Хришћански поглед на вантелесну оплодњу

[Midrash]

погледајте клип:

То је крштење мог сина Теодора, пре два дана. Затруднела сам на вантелесној. Имате неко питање?

Neka je živo i zdravo! Ipak, imam pitanje...šta je sa ostalim oplođenim jajnim ćelijama koja je tvoja supruga dala? Gde su oni završili?

[Midrash]

Dakle, ljudi krajnje je vreme da se neko u PC počne da bavi bioetikom. Užasno ne znanje koje se pokazuje uzrokuje da se čine užasni gresi i to još sa "blagoslovima". Hrišćanske norme se trebaju primenjivati u životu, a nažalost tu nije sve ni ružičasto ni jasno i ima mnogo trikova za zavođenje, kao i u slučaju veštačke oplodnje.

[Midrash]

Šta se radi sa "viškom" embriona

Unošenje više od tri embriona u matericu pacijentkinje ne garantuje veću uspešnost postupka, ali ako do trudnoće dođe, velike su šanse da pacijentkinja dobije blizance ili trojke. Ukoliko prilikom vantelesne oplodnje nastane više od tri vitalna embriona, bolnica nudi mogućnost da taj višak postupkom kontrolisanog zamrzavanja bude sačuvan za buduću upotrebu. Embrioni će biti zamrznuti na -196 stepeni C tokom faze rane deobe ili će se zaštititi specijalnom supstancom - vitriolom. Embrioni su evidentirani po poreklu, fazi deobe i vremenu i datumu zamrzavanja, a čuvaće se u zamrznutom stanju sve dok pacijenti ne zatraže da se oni upotrebe. Postupak zamrzavanja ne povećava rizik anomalija ploda, ali se to ipak ne može potpuno isključiti. Izvestan broj embriona (30-50%) ne mogu da prežive proces zamrzavanja i odmrzavanja, a procenat uspešnih trudnoća nakon tog postupka nešto je niži nego u slučaju klasične metode.

http://www.lepotaizdravlje.rs/porodica/trudnoća__poroĐaj/sve_o_vantelesnoj_oplodnji!/471

[Милан Меденица :)]

нисам ни мислио да ће ђаво мировати, видиш да сам будан.

реци ми човече, кад већ не умеш као свештеник да објасниш шта је то утеха и милост јер си ослепео за правду према човеку који је важнији Богу него субота - крив ли је човек што нема деце и која је сврха таквог крста?

одакле ти ''знање'' да су ти ембриони ''абортуси''?

јеси ли власник над будућношћу и Духом Светим па знаш коме је дах удахнуо а којем није, и који ће жив бити или докле? да ли те је Бог обдарио каквим даром, кога ми нисмо свесни, па си наумио и пресуђивати људима да су убице незачете деце?

шта је зачеће, је ли?

брига мене за твоје етичке и моралне проблеме, који су ништавни пред милошћу Божјом јер је допустио да се рађа дете (или чак више њих, слава Богу), живо и здраво, из таквих метода? сумње немам да ти то сматраш будалаштином, можда чак и демонштином јер олако називаш речи од које крв нормалном човеку леди у жилама - абортусу, чедоморству.

етика, као концепт вредности, пада пред вредношћу суботе а субота пада пред вредношћу човека, животом.

морал је плитка скупина одокативне методе једне социјалне, цивилизацијске, културолошке и научне средине и врло је флексибилна - као метроном у нечијим рукама кад треба притиснути емотивне и когнитивне дугмиће да помуте оно што је продукт и труд - живот.

дакле, шта је веће - етика + морал или живот једног детета?

ко онда прави чедоморство, онај који вага дечјим, тинејџеровим, одраслим, старчевим животом или онај који ће све покушати, па и погазити суботу да би погледао човека очи у очи кад одрасте?

смеш ли да кажеш том детету у очи о етици и моралу његовог родитеља, шта је веће - жртвена љубав или пуки склоп уображаја? знаш шта би ти рекло дете таквих родитеља на то - ништа, презрело би те или би се сажалило на тебе као заосталог.

мало се мање бави биоетиком, мало више људима, а поготово децом.

већ си имао катастрофалне ставове и фијуке по овом форуму, ал ово ти је дно резона.

јеси ли ''утешио'' неког бездетног скоро оваквим речима, а?

[Aquilius Cratus]

нисам ни мислио да ће ђаво мировати, видиш да сам будан.

