Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке

[JESSY]

Ових дана све православне хришћане обрадовала је вест – велики Старац и Христов човек, Порфирије Кавсокаливит је прибројан Хору Светих. Уочи дана његовог прослављања желели смо да поделимо са вама неке од његових мисли које се тичу мисије и односа са ближњим. Чувена и света је његова мисао: „Радите непрестано и неуморно, јурите и стижите свуда, свима проповедајте Христа, падајте с ногу од умора трудећи се за Христа и за Цркву Његову, не жалите своју младост… Све дајте за Христа и за Цркву Његову! Она треба да расте, а ми да се смањујемо смиреношћу…“

 

 * * * * *

„Видим Христа како ходи српском земљом и одабира оне који су Његови“.

http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije01.htm

„У беседама немојте да говорите много о религијама – и тада ћете победити. Дозволите човеку који има другачије мишљење да се излије, говори и говори… Нека он осети да се сусрео са спокојним човеком. Делујте на њега својом добронамерношћу и молитвом, а затим реците неколико речи. Нећете урадити ништа ако будете говорили оштро, ако на пример кажете „Ти лажеш!“ Шта ће од тога бити?

Ви сте као овца међу вуковима (Мт. 10:16). Шта да чините? Споља будите мирни и молите се у себи. Будите спремни, будите образовани, будите храбри али уз светост, кротост и молитву. Да бисте међутим овако поступали, потребно је да будете свети“.

 http://www.pravoslavie.ru/put/66252.htm

„Једном ми је Старац рекао: „Ти си побожан човек. И желиш да натераш своје блиске људе да буду исто тако дубоко верујући и побожни људи као и ти. Мислиш да ћеш тако успети нешто? Само ће бити штете. Принуђивање изазива отпор код људи. Ти говориш човеку „учини то“, а он не жели јер си му то ти рекао. У њему се подиже талас отпора и он ће игнорисати твоје речи. Међутим, ако ближњи примети да и ти сам чиниш нешто, онда ће можда и он почети да чини нешто. Човек те посматра и размишља: „Ако он то чини и ја ћу“.

http://www.e-reading.co.uk/bookreader.php/1008835/Kavsokalivit_-_Deti_i_molodezh._Po_sochineniyam_Afonskogo_starca_Porfiriya_Kavsokalivita.html

„Ћутке се моли за све. За читаву Цркву, за свештенство, за монахе. Наша Црква данас пролази кроз кризу.“

http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije52.htm

 

„Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души. У мисионарској делатности треба примењивати истанчане методе како би друге душе примиле оно што им нудимо – речи или књиге – без рђавих реакција. Још нешто: што мање речи. Речи парају уши, а често и нервирају људе. Одјек, напротив, налазе молитва и живот. Живот усхићује, препорађа и преображава, док речи остају бесплодне. Најбољи мисионарски рад остварује се нашим примером, љубављу и благошћу.

https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=3575.20;wap2

 

„Мој пријатељ и ја пођемо да завршимо један посао у манастиру; са нама у аутомобилу био је и старац Порфирије. Једног тренутка схватих да пролазимо покрај имања које су поседовали Јеховини сведоци. Осетих како ме обузима потиштеност и одвратност због душегубног деловања тих секташа, који, уместо да се покају због својих греха, настоје да поколебају веру у Христа код оних „за које је Христос умро и васкрсао“. Старац је само ћутао. Једног тренутка запитах се шта ли Старац мисли о овоме. Зар се не гнуша посматрајући те људе и њихова дела? Но, одмах зачух Старца како ми говори: „Бог нека се смилује и тим јадним лажним Јеховиним сведоцима. Неки хришћани их се гнушају, неки се препиру са њима и коре их, неки их, опет, гоне на судове. На тај начин се секташтво, међутим, не може сузбити. Знате ли како се оно сузбија? Тако што ми треба да постанемо свети“.“

http://svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracPorfirije/StaracPorfirije183.htm

 

http://www.svedokverni.org/sveti-starac-porfirije-kavsokalivit-padajte-s-nogu-od-umora-trudeci-se-za-hrista-i-za-crkvu-njegovu/

 

[Bojan Lazic]

Evo jedan odlomak iz knjige "Velika Borba" od Elen Vajt, koji govori o antihristu i buducim dogadjajima.

