Хришћански поглед на вантелесну оплодњу

[ВИЛМА]

Лично сам мишљења да се ипак своје дете, макар за нијансу, воли више од усвојеног, али,ето,то је моје мишљење које важи само за мене.

Сви су људи различити. Неке мајке оставе рођено дете, а неке воле туђе као да су га родиле. Знам такве примере. Ипак, пуно је брачних парова којима су лекари рекли да никада не могу имати своје дете па су се одлучили да усвоје и пруже љубав неком детету које нису родили, а онда потпуно неочекивано, након годину или две, добију и своје дете. Мора да је то од Бога дар за показану несебичну љубав. Тако, подижу двоје деце јер, вера и нада и љубав су у Бога. Моје лично мишљење је да ко уме да воли тај воли било своје или туђе, а ко не, ниједно.

Не спорим то, наравно. Ја само рекох да ја лично своју децу волим највише и ипак више од све друге деце.

Примера бих много могла навести о родитељима који остављају децу и родитељима који одгаје и децу коју нису родили. Сви смо различити и спремни на различите ствари. Зато сам и рекла да је то само моје лично мишљење. Ја сам дубоко преиспитивала себе док сам имала тешкоће да затрудним, и тада сам искрено себи рекла да нисам у стању да усвојим дете и да ако не будем имала своје деце, прихватићу то као Божију вољу, а евентуално бих се бавила хранитељством (што је привремен облик заштите у односу на усвојење). Ето, ја тако,искрено.

[NinaD]

Svaka intervencija koja se radi sa

ciljem prevazilazenjem neke bolesti je blagoslovena.

Па чак и ако подразумева уништавање зачетог живота?

Вантелесна оплодња није превазилажење болести већ напротив, веома ризичан подухват који доводи у опасност здравље жене првенствено. Неке су имале среће, а мало их је, да им успе из првог покушаја, али сваки нови покушај је нови атак на здравље.  

[ВИЛМА]

Лично сам мишљења да се ипак своје дете, макар за нијансу, воли више од усвојеног, али,ето,то је моје мишљење које важи само за мене.

Живот је СИТУАЦИЈА...! Рекао је један од већих мислиоца и филозофа нашег доба 0212_rolleyes . Нећу ни да помислим да се правим паметнијим него што уопште и нисам, али само да потсетим на оно што опет заборављамо... Децу нам Бог управо и даје као БЛАГОСЛОВ да се кроз ЊИХ НАУЧИМО ДА ЗАВОЛИМО И ДРУГУ ДЕЦУ КАО СВОЈУ, па потом и СВЕ ЉУДЕ и САВ СВЕТ... То ми се као смисао ''имања деце'' чини јако ИСТИНИТИМ...упротивном који је смисао монаха који никад не добија децу.. па ваљда другим методама ДА ЗАВОЛИ СВЕ ГОРЕ НАВЕДЕНО ! ... Ајде да не идем даље..а могло би се доста рећи...

Ето, ипак нисма добро схваћена...

Испаде да пропагирам како се туђа деца не могу волети.

То нигде нисам рекла.

Само сам искрено рекла да своју децу волим више од све друге деце.То не значи да не волим туђу децу.

[NinaD]

Лично сам мишљења да се ипак своје дете, макар за нијансу, воли више од усвојеног, али,ето,то је моје мишљење које важи само за мене.

Сви су људи различити. Неке мајке оставе рођено дете, а неке воле туђе као да су га родиле. Знам такве примере. Ипак, пуно је брачних парова којима су лекари рекли да никада не могу имати своје дете па су се одлучили да усвоје и пруже љубав неком детету које нису родили, а онда потпуно неочекивано, након годину или две, добију и своје дете. Мора да је то од Бога дар за показану несебичну љубав. Тако, подижу двоје деце јер, вера и нада и љубав су у Бога. Моје лично мишљење је да ко уме да воли тај воли било своје или туђе, а ко не, ниједно.

Не спорим то, наравно. Ја само рекох да ја лично своју децу волим највише и ипак више од све друге деце.

Примера бих много могла навести о родитељима који остављају децу и родитељима који одгаје и децу коју нису родили. Сви смо различити и спремни на различите ствари. Зато сам и рекла да је то само моје лично мишљење. Ја сам дубоко преиспитивала себе док сам имала тешкоће да затрудним, и тада сам искрено себи рекла да нисам у стању да усвојим дете и да ако не будем имала своје деце, прихватићу то као Божију вољу, а евентуално бих се бавила хранитељством (што је привремен облик заштите у односу на усвојење). Ето, ја тако,искрено.

