Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“

[JESSY]

Има и она скорашња "Мама ми не да да одрастем".

aha.....i to cemo srediti....

[Zero]

Таква деца који родитељи презаштите обично постану неспособни за живот . За све су одговорни родитељи и ту оправдања нема.

Samo da ta njihova (ne)odgovornost ne služi kao opravdanje deci da ostanu takva kakva jesu i pod stare dane...

[Mилена КШ]

kada sam procitala temu prvo sto me je asociralo na vezu s temom "Mi smo se zrtvovali..." je to sto smatram (a i osetih na svojoj kozi) da roditelji preteruju s zivljenjem za svoju decu i prenosenjem svojih neostvarenih ciljeva, pa kad se na kraju dete samo usudi ili pomisli da uradi ili promeni nesto u svom zivotu njemu na korist a sto roditelju ne odgovara onda dete prisilno oseca obavezu da mora da uradi sta mu kazu a ne sta ono hoce jer je to na stetu njihovih ciljeva. jer ako ne uradis sto roditelji kazu odmah ne valjas i sl. sto dodatno zna da zezne psihu deteta. sto znaci da vecina zivi za decu da bi imali koristi za sebe a decu ko sisa. ja ovo i dan danas osecam na svojoj kozi i polako pucam po savovima...ali se nadam i uzdam u Gospoda i to mi mnogo pomaze...

 

izvinjavam se na duzini ali tako ja to vidim i u tome se pronalazim  8086.gif  8086.gif  8086.gif

[Снежана]

kada sam procitala temu prvo sto me je asociralo na vezu s temom "Mi smo se zrtvovali..." je to sto smatram (a i osetih na svojoj kozi) da roditelji preteruju s zivljenjem za svoju decu i prenosenjem svojih neostvarenih ciljeva, pa kad se na kraju dete samo usudi ili pomisli da uradi ili promeni nesto u svom zivotu njemu na korist a sto roditelju ne odgovara onda dete prisilno oseca obavezu da mora da uradi sta mu kazu a ne sta ono hoce jer je to na stetu njihovih ciljeva. jer ako ne uradis sto roditelji kazu odmah ne valjas i sl. sto dodatno zna da zezne psihu deteta. sto znaci da vecina zivi za decu da bi imali koristi za sebe a decu ko sisa. ja ovo i dan danas osecam na svojoj kozi i polako pucam po savovima...ali se nadam i uzdam u Gospoda i to mi mnogo pomaze...

 

izvinjavam se na duzini ali tako ja to vidim i u tome se pronalazim  8086.gif  8086.gif  8086.gif

То је само изазивање осећаја кривице код деце од стране родитеља. Одвратна врста манипулације неким ко ти је дат. Родитљ као вечита жртва.

[Џуманџи]

Tako je, Snezana. Poslusnost roditeljima nije ispunjavanje njihovih "snova" i hirova.

[JESSY]

Roditelji kao problem

 

Često najveći dečiji problem postaju upravo njihovi roditelji, koji oko sebe šire negativnu energiju, stvarajući kod dece osećanje duboke i mučne nesigurnosti.
Brojna su i raznovrsna, mahom nesvesna, ogrešenja roditelja o decu. Ne uviđajući šta čine, roditelji teško opterećuju decu sopstvenim strahovima, teskobom, uzrujanošću, razdražljivošću, napetošću.

Stežu ih grčem u kome sami žive.

Ubijaju ih u pojam turobnom mrzovoljom.

Truju sopstvenim mržnjama, neprijateljstvima i predrasudama.

Satiru preteranim, perfekcionističkim zahtevima i vlastitim neostvarenim ambicijama. Ili sputavaju sopstvenom skučenošću.

Rastržu decu, uvlačeći ih u porodične sukobe.

Hladnoćom i nezainteresovanošću izazivaju kod dece osećanje nepoželjnosti i suvišnosti, užasavajuće osećanje da nisu dobrodošla, da nikome nisu potrebna i da nikome ne pripadaju.

Preteranom brigom i nametljivim zaštitništvom proizvode kod dece uverenje da su nesposobna da se nose sa životom, da su njihove snage nedovoljne, mogućnosti premale, što ima kobne posledice po dečije samopouzdanje.