Da naglasim: Nisam adventista nit namjeravam da budem; Smatram da je ta crkva u otpadnistvu.

 

Cisto me zanima vase misljenje.

Da li je ovo ispravno ili ne:

 

Nasuprot onima koji drže Božje zapovesti i veru Isusovu, treći anđeo ukazuje na druge, protiv čijih 

prevara je izrekao svečanu i strašnu opomenu: »Ko se god pokloni zveri ili ikoni njenoj, i primi žig na čelo 

svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gneva Božjega.« ***Otkrivenje 14, 9. 10. Da bismo ovu vest 

razumeli, potrebno je da ispravno tumačimo upotrebljene simbole. Šta se podrazumeva pod zveri, 

ikonom i žigom? 

Proročki lanac u kome se nalaze svi simboli počinje u Otkrivenju 12. glavu sa aždahom, koja je htela da 

ubije Hrista posle njegovog rođenja. Sotona je aždaha (***Otkrivenje 12. 9.), jer je on Iroda nagonio da 

ubije Spasitelja. Njegovo glavno oruđe, kojim je u prvim vekovima hrišćanskog doba ratovao protiv Hrista 

i njegovog naroda, bilo je Rimsko carstvo sa svojom pretežno mnogobožačkom religijom. I dok aždaha, u 

prvom redu, predstavlja sotonu, ona je, u širem smislu, i simbol mnogobožačkog Rima. 

U 13. glavi (stihovi 1–10) opisana je druga zver, koja »beše kao ris«, kojoj aždaha dade »silu svoju, i 

presto svoj, i vlast veliku«. Ovaj simbol, kako je to verovala većina protestanata, predstavlja papstvo, koje

 

je nasledilo silu, presto i moć starog Rimskog carstva. O zveri sličnoj risu kaže se: »I dana joj biše usta koja 

govore velike stvari i huljenja… I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime njegovo, i na kuću 

njegovu, i na one koji žive na nebu. I dano joj je da se bije sa svetima, i da ih pobedi. I dana joj bi vlast nad 

svakim koljenom i narodom i jezikom i plemenom.« Ovo proročanstvo koje je skoro jednako opisu malog 

roga u Danilu 7, nesumnjivo ukazuje na papstvo. 

»I dana joj bi vlast da čini četrdeset i dva meseca.« Prorok dalje kaže: »I videh jednu od glava njenih 

kao ranjenu na smrt«; zatim nastavlja: »Ko u ropstvo vodi, biće u ropstvo odveden; ko nožem ubija, valja 

da on nožem bude ubijen.« Ona četrdeset i dva meseca imaju isto značenje kao i »za vreme, za vremena i 

za po vremena«, – tri i po godine ili 1260 dana iz Danila 7. glave – to jest označavaju vreme za koje će 

papska vlast ugnjetavati Božji narod. Ovo vremensko razdoblje, kako je izneseno u prethodnim 

poglavljima, otpočelo je sa papskom prevlašću 538. godine posle Hrista, a završilo se 1789. godine. U to 

vreme francuska vojska zarobila je papu; papska vlast je zadobila smrtnu ranu, i ispunilo se proročanstvo; 

»Ko u ropstvo vodi, biće u ropstvo odveden.« 

U tom poglavlju pojavljuje se još jedan simbol. Prorok veli: »I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje, i 

imaše dva roga kao u jagnjeta.« ***Otkrivenje 13, 11. Pojavljivanje ove zveri i njen izgled pokazuju da je 

narod koji ona predstavlja drukčiji od naroda koji su predstavljeni prethodnim simbolima. Velika svetska 

carstva predstavljena su u proroku Danilu kao zveri koje su se pojavile pošto se »četiri vetra nebeska 

udariše na velikom moru.« ***Danilo 7, 2. U otkrivenju 17. glavi anđeo je objasnio da su vode »ljudi i 

narodi, plemena i jezici«, (***Otkrivenje 17, 15.) Vetrovi su simboli sukoba. Četiri nebeska vetra koja su 

duvala na velikom moru predstavljaju strašne prizore osvajanja i prevrata, pomoću kojih carstva dolaze 

do vlasti. 

