О. Зоран Ђуровић: Осврт на књигу монаха Артемија против Владике Игнатија

[DYNABLASTER]

Da sredstvo je neodgovarajuca i neumesna rec, al nisam u momentu imao drugu, a posto ovde ima dosta onih koji se vode telesnim razumom, onda moze da posluzi :0102_laugh:

 

Al nije ni faza, faza ima sasvim drugo znacenje. Moze da se kaze da je put ili nacin.

[w.a.mozart]

što bi ti reko - plot

[DYNABLASTER]

A ne, plot je samo kad se neko uvati ko pijan za plot.

 

Bozije zapovesti su jasne, dok moral se deli na plotski moral i na duhovni moral, bar se tako dozivljava. Ko nosi Istinu u srcu taj je iznad oba pojma morala. Moral je vise staticna kategorija.

[Дејан]

Da, to je samo sredstvo.

ili posledica

[DYNABLASTER]

Ne znam sad u kom kontekstu pricas, negativnom ili pozitivnom, ali posledica nije odgovarajuci pojam.

Ako mislis na posledicu kao pozitivni pojam, to ne moze biti jer posledica je rec koja se koristi iskljucivo kao negativni ishod, a ako koristis pojam posledicu kao pojam negativnog znacenja, onda to nije u potpunosti tacno, nego samo donekle, jer ne mozemo mi da sudimo kome je kolka kolicina poimanja data, za nekoga je to (испуњавање заповести Божјих и чување моралног закона) najbolje sto on moze da uradi.

[Zayron]

Nije Moskva ni Njujork progonila Istocnu Crkvu,vec Rim.

 

?????

http://en.wikipedia.org/wiki/Persecution_of_Christians_in_the_Soviet_Union

http://en.wikipedia.org/wiki/Persecution_of_Christians_in_the_Eastern_Bloc

http://martyredintheussr.com/about.html

[Zayron]

Nije Moskva ni Njujork progonila Istocnu Crkvu,vec Rim.

 

Osim toga mili Melhisedeku88,  pleteš si pojmove, crkva i hrišćani su bili proganjani recimo Neronom, francuskom buržoaskom revolucijom i pariškom komunom, komunistima i ateistima. To je to proganjanje crkve. Medjutim u srednjem vijeku dogmatika je bila  istovremeno i politička zaležitost a taj ko nije ispravno vjerovao bio je heretik iliti jeretik, neprijatelj države a katolička i pravoslavna Crkva su tada od 1054. imale uzajamno bačene anateme koje su tek 1965. povučene i recipročno su se smatrale svaka tu drugu heretičkom ili jeretičkom.  Katolička crkva je sva nekatolička učenja smatrala heretičkim uključujući i pravoslavno. Katolički poglavari, carevi, kraljevi i ostali suvereni katoličkih država su imali dužnost i pravo intervenisat protiv takvih krivovjeraca, kao državnih neprijatelja i narušitelja države i državnog poretka jer su jamčili za ispravnost i čistotu katoličkog vjeroispovjedanja na teritoriju svoje džave. Isto tako kao što je pravoslavna crkva sva nepravoslavna učenja uključujući naravno i to katoličko smatrala jeretičkim a pravoslavni poglavari i suvereni pravoslavnih država su imali isto tako dužnost i pravo intervenisat protiv takvih krivovjeraca kao državnih neprijatelja i narušitelja države i državnog poretka jer su jamčili za ispravnost i čistotu pravoslavnog vjeroispovjedanja na teritoriju svoje džave. A to je recimo bilo regulisano i zakonima kao na primjer Dušanov zakonik gdje su opisane razneč kazne i sankcije protiv katolika ili ispovjedalaca "latinske jeresi" u srednjovjekovnoj Dušanovoj Srbiji ili slični recipročni inkvizicioni zakoni što su postojali na zapadu. Sigurno si mislio na to. No, medjutim više nismo u srednjem vijeku a medjuhrišćanski odnosi se danas uredjuju i drugim načinima koji su primjereni današnjem dobu i bliži smislu i duhu Evandjelja, na primjer vjerskom saradnjom protestanata, katolika i pravoslavaca na ekumenističkom planu.

http://www.vatican.va/holy_father/paul_vi/speeches/1965/documents/hf_p-vi_spe_19651207_common-declaration_en.html

http://www.apostolicpilgrimage.org/

[Zayron]

I meni je tek sad upala u oči činjenica da je ovo ustvari prvi sajt na svijetu posvećen dvojici arhijerarha, poglavara iz različitih crkvi, KC i PC, dakle ne kao ti informačni koji o njima izvještavaju i informišu pored ostalih informacija što ih plasiraju ali da je sav zaista zajednički, joint i posvećen njima. Takvo ništa do sada nije postojalo, da bi dva arhijerarha, jedan iz KC a drugi iz PC imali dedikovanu istu tj. zajedničku stranicu na internetu. To tu još nije bilo. Izgleda da je ova stranica prvi takav premijerni prukopnički projekt.

