„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Лазар Нешић]

такође....... ....јој , супер се сада осећам......мислим, много ми је лакше.....немам само ја тај проблем.....

 

Да, и то кажем не само из искуства као верник, него као и појац. Не мало пута сам добијао братску критику од људи у цркви да смо за певницом певали млитаво и досадно. То човека убије у појам.

[Anette]

.када свештеник урла као хоџа уместо да молитвено пева, виче у олтару (да може неко да се уплаши), чита Јеванђеље грубљим тоном, држи проповеди које више плаше неголи теше, када певање хора више успављује уместо да славослови Христа, када пола народа око тебе зева, и још када те уз све набројано ометају још и помисли?

 

Meni recimo nista od ovoga ne smeta. Eto, sve ti je stvar subjektivnog dozivljaja. Bar mislim tako. 

[drvce]

Ovo drugo nisam bas najbolje razumeo, ali sa ovim nemam problem:

кад видите лепу девојку/младића која вам привлачи пажњу и којој не можете одолети и следите ју/га погледом не блејећи у њега њу)

[Arsenija]

Na liturgiji najviše sama sebi smetam.Taj problem ću teško da rešim :smajlizakojisuzamolilezene .

[Arsenija]

Ako ideš u crkvu da slušaš kako pop lepo peva,ili da gledaš kako je neki umetnik divno oslikao visoke zidove nekog hrama,ili da vidiš nekog druga ili drugaricu,a ne da se moliš za sebe i za sve oko sebe,onda ti je bolje da ostaneš kući i pustiš neku liturgiju na jutjubu,ima ih koliko hoćeš ,svejendo ti je tad....Nije to poenta,a to sigurno i sam znaš.

Moraš da naučiš da živiš u zajednici,da voliš ljude i da ti niko ne smeta...A to se vežba....Sve je u početku teško dok ne postane lako...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Postoji jedan deo u knjizi kazivanje jednog Bogotrazitelja.

Kaze da je sveti usao u Crkvu a tamo je sluzio bolestan svestenik zbog kojeg su Liturgije bile puno duze nego obicno. Sveti je rekao da su svi parohijani dolazili redovno na liturgije i imali pregrsht strpljenja za svog bolesnog Oca.

[Драгана Милошевић]

Recimo da bacim pogled na ikonostas prema Bogorodici i pomolim se da mi pomogne da sredim misli.

Danas mi nista nije pomoglo jer sam bila nestrpljiva i zedna. Znate onaj osecaj kada se svim silama trudite a ono nece ko za inat.

[Arsenija]

Ja sam bila u mnogim crkvama.Videla sam mnogo različitih vernika i ne analiziram , jer svi smo različiti i svako ima svoj put i način,zato što sluša svoje srce i radi ono što oseća da mu je najpotrebnije za spasenja,ili bi to tako trebalo da bude.

Ima jedna stvar,koja me potresa i stalno me navodi da idem u jednu crkvu,a to je činjenica da je često sanjam i sve se kao pričešćujem u njoj.... vrlo je lepa ali ništa više.

Najjaču ljubav sam osetila ove zime u jednoj staroj crkvi sa polomljenim prozorom,bez grajanja,sa starim ikonama i freskama.Bila sam iznenadjena koliko je sve skromno,kako je pop star,mala je crkva,pa smo svi bili jako blizu i videli smo jedni drugima lica.Ljudi skromno odeveni,pop u pocepanoj mantiji...Jevanjelje se skoro raspalo,visio je jedan konac...ali ta skromnost i jednostavnost,to mi se ustvari najviše svidelo.Pričestila sam se,jedva sam se iskontrolisala da ne zaplačem....

Na izlasku iz crkve sam videla neke kokoške i mačke i sve me je to oduševljavalo....

[JESSY]

наравно да сви знамо шта је најважније на литургији и како треба да се понашамо, али ипак постоје ствари које сметају и то је чињенично стање....већ сам о томе писала на некој теми....литургију или било коју службу не доживљаваш исто у свакој цркви или код сваког свештеника....не може бити исто када неко разговетно и јасно изговара сваку реч или када неко мумла нешто за себе и у журби, гледајући да што пре заврши....кад је свештеник удубљен у оно што ради или када гледа около по цркви, вири из олтара, када те мироше гледа у ред иза уместо у тебе.....када чак и не прочита молитву пре причешћа, када ''прочита'' беседу , и то увек једну те исту, сваке године....уместо да својим речима каже пар реченица.....а са друге стране , када је посвећен потпуно сваком појединцу понаособ, јасно и с љубављу изговара речи молитве посвећене теби.....

...није исто када за певницом неко стално греши, фалшира, симбол вере изговара тако да нико у цркви не може да га прати....и када слушамо право црквено појање прожето љубављу према Господу.....