Ali zver sa rogovima sličnim jagnjetovim viđena je »gde izlazi iz zemlje«. Umesto da sruši druge vlasti i 

sama uspostavio svoju, ovaj ovako predstavljeni narod mora da se pojavi na jednom do sada 

nenaseljenom području i da se postepeno i mirno razvija. Zato on nije mogao izići iz naroda Staroga Sveta 

– kojih je bilo mnogo i koji su se borili među sobom, tj. iz onoga nemirnoga mora »naroda i koljena i 

plemena i jezika«. Njega moramo tražiti na zapadnom kontinentu. 

Koji se narod 1798. godine počeo javljati kao sila u Novome Svetu i postojao sve veći i jači, tako da je 

privukao na sebe pažnju sveta? Primena ovoga simbola nije nikakvo teško pitanje. Samo jedan jedini 

narod odgovara podacima ovoga proročanstva. Ono jasno upućuje na Sjedinjene Države Amerike. Često 

du govornici i istoričari nesvesno upotrebljavali misao, a ponekad i same reči proroka, pri opisivanju 

postanka i razvoja ovoga naroda. Zver je viđena »gde izlazi iz zemlje«. Reč »izlazi« može da se prevede sa 

»niknuti ili izrasti kao biljka«. Ali, kao što smo videli, narod se morao pojaviti na do tada nenaseljenom 

području. Jedan ugledni pisac, koji opisuje postanak Sjedinjenih Država, govori o »tajni njihovog postanka 

iz nezauzetog područja.«300 On kaže: »Kao tiha šibljika narasli smo do države.« Jedan evropski dnevnik 

pisao je 1850. godine o Sjedinjenim Državama kao o nekoj neobičnoj državi, koja je »nikla« i »u tišini 

zemlje povećava neprekidno svoju moć i ponos.«301 Edvard Evert, u svome govoru o pobožnim 

osnivačima ovoga naroda, rekao je: »Tražili su usamljeno mesto, bezazleno zbog svoje nepoznatosti i 

sigurno zbog svoje zabačenosti, gde bi mala crkva iz Lejdena mogla uživati slobodu savesti. Posmatrajte 

ogromna područja preko kojih su, mirnim osvajanjem… nosili zastave krsta.«302

»I imaše dva roga kao u jagnjeta.« Rogovi slični jagnjetovim predstavljaju mladost, nevinost i blagost, 

što tačno odgovara karakteru Sjedinjenih Država u vreme kada ih je prorok video kako se podižu, 1798. 

godine. Među hrišćanskim izgnanicima koji su prvi pobegli u Ameriku i potražili utočište pred 

ugnjetavanjem cara i netrepeljivošću sveštenika bili su mnogi koji su odlučili da osnuju državu na širokom 

temelju građanske i verske slobode. Njihovi ideali su bili uneti u Deklaraciju o nezavisnosti, koja 

 

naglašava veliku istinu da su »svi ljudi rođeni jednaki i obdareni neotuđivim pravom na život, slobodu i 

sticanje sreće.« Ustav osigurava narodu pravo na samoupravljanje, što znači da od naroda izabrani 

predstavnici stvaraju zakone i staraju se o njihovoj pravilnoj primeni. Zagarantovana je verska sloboda, i 

svakome je bilo dozvoljeno da Bogu služi po svojoj savesti. Republički oblik vladavine i protestantizam bili 

su osnovna načela nacije. Ova načela su tajna njihove moći i napretka. Ugnjetavani i gaženi širom celog 

hrišćanstva krenuli su u ovu zemlju sa velikim očekivanjem i puni nade. Milioni su se iskrcali na njene 

obale, i Sjedinjene Države su se uzdigle u red najmoćnijih država na svetu. 