реци ми човече, кад већ не умеш као свештеник да објасниш шта је то утеха и милост јер си ослепео за правду према човеку који је важнији Богу него субота - крив ли је човек што нема деце и која је сврха таквог крста?

одакле ти ''знање'' да су ти ембриони ''абортуси''?

јеси ли власник над будућношћу и Духом Светим па знаш коме је дах удахнуо а којем није, и који ће жив бити или докле? да ли те је Бог обдарио каквим даром, кога ми нисмо свесни, па си наумио и пресуђивати људима да су убице незачете деце?

шта је зачеће, је ли?

брига мене за твоје етичке и моралне проблеме, који су ништавни пред милошћу Божјом јер је допустио да се рађа дете (или чак више њих, слава Богу), живо и здраво, из таквих метода? сумње немам да ти то сматраш будалаштином, можда чак и демонштином јер олако називаш речи од које крв нормалном човеку леди у жилама - абортусу, чедоморству.

етика, као концепт вредности, пада пред вредношћу суботе а субота пада пред вредношћу човека, животом.

морал је плитка скупина одокативне методе једне социјалне, цивилизацијске, културолошке и научне средине и врло је флексибилна - као метроном у нечијим рукама кад треба притиснути емотивне и когнитивне дугмиће да помуте оно што је продукт и труд - живот.

дакле, шта је веће - етика + морал или живот једног детета?

ко онда прави чедоморство, онај који вага дечјим, тинејџеровим, одраслим, старчевим животом или онај који ће све покушати, па и погазити суботу да би погледао човека очи у очи кад одрасте?

смеш ли да кажеш том детету у очи о етици и моралу његовог родитеља, шта је веће - жртвена љубав или пуки склоп уображаја? знаш шта би ти рекло дете таквих родитеља на то - ништа, презрело би те или би се сажалило на тебе као заосталог.

мало се мање бави биоетиком, мало више људима, а поготово децом.

већ си имао катастрофалне ставове и фијуке по овом форуму, ал ово ти је дно резона.

јеси ли ''утешио'' неког бездетног скоро оваквим речима, а?

4chsmu1 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

[Макрина]

Милане,ја се као мајка троје деце никада не бих мешала у одлуку жене да зачне вантелесном оплодњом,сматрам да немам права на то.

Што се усвајања тиче,лично знам примере,где мужеви хришћани не желе да усвоје дете ако не могу да имају своје и гледају своје жене како се муче и пате.

Колико њих има код којих није успела вантелесна?

Жене се муче,пуне хормона,не успева,још се и разболе а мушкарци и даље сматрају да ако може своје дете-може ако не,никако усвајање,као да то није твоје дете кад га усвојиш,није ми то јасно.

Волим свако дете које Бог да да се роди и дође на овај свет

[nishizawa]

Важно је рећи да за православне брак без деце има итекако смисла тако да можда то што се не може имати дете у браку треба прихватити са смирењем.

Лако је рећи...

Такође увек треба имати на уму да је природно рађање грех јер води у смрт и о томе је писао и др.Пено а и други.

Нешто си ти ту, пријатељу, гадно побркао...

Дакле није крај света немати децу. Нисмо РК који су ту све побркали.  Истина је и да  је лакше подвизивати се са децом јер поред жене или мужа имаш и дете да му се предаш а то и јесте смисао брака да умањиш своју личност на уштрб другога.

А ја мислио да је мсисао брака заједничко узрастање ка Царству Небеском...

Слично је са болестима. Рецимо калуђери који то могу не иду лекару него своју болест као и живот препуштају Христу, који је највећи лекар али то не може свако. Зато је Бог и створио траве и друге елементе помоћу којих се могу правити лекови. Такође, иако се калуђери нису у принципу лечили код лекара него код Христа, у манстирима и око њих су се успостављале болнице.

Небрига за здравље и нечелење болести нису одраз православности и подвига, већ нездравог непријатељства према телу, и стране су Православљу колико и Оригенизам и Манихејство...

[Душко Дугоушко]

Милане,ја се као мајка троје деце никада не бих мешала у одлуку жене да зачне вантелесном оплодњом,сматрам да немам права на то.

Што се усвајања тиче,лично знам примере,где мужеви хришћани не желе да усвоје дете ако не могу да имају своје и гледају своје жене како се муче и пате.

Колико њих има код којих није успела вантелесна?

Жене се муче,пуне хормона,не успева,још се и разболе а мушкарци и даље сматрају да ако може своје дете-може ако не,никако усвајање,као да то није твоје дете кад га усвојиш,није ми то јасно.

