„Литургија - кретање ка Царству Божијем“

[Guest - . . .-]

Шта ви мислите?

Заиста, доста зависи од дара проповедника и његове спремности, то свакако стоји. Но, да ли беседа треба да траје 5 минута или 45 минута? О чему би требало да се говори?

Лично, ја невероватно много волим да слушамбеседе Владике Игнатија и о. Димитрија Калезића. Њих двојица имају сасвим другачији приступ али обоје невероватно тачно, јасно и конкретно кажу оно што треба да кажу.

Овде код нас веома волим да слушам беседе једног свештеника о. Горана Крстића. Човек има невероватан дар a има и одличан тајминг. Таман колио треба.

Искрено, нешто нисам присталица да се у свакој бесее неко критикује (нарочито је тешко слушати када се критикује народ који је дошао у Цркву) а и некако ми је сувишно да се у свакој литургијској беседи говори о нацији, српству, старо-ново...

Мислим да нам фале догматских беседа, тумачење истина наше вере. То је оно, по мени, што најпре ми треба да говоримо. Да говоримо о Литургији, њеном значају, њеном онтолошком смислу. Од критиковања може само да се замагли радосна вест Еванђеља. Можда нисам у праву, много пута грешим али заиста не могу да слушам када се непрестано говори о неким мучним стварима без указивања на оно што нам је једино битно- обожење у Христу.

[Александар Милојков]

Обично док парохијани не попадају с ногу или док се не сморе од "интересантне" беседе.

[Guest - . . .-]

Да, то је једна од граница. Но, потребно је наћи и ону другу линију где ће људи бити радосни што беседу слушају и коју ће прихватити и после Литургије можда постављати питања.

Такође, мислим да је много боље беседу произноисти из главе него читати. Некако, када се беседа чита имам осећај као да је не прича мени него тамо неком ко није пред нас.

[Александар Милојков]

Мени је отац Пеђа у храму Свети Сава права мера. Кратак, јасан и не смара. Али има их и који не би силазили са амвона. А још кад почну да платонишу....ух. Дође ти да заљкучиш да смрт не само што није прблем, већ да је сврха живота да умреш. Е тад је, кажу, лепота. Наслушао сам се таквих беседа по нашим црквама.

[Sophrosyne]

Najduze liturgijske besjede koje sam cuo i koje slusam su igumana Rafaila Podmainskog - 30-40 min.Ali iako izgleda previse,ko ga je slusao i ko je imao prilike da prisustvuje njegovoj liturgiji,zna da te besjede nemaju cijenu i da ih uopste nije tesko slusati,cak naprotiv...pravi je praznik cuti njegove nedeljne i praznicne besjede.A upravo su oceve besjede spontane,tj.nema neki pripremljeni tekst,osim jevandjelja na koji se vraca...osjeca se blagodat koja pokrece srca a preko njih usta koja govore i koja siju sjeme u drugim srcima.

[Александар Милојков]

Колико да траје беседа? По мојим мерилима, не више од десет минута. И треба увек да буде повезана са Јеванђељем које се чита на Литургији. И да буде после Јеванђеља кад јој је и место, а не пред Причешће.

[Александар Милојков]

Najduze liturgijske besjede koje sam cuo i koje slusam su igumana Rafaila Podmainskog - 30-40 min.Ali iako izgleda previse,ko ga je slusao i ko je imao prilike da prisustvuje njegovoj liturgiji,zna da te besjede nemaju cijenu i da ih uopste nije tesko slusati,cak naprotiv...pravi je praznik cuti njegove nedeljne i praznicne besjede.A upravo su oceve besjede spontane,tj.nema neki pripremljeni tekst,osim jevandjelja na koji se vraca...osjeca se blagodat koja pokrece srca a preko njih usta koja govore i koja siju sjeme u drugim srcima.

Добро, част изузецима. Али ни у томе не треба претеривати.

[Guest - . . .-]

Кажу да је свети Јован Златоусти роповедао по два сата и сви су га са невероватном пажњом слушали. Но, нисмо сви свети Јован Златоусти

Слажем се са Ацом, 10 минута је права мера.

[Александар Милојков]

Кажу да је свети Јован Златоусти роповедао по два сата и сви су га са невероватном пажњом слушали. Но, нисмо сви свети Јован Златоусти

Слажем се са Ацом, 10 минута је права мера.

Да, то је наш проблем. Кад умислимо да смо свети Јован Златоусти.

[Guest - . . .-]

Такође, мислим да је право место (и време) беседе одмах иза Еванђеља. Но, не верујем да неко жели да му свештеник наново преприча оно што је већ једном чуо но да се тој перикопи из Светог Писма да литургијски смисао који се тиче нашег живота. Ту некако видим успех беседе и наравно не претеривати са дужином. Ако неко жели појашњења, то може и после Литургије уз кафицу и рахатлокум ( а кафа не иде ћелава, па она и уз ракијицу)

[Александар Милојков]

Беседе светог Јована Златоустог, барем ове које су дошле до нас, чини се да не потичу са Литургије. То и сам светитељ често помиње, критикујући своју паству која долази да чује беседу, а кад је Литургија иду на коњске трке.

[Зосима]

Моја три фаворита у "смарању" на литургији су баш те дуге ,обично са политичком и националном позадином мучне беседе...

Остала два места заузимају божићна и васкршња посланица,и треће,читање пролога...

Мада се све то дешава ,кад сам у гостима, у другим црквама...

[Лидија Миленковић]

Владика шумадијски,Јован, је изузетан беседник. bendoff

Могла бих да га слушам сатима кад нам онако говори, из главе, смирено, топло, с очинском љубављу. heaven

А колико треба да траје беседа, зависи од беседника 0202_238

[Guest - . . .-]

Не подносим театралност у беседама. То ми такође као и читане беседе звуче као да не говоре нама, него некој умишљеној пастви. И не волим старинске фразе које, као, дају на древности или оне замене типа уместо "твог брата" да се каже "брата твог", "звездано небо"-"небо звездано" и коришћења претераног аориста и плуксвамперфекта. Ах, када то чујем, фали ми још да узме лобању и крене "бити или не бити, ту би ор нот ту би"...

Не треба да се глуми, нико не воли глуматање у Цркви. Заправо, можда неко и воли...

[IgorEr]

Као и у већини других ствари, није битан квантитет већ квалитет. Ево могу рећи да је данас на Литургији о. Миленко Јеловац држао једну од бољих проповеди које сам до сада чуо. Трајало је управо толико око 12 до 15 минута, основни мотив је наравно било Јеванђеље, али је успео да објасни како да то применимо на свакодневни живот, при чему је бар мени, пажња све време била на високом нивоу, и што је наравно најважније, остало ми је у памћењу.