0212_rolleyes

Искрено и одговорно. Нисам критиковала твоје мишљење. Можда би то био добар савет људима који размишљају о усвајању. Прво хранитељство па ко зна, можда открију љубав и то пређе у усвајање.

[Aquilius Cratus]

Citam ovde sta se pise i ne verujem. Kazet treba prihvatiti sa smirenjem. A kazite mi koju bolest

ili losu situaciju uopsteno ne treba prihvatiti sa smirenje? I kakve veze ima smirenje sa delovanjem

ka prevazilazenju te teske situaicije? Ima ali kod Budista. Jer budisticko "smirenje" je prepustanje

i utapanje u Boga gde su sve nevolje Bozija afiramcija a ne dopustenje.

Pravoslavni koncept smirenja nema veze sa time. Nego kako sam rec kaze ostati blag i smiren u svakoj

situaciji ali i aktivno raditi na prevazilazenju iste kako duhovnim (molitvom) tako i fizickim(nauka, tehnolgija) mocima.

Ali Budiza, Manihjestvo i platonicke halucinacije su se toliko uvukle u glave mnogih Crkvenih ljudi cak izvrsnih teologa pa se pricaju raznorazne budalastine od koga se svakom iole normalnom ledi krv u zilama.

[ВИЛМА]

Ево искрено, мени је хранитељство скоро исто као усвојење ( осим процедурално и законски у смислу обавеза). И хранитељи и усвојитељи брину о деци као својој. Разлика је што је хранитељство привремено, а усвојење трајно (мада, некад се и оно раскида). Усвојено дете тдобија презиме усвојиоца, у хрантиељству тога нема. АЛИ... многи хрантиељи одгаје туђу децу и толико се међусобно заволе, и неретко та деца остају у тим породицама и кад званично престане смештај ( услед пунолетства, завршетка школовања...), та емотивна веза постаје нераскидива. Не знам зашто је онда суштински толико битно да се на папиру неко назове нечијим родитељем.

На ту тему бих могла много, али онда да отворимо нови топик, да не спамујемо овај.

[Walter]

Naravno da nisam tako odgovorio i TACHKA...

Naravno da JESI to rekao.

Naravno da je blagosloveno; i sta to znaci predati se Bozijoj volji? Bog ocekuje sem molitve i nasu saradnju; jer ako nije tako kada nam se dete razboli trebalo bi samo postiti i moliti se a ne ici doktoru je li?

Upravo tako! ekstra

Ideologija...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,11691.msg371984.html#msg371984

NIti pak u tekstu dr Pena stoji izrichitost ...stoji, da parafraziram.. "kada nema druge mogucnosti"... E o tome s eradi.. Isto je i sa SVIM u zhivotu...pogotovu u medicini, duhovnosti ...itd... $to je za nekog LEK za nekog OTROV mozhe da bude... SAMO TO i ni$ta vi$e od toga...

Zivo me zanima ko bi isao na van telesnu oplodnju ako ima "drugih mogucnosti". Isto vazi i za sve ostale

lekarske intervencije.

I kao sto sam rekao pitanje nije bilo vezano za neki konkretan slucaj u kojima zaista postoji to o cemu ti

pricas ali generalno nema govora o nekoj ideologiji ili necem stetnom. Svaka intervencija koja se radi sa

ciljem prevazilazenjem neke bolesti je blagoslovena.

4chsmu1 Прво да се насмејем твојој ''упорности''...  а ево и  .mislise. рукоклапа...

Љубљени у Христу Брате... кажеш...

Zivo me zanima ko bi isao na van telesnu oplodnju ako ima "drugih mogucnosti". Isto vazi i za sve ostale

lekarske intervencije.

..е ту се види да онај ко није размишљао, управо јеси ти.. јер има брате мој и ПРЕВИШЕ оних који би то урадили много пре него се испостави да је то једино решење...

О томе сам ја говорио...пре свега.

А исто важи и за остале ''лекарске интервенције'' а и АБОРТУС је једна од интервенција лекарских..иако нема везе са конкретним лечењем...или има...

Погледај само која је ''поплава'' НЕПОТРЕБНИХ ''ЦАРСКИХ РЕЗОВА'' у последње време... а најчешћи разлог је СТРАХ мајке... не осуђујем ..само констатујем...

[Ратко :(]

Citam ovde sta se pise i ne verujem. Kazet treba prihvatiti sa smirenjem. A kazite mi koju bolest

ili losu situaciju uopsteno ne treba prihvatiti sa smirenje? I kakve veze ima smirenje sa delovanjem

ka prevazilazenju te teske situaicije? Ima ali kod Budista. Jer budisticko "smirenje" je prepustanje

i utapanje u Boga gde su sve nevolje Bozija afiramcija a ne dopustenje.