Волим свако дете које Бог да да се роди и дође на овај свет 0442_feel

То онда нису хришћани, ти мужеви, већ најобичнији шовинисти и то шовинистиⁿ где n тежи бесконачности. Па усвајање детета је још узвишеније и хришћанскије од рађања својег, и то је за оне који не могу природно добити дете чак и још боље решење од вештачке оплодње. И ја волим свако дете које Бог да да се роди и дође на овај свет 0442_feel, те зато и не могу разумети противљење вештачкој оплодњи.

[Ратко :(]

ццц, чиме се неки играју. 0442_feel 0442_feel winter

да, неки од вас који пишу против вештачке оплодње.

играте се срцима људи, а ту Господ посебно обраћа пажњу.

зар мислите да Господ не би ускратио даха том животићу, него је човек постао владар над Даваоцем Живота и Духа Светог који дише где хоће па спаја по сопственом нахођењу јаје и спермића?

стварно сте уображени и да помишљате да напишете слово против.

и гледам пуна уста усвајања ...

што нисте дали сопствени пример па да ЗАРАДИТЕ право да напишете нешто по том питању? ни не знате какав држава има однос према деци која су ''на располагању'' и према родитељима који траже да усвоје, приде који су услови ... данас човек мора да оде и да усвоји црнца у африци да би имао избор ...

подвижници ... товарите некоме такав крст а сами нисте способни да понесете крст својих усана.

неки пут је стварно гадно за прочитати неки коментар ...

како се бре не плашите Бога, кад вас није срамота?

јел треба неко да дође овде и да напише пола стране, срце да вам отвори и туга у каменовима да крене да испада по словима да се мало постидите и покријете ушима, да вам исприча дугогодишњу тугу очекивања, љуљања празног кревеца, маштања, спонтаних абортуса, сузама натопљених јастука, константног бола у грудима, живота у болу погледати на свако мало дете са завишћу и самопрекором што нема радости да се радује због другог?

окривљавања оног са којим је изабрао живот да подели, за кога би иначе живот дао у трену, за узајамну муку која не пролази и само се дечјим осмехом лечи?

за проведене ноћи клечања пред иконом у бесаницама и сузама руку високо уздигнутих у ридању, са само једном речју у срцу - дете?

јел имате представу како изгледа да дочекате Божић годинама за редом са пуном кућом деце а ви једини без њих и сваке године вас питају људи ''а кад ћете ви'' не знајући за вашу муку, нехотице вас убијајући самим подсећањем и питањем?

што сте тврда срца тако, зар не размислите шта ће бити од ваших слова кад неко такав прочита и ко је сву своју наду положио у Бога да им подари детенце? мала ли је жртва то поднети, а камоли живети тако?

шта је бре са вама, зар сте толико тупи? winter winter winter

што нисте барем икону извукли да поклоните и поделите милостињу бола, крста неизмерног?

и имате сутра ујутру смелост да заборавите шта сте писали и пуним устима се назвати хришћанима.

Milane, da postoji metoda kojom se od jedne jajne ćelije dobija dete...možda bi moglo da se progleda kroy prste (iako i tu ima gomila moralnih problema), ali kad na jedno rođenje ide po nekoliko čedomorstava...dakle???? Zar je sama želja da imaš potomstvo sa TVOJIM genima dovoljan razlog da pobiješ 4-9 sopstvene nerođene dece zarad jednog koji će se MOŽDA i roditi?

Е о томе се ради. А ови што лајкују срцепарајуће пароле и ови што их пишу нека, макар мало, размисле о овоме.

[ВИЛМА]

Кад је усвајање деце у питању, не схватам, нпр, зашто је мушкарцу толико битно да ли је дете његово па не жели да усвоји неко које је неко други направио, јер технички он ни једно не носи у свом стомаку, па му с те стране фали оно искуство које пак има жена - контакт са дететом и пре него што се роди, док јој развлачи стомак, лупка по њему, штуца. (Да предупредим сад став да и мушкарац комуницира са бебом у стомаку док мази женин стомак и осећа дететово лупкање - да,  и види дете на ултра-звуку, али то све могу и остали сродници, ипак није исти "контакт" као што је женин која живи са тим малим вртигузом у стомаку 24 сата 7 дана у недељи.) С те стране,опет, разумем и ту разлику у осећају код жена, јер кад носи дете у стомаку, она врло рано почне да "комуницира" са њим емотивно, свесна је да је још тада одговорна за гајење личности тог детета. Кад усваја дете, "добије готово дете", можда има осећај да није "кренула од почетка", као неки осећај недовршености, онда непознавање дететове породице порекла, генетике његових предака.

