео је да прикупаља задатке из математике, како своје, тако и од колега из других гимназија и руских стручних часописа.^[4]

Прикупивши првих 1000 задатака, рукопис збирке се нашао у Заводу за уџбенике, где је одлежао годину дана. Прилика за објављивање збирке се појавила када је Савремена администрација отворила одељење за издавање уџбеника. Тек 1968. године штампана је прва збирка решених задатака из математике и то за четврти разред. Убрзо затим, осим у Србији, збирка се нашла и у библиотеци Пете загребачке гимназије, у Охриду, Пули итд.^[4] И данас готово сви професори математике користе Венеове збирке.

Професор Вене остао је да ради у Петој београдској гимназији пуних 35 година, до пензије.^[4] У току рада налазио се на разним функцијама: руководилац актива математичара Београда и матичне школе, ментор новим професорима, члан уређивачког тима у Заводу за уџбенике и наставна средства, члан одбора за проучавање проблема наставе математике у основним и средњим школама при Просветном савету Србије и друге стручне послове.^[2]

Пензионисао се 19. септембра 1999. године, после 40 година радног стажа.^[5] Свој последњи час није био у могућности да одржи због бомбардовања.^[6]Неки од његових ученика сада су професори универзитета, угледни лекари, адвокати, министри, успешни људи. Један од њих је и Петар Шкундрић, професор на Технолошком факултету у Београду. Вене има једног сина Драгана, који тренутно живи у Канади. 

 

Објавио је многобројне књиге и чланке из области математике, који су доживели запажен успех. Такође је рецезент многих уџбеника из математике.^[2]

• Збирка задатака из математике за IV разред гимназије, прво издање 1968.
• Збирка решених задатака из математике I, прво издање 1970.
• Збирка решених задатака из математике II, прво издање 1971.
• Збирка решених задатака из математике III, прво издање 1972.
• Збирка задатака за IV разред природно-математичке струке, прво изадње 1980.
• Збирка задатака за II разред усмереног образовања, коаутори др Петар Васић и др Радован Јанић
• Математика за IV разред усмереног образовања електротехничке и грађевинске струке, коаутори др Петар Васић, др Радован Јанић и др Добрило Тошић
• 50 тестова за проверу знања из математике за основну школу, коаутори др Душан Аднађевић, Глиша Нешковић и Драгослав Милић, прво издање 1988.
• Логаритамске таблице, прво издање 1993.
• Логаритамска и експоненцијална функција са збирком задатака, коаутор Светозар Бранковић 1996.

Годишње око 40.000 људи купи књиге које је он написао, више стотина њих свакодневно их прелистава, већина проводи десетине сати учећи из њих. Један је од најтиражнијих аутора, са чак 1.900.000 продатих примерака. Године 2008. обележено је јубиларно, 40. издање његове најстарије збирке.^[4] Богославов је аутор 11 наслова, који су доживели 57 издања.

Издавач, Завод за уџбенике, штампао је у септембру 2011. године ново издање збирки, са више од 15.000 исправљених штампарских и материјалних грешака, на чему је био ангажован Добрило Тошић пензионисани професор на ЕТФ-у Универзитета у Београду.^[7][8] Носилац је многих диплома, признања („Архимедес“ и Плакета Завода за издавање уџбеника) и захвалница.^[2]

 

^{https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2}

[Милан Ракић]

Ех, кад се само сетим његових збирки... Бог нека му души опрости

[Goku]

[Goku]

Мене је овај човјек задужио својим дјелом. Збирке још чувам. Вјечнаја памјат.

[Милан Ракић]

Стицајем околности, мој "сусрет" са Венеом је био и последица културолошког шока који сам своједобно доживео, обзиром да сам средњу школу похађао у Босни. Тако да сам на помен "вене", мислио да је то "нешто" из корпуса "тека", "тена" и "кајданки". Углавном, професорица математике каже: "Дјецо, за сутра ми спремите у текама неколико задатака из Вен`а". Ми из Србије смо некако "превел"и и схватили да је тека свеска, али боме сви заједно (без обзира на порекло) смо остали збланути, с обзиром да је Антонија прогутала самогласник-какви су то "задаци из вена"   А решења смо исправљали у ходу, премда беше онај подлистак са исправкама у свакој збирци

[Deja Vu]

E matis matis, predmet iz kog sam se jedva izvlacio, meni njegova zbirka nije ni bila problem jer nisam u njoj nista ni znao  

 

Da ga spomene Gospod u Carstvu Svome.

[Драгана Милошевић]

 

Са великим жалом због прераног одласка али са надом у срцу да ће нас Господ једнога дана све окупити у Царству Своме, обавјештавамо вас да се у Христу упокојио наш брат, колега и пријатељ Славко Живковић.

 

 

Пред лице Божије отпутовао је ноћас, 15. јула 2015. године, у 2 сата и 30 минута. Славко је био је супруг, отац, брат, пријатељ, професор српског језика и књижевности, пјесник и новинар. Када су благословом Његове Светости Патријарха Српског г. Павла у етар пуштени први звуци Васељенског Радија Светигора, Славко Живковић је био главни и одговорни уредник наше куће.

 

Прије тога дуго година је радио као новинар РТЦГ. Једно вријеме био је директор Радија Светигора. Нарочито новинарско умјеће али прије свега храброст и човјечност показао је 1999. године када је са Високопреосвећеним Митрополитом Амфилохијем на Косову и Метохији спашавао српски живаљ након потписивања Кумановског споразума и повлачења наше војске и полиције са Космета, а слушаоце Радија Светигоре обавјештавао са лица мјеста о свим недаћама кроз које тих дана пролазио наш народ.

 

Његова мисија родољубља није се завршила повратком са Косова и Метохије него је наставила да се остварује кроз радо слушане репортаже и ауторске емисије на таласима Радија Светигоре. Српски језик је до свога последњега издисаја бранио од заборава и неправде у емисији „О језику роде да ти појем“.

 

Оно по чему ће га памтити његове колеге је братска љубав и несебична подршка и помоћ у раду.

 

 

Породица Славка Живковића ће примати саучешће данас од 10-16 часова и сјутра од 9-11 часова на градском гробљу Чепурцима у Подгорици. Сахрана ће бити обављена сјутра у 14 часова на гробљу у Пастирица у Ђурђевини-Морача.

 

 

Радио Светигора

[Juanito]

Лаки му интеграли. Нека му Бог подари асимптотско усавршавање у вечности!

[Aquilius Cratus]

  On 16. 7. 2015. at 8:15, Deja Vu рече

 

Da ga spomene Gospod u Carstvu Svome.

 

 

  On 16. 7. 2015. at 14:52, Juan рече

Лаки му интеграли. Нека му Бог подари асимптотско усавршавање у вечности!

[Juanito]

  On 16. 7. 2015. at 8:15, Deja Vu рече

Da ga spomene Gospod u Carstvu Svome.

 

 

(Сада, свагда и увек и у векове векова!)

[Deja Vu]

  On 16. 7. 2015. at 15:36, Juan рече

 

(Сада, свагда и увек и у векове векова!)

 

Da sam ucio Venea na vreme sad bih bio kreativan ko ti i napisao Amin matematicki. Al nista ostaje samo ovako Amin.