Ali zver sa rogovima kao u jagnjeta »govoraše kao aždaha«. »I svu vlast prve zveri činjaše pred njom; i 

učini da se zemlja i koji žive na njoj poklone prvoj zveri, kojoj se isceli rana smrtna… govoreći onima što 

žive na zemlji da načine ikonu zveri koja imaše ranu smrtnu i osta živa.« ***Otkrivenje 13, 11–14. 

Rogovi kao u jagnjeta i glas aždahin u ovom simbolu ukazuju na upadljivu protivrečnost između načela i 

postupanja ovako predstavljenog naroda. »Govor« jednoga naroda su odluke njegovih zakonodavnih i 

sudskih vlasti. Ovim odlukama će poricati slobodoumna i miroljubiva načela koja je postavio kao osnov 

svoje državne politike. Proročanstvo da će govoriti »kao aždaha« i činiti »svu vlast prve zveri« jasno 

predskazuje razvoj duha netrpeljivosti i progonstva, koji su pokazali i narodi predstavljeni aždahom i 

zverju sličnom risu. A izjava da zver sa dva roga čini »da se zemlja i koji žive na njoj pokloni prvoj zveri« 

pokazuje da će ovaj narod svoju vlast upotrebiti na to da nametne držanje nečega čime će se ukazivati 

čast papstvu. 

Ovakav postupak protivio bi se načelima ove države, duhu njenih slobodnih institucija, direktnim i 

svečanim garancijama, Deklaracije o nazevisnosti i samome Ustavu. Osnivači države radili su mnogo na 

tome da spreče upotrebu svetovne vlasti od strane crkve, sa njenim neizbežnim posledicama – 

netrpeljivosti i progonstvom. Ustav propisuje: »Kongres ne sme izdati zakon kojim se uspostavlja neka 

religija ili zabranjuje slobodno ispovedanje bilo koje religije«; »takođe vera ne sme nikad biti uslov za 

dobijanje ma koje poverljive javne službe u Sjedinjenim Državama.« Samo očiglednim odbacivanjem ovih 

čuvara nacionalne slobode mogla bi državna vlast nametnuti poštovanje nekog verskog propisa. Ali 

nedoslednost ovakvog postupka neće biti veća nego što je prikazana u simbolu. Zver sa rogovima kao u 

jagnjeta – po svojim uveravanjima čista, plemenita i bezopasna – govori kao aždaha. 

»Govoreći onima što žive na zemlji da načine ikonu zveri.« Ovde se jasno iznosi da je u državnom 

uređenju te zemlje zakonodavna vlast u rukama naroda. Ovo je jak dokaz da su Sjedinjene Države narod 

označen u ovom proročanstvu. 

Ali šta znači »ikona zverina«, i kako ona treba da bude načinjena? Ikonu će zver sa dva roga načiniti 

prvoj zveri. Zato se ona i naziva ikona zverina. Da bismo doznali šta je ta ikona i kako treba da bude 

načinjena, moramo proučiti obeležje same zveri, papstva. 

Kad se crkva u početku pokvarila zastranivši od jednostavnosti evanđelja i prihvativši neznabožače 

običaje i obrede, ona je izgubila Božjeg Duha i njegovu silu. Da bi mogla vladati nad savešću ljudi, tražila 

je potporu državne vlasti. Rezultat toga bilo je papstvo – pojavila se crkva koja je vladala nad državom i 

upotrebljaval je nju za postizavanje svojih ciljeva, naročito za kažnjavanje »jeresi«. Da bi Sjedinjene 

Države mogle načiniti ikonu zveri, mora crkvena vlast tako da kontroliše građansku vlast da crkva može 

upotrebiti državnu vlast za postizavanje svojih sopstvenih ciljeva. 