Dečije samopouzdanje se takođe često razara nepoverenjem i sumnjičenjem, nedostatkom razumevanja, podsmehom, surovim ili prikrivenim omalovažavanjem, bezrazložnim, nedomerenim i povodu neprimerenim grdnjama.

 

http://www.iza-ogledala.com/roditelji-kao-problem/

[JESSY]

Neki drugačiji roditelj-osam tipova “neadekvatnih” roditelja

1.„Naivni roditelj“

Ovo je roditelj koji je naivan, pasivan i često pod uticajem drugih. Ovakav roditelj izbegava sukobe i neprijatnost, pa prihvata stvari takve kakve su. Posledično dete ne dobija potrebna usmerenja, zaštitu i vođstvo. Evo jednog primera koji to veoma jasno ilustruje: „Kada god bi se u školi desilo da me neko od dece maltretira ili da me nastavnica nopravdano kritikuje, tata bi rekao da je to deo odrastanja, a mama da ona ne može da ide tamo da se svađa. Druga decu sa imala roditelje koji su se uvek borili za njih i štitili ih…poredila sam se sa njima i počela da osećam kao da ja mojim roditeljima nisam važna…vremenom sam poverovala i da sam ja kriva i da sam dramila ni oko čega“. Jednom kada prihvatimo krivicu i ideju da naše potrebe i emocije nisu važne, otvaramo vrata ka tome da izbegavamo, ćutimo, trpimo i povlačimo se. Na taj način olakšavamo drugima da „gaze“ preko nas i propuštamo prilike da naučimo nove veštine koje bi pomogle da se izborimo i rešimo problem.

2. „Anksiozni roditelj“

Ovo je roditelj koji jako mnogo brine i koji stvari vidi pesimistično. On uvek ima najcrnji scenario u glavi i ukoliko postoji problem, emituje visoku anksioznost i tenziju. Tako, dete, umesto da dobije ohrabrenje i usmerenje kako da se izbori sa teškoćama, nauči radi stvari sa stresom, da brine i izbega bilo kakve rizike. Sledeći primer veoma dobro to ilustruje. „Šta god da sam probao da uradim, moja mama je rekla, „joj sine, pa kako ćeš ili jaoj, pa šta ako…“. Posledica toga bila je da sam počeo da kočim svoje želje i ciljeve…prestao sam da budem spontan i opušten, a u svemu sam video samo prepreke i probleme…toliko toga sam izbegao da pokušam, da sam stagnirao i na poslu i u životu. I danas, kad god pomislim da nešto probam, automatski čujem to „jaoj, a  šta ako“… Ponekad se roditelj brani od sopstvene anksioznosti time što ide u preveliku kontrolu. On tada prezaštićuje dete i najčešće radi sve za njega i umesto njega, nedozvoljavajući detetu da rizikuje, bude samostalno i slobodno. Tako, dete umesto da uči i razvije nove veštine, uči da bude nesamostalno, stegnuto i anksiozno.

3. „Popustljivi roditelj“

Ovaj tip roditelja sa detetom ima prijateljski odnos, dozvoljava mu da radi šta želi, ne postavlja granice i ne kažnjava onda kada bi to za dete bilo dobro. Pošto mu je sve dozvoljeno i pošto nema smernice niti granice, dete ne nauči da postavi granice samom sebi. To pravi problem sa samokontrolom, a posledično i problem sa tolerisanjem frustraciju i ostvarivanjem dugoročnih ciljeva. Naredni primer to jasno i ilustruje. „Ja nemam taj unutrašnji glas koji kaže, sedi i radi…ako me mrzi, ja ne radim, ako mi se jede nešto slatko, poješću celu teglu…jednostavno nemam kontrolu. Ima situacija kada je to super jer uvek pratim sebe i baš me briga, ali me ta razmaženost i odsustvo kontrole najčešće mnogo košta“.

