Jump to content

О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија

Оцени ову тему


Препоручена порука

 Можете ли оче ово објаснити у ком смислу праведни не требају Бога, јер и они су такође смртни?

Daću sebi za pravo da probam da ti odgovorim, ako sam dobro shvatio šta pitaš.

Vladika Ignatije kaže da cilj hrišćanskog života nije ispunjavanje Božijih zapovesti niti moralnog zakona.

On ovde ne negira ni zakon niti moral već ga pozicionira na mesto na kom treba da bude.

Ako čoveka koji primarno ispunjava Božije zapovesti i moralni zakon nazovemo pravednim, to ne znači da ga možemo nazvati dobrim.

Božije zapovesti i moral moggu da pročitaju pa i da ispune i jevreji, i muslimani, i budisti, ateisti itd.

Dakle, zapovesti ne smeju da budu uzrok, odnosno primarne, već treba da budu psoledica.

Cilj Hrišćanskog života je sticanje Duha Svetoga, to jest da otvorimo svoje srce Bogu, da se Hristos useli u njega i da nas preobrazi. Dakle cilj je da budemo dobri ljudi, Bogom dobri ljudi, u tom slučaju smo sasvim prirodno i neusiljeno i moralni i ispunićemo sve Božije zapovesti čak i ako ih ne pročitamo.

Ljudi koji su pravedni zato što ispunjavaju zakon i moral često su patološki arogantni upravo zbog toga a za arogantne nema mesta u Carstvu Nebeskom.

Da bi na pravi način ispunjavali Božije zapovesti i moralni zakon, moramo imati dobar temelj a to je dobrota.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

Cilj Hrišćanskog života je sticanje Duha Svetoga, to jest da otvorimo svoje srce Bogu, da se Hristos useli u njega i da nas preobrazi. Dakle cilj je da budemo dobri ljudi, Bogom dobri ljudi, u tom slučaju smo sasvim prirodno i neusiljeno i moralni i ispunićemo sve Božije zapovesti čak i ako ih ne pročitamo.

О. Зоран је био елоквентан по овом питању, хвала и теби на труду, то је то.

Човек да би реализовао себе као човек-бог(Божје призвање), то може једино преко Духа Слободе, т.ј. слободно ДА! за вечно постојање у св. Тројици.

Мислим да је проблем за обичан човек кад чита св. писмо да разграничи библиску, онтолошку етику са оном фарисејском, ропском...

Зато сам питао оца за конкретна, практична разјашњења делова библије због експлицитности стила, који сам досад срео на форуму једино код Аца Милојковим(уједно се извињавам осталима који се труде :good2: , али нема места за сујету код хришћана).

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! vaistinu 0442_feel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Cilj Hrišćanskog života je sticanje Duha Svetoga, to jest da otvorimo svoje srce Bogu, da se Hristos useli u njega i da nas preobrazi. Dakle cilj je da budemo dobri ljudi, Bogom dobri ljudi, u tom slučaju smo sasvim prirodno i neusiljeno i moralni i ispunićemo sve Božije zapovesti čak i ako ih ne pročitamo.
 

 

Temeljna crta ovog boldovanog leži i u smislu svake moralnosti. Suštinski moral nije sam sebi cilj, on i zapravo nema nekav cilj, već je čist odnos spram drugog u njegovoj drugosti. Utoliko mi je ne moguće zamisliti čovjeka koji je nemoralan i pritom ima aktivan odnos sa Bogom kao Drugim, ne moguće mi je zamisliti kako nemoralan ( a to suštinski znači onaj za koga drugi kao jednako vrijedan i ne postoji) uopšte može pustiti Hrista u sebe a kamoli da govorimo o preobražaju.

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evanđelje po Jovanu - 5. glava 29. I izići će koji su činili dobro u vaskrsenije života, a koji su činili zlo u vaskrsenije suda.

Треба чинити добро, то је ван сумње. Но, то добро је последица благодати Духа који припрема и саму људску вољу. Бог, како би рекао Августин, не крунише наша добра дела него своје дарове. Тај парадокс пелагијанци никако нису могли да разумеју, јер су одвојили заповести од онога ко их је дао; веле, човеково опслуживање заповести је нужно, али је у потпуности плод наше воље. 

