Зрнца словесности

[Дијана.]

За маштање, било ми је занимљиво кад сам открила да је то нешто против чега се треба борити. Сјетимо се само у колико молитава, (вечерњим, пред причешће), се спомиње.

Нечастиви је пуштен да искушава човекову умну силу и да је дан и ноћ узнемирава.Падне ли ум,онда пада све. 

Симеон Нови Богослов

 Чувај ум, јер помисли, маштања и повођење срца за уобразиљом представљају греховно ђубре које демони убацују у душу.Ссвети Григорије Богослов

Корење помисли су јавна зла која чинимо рукама, ногама и устима.Није могуће да неко у свом разуму разговара са неком страшћу, а да не воли њене узроке.

Свети Марко Подвижник

[Дијана.]

Ако свим својим умом, срцем, вољом, управо цијелим бићем прионеш за спасоносну вјеру, не даш се отјерати од Извора Живота који је у (православној) Цркви, свом својом свијешћу и вољом припадаш ту, и не желиш да урадиш више ништа што је у директној супротности са заповијестима, креће трновит пут ослобађања од пријашњих лоших дјела, очишћење ријечи, борба са мислима... и креће жестока борба са мисленим, умним непријатељем овог твог избора и настројења, противником твог спасоносног пута.

 Све моје невоље збивају се у мојој невидљивој мисли и у невидљивом срцу моме. Стога је мени неопходан и невидљиви Спаситељ, Зналац срдаца наших. О, крепости моја, Исусе, Сине Божији! О, светлости ума мога, мире, радости и ширино срца мога - слава ти! Слава ти, Избавитељу од невидљивих непријатеља мојих, који ратују на ум и срце моје и који ме убијају у самом извору мога живота, у најосетљивијем месту моме.Свети Јован Кронштатски

 

Na vratima vase duse stoji Gospod sa metlom,gotov da na vas poziv pocisti vam dusu od silne necistoce,i sa kadilima i mirisima da je pociscenu namirise,i sa devojackim nakitom ukrasi-stoji Gospod i ceka na poziv vas. 

I na ivici srca vaseg stoji Gospod sa svecom velikom,sto gori bez dima i isparenja,stoji Gospod i ceka na poziv vas,da unese svecu u srce vase i osvetli ga,i sagori u srcu vasem sav strah,i sve strasti i sve rugobne zelje,i izgna iz njega sav dim i zao miris. 

I na ivici uma vaseg stoji Gospod sa svojom mudroscu i svojim jezikom,gotov da na poziv vas udje unutra i razagna sve lude misli,sve prljave utiske,sve pogresne pojmove,i izbrise iz uma vasega sve nepostojane slike-stoji Gospod i ceka da unese svoj razum,i svoje pecate,i svoje reci." Vladika Nikolaj

[Дијана.]

Можда не можемо да учинимо ништа у објективној реалности поводом нечега што нас је дирнуло, али можемо да се молимо и да тиме постигнемо да учини онај који објектиивно може ни сам не знајући зашто, јер „Ти си онај који добро чиниш у свим људима“.

 Свако добро долази од Господа по икономији. А они који га доносе, јесу служитељи добра. Свети Марко Подвижник

Podjednako su rdjavi: gotovost na zlo и oklevanje na bolje. (SV.Grigorije Bogoslov)

[Иван Ивковић]

Dugo nisam mogla ni da procitam tu knjigu, bacila bih je na pola ili prije. I ljudi, vise njih, govore slicno...

Можеш овде да убројиш и мене. Дуго нисам могао да се намолим да седнем и прочитам. Тако сам дошао до другог решења - одслушао сам!

 

 

А има и овде: https://sites.google.com/site/duhovnikbiblioteka/audio-biblioteka.

Хвала @@Висибаба.   :bendoff:

[Дијана.]

Trpjeti moras to sto si dobio kao krst ovako ili onako: mozes da ropces, i hulis, i to ti naravno nece biti na korist. Ni tebi ni onima oko tebe. A ako pretrpis sa smirenjem i slavljenjem Boga, onda ce ti trpljenje biti na korist, tj.ono kojim spasavas dusu. A i inace svako nase ponasanje sluzi kao primjer...