...у неким црквама се имена за помињање било живих (на акатистима) или упокојених (на задушницама) читају селективно и то збрда-здола, док се у осталим служба не завршава док се читање свих имена не прочита јасно и гласно.....

....и ако имамо могућност да бирамо, сигурно ћемо одабрати оно боље.....зар не....?

[Walter]

Кафић - спасава од литургије .. ''млитаво певане'' 

 

 

Треба проширити списак оваквих савета - предлога .. за ''спасење'' ...

[Arsenija]

..већ сам о томе писала на некој теми....литургију или било коју службу не доживљаваш исто у свакој цркви или код сваког свештеника...

...možda je i ovo donekle tačno...u jednoj crkvi jedan pop divno služi Bogu,rekli bi ljudi da je trapav i da nema sluha,ali ja osećam da se on maksimalno trudi i to je mnogo lepo....

Najvažnije je da je čovek iskren,ali nažalost znamo da to često nije tako...i tu je problem.Popovi ne veruju u svoju svetu službu ili se ne trude dovoljno ili prosto rade za novac.

[JESSY]

u jednoj crkvi jedan pop divno služi Bogu,rekli bi ljudi da je trapav i da nema sluha,ali ja osećam da se on maksimalno trudi i to je mnogo lepo.... Najvažnije je da je čovek iskren,ali nažalost znamo da to često nije tako...i tu je problem.Popovi ne veruju u svoju svetu službu ili se ne trude dovoljno ili prosto rade za novac.

управо то.....

[Anette]

наравно да сви знамо шта је најважније на литургији и како треба да се понашамо, али ипак постоје ствари које сметају и то је чињенично стање....већ сам о томе писала на некој теми....литургију или било коју службу не доживљаваш исто у свакој цркви или код сваког свештеника....не може бити исто када неко разговетно и јасно изговара сваку реч или када неко мумла нешто за себе и у журби, гледајући да што пре заврши....кад је свештеник удубљен у оно што ради или када гледа около по цркви, вири из олтара, када те мироше гледа у ред иза уместо у тебе.....када чак и не прочита молитву пре причешћа, када ''прочита'' беседу , и то увек једну те исту, сваке године....уместо да својим речима каже пар реченица.....а са друге стране , када је посвећен потпуно сваком појединцу понаособ, јасно и с љубављу изговара речи молитве посвећене теби..... ...није исто када за певницом неко стално греши, фалшира, симбол вере изговара тако да нико у цркви не може да га прати....и када слушамо право црквено појање прожето љубављу према Господу..... ...у неким црквама се имена за помињање било живих (на акатистима) или упокојених (на задушницама) читају селективно и то збрда-здола, док се у осталим служба не завршава док се читање свих имена не прочита јасно и гласно..... ....и ако имамо могућност да бирамо, сигурно ћемо одабрати оно боље.....зар не....?

 

Nije  tragicno ako svestenik nema sluha ili ako pevnica nije dobra. Nije tragicno kad procita besedu sa papira, nije tragicno kad ne procita molitvu pre pricesca.... Tragicno je sto se ne osecamo isto na ili bolje U  svakoj Liturgiji ili bilo kod kog svestenika i sto se od stotinak vernika pricesti smesan broj ljudi.

[Срђан Шијакињић]

Nije  tragicno ako svestenik nema sluha ili ako pevnica nije dobra. Nije tragicno kad procita besedu sa papira, nije tragicno kad ne procita molitvu pre pricesca.... Tragicno je sto se ne osecamo isto na ili bolje U  svakoj Liturgiji ili bilo kod kog svestenika i sto se od stotinak vernika pricesti smesan broj ljudi.

Слажем се да је трагично, али исто ми се чини да је од Христа до данас огрооооомна већина људи живела, веровала и умрла а да се није осећала увек исто на/ у свакој Литургији... Можда због тога што сам на јако ниском ступњу духовног раста, чини ми се да је то (да се осећамо тако у свакој Литурији, из чега ваљда следи да се и иначе, сваког трена осећамо Богу близу) нешто до чега досеже мало ко, за овоземаљскога живота... Чак, од масе хришћана (има их 2 милијарде и више), и ајде нека буде од масе практикујућих хришћана (много мање од 2 млрд, али ипак много), имам утисак да се релативно мало њих тј. нас осећа посебно током неког знатијег дела свог времена, другачије од људи који су одлучили да се потпуно привежу за свет и пролазност (не у неком негативном и осуђивачком смислу, већ у смислу опредељења да не размишљају/ не верују у нешто вечно, онострано), што је донекле, мени лично поражавајуће. Опет кажем, можда је моја перспектива таква јер сам и сам у тој сивој маси... Сличан сличног препознаје.

[Mironosica]

Класично искушење