Kad god je crkva imala u svojim rukama državnu vlast, ona ju je upotrebljavala da kažnjava odstupanje 

od svoga učenja. Protestantske crkve, koje su sledile stopama Rima, sjedinjujući se sa svetovnim vlastima, 

pokazale su sličnu želju da ograniče slobodu savesti. Primer za to je anglikanska crkva, koja je dugo 

vremena progonila one koji se nisu slagali s njenim učenjem. Za vreme šesnaestog i sedamnaestog veka 

hiljade nonkonformističkih propovednika (koji su drukčije verovali) bili su primorani da ostave svoje 

crkve, i mnogi pastori i verni pretrpeli su tazne kazne, zatvor, mučenje i mučeničku smrt. 

Otpad je crkvu doveo dotle da je tražila pomoć države, a to je pripravilo put razvitku papstva, zveri. 

Pavle je rekao: »Jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja.« ***2. 

Solunjanima 2, 3. Prema tome će otpad u crkvi pripraviti put ikoni zverinoj. 

 

Biblija kaže da će pre Gospodnjeg dolaska nastati stanje verskog opadanja, slično onome u prvim 

vekovima. »Ali ovo znaj da će u poslednje vreme nastati vremena teška. Jer će ljudi postati samoživi, 

srebroljupci, hvališe, ponositi, hulnici, nepokorni roditeljima, neblagodarni, nepravedni, bez ljubavi, 

neprimirljivi, opadači, neuzdržljivi, bijesni, nedobroljubivi, izdajnici, nagli, naduveni, koji više mare za 

slasti nego za Boga, koji imaju obličje pobožnosti, a sile su se njene odrekli.« ***2. Timotiju 3, 1–5. »A 

Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena otstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i neuke 

đavolske.« ***1. Timotiju 4, 1. 

Sotona će delovati »sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima, i sa svakom prevarom nepravde.« A 

svi koji »ljubavi istine ne primiše da bi se spasli«, biće prepušteni sami sebi da prihvate »silu prevare, da 

veruju laži«. ***2. Solunjanima 2, 9–11. Kada nastupi ovo stanje bezbožnosti, onda će nastupiti iste 

posledice kao i u prvim vekovima. 

Veliku versku razliku koja vlada u protestantskim crkvama mnogi smatraju jakim dokazom da se nikada 

neće moći postići prinudno versko jedinstvo. Pa ipak već godinama postoji u protestantskim crkvama sve 

jača težnja da se ujedine na temelju načela koja su svima zajednička. Da bi se jedinstvo postiglo, mora se 

izbeći pretresanje svih predmeta u kojima nisu svi složni pa bili oni ma kako važni sa biblijskog gledišta. 

Karlo Bičer, ugledni američki govornik, rekao je u jednom govoru 1846. godine da sveštenstvo 

»evangelističkih protestantskih zajednica od početka stoji ne samo pod velikim pritiskom isključivo 

ljudskog straha, nego da ono živi, diše i kreće se u potpuno pokvarenim prilikama i poziva se uvek na niže 

elemente svoje prirode da bi ućutkalo istinu i pokleklo pred silom otpada. Zar ovim putem nije išao i Rim? 

Zar nećemo i mi to doživeti? I šta vidimo upravo pred sobom? Novi sveopšti sabor! Jedan svetski 

sastanak! Evangelistički savez i sveopšti simbol vere!«303 Kada se to jednom postigne, onda će u 

nastojanju da se postigne potpuno jedinstvo biti samo jedan korak do primenjivanja sile. 

Kad se vodeće crkve u Sjedinjenim Državama slože u tačkama nauke koje su im zajedničke i počnu 

utecati na državu da nametne njihove propise i podupre njihove ustanove, tada će protestantska Amerika 

načiniti sliku rimskoj svešteničkoj vlasti, a neizbežna posledica toga biće nametanje građanskih kazni 

onima koji drugačije veruju. 