 ТРИ СУ КРСТА У ЖИВОТУ ЉУДСКОМ, ЈЕДАН ОД ЊИХ СЕ МОРА НОСИТИ

Кад смо ми, поклоници Гроба Господњег, били на страшној Голготи, видели смо место где је био Крст Господњи.Лево и десно налазе се места где су били крстови двојице разбојника. Свега три крста. Када смо се спустили у једну пећину иза Голготе, показали су нам место где је Света царица Јелена открила крстове. Она је открила три крста: Крст Христов, крст покајаног разбојника и крст непокајаног разбојника. Свега три крста. Драга браћо моја, и сада су свега три крста који људи носе. Један је крст праведника. Други је крст покајаног грешника. Трећи је крст непокајаног грешника. Који је крст најлакши? Крст означава страдање. Једно је страдање праведника. Друго је страдање покајаног грешника. Треће је страдање непокајаног грешника. Које је страдање најлакше? Најлакши је онај крст који се носи са вером и надањем. Најлакше је оно страдање које се држи на крилима вере и надања. Двојица знају зашто страдају, а трећи не зна. Праведник зна да страда по вољи Божијој, ради добра других људи и ради свога већег савршенства- као што се гвожђе ставља у огањ да од њега постане тврди челик. Покајани грешник зна да због својих грехова страда ради свога очишћења- као што се платно бије и гњечи и трља да би се убелило- покајани грешник страда у овоме свету да не би страдао у ономе. А непокајани грешник не зна зашто страда. Он оптужује свакога само не себе; он страда без вере и надања. Зато је његово страдање најмучније. Зато је његов крст најтежи. 

Познате су нам речи Господа Исуса Христа: Јарам је мој благ и бреме је моје лако. И заиста је вера у Бога лакша него ли неверовање.... Ето вам браћо. Три пута. Једним од њих се мора поћи. Ето вам три крста. Један од њих се мора носити у овоме животу- или Крст Христов, или крст покајаног разбојника, или крст непокајаног разбојника. Свега су три крста у животу људском... 

Св. Владика Николај

 

 

Make Profile Picture

[Дијана.]

O umu i smirenoumlju, jos malo

Pocetak bezgnevlja je cutanje usta kad je srce uzbudjeno.Sredina je,cutanje misli pri tananim uznemirenju duse ,a vrhunac je nepokolebljivi mir i pored toga sto duvaju necisti vetrovi.(SV .Jovan Lestvicnik)
Не откривај своје мисли свакоме, да не саблазниш ближњега. Не исповедај свима помисли своје, но само онима који могу излечити душу твоју. - Свети Антоније Велики
Горди човече! Ти машташ тако много и високо о твом уму, а он је потпуно и нераскидиво зависан од желуца. Закон поста, којије наизглед закон за црева, у ствари је закон за ум.Свети Игњатије Брјанчанинов

Сатана је ушао у Јуду и научио га да изда Господа. Он се сагласио и издао га (Лк.22,3-4). Сатана је ушао због тога што су му била отворена врата. Иначе, наша унутрашњост је увек закључана. И сам Господ стоји изван и куца да му се отвори. А чиме му се отвара ? Саосећањем, наклоношћу, сагласношћу. Сатана, међутим, улази код онога код кога све то нагиње на његову страну. Господ, опет, улази код онога који Њему нагиње. За улазак сатане, а не Господа, крив је сам човек. Не попуштај мислима које су угодне сатани, не саосећај се њима, не управљај се по њиховим саветима, и не саглашавај се са њима. Тада ће сатана обилазити около, и најзад - отићи, будући да му није дата власт ни над ким. Онај над ким он влада, сам му се даје у ропство. Почетак читавом том злу јесу мисли. Не дозвољавај да тобом овладају рђаве мисли, и увек ће за сатану твоја врата бити закључана. У вези са наилажењем рђавих мисли, не може се ништа учинити. Без њих није нико на свету. Ту нема никаквог греха. Прогони их и - свему је крај. Кад поново дођу, опет их прогони - и тако читав живот. Уколико, пак, примиш помисли и почнеш да се занимаш њима, неће бити чудно ако се јави и саосећање према њима. Тада ће оне постати још наметљивије. После саосећања доћи ће и рђаве намере и подстицај на рђава дела. Неодређене и неоформљене намере усмериће се, затим, ка појединачним стварима или лицима. Започеће избор, који прати саглашавање и ревност - и ето већ греха у унутрашњости ! 
Ту су врата срца отворена широм. Чим се само образује сагласност такве врсте, сатана ускаче унутра и почиње са тиранисањем. Тада бедна душа, као сужањ и као теглећа животиња, бива гоњена и исцрпљивана у врешењу неприличних дела. Да она, међутим, није примила рђаве мисли, не би било ни несреће.+++Свети ТЕОФАН Затворник

[Дијана.]

Можеш овде да убројиш и мене. Дуго нисам могао да се намолим да седнем и прочитам. Тако сам дошао до другог решења - одслушао сам!

