Владета Јеротић - аудио и видео предавања, текстови

[Дуња]

[Дуња]

https://www.youtube.com/watch?v=7_1lzLtZtro

 

[Дуња]

Inace, kvalitet prethodnog snimka (tribina na Pravnom, tema "Sta covek krije") je prava kazna za usi sve vreme; ukoliko neko ocekuje tokom slusanja predavanja da ce buka, rkanje stolica, suskanje, kasljanje, domundjavanje i drugo prestati, neka zna da nece. 

[Ignjatije]

 

 

У препуној сали СКД Просвјета, дана 02. априла 2015. године, предавање је одржао уважени професор др Владета Јеротић. Својом елоквентношћу и широким образовањем покушао је да разјасни појмове који су назначени у задатој теми „Човек у времену кризе".

Говорећи о човеку, професор се позивао на Свете Оце, песнике, философе и представнике савремене науке, који су и сами покушавали да одгонетну велику тајну људског постојања. Постављајући човека у контекст савремене цивилизације професор Јеротић је отворио питање о судбини човека у 21. веку.

[Дуња]

[Дуња]

[Дуња]

Vladeta Jerotic, Dobro i zlo

 

[Снежана]

Човек је у основи болесно биће.
Научници кажу да свако здраворођено новорођенче, здравоношено - то је исто важно, пренатална психологија је јако важна – и донела је скоро сензационалне закључке на основу дуготрајних испитивања: шта бива са ембрионом, односно фетусом у мајчиној утроби – научници кажу да и то, и кад је све добро испало (током трудноће), дете није здраво до краја. Сваки који дође на свет носи орган тзв. ниже вредности. Ако то дете буде живело 100 година, умреће од тог органа с ким је дошао на свет као слабијим органом.

Психосоматска медицина говори о симболици органа, а то је повезано са овим што сам претходно рекао.
Сваки орган има своју функцију, али то треба да функционише целовито. То је лако рећи, али тешко постићи.

Нема човека без унутрашњих конфликата, али је битно како он те конфликте разуме, колико их освешћује, а колико их потискује.

(Несвесни круг је много шири од свесног. То значи да многе ствари о себи не знамо. И немогуће је све знати. Али у току живота циљ је упознавање тог дела несвесног, никад до краја, да би могли одржавати ту, изгледа природну целину нашег организма...)

Ми разарамо ту „целину“ нашим психичким конфликтима (које је немогуће избећи).
Није добро дуго држати несвесне конфликте који трају: бес, мржња, агресија, нерасположење које може прећи у депресију (дакле, није свако нерасположенје, свака туга или жалост – депресија).

Нормално је да је има, али питање је како ко носи тугу и жалост. Туга и жалост може произаћи из спољашњих догађаја. Неко је болестан од блиских људи, неко је умро од блиских, материјална ситуација – све то може да изазове бригу (брига не мора да иде са тугом и жалошћу). Претерана брига није добра.
Вукова пословица: „Предобар – недобар“, „Препоштен – непоштен“.

Патријарх Павле, једном је његова унука Снежана дошла код њега да се жали, превише се секирала, превише брижна. Каже Патријарх Павле:
„Сирће гризе своју флашу“. Претерана брига је небрига.

***

Људски живот почива на вери и поверењу. Ерик Ериксон, један од великих психолога, говорио је да се свако дете рађа са праповерењем. То није ништа друго него вера.
Дете долази на свет не као неисписана табла, оно доноси много шта, чак и више него што се претпоставља,. Психолози мисле да је дете врло сложено биће кад се роди. Дакле, не неисписана табла.

Дете прве 3-4 године не разуме многе ствари, али осећа, доживљава и наравно може и да пати. Пате другачије од одраслих. Од патње се и разбољевају. Народ је говорио, али то је и у Старом Завету: „Оци једоше кисело грожђе, а деци трну зуби“.
Треба пазити како се живи у браку, јер ако се не живи добро, дете ће се разболети...

О карциному...
О страху и кривици...
Свест о религији, здравом оптимизму...
Лечење малигних болести...
Здравији решавајући конфликте у себи...итд.

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=Y08JY7uaW2g

 

[Дуња]

Imati ili biti

https://www.youtube.com/watch?v=Y08JY7uaW2g

[Ignjatije]

[JESSY]

Депресиван болесник, заиста, губи наду у оздрављење, све види црно, увређено се повлачи од света, свесно или несвесно оптужујући га за узрочника своје болести, губи интересовање за било коју активност, осим опсесивног бављења собом. А узроци, и према динамички оријентисаној психијатрији, и према хришћанском учењу, исти су: гордост, завист и гнев.

[Снежана]

"Самоћу у данашњем времену схватамо као иманентну црту живота која може, мада не мора, постати човекова шанса, док усамљеност постаје принудна и патолошка црта личности против које се човек или још може борити унутарњим и спољашњим расположивим средствима или та усамљеност постаје трајна коб појединачног човека...

...У самоћи човеку се отвара пут у сопствену дубину, и ако он успе да сиђе у њу без страха и зазирања, вратиће се обогаћен на површину и тек тада, када је открио своје Ја, имаће отворен и прави пут према ближњем, према Ти.
Гете је ово изразио једноставним речима: - Ако само једном могу да будем на прави начин сам, тада нећу бити више усамљен -."

[Снежана]

"Човек, може принудно да буде изолован од других људи и гурнут, против своје воље, у усамљеност, али може и самог себе да изолује због празне сујете, повређеног самољубља и ускраћених умишљених права.

Ако је тешко и претешко исправљати ту све анонимнију апстракцију која се зове друштво, и још горе - ту опасну захукталост која се зове савремена цивилизација, онда смо сигурно у бољем положају када треба да исправљамо сами себе.

Отуд добро долази Јунгово писмо једној његовој познаници, која се жалила на усамљеност:
- Ако сте усамљени, то је због тога што сте сами себе изоловали, ако сте довољно скромни нећете никада остати усамљени. Ништа нас не изолује више од моћи и престижа. Покушајте да сиђете и научите скромност и нећете никада више бити сами -. "

[JESSY]

[JESSY]