Чисто ради објашњења, радила сам много процена потенцијалних усвојитеља, па причам из личног професионалног искуства. Такође пишем и као неко ко је имао проблема да затрудни и мислио да се никад неће реализовати као родитељ. Знам колико је јака жеља за потомством и колико је тешко и претешко осећање да га можда никад нећеш имати, осећај промашености и неиспуњености живота без детета.

Уопште није лако донети одлуку о усвојењу. Људи који се одлуче на тај корак прво дођу онако скроз у ружичасом расположењу у Центар на процену. Кад крене поступак процене, па кренемо са конкретним питањима како ће око васпитања детета, како ће му и када саопштити да је усвојено (јер то се мора, да дете не гради идентитет у заблуди, па да му се све уруши једном кад сазна праву истину), па шт аако дете једонг дана ( а сигурно ће) пожелети да упозна своје биолошке родитеље, па шта ако пожели да после толико година буде са биолошким родитељем,а не са усвојитељем (који га је све те године отхранио,одгајио,ишколовао...). Верујте да није лако суочити се искрено са тим питањима, а то су неизбежне ситуације. Некада усвојитељи (хвала Богу ретко) раскину усвојење када дете уђе у оне "проблематичне" године, јер не могу да се изборе са изазовима које носи пубертет/адолесценција, а онда само своју немоћ свале на непознате дететове гене. То је заиста дно, али, кажем, хвала Богу, да је таквих  случајева заиста врло мало,но,кажем, дешава се.

Усвојење није "иди ми-дођи ми". Одлука о томе мора бити заиста одговорна и зрела.

Не знам како сам сад схваћена, хтела сам само да кажем да усвојење није само ружичасто доброчинство према напуштеном детету, као и да свако ко то жели да уради треба заиста искрено и дубоко да преиспита себе.

Лично сам мишљења да се ипак своје дете, макар за нијансу, воли више од усвојеног, али,ето,то је моје мишљење које важи само за мене.

[И.стојковић]

Наслов теме је из неколико разлога врло непрецизан.

Вештачка оплодња и вантелесна оплодња нису синоними,  о томе да ли је шта благословено тешко можемо ценити на самој одлуци.

Моје мишљење је да сваком ко то жели треба дати шансу да има дете, а онда зашто не и путем вантелесне оплодње. Са гледишта давања себе другима, поставља се питање,да ли постоји и где је та граница покушаја вантелесне оплодње. Сигуран сам да познајете доста људи којима су силан новац узели лекари, за десетине покушаја вантелесне оплодње. У исто време, неки њихов "ближњи" није имао средстава ни да преживи. Да ли је то онда остварење личног циља игноришући Христа у другоме, оног маленог човека ко га не напојисмо и не нахранисмо, јер заслепљени својим циљем, не видесмо Бога у њима Који нас Позива. Опет, радост родитеља који то постану вантелесном оплодњом је неописива. Моја сестра и зет су једни од њих. Врло често, иако су претходно били убеђени да их Бог "кажњава" тиме што немају деце, рађањем детета, постају свесни да је баш Бог тај Разлог, Који Је Давањем знања лекарима, научницима који су остварили услове да се тако нешто учини, односно да добију дете, и самим тим прилазе Творцу, закорачују на Пут. Тада можем чак рећи да је вештачка оплодња осим на радост родитеља и благословена.

Дискусија би по овој теми могла трајати данима, јер шта са онима којима вантелесна оплодња успе из првог покушаја, и не препознају Бога као Узрок томе? Шта са онима које гледамо како каже Меда, клече ноћима пред иконама, а опет једноставно не успевају да добију децу? Односно, где смо ми који такве ожалошћене људе познајемо, да им својом, а од њега и због Њега Дарованом Љубављу помогнемо, да не одбаце ни живот а ни Христа?

Тако од случаја, до случаја, од личности до личности, без генерализације, а самим тим и универзалног решења...Вантелесна оплодња, да, зашто да не, али бесплатно, у пар наврата, уз обиље искрене љубави најближих, а пре свега самог лекара којима су по помоћ дошли људи који се воле...

Неки пут се заиста замислим, како олако поставимо тему, а посебно како још лакше о њој дискутујемо, заборављајући да ћемо о свему "рачуне подносити"

0442_feel

winter

0442_feel

[Walter]

Na odgovor da naravno da je blagoslovneno ti si odgovorio da je takav stav ideologija (Boze me sacuvaj).