4. „Roditelj žrtva“

Ovaj tip roditelja veruje da su drugi krivi za njegova loša iskustva. On očekuje da se drugi brinu o njemu i zadovoljavaju njegove potrebe, koristeći slabost i patnju kako bi druge emocionalno vezao za sebe. To uključuje i decu, kojoj se daje uloga “da me zadovolji, da mi nadomesti ono što fali, da brine o mene” i sl. Kada dete ne uradi to što se očekuje roditelj se ponaša besno ili uvređeno, optužuje dete da je samoživo i manipuliše krivicom. Evo primera: „Ceo život slušam jedno te isto, kako se moja majka žrtvovala za mene, trpela mog oca, sve mi  dala i sl. To se naravno dešava baš onda kada ja poželim da uradim nešto za sebe…nešto što se njoj ne sviđa. Iako pobesnim, u dubini ipak, osećam krivicu…kao da nisam dovoljno dobar sin, kao da joj se nisam odužio…kao da sam nezahvalan i loš“. Važno je reći da postoje i roditelji koji ne manipulišu krivicom, ali deluju toliko slabo i zavisno da dete oseća da ono mora da ga spasi. Tada dolazi do obrtanja uloga, odnosno dete preuzima brigu o roditelju, sluša njegove probleme, brine o mlađoj braći i sestrama umesto roditelja i sl. Bilo da smo žrtvovali sebe zarad roditelja ili naučili da se žrtvujemo po njegovom modelu, samožrtvovanje uvek ima trajne i ozbiljne posledice jer naše potrebe nikada ne stignu da dođu na red. To najčešće izgleda ovako: „Ko god da ima neki problem, dođe kod mene…milion puta pomislim da ne mogu, da sam preumorna, radila bih svoje stvari koje me nagomilane čekaju, ali ne mogu…ili me slomi krivica ili imam taj doživlja da sam ja potrebnija njima, nego sebi….glupo zvuči, ali to je ono, ja ću se već nekako organizovati i snaći, a kako će oni?..i tako u krug, do premora…do besa“.  

5. „Preterano zahtevajući / kritikujući roditelj“

Ovaj tip roditelja postavlja detetu nerealno visoke standarde, kada je u pitanju postignuće, ispoljavanje emocija (npr. „dečaci ne plaču“), moralno ponašanje, posvećenost, tačnost, efikasnost, pragmatičnost i sl. Tako dete dobija poruku da mora da bude najbolje i da ne sme da pogreši. Ovakvi roditelji preterano kritikuju decu, a na greške reaguju neumerenom grdnjom, neadekvatnom kaznom ili izrazima lica koji kod deteta indukuju krivicu, stid i osećaj neupeha. Neki roditelji to rade jer su i sami tako naučili od svojih roditelja, a neki zato što im je veoma važno kakav utisak ostavljaju (oni, dete, cela porodica) i ko će u komšiluku šta da misli ili kaže ako dete nije najbolje. Kod takvih roditelja, uspeh / neuspeh deteta jednak je njihovom uspehu / nesupehu, te pritiskaju dete da se dokaže i pokaže i za njih. Evo primera: „U mojoj porodici nije bilo puno prostora da ne budeš sjajan…ako dobijem bilo šta manje od 5, otac je vikao, a majka plakala…uvek je bilo kao da je to što nisam najbolji najgora i najsramotnija stvar koju sam mogao da uradim…i dan danas pred svaku procenu imam tremu koja parališe…kao da opstanak sveta zavisi od toga da ja budem ok“. Ovaj tip roditelja odlikuje i nefleksibilnost, kao i preveliki stepen kontrole praćen doživljajem da su uvek u pravu i da postoji samo jedan ispravan način da se nešto uradi. Ovakav stav stavlja dete u poziciju da mora da radi baš onako kako roditelj očekuje, jer ako ne, sledi kazna u vidu bukvalne kazne ili besa i odbacivanja. Rastuću uz to, dete uči da će biti prihvaćeno i bezbedno samo ako uradi sve što se od njega traži, na način na koji se traži. Ovo dalje vodi do podređivanja, odnosno do teškoće da se kaže ne i zauzme za sebe i sopstvene potrebe.