 

 

 

 

Samo, ja sam mislila tu na Krestjankinovu knjigu o stradanju i nosenju krsta. Nevidljivu borbu sam nasla 'slucajno', u pravom momentu, i bila mi je vrlo korisna. Tu sam skupila i povezala sve sto sam ovako pabircila naokolo u ovim citatima po internetu, razgovorima s monasima...

Ali kao sto rekoh, samo sam je preletjela, mozda se nekad odvazim na pazljivije citanje... Cula sam i od monaha, a i ovde na forumu, da mi pocetnici ne treba da citamo tesku literaturu, za nas je sasvim dovoljan Vladika Nikolaj, Sv.Jovan Kronstatski...

I ono sto znam i iz citanja i iz iskustva, samo se treba cuvati prelesti, koja je obmana, slijedi za zanosom, ekstazom, visokoumljem, zeljom da se propovijedda s krovova, da se bogoslovstvuje... Gordost, najopasnija zamka. To je veliko saznanje koje je dato nasim ocima Duhom Svetim. A vidjeli smo kod katolika koji upravo njeguju te zanose i ekstaze, sta se desava... "Drzi um svoj u adu i ne ocajavaj", najefektnija formula duhovnog zivota...

[Дијана.]

o smislu stradanja

‎"Gospod sve neizrecivo ljubi. On zna ciljeve svemu i rokove svemu. Radi nekog budućeg dobra On je popustio ovo stradanje. Ja to ne mogu shvatiti ni prekratiti. Ostaje mi samo molitva i ljubav." Prepodobni Siluan Atonski

Nе плаши се борбе и немој бежати од ње. Тамо где нема борбе, нема ни врлине. Тамо где вера и љубав нису искушани, немогуће је бити сигуран да ли оне уопште постоје. Вера и љубав се огледају и откривају у недаћама, то јест, у тешким и озбиљним околностима, како у спољашњим, тако и унутрашњим (за време болести, туге или лишавања). (свети Јован Кронштатски)

 Жалост је добар знак. Зар ти није познато да се, када човек тражи молитве Отаца, или када од Бога тражи помоћ, жалости и искушења умножавају да би га проверила? (свети Варсонуфије и Јован)

 Подношењем страдања, учимо се трпљењу и нади. Што је већа патња, то је веће уздање у Христа, а самим тим човек је у могућности да утеши и ближњега који пати. (о. Серафим Роуз)

Бог нам шаље искушења из Свога милосрђа, како би смо, након што их превазиђемо, задобили венце. Јер, венац се не даје никоме без искушења. (свети Нил Сорски)

Христос као да је рекао: Носио сам крст за спасење рода људског. Када некога желим себи да призовем, прво га обасипам жалостима и његово срце најпре пробадам стрелама натопљеним пеленом туге. То чиним да би тај човек био мртав за екстремне заносе и пролазна задовољства. Значи, невоља је израз моје љубави. Могуће је да је неописива меланхолија која те тишти и спречава сваку добродетељ, само искушење, које би требало да докаже чврстину твоје одлуке и чистоту твоје љубави према Богу. Наша љубав према Богу се не пројављује само као духовна радост. Штавише, постојана храброст, непоколебљиво одржавана кроз дуге периоде таме и патње, још више сведоче о тој љубави.(старац Макарије Оптински)

[Ненад Р.]

Све долази од бога и сваки дар који примимо од њега , било да примимо искушење или примимо радост , треба да му будемо бескрајно захвални .

Сам живот је највећи божији дар и треба да увек непоколебљиво да верујемо Господа и уздигнуте главе примимо све што живот носи са собом .

 

Одлична тема Дијана.

[Дијана.]

ARHIMANDRIT JOVAN (KRESTJANKIN) OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!
 KRST

 

Krst nikad i ni za koga nije bio radostan, pa ni za one koji su svesno pošli za Gospodom. Postavite i Vi sebi to pitanje: da li zaista želite da život provedete pod Božijim rukovođenjem? Šta sve sobom obuhvata spasonosni krst! Kakve samo patnje ustaju na krstonosca, i one često dovode do osećanja bogoostavljenosti!

Znate li Vi da se sa krsta ne silazi nego da sa krsta skidaju? Ukoliko ga odvažno budete nosili do kraja, Vaš krst će doneti veliki duhovni plod, preobražavajući Vašu dušu, a prehranjujući i duše vaših bližnjih. Posebno je teško to, što neprijatelj ljudskog roda na sve vas ustaje sa udvostručenom silom, budući razdražen dejstvovanjem Vašeg sastradanja, koje je početak ljubavi.