Naravno da nisam tako odgovorio i TACHKA... Prijatelju... Rzume$ moja JEDINA AMbicija je da se shvati AKO NEKO HOCE da shvati da o SVEMU treba RAZMI$LJATI!! Imam MILION argumenata za to..i promi$ljati...

imam jako puno primera iz realnog zhivota na temu ve$tachke oplodnje i NEGATIVNIH de$avanja posle toga... NISAM PROTIV NJE... u nachelu! I to nazivam IDEOLOGIJOM samo TO... Da se u nachelu ne$to progla$ava za LO$E(neblagosloveno) i DOBRO (BLAGOSLOVENO) a oni na koje se i sam poziva$ ne kazhu to otvoreno..Sam mitropolit HadziNikolau  nigde otvoreno ne tvrdi to... NIti pak u tekstu dr Pena stoji izrichitost ...stoji, da parafraziram.. "kada nema druge mogucnosti"... E o tome s eradi.. Isto je i sa SVIM u zhivotu...pogotovu u medicini, duhovnosti ...itd... $to je za nekog LEK za nekog OTROV mozhe da bude... SAMO TO i ni$ta vi$e od toga...

[Walter]

ццц, чиме се неки играју.

... ни не знате какав држава има однос према деци која су ''на располагању'' и према родитељима који траже да усвоје, приде који су услови ... данас човек мора да оде и да усвоји црнца у африци да би имао избор ...

подвижници ... товарите некоме такав крст а сами нисте способни да понесете крст својих усана.

неки пут је стварно гадно за прочитати неки коментар ...

како се бре не плашите Бога, кад вас није срамота?

Нисам Медо очекивао од тебе ово ''НЕКИ''.... 1000000001010  Који брате... јер ако мислиш на мене заиста морам да констатујем да не читаш пажљиво....

Понављам... НИШТА НЕ ТРЕБА ОЛАКО ! Чак ни за оне за које мислимо да су утврђени у Цркви... Заиста..Имам пар несрећних примера на репертоару..али никако не бих о томе јавно говорио... Тако да ништа не треба стављати као АПСОЛУТ ..и само сам на то позивао ...опет кажем..

...Што је неком лек , за неког је отров...

Мислим да је јасно ово...

А овај ТВРЂИ део твог цитата заиста незнам коме је упућен,... и нека кад си већ написао, ..пошто с еу ничему не проналазим само да ти кажем ..уствари ти то добро знаш, само да те потсетим, ...да је свака ОТВРДЛОСТ, свака тешка реч, одраз несигурности у оно што и сам говориш...е то је јако блиско идеологији...тога се треба бојати чак и када мислимо да СНИСХОДИМО, или ЧИНИМО ДОБРО...

ај у здравље... и без љутиш...  prstgore

[Анастасија]

Мислим да се није ни мало лако одлучити се за вантелесну оплодњу.Жене,које не могу да имају децу,да зачну природним путем,после силних лечења стерилитета која су болна,дуготрајна,скупа и на крају им је вантелесна оплодња једини начин да постану мајке,за мене су веома храбре.Пре свега што и тада пролазе кроз тешку муку не би ли остале у другом стању.Ја могу само да се потрудим да се "ставим" у њихов положај и да разумем њихову патњу прво зато што не могу да имају децу,а после и због силних мука које су прошле покушавајући да дете добију.На крају тако је бесмислено "мешати" се у одлуку родитеља да вантелесно добију потомство и уопште расправљати о туђој муци без разумевања њихове муке,која је верујем неизмерна.Срцепарајуће или не поента је да разумемо туђу бол,патњу и на крају радост када се уз Божију помомоћ дете роди.

[Walter]

... На крају тако је бесмислено "мешати" се у одлуку родитеља да вантелесно добију потомство и уопште расправљати о туђој муци без разумевања њихове муке,која је верујем неизмерна.Срцепарајуће или не поента је да разумемо туђу бол,патњу и на крају радост када се уз Божију помомоћ дете роди.

Више него тачно...

Додајем..не треба се мешати у ничији приватан живот поготову не у туђи брак... Али ако неко тражи помоћ од вас онда или кажемо НЕ ЗНАМ (јер не боли  1000000001010)... или ДОБРО ПРОМИСЛИМО о СВЕМУ...Узмемо СВЕ ОКОЛНОСТИ у ОБЗИР... само то..