Pravoslavni koncept smirenja nema veze sa time. Nego kako sam rec kaze ostati blag i smiren u svakoj

situaciji ali i aktivno raditi na prevazilazenju iste kako duhovnim (molitvom) tako i fizickim(nauka, tehnolgija) mocima.

Ali Budiza, Manihjestvo i platinicke halucinacije su se toliko uvukle u glave mnogih Crkvenih ljudi cak izvrsnih teologa pa se pricaju raznorazne budalastine od koga se svakom iole normalnom ledi krv u zilama.

 

И мени се леди крв у жилама што се упорно игнорише питање о ембрионима који се неће ни у кога усадити. Акценат се пребацује на неке друге ствари а о овоме нико ништа.

[Walter]

Ето, ипак нисма добро схваћена...

Испаде да пропагирам како се туђа деца не могу волети.

То нигде нисам рекла.

..Не, не..добро сам те схватио...Ај прочитај опет шта сам написао...нигде нисам рекао да не волиш било ког..само сам продубио оно чему СВИ а ПРВИ ЈА треба да тежимо...да кроз своју децу заволимо и друге па и цео свет... .mislise.

[Aquilius Cratus]

Zivo me zanima ko bi isao na van telesnu oplodnju ako ima "drugih mogucnosti". Isto vazi i za sve ostale

lekarske intervencije.

..е ту се види да онај ко није размишљао, управо јеси ти.. јер има брате мој и ПРЕВИШЕ оних који би то урадили много пре него се испостави да је то једино решење...

О томе сам ја говорио...пре свега.

Zar ovo ne implicira da je vec ispostavljeno da li ima ili nema potrebe mogucnosti?

[Aquilius Cratus]

 

И мени се леди крв у жилама што се упорно игнорише питање о ембрионима који се неће ни у кога усадити. Акценат се пребацује на неке друге ствари а о овоме нико ништа.

Idiii.

A kazi mi ko odlucju o tome da li ce biti ili nece biti usadjeni? Slucaj, nuznost, Bog ili mozda covek.

Te druge stvari su sticajem okolnosti uzrok postavljanje mase besmislenih pitanja i tvrdnji sa kojima je

ovaj forum nazalsot prepravljen.

[Walter]

Zar ovo ne implicira da je vec ispostavljeno da li ima ili nema potrebe mogucnosti?

Не

Пошто ме очито ниси испратио како треба, да не кажем разумео..(јер очито је да разумеш много више од просечног ''разумитеља''... те ми је отуд, и више него јасно(!) како са друге стране се десило да ипак дође до неразумевања...) .. Мислим да свако даље ''цеђење'' се своди на две ствари...

1.Нисам против ..и мислим да би требао као поборник исте методе о којој је реч да будеш задовољан (и поносан) са мном хехе...И ..

2.као великог поборника РАЗМИШЉАЊА такође би требало да те радује (и моје) промишљање о нечему јер је и оно(промишљање), окренуто ИСКЉУЧИВО ЧОВЕКУ..а не мртвим словима на папирима што научних што верских књига...

Ферштен?

[Ратко :(]

A kazi mi ko odlucju o tome da li ce biti ili nece biti usadjeni? Slucaj, nuznost, Bog ili mozda covek.

Човек.

[Благовесник]

Potpomognuta oplodnja.

[Ратко :(]

''Interesantan je odnos davalaca jajnih ćelija i spermatozoida prema svojoj veštački stvorenoj deci i njihov odnos prema sudbini te dece ukoliko su zaleđena. Sa užasom možemo konstatovati da, po profesoru Holu i Grafu, procenat neiskorišćenih za dalji razvitak embriona iznosi 95% svih zamrznutih embriona. To znači da 95% svih zamrznutih ljudskih embriona - malih živih ljudi biva ubijeno pre nego što im se pruži prilika da uopšte krenu svojim razvojnim putem i hipotetički budu rođeni kao novorođene bebe. Ovde se mi ne upuštamo u to koliki će procenat tih zamrznutih malih živih ljudi  posle ubacivanja u matericu da se prihvati i da preživi (ne zaboravimo da je procenat odbacivanja usađenih embriona - malih živih ljudi jako velik, i po podacima raznih autora se jako razlikuje). Ovo znači da mi ovde govorimo samo o onim malim, živim ljudima kojima je data neka hipotetička mogućnost da prežive, da se ugnezde u matericu i da postanu veliki živi ljudi.'' - др. С. Адашевић  

И ја те питам Аквилио шта са вишком ембриона који се готово увек појављују? Некад их буде и по 10. Или то нису мали живи људи?