6. „Zanemarujući roditelj“

Ovakvi roditelji nisu tu za dete i sa detetom, pa i samom detetu deluju odsutno, nezainteresovano i neuključeno. Oni odbacuju ili zanemaruju dečje potrebe, ne preuzimaju roditeljsku odgovornost i često puštajući dete da radi šta želi. Time, dete dobija slobodu, ali i obavezu da se brine samo o sebi. Primer: „Niko mene nikada nije pitao ni gde sam, ni šta sam, ni da li mi nešto treba. Kada se razbolim sam sam išao da kupim lekove, sam sam sebi kuvao i sam radio sve…Tata nikada nije bio tu jer je radio, a mama je bila u nekom svom svetu. Danas mislim da je bila depresivna, tada sam mislio da je njoj, tj. njima jednostavno nisam važan“.

7. „Haotični roditelj“

Ovaj tip roditelja karakteriše nestabilnost, nepredvidljivost, neorganizovanost, nedoslednost i emocionalna labilnost. Život sa roditeljem koji je nepredvidljiv, rađa brigu i strah jer je dete stalno u iščekivanju nečeg lošeg. To na primer izgleda ovako: „Nama je sve u životu zavisilo od toga kakve je tata volje taj dan. Ako je raspoložen i ako popije samo malo, onda je najdivniji i najzabavniji tata koji se igra sa nama, smeje i ima strpljenja za sve. Ako s druge strane dođe nervozan ili pijan, nastaje haos i nikad se ne zna ko će biti sa druge strane tog haosa…ko će od nas biti žrtva za taj dan“.

8. „Nasilni roditelj“

Ovi roditelji zaboravljaju da je dete dete, a da su oni odrasle osobe koje mogu i moraju da kontrolišu svoje ponašanje. Umesto da pruže empatiju, razumevanje i savet, ovi roditelji vređaju, biju, ponižavaju, iskorišćavaju i povređuju dete. Neki to rade zato što imaju ozbiljne psihičke probleme, a neki zato što veruju da će „dete samo na to reagovati“ i da cilj (npr. „želim da ga naučim da bude čovek“) opravdava sredstvo. Pošto žive u stalnom strahu, ova deca često jesu veoma poslušna, „mirna i tiha“. Ono što roditelj ne vidi je cena te poslušnosti. Radeći sa njihovom decom kada odrastu, mi jasno vidimo da je cena bila prevelika i da su deca platila osećanjem manje vrednosti, životom u stalnom strahu, učenjem po pogrešnom modelu i sl. Tipičan primer za to je: „Ja i dan danas živim sa tim glasom u glavi koji mi stalno govori da sam nesposoban, glup…i dan danas, lako u to poverujem i vrlo često sam sebe sabotiram i kažnjavam…u tim trenutcima ja jasno verujem da ne zaslužujem bolje“.

Iako ih često ne vidimo ili previdimo opisani roditelji žive sa nama i uz nas. Sa nama i uz nas žive i njihova mala i njihova odrasla deca, koju takođe umemo da ne vidimo. Hajde da svi zajdno otvorimo oči i pomognemo i tim roditeljima i toj deci da budu bolje i da porastu

 

http://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/neki-drugaciji-roditelj/

[Natasenka]

Kakav god roditelj bio treba da je svetinja za dijete. Nikad necemo moci vratiti roditeljima onoliko koliko su oni nama dali - zivot. Mi njih ne mozemo roditi, ali ih mozemo voljeti sa svim njihovim vrlinama i manama. Podari Boze spasenje svim roditeljima kroz njihovu djecu. 

[Natasa.]

пре 5 часа, Natasenka рече

Nikad necemo moci vratiti roditeljima onoliko koliko su oni nama dali - zivot.

Bog nam daje život . Roditeljima smo dati na brigu.

[Дијана.]

On 14.5.2015. at 7:48, Џуманџи рече

 Poslusnost roditeljima nije ispunjavanje njihovih "snova" i hirova.

Нити испуњавање њиховог живота смислом који им недостаје. Звучи сурово, али тако је. Родитељска жртва је нешто што се подразумева, и та жртва је једносмерна. Чим се тражи на наплату, престаје да буде жртва, и љубав.

"Ако хоћете да вам се деца отрују, дајте им само да се напију мајчине жртве". тако некако. Макаренко, али нисам сигурна.