                             

Jedno je jasno: od krsta možemo da se oslobodimo jedino u slučaju da se sasvim udaljimo od Boga. Međutim, tada ćemo umesto krsta pronaći drugi jaram, i to beznadežan.

 

Da, Vaš životni krst je nesumnjivo veoma težak ali je i njegova vrednost velika, jer se ne računa kao podvig samo Vama, nego i svim Vašim rođacima. Naravno, za Vas bi bilo dobro da bez roptanja nosite svoj krst, da dublje i češće uznosite um i srce ka Bogu - tamo, gde je naša Otadžbina, gde je naš Otac

Ma gde da pođemo, naš spasonosni krst neće postati lakši. Spoljašnje patnje će privremeno nestati, ali će se pojaviti one unutrašnje, koje će biti još teže i dublje.

 

Njegova bolest je Božije obraćanje svima vama, to je krst vaše porodice, i ko može da se prepire sa Bogom?

Molite se i češće se pričešćujte, a pričešćujte i njega. Počnite da učite da živite prema zapovestima Božijim. Tako će se postepeno sve u životu i sam život preobraziti, i Vaš krst će biti na spasenje čitavoj porodici. 

 

Međutim, postoje i takvi gresi za koje pokajanje na rečima nije dovoljno. Zbog toga Gospod i dopušta patnje, jer je to pokajanje na delu. Đavo polaže svoja prava na one, koji su sagrešili smrtnim gresima. Rezultate toga Vi realno osećate u svom životu. Prikupite trpljenje u molitvi i u svesti da nosite epitimiju koju Vam je Gospod dao radi spasenja.

Kad se njen rok okonča i kad neprijatelj (đavo) uvidi da ste nepokolebivi u svojoj želji da živite prema zakonu Božijem, biće Vam mnogo lakše i takvih prepreka više neće biti.

Molite se i za sina, jer on na sebi nosi breme roditeljskih grehova. Molite se i za njegovog oca, jer njegovo neverje rađa psihičku bolest. To je Vaš životni krst koji ne mogu da skinu ljudi, nego samo Gospod.

[Дијана.]

Све долази од бога и сваки дар који примимо од њега , било да примимо искушење или примимо радост , треба да му будемо бескрајно захвални .

Reci cu nesto sto nije zapravo odgovor tebi licno nego nesto o cemu sam inace dumala. Naravno mnogo je lakse primiti radost. Suvise olako se govori o Bozijoj ljubavi, radosti i zahvalnosti. Treba jaka vjera da se ostane predan volji Bozjoj u nevolji koja probada srce. Podnosenje nevolja i krsta pokazuju hriscanina. Ispovijedanje rijecima i ispovijedanje srcem koje krvari nije isto... Kad je na ispitu sve: i um, i srce, dusa, duh. Kad moras i umom da pojmis smisao svega, koliko je to moguce, dva svijeta, krst koji te razapinje izmedju njih. Umom da pojmis i srcem da podneses. Tek onda dolazi duh i njegova sila... Slabost, roptanje, to je tako prirodno. Hrabrost i ipak nepokolebljiva vjera uprkos nevolji je svjetlo koje moze da osvijetli i druge...

[Иван Ивковић]

Reci cu nesto sto nije zapravo odgovor tebi licno nego nesto o cemu sam inace dumala. Naravno mnogo je lakse primiti radost. Suvise olako se govori o Bozijoj ljubavi, radosti i zahvalnosti. Treba jaka vjera da se ostane predan volji Bozjoj u nevolji koja probada srce. Podnosenje nevolja i krsta pokazuju hriscanina. Ispovijedanje rijecima i ispovijedanje srcem koje krvari nije isto... Kad je na ispitu sve: i um, i srce, dusa, duh. Kad moras i umom da pojmis smisao svega, koliko je to moguce, dva svijeta, krst koji te razapinje izmedju njih. Umom da pojmis i srcem da podneses. Tek onda dolazi duh i njegova sila... Slabost, roptanje, to je tako prirodno. Hrabrost i ipak nepokolebljiva vjera uprkos nevolji je svjetlo koje moze da osvijetli i druge...

https://iconreader.wordpress.com/2012/02/24/the-crucified-monk-icon-of-the-monastic-life/scan0001-2/

[Дијана.]