Zver sa dva roga »učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na 

desnoj ruci njihovoj ili na čelima njihovim, da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime 

zveri, ili broj imena njena.« ***Otkrivenje 13, 16, 17. Opomena trećega anđela glasi: »Ko se god pokloni 

zveri ili ikoni njenoj, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, i on će piti od vina gneva Božjega.« »Zver« 

koja se ovde spominje, čije obožavanje će iznuditi »zver sa dva roga«, jeste prva zver, slična risu, iz 

Otkrivenja 13. glave – papstvo. »Ikona zverina« predstavlja onaj oblik otpaloga protestantizma koji će se 

razviti kada protestantske crkve budu tražile pomoć od države da prinudno nametnu svoju nauku. Sada 

još ostaje da opišemo »žig zverin«. 

Posle opomene da se ne klanjamo zveri i ikoni njenoj, proročanstvo kaže: »Ovde je trpljenje svetih, koji 

drže zapovesti Božje i veru Isusovu.« Pošto se oni koji drže Božje zapovesti ovde ističu nasuprot onima 

koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i primaju njen žig, to je jasno da poštovanje Božjeg zakona, s jedne 

strane, i njegovo prestupanje s druge strane, sačinjavaju razliku između onih koji se klanjaju Bogu i onih 

koji se klanjaju zveri. 

Naročito obeležje zveri, a time i njene ikone, jeste gaženje Božjih zapovesti. Danilo kaže o malom rogu, 

tj. papstvu: »I pomišljaće da promeni vremena i zakone« (***Danilo 7, 25.). Pavle je istu vlast nazvao 

»čovekom bezakonja«, koji se uzdiže iznad Boga. Jedno proročanstvo dopunjuje drugo. Samo menjanjem 

Božjeg zakona se papstvo moglo podići iznad Boga. ko svesno drži ovako promenjen zakon, odaje time 

najvišu čast vlasti koja ga je promenila. Ovakva poslušnost papskim znakovima je znak vernosti papi, a ne 

Bogu. 

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

antihrista sam uvek posmatrao kao proces. antihrist u telu je ustvari isti onaj antihrist koji se je gradio i pre tela(rodjenja) i koji će ostati posle tela.

 

Zašto smatram da je antihtist proces? Jedan od razloga je taj da ne mislim kako je antihrist samo predodredjen rodjenjem i to mu je sudba od Boga data, već mi je bliža varijanta da antihrist postoji i radi,dela,funkcioniše i pre ličnosti koja će to poneti i zacariti se u svetu a i posle te iste ličnosti sve do drugog dolaska Isusa Hrista.

Izmedju ostalog u Pismu piše..... I daće mu se (antihristu) svaka vlast na zemlji u trajanju od 3 god.cc. Meni ovo liči na moje gornje obrazloženje i misao. a to je da ponovim antihristovo postojanje i pre negoli mu se dadne svaka vlast na zemlji ali i postojanje posle te vlasti sve do krajnjeg suda.

 

Sad je recimo zanimljivo koliko smo mi Hrišćani uopšte vezani na zemaljsku vlast generalno i koliko će to nas fascinirati i zavesti, da neko potpuno drugačiji od onog što verujemo ima neku vrstu "moći" nad nama.

 

Da, sa ove moje perspektive to je poslednje iskušenje Hrišćana u ne tako opasnom neprijatelju kako ga ponekad i naša braća sagledavaju. Samo da ponovim, daće mu se sva vlast na zemlji a mi Hrišćani bi trebalo da jedva to i primetimo ako mene pitate za savet,jer samo zemaljskom Carstvu mi ne pripadamo, pa i da smo samo na početku naše vere....

 

Ne plašite se procesa antihrista već sada ga odlično savladavamo jer se Hristu radujemo a sam Hristos našu radost ako je istinska podiže tamo sa desne strane Oca nebeskog u večnoj zajednici Boga sa čovekom pomoću Utešitelja Duha Svetoga.