 

http://www.apostolicpilgrimage.org/

[Melhisedek88]

@Zayron

Kad se misli na Rim misli se i na neznabozacke Careve,al' i na Vatikan.Kazes da je RC imala pravo da na svojoj teritoriji progoni jeretike,no jel Vizantija koju su spalili do temelja bila njena teritorija.Pa Rusija.Jel' nije progon od strane Vatikana nad ostalim verskim konfesijama nasilno pokrstavanje i privodjenje u RC ucenje koje je osudjeno kao jeres. Jel' za 2000 RC svestenika u NDH,za kojih oko 1700 ima dokaza da su svirepo masakrirali pravoslavne ,opravdano nasilno prevodjenje 250 000 pravoslavnih Srba,pa inkvizicija po Evropi ..itd.To su sve progoni Vatikana nad onima koji nikad nisu priznali Papsku jurisdikciju.Necemo ignorisati ove istorijske fakte i vrsiti asimilaciju tako sto cemo za uporedbu izvuci "drzavni" zakon Cara Dusana ,i to pokusati izloziti kao zakon Istocne Crkve.RC

RC je uvek imala prozelitske namere prema Istocnoj pravoslavnoj Crkvi,kako kroz vekove ,tako i danas.Treba da vas malo evociram na duhovni genocid i na Brestvsku,Mrcansku uniju  raze druge i njihove posledice.

[Nebojš.a]

pisao je o sebi da bi postao veci od Vasilija Velikog samo da se zamonasi i obavezno bi bio patrijarh.

 

A sada, uvažena sestro diskutantkinjo, izvoli linkovati nam navedeno. Ili nas na bilo koji drugi način usmeri ka tome.

[Zoran Đurović]

Што се тиче Мотовилова, делим Трифкетов став. На крају, имамо текст који је православан ван сваке сумње. 

Даље, пошто је неко навео да се може позвати и на неког св. Оца, ево шта сам писао у једној ноти, стр. 171 (Свети Августин, О блаженом животу (De beata vita). Латински текст напоредо, општи и посебан увод у предкрштењске Дијалоге св. Августина Nello Cipriani. Кура, превод, ноте и индекси З. Ђуровић. Издавач, Хинаки. Едиција, Извори бр. 1. Београд 2008.)

"Avgustin koristi habere za pojam učestvovanja. Habeo sa akuzativom (ovde habet... Deum) znači: imati u sebi, iznad sebe, sa sobom. Nikako ne znači posedovati, vladati nečim. Bilo bi sasvim pogrešno čitati Avgustina u tom smeru. U ovom periodu (ord. 2, 1, 3) koristi i jednu drugu konstrukciju da bi izrazio svoju misao: esse cum deo (biti sa Bogom). I zreli Avgustin insistira na tome da se učestvovanje u Bogu, potpuno poznanje Boga u eshatonu, ne može pobrkati sa posedovanjem Boga kao stvari, cf. Z. Djurovic, La condizione originaria dell'uomo nella teologia di Agostino. Un riesame dei suoi commenti alla Genesi e dei suoi scritti della polemica pelagiana sulla mortalità di Adamo. Vocabolario e questioni. Roma 2006, pp. 142–143. Tamo su navedeni tekstovi iz Avgustinovog dugačkog pisma 147 koji jasno govore o ovom problemu. Oni pak polemišu sa uverenjem A. Loutha, Love and the Trinity: Saint Augustine and the Greek Fathers, in AugStud 33:1 (2002)13–15, po kome Avgustin želi da vidi Boga kao jedan objekt istraživanja. Habere je Avgustinov ekvivalent za grčke pojmove me/qecij, metousi/a, metoxh/, mi/mhsij, koji su naročito bili razvijeni u platonizmu. Radi se o klasičnoj ideji imitatio dei (u vezi toga cf. R. Holte, Béatitude et Sagesse, Saint Augustin et le problème de la fin de l’homme dans la philosophie ancienne, Études augustiniennes, Paris–Worcester, Mass. 1962, pp. 216–218)".

[Zoran Đurović]

У истом делу, 3, 19 Августин долази до једног изненађујућег закључка, а који би и вл. Игњатије могао потписати: „Ipak, onaj ko još uvek traga, nije stigao do Boga, iako dobro živi. Ne sledi, dakle, da onaj ko dobro živi [морално, исправно, о томе је била расправа, прим. ЗЂ] ima Boga“.