 Ponorna je dubina dogmata. Um bezmolvnika se ne moze bez opasnosti spustati u taj ponor. Nije bezbedno plivati u odelu, kao sto nije bezopasno ni da se onaj koji je jos obuzet strastima prihvata teologije. Sv.Jovan Lestvicnik

 

А што да ми, страствени, улазимо у непознате тајне и одредбе Цркве - боље да Јој се једноставно препустимо и сматрамо Њено учење непогрешивим. "Горд испитује тајне, али се тајинства откривају смернима"... Још се много тога може навести, али не бих, сматрајући сувишним да се ми страствени отискујемо у море богословља. Боље да се потрудимо да мало-помало чистимо ум и срце од страсти, тада ће благодат сама од себе написати законе своје на чистим таблицама срца.

Питаш ме... о беседовању - о Богу, о Његовом свеприсуству, промислима Његовим и слично; током којег осећаш радост, и питаш да ли је то осећање допуштено? 

Све оно што нас доводи до љубави Божије и до смерности дозвољено је; али морамо знати своју меру и не заносити се хрлећи увис, тим више ако смо у стању узбурканих страсти. Мислим да се сећаш како је један брат говорио калуђеру како увек види Бога, а овај му одговарао: "Блажен ко види грехе своје." Свуда и вазда је потребна смерност!

Није наше да богословимо; и св. Лествичник и св. Исак и св. Варсонуфије не дозвољавају нам да се о овоме распитујемо и истражујемо него траже да оплакујемо своје грехе и да се чистимо од страсти. Свети Макарије Оптински - Речник спасења

[Дијана.]

Христос означава “Своје” печатом страдања! Он је нашао, да му је ваша душа потребна и стога ју је запечатио Својим печатом! И стоји одвојено мало стадо, удео Христов, од мноштва других људи. Христос држи у Својим рукама обележје њихове изабраности – Чашу Христову. На раменима знамење њихово – Крст Христов....

За поуздан успех у невидљивој борби са кнезовима ваздушним, са духовима злобе, са мрачним господарима света, неопходно је прихватити се оружја која пружа вера, која даје лудост проповеди Христове – Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи (1. Кор. 1,25). Чудно и страшно телесном разуму изгледају пут и учење вере, али чим човек опитно, унутрашњим духовним осећајем, увиди моћ вере – одмах се радосно предаје њеном вођству, као онај ко је неочекивано нашао драгоценог наставника, и са презиром одгурује од себе Богом одбачену људску мудрост....

Употребите га на делу – и победићете. Та оружја (molitve predavanja, slavoslovlja, blagodarenja) – обавиће посао боље но сви дубокоумни судови и изуми богослова теоретичара узети заједно... Употреба тих оружја на делу постепено ће вас превести са пута разума на пут вере, и тим путем увешће вас у бескрајну, чудесну област духовног. Тамо је трпеза скривене небеске хране; до ње, по сведочанству Светог Писма, Христос пушта само победнике. Ви сте уведени у невидљиви рат, зато да бисте добили прилику да постанете победник и да, као победник, наследите духовне ризнице. Све то вам омогућава Христос, Који вас је заволео и јасно одвојио међу “Своје”....

Али између духовног раја и телесног живота, живота душевног, обичног, којим живе сви људи уопште, као граница постављени су као пространо море – крст и распеће. Нема другог пута у рај! Кога Бог хоће да узведе у рај, њега најпре на пут у рај поведе – КРСТ.
Обележје изабраности од стране Бога – рекао је један свети аскетски писац, јесте када се човеку пошаљу непрестане невоље. Претрпимо умирање за свет кроз невоље, како бисмо постали слободни да примимо у себе суштинско оживљавање за Бога, очигледним и потпуно опипљивим дејством Духа Светога. Жртвујмо пропадљиво ради Духа! Предајте се Богу у потпуности! Скочите у спасоносни бездан вере као у море!

Свети Игњатије Брјанчанинов

[Дијана.]

"Nosiš ime da si živ, a mrtav si".      "I naslijediće pravednici život vječni, a ovi muku vječnu"

Može se postojati a ne biti živ. Instinktivno ne osjećamo pravim životom život bez smisla, bez radosti, nade, ljubavi. A ne možemo poreći da postojimo. Ako osjećamo ovaj život kao mučenje, poželjećemo da ga okončamo, naravno mučenje, ne život sam po sebi.

Valjda je tako i nakon odvajanja duše od tijela. Postojanje će biti vječno, za neke život u punoći te riječi, znači radost, ljubav; za druge svjesno mučenje.

Dovoljan je strah od tog vječnog mučenja i ne toliko izvjesnost koliko čežnja za tom punoćom radosti i smisla da čovjeka održi u upornom trpljenju gotovo nepodnošljive težine postojanja... i na kraju krajeva, na strani razuma i života...