[w.a.mozart]

 

Evo jedan odlomak iz knjige "Velika Borba" od Elen Vajt, koji govori o antihristu i buducim dogadjajima.

Da naglasim: Nisam adventista nit namjeravam da budem; Smatram da je ta crkva u otpadnistvu.

 

Cisto me zanima vase misljenje.

Da li je ovo ispravno ili ne:

 

Ranije sam se bavio ovim - sada mislim da je besmisleno. Evo ispovesti jednog bivšeg adventiste (žena) koja ih razobličuje perfektno i konkretno

 

http://www.motivacioni.info/index.php/topic,1229.msg12591.html#msg12591

[Џуманџи]

 

Imam pitanje... Koji je svetitelj i rekao (i kako je tacno) nesto slicno ovome: "Kada vas napadne zlo (ili: kada se suocite sa zlom) vi budite spretni i okretni, pa sve to okrenite na dobro"? 

Hvala unapred.  8086.gif

P.S. U slucaju da je bitno, tu sam misao videla bas na ovakvom posteru (sa sajta pouke), ta slika mi je poslata mejlom pre par godina i nikako nisam uspela da pronadjem taj poster, pa zato sad vas pitam. 

[w.a.mozart]

Мислим да је то рекао старац Порфирије

[Bojan Lazic]

Ranije sam se bavio ovim - sada mislim da je besmisleno. Evo ispovesti jednog bivšeg adventiste (žena) koja ih razobličuje perfektno i konkretno

 

http://www.motivacioni.info/index.php/topic,1229.msg12591.html#msg12591

 

Procitao sam, hv.

 

Zanima me sta mislis o odlomku u vezi antihrista, Da li je to ispravno tumacenje?.

Adventizam iako je u otpadnistvu, ne mora da znaci da je i autor pomenute knjige bio u zabludi kada ju je stvarao.

[w.a.mozart]

Procitao sam, hv.

 

Zanima me sta mislis o odlomku u vezi antihrista, Da li je to ispravno tumacenje?.

Adventizam iako je u otpadnistvu, ne mora da znaci da je i autor pomenute knjige bio u zabludi kada ju je stvarao.

 

Iskreno, i time sam se ranije bavio. Sad gledam da radim onako kako kaže starac porfirije... ostavite zlo na stranu. Mislim da je Otkrovenje pisano da nas pripremi na sve što će biti a ne da nas istorijski precizno informiše o Antihristu

[Bojan Lazic]

Iskreno, i time sam seranije bavio. Sad gledam da radim onako kako kaže starac porfirije... ostavite zlo na stranu. Mislim da je Otkrovenje pisano da nas pripremi na sve što će biti a ne da nas istorijski precizno informiše o Antihristu

 

Ne razumijem?

Kako mislis da nije istorijski precizno?

 

Ja mislim da bi mi trebali da znam vrijeme naseg pohodjenja.

[w.a.mozart]

Ja mislim da bi mi trebali da znam vrijeme naseg pohodjenja.

 

Pohodjenje je smrtni čas...

[Bojan Lazic]

Pohodjenje je smrtni čas...

Da, upravu si.

[Панарет]

Mislim da je Otkrovenje pisano da nas pripremi na sve što će biti

 

Слажем се и то не само на страдања "последњих времена" већ и на блаженства Новог Јерусалима

[Дејан]

Mislim da je Otkrovenje pisano da nas pripremi na sve što će biti a ne da nas istorijski precizno informiše o Antihristu

Ako je smrta svakog čoveka , drugi Hristov doolazak za njega, možda je i otkrovenje nešto što se uvek dešava, i dešavalo se , i dešavaće se...

[DYNABLASTER]

To je romanticarsko tumacenje, koje nema osnova ako pricamo o tome sta pise, a ne sta jos jeste i moze biti.

[w.a.mozart]

Naravno, otkrovenje ima i istorijsku dimenziju