[Flojd]

On 1.6.2018. at 19:09, Natasenka рече

Kakav god roditelj bio treba da je svetinja za dijete. Nikad necemo moci vratiti roditeljima onoliko koliko su oni nama dali - zivot. Mi njih ne mozemo roditi, ali ih mozemo voljeti sa svim njihovim vrlinama i manama. Podari Boze spasenje svim roditeljima kroz njihovu djecu. 

Ne slazem se sa tobom. Ne bi postojala ova tema da nema potrebe da se prica o greskama koje roditelji prave tokom vaspitanja.

Roditelj mora da zna svoje obaveze, zasto je pravio decu ako se ne potrudi da ih pravilno vaspitava i ne manipulise njima? Sta treba da napravi od njih moralne i bezosecajne invalide i tako da ih posalje u svet.

U okviru crkve bi trebale da se organizuju skole roditeljstva i da se raspravlja o ovakvim i slicnim temama.

[nikola888]

Deca se prave u strasti i slasti i zadovoljstvu ,to sto se neko zakacio u toku odnosa nije produkt roditeljske nego Bozije volje a On roditeljima daje decu kao krunu tog medjusobnog odnosa muskarca i zene i da im da jednu novu dimenziju u zivotu tako da je dete ,kao novo individualno bice ,dato roditeljima od Boga na staranje kako bi ga na sto bolji nacin uveli u zivot u svim njegovim segmentima(socijalnom,ekonomskom,duhovnom) .

Sve zivotinje vole i stite svoje mlade dok su mladi al ih brzo uce da se samostalno otisnu u zivot a to ne radi vecina roditelja u Srbiji i zato nam je ovako kako nam je ! Zbog pogresnog roditeljskog ondnosa u Srbiji ima veliki broj psihicki nestabilnih pa i obolelih ljudi a to ne vodi u prosperitet ni tog coveka ni porodicu a samim tim i drzavu !

[Flojd]

Управо сада, nikola888 рече

Deca se prave u strasti i slasti i zadovoljstvu ,to sto se neko zakacio u toku odnosa nije produkt roditeljske nego Bozije volje a On roditeljima daje decu kao krunu tog medjusobnog odnosa muskarca i zene i da im da jednu novu dimenziju u zivotu tako da je dete ,kao novo individualno bice ,dato roditeljima od Boga na staranje kako bi ga na sto bolji nacin uveli u zivot u svim njegovim segmentima(socijalnom,ekonomskom,duhovnom) .

S

Tako je. Ali ne misle svi roditelji tako.

[nikola888]

пре 3 минута, Liga Džentlmena рече

Tako je. Ali ne misle svi roditelji tako.

pa toje ono najporaznije kod nas i onda ne treba da se cudimo sto nam ide ovako kako nam ide jer nazalost roditelji ne proizvode ljude nego u vecini slucajeva zavisnike od roditelja koji nemaju snage da se otrgnu iz tog paklenog zagrljaja ! Po nekoj studiji koja je radjena kod nas vecina zavisnika od droge je u uplovila upravo zbog roditeljskog pritska ,nerealnih ambicija i jos sto sta 

[Flojd]

пре 19 минута, nikola888 рече

pa toje ono najporaznije kod nas i onda ne treba da se cudimo sto nam ide ovako kako nam ide jer nazalost roditelji ne proizvode ljude nego u vecini slucajeva zavisnike od roditelja koji nemaju snage da se otrgnu iz tog paklenog zagrljaja ! Po nekoj studiji koja je radjena kod nas vecina zavisnika od droge je u uplovila upravo zbog roditeljskog pritska ,nerealnih ambicija i jos sto sta 

"Put do pakla je poplocan dobrim namerama."

Upravo zbog toga se ne moze covek zahvaljivati roditeljima, a jos manje pisati kako smo im mi nesto duzni. Nismo im mi nista duzni, oni su izabrali da imaju nas. Mi mozemo samo da se potrudimo da im se prilagodimo i prihvatimo ih takve kakvi su ali nikako da ih velicamo ako to nisu zadluzili.

Ja sam zato da treba da se otvore skole roditeljatva. I da ns treba samo da se pusta ljudima slobodna volja i da se sve naziva Bozijom voljom nego da i mi ulozimo odredjeni trud da nesto promenimo nabolje, a to treba da rade i svestenici.