Ако имамо у виду Августина, онда ћемо разумети ове писамске "антагонистичке" ставове: 1) Ко чини добро има живот вечни, 2) Нисам вас познавао иако сте вршили заповести. Вршење заповести је последица деловања Духа, а не циљ. Нажалост, превише често се деси да држање заповести одведе човека у прелест.   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немам дилема око власти Сина и оживљавања т.ј. васкрсења, које погрешно, банално тумачиш као да зависи од наших дела , него питам конкретно о. Зорана о тумачењу стиха који сам навео, како га разумети, повезати  у контексту библијске онтологије, јер само као стих, пр. на опелу како сам навео, обични људи га схватају као  етику.

Како ефикасно одговорити?

 

Погрешно си скапирао мој пост. Управо моменат да Син оживљава кога хоће говори у прилог томе да онтологија условљава етику, па и тиме твоје питање које се односи на јеванђелски одломак који си ти навео.

Мој утисак да код нас, гледе црквених расправа, нон стоп постоји подела на онтологију и етику а то није у питању. Мислим, Бог је тај који одређује онтолошки статус свега постојећег. Џаба нам све "факирске" вештине и "подвизи" ако Он не жели да нас спасе. Што не искључује наш вољни моменат који се манифестује кроз етику тј. некакав стил живота који нам је уобичајен. Другим речима, потребна је сагласност наше воље са Божијом и то опет уз помоћ (благодат) самога Бога.

 

Тумачење, које си тражио од о. Зорана, препуштам њему. Ја само мој део да појасним.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Но, то добро је последица благодати Духа који припрема и саму људску вољу.

Meni je ovo moćno! 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово може да вам се деси ако не ревнујете по разуму:

https://www.youtube.com/watch?v=WoEtLMdtTmI

О свему овоме је говорио старац Порфирије. Вели, држе све заповести, клањају и ридају по црквама, а кад напоље изађу...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово може да вам се деси ако не ревнујете по разуму:

https://www.youtube.com/watch?v=WoEtLMdtTmI

О свему овоме је говорио старац Порфирије. Вели, држе све заповести, клањају и ридају по црквама, а кад напоље изађу...

 

Da, ali ovo se vidi iz aviona.. ali daj primere gde ljudi ne revnuju po razumu a teže se primeti, daj primere gde nema kliničkog slučaja ... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тек сад сам прочитао, супер је коментар. Кратко и јасно. Неко ће рећи да оне расколничке перипетије не треба ни читати ни коментарисати, али има народа који их и чита и коментарише. Ако аутори и не заслужују пажњу, заслужују они који се у свему нађу збуњени.

 

Требало би у суботу да будем у Риму, мада само на кратко. Па ако је аутор за једно пивце, Гризли части... :)

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Требало би у суботу да будем у Риму, мада само на кратко. Па ако је аутор за једно пивце, Гризли части... :)

 

Важи, Гризли, јави поруком. - Иначе, написаћу један текстић о "неклиничкима". То ми је следећа ствар. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Изгледа да је вл. Игњатије читао Јустиновог Достојевског: "Гле, хришћанства је у извесној мери било и пре Христа. Неке ћете хришћанске моралне принципе и догматске истине наћи у јудаизму, неке у будизму, неке у конфучијанизму. Али у њима не можете наћи оно што је најглавније, оно што је „једино на потребу“. А то је – личност Богочовека Христа. Јер она својом вечном животворном силом спасава човека од греха и смрти, препорођујући га, освећујући га, обожујући га, испуњавајући га сваким божанским савршенством.

Без личности Христове учење Христово нема ни спасоносне силе, ни непролазне вредности. Оно је само утолико силно и спасоносно, уколико је жива еманација његове божанске личности. Еванђеља, посланице, сав Нови Завет, све догматике, све етике, без чудотворне личности Христове претстављају собом или занесењачку философију, или романтичну поезију, или утопистичка сањарења, или злонамерне измишљотине. Једино личност Христова, чудесна у својим безбројним савршенствима, даје вечну вредност и животворну силу целокупном учењу новозаветном. Из ње се стално еманира нека стваралачка сила, која људима даје моћи да божанско учење новозаветно претворе у човечанску стварност".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово може да вам се деси ако не ревнујете по разуму:

https://www.youtube.com/watch?v=WoEtLMdtTmI

О свему овоме је говорио старац Порфирије. Вели, држе све заповести, клањају и ридају по црквама, а кад напоље изађу...

 

"Христос види све без камере".

 

:)):)) :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...