[Zoran Đurović]

Зато, у 4, 34-35 закључује: 

Bog, pošto je Istina, prava je punoća i mera

4. 34. – Kakva bi mudrost trebalo nazvati mudrošću, ako ne mudrost Božiju? Znamo, naime, po božanskom autoritetu, da Sin Božiji nije ništa drugo nego sama Božanska Mudrost, i da je Sin Božiji zaista Bog. Prema tome, ko god ima Boga, blažen je – sa time smo se već svi složili na početku ovog ručka. Šta drugo mislite da je mudrost, ako ne istina? Jer i ovo je rečeno: Ja sam Istina. Ali, da bi bila Istina, potrebna je idealna Mera, iz koje ona proizlazi i u koju se vraća pošto se usavršila. Iznad vrhunske Mere nema neke druge veće mere, jer ako bi se vrhunska Mera merila vrhunskom merom onda bi se merila sama sobom. No, nužno je da vrhunska Mera bude i istinska Mera, da bi se, pošto se Istina rađa od Mere, poznala i Mera preko Istine. Ne može da bude Istine bez Mere, niti Mere bez Istine. Ko je Sin Božiji? Rečeno je: Istina. No, samo vrhunska Mera ne treba da ima oca. Blažen je, dakle, svako ko je preko Istine dospeo do vrhunske Mere. To za duše znači imati Boga, odnosno uživati u Bogu. Sva ostala bića, iako su od Boga, nemaju Boga. 

 

Učestvujući u Bogu postajemo blaženi

4. 35. – Na kraju, iz istog izvora istine dolazi nam opomena koja nas pobuđuje da se sećamo Boga, da ga tražimo i da strasno žudimo za njim bez ikakvog ustezanja. Natčulno sunce je utisnulo ovaj zrak u naše unutrašnje oči. Njegova je svaka istina koju izgovaramo, čak i kada se plašimo da se odvažno usmerimo ka njemu i da ga sagledavamo u njegovoj punoći očima još ne sasvim izlečenim i tek otvorenim. I on se ne pojavljuje kao nešto drugo nego kao savršeni Bog, zato što ga ne sputava nikakva degeneracija. Jer kako je sve u njemu savršeno, on je svemogući Bog. Ipak, dokle god tražimo, i nismo se još uvek, da upotrebim reč koju smo koistili, napili na izvoru punoće, moramo priznati da još uvek nismo dostigli meru, i zato, uprkos Božijoj pomoći,  nismo još mudri i blaženi. Ovo je pak potpuna zasićenost duša, odnosno blaženi život: blagočestivo i savršeno znati ko te vodi istini, u kakvoj istini uživaš i preko čega se sjedinjuješ sa vrhunskom merom. I ova tri principa javljaju se kao jedan Bog i jedna suština onima koji ispravno poimaju pošto su prevazišli raznorazna praznoverja. 

Na to moja majka, prisetivši se reči koje su joj bile duboko urezane u pamćenju i kao da se probudila u svojoj veri, izgovori sa radošću stih onog našeg sveštenika [Ambrozija Milanskog]: – Pomiluj, Trojice, one koji ti se mole! – i dodade: – Bez ikakve sumnje, trebalo bi da verujemo da do blaženog, odnosno savršenog života, možemo žudeći stići čvrstom verom, živom nadom, žarkom ljubavlju.

 

[миомира]

A sada, uvažena sestro diskutantkinjo, izvoli linkovati nam navedeno. Ili nas na bilo koji drugi način usmeri ka tome.

 

Evo, brate, izvoljevam: http://www.ic-xc-nika.ru/texts/books/motovilov/zapiski_motov/content.html, http://www.hesychasm.ru/forum/index.php?topic=406.0, http://forum.optina.ru/topic/2801-%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D1%8B-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BB/, .

 

Ako te mrzi da citas sve, evo ga tvoj omiljeni deo:

 

"Мотовилов передает свои беседы как с духом прп. Серафима, так и при жизни старца. Серафим говорит, что о Мотовилове таково смотрение Божие, что его жизнь станет образцом подвига в миру (мирянина, женатого, не монаха) для будущих людей и что его характер и судьба больше, чем 10 святых и 10 светских героев типа Суворова, вместе взятых. Сам Мотовилов считает, что, стань он монахом, он был бы больше Василия Великого, непременно оказался бы Патриархом и т.п." - http://danuvius.livejournal.com/49884.html.

 

Samo citaj, edukuj se, pa ces mozda i ti jednom moci da steknes zvanje uvazenog diskutanta.

[Zoran Đurović]

Ево, да се не бих расплињавао око Серафима, како га Јустин Поповић "канонизује": "Стварно, молитва, пост, ноћна бдења као и сви други хришћански подвизи, добри су као такви; али циљ нашег живота није да само то испуњавамо, јер су то само средства. Прави циљ хришћанског живота је да задобијемо Духа Светога. Морате знати да само оно добро дело доноси плодове Духа Светог, које је учињено из љубави према Христу. Према томе, задобијање овог Духа је циљ нашег живота" (http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0102.htm).

Сасвим треба да је јасно да је ово у скалду са Мидићевим ствавом како постоји разлика у циљу и средствима.