Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке

[JESSY]

Старац Порфирије – Наше држање на Литургији

 

Старац Порфирије

Покушаћу да пренесем суштину смисла од онога што ми је говорио (Старац), а што ми је остало у живом сећању. И он је био насекиран због тога штo верници захтевају од свештеника – и то оправдано – да буде у молитвеном ставу у светом олтару, док му они својим држањем у томе више пута не помажу.
-Ја их, говорио је, кадим, а они се не приклањају. Ја говорим: „Стојмо добро“, а они седе. Благосиљам их, а они ћаскају. И што је најтрагичније, говорим: „Пијте из ње сви“, а Светом причешћу прилазе малобројни. Велики бол за свештеника.
Питао сам га: Старче, да ли сви треба да се причешћују?
-Бре, не кажем то ја. То говори Господ. „Сви“! Да ли ова реч има неки други смисао који ја не знам? И даље се у молитви каже: „… а преко нас свему народу“. Наравно, онима који немају сметњи. Ови други треба претходно да добију разрешење од духовника. Уосталом без Светог Причешћа, без Христа, како ћеш изаћи у свакодневицу? Дошао си у Цркву и изгубио си најважније, Дар, све; остао си са антидором. Да ли знаш, бре, Ђурице, шта је Свети Жртвеник? Нешто најцењеније на земљи. Царски престоли, председничке фотеље, академске катедре имају малу вредност. Света Трапеза је горећи грм. Онде силази Христос, Свети Дух је присутан и анђели унаоколо. Ја сам се много пута плашио да дотакнем рукама Свету Трапезу. И при овом чуду пред собом, да чујеш верне како шапатом воде успутне разговоре и не доживљавају јединствени догађај. Ко служи (λειτουργει), море? Сам поп или сви – клир и народ – заједно? Због чега је називамо „Литургија“? Е! Како стоји свештеник, тако треба да стоје и верни. Сабран. Потпуно предан Богу. У то време нисмо на земљи. „Ми који Херувиме изображавамо“. Ми смо на небу, испред Свете Тројице. Без „животних брига“. Сви смо свштенослужитељи… Ох, ох, ох! Чега нас Бог удостојава да доживимо. Ако верујемо да се пред нама савршава Велика Жртва, требало би да стојимо „ са страхом Божијим“. Да плачемо од среће што сами Бог силази и жртвује се из љубави за нас. Ако не верујемо, због чега долазимо у Цркву? Са ким се ми изигравамо? Много доследнији су они који не улазе у храм.
-Је ли, бре, Ђурице, одлазиш ли ти на музичке концерте?
-Да, Старче, одмарају ме.
-Јеси ли чуо неког тамо да ћаска? Сви ћуте, како не би прекинули дело. Е! Шта има већу вредност, „тонови“ музике, који заиста одмарају, или „узвик“ Светога Духа, који спасава? Ако би те позвао цар или председник републике и узвикнуо твоје име како би узео његов поклон, да ли би могао да му окренеш леђа и да му кажеш: „нећу га“? Због чега не прилазиш Христу, који се у овом часу „из превелике Своје љубави“ у овом тренутку жртвује за тебе, већ окрећеш леђа и ћаскаш? И који дар Он приноси! Самога Себе. У цркви ћутимо, сабирамо се и причамо Богу… Јеси ли разумео ово шта говорим? Ако јеси, имаш одговорност да учиниш и другу нашу браћу истанчаним (веома осетљивим), а који не препознају савршитељне страшне Тајне. Тако је то, као што кажем. Да нам подари Бог снаге да поднесемо „чудо“.

 

http://www.manastir-treskavac.com/starac-porfirije-nase-drzanje-na-liturgiji/

[JESSY]

Лако се љутим

Једног дана рекао сам Старцу:

- Старче, често се љутим. У последње време се лако наљутим.

- Љутња је добра ствар.

(Мислио сам да се Старац шали са мном, па сам га прекинуо: )

- Добра ствар?

- Наравно. Бог је у нас усадио љутњу. То је сила. Даровао нам је могућност да се љутимо на страсти и на ђавола. То је право место за љутњу. На тај начин ту силу узимамо од ђавола и дајемо је Христу.
Предај се Христу свом силином, свом жестином.

[JESSY]

Христос је радост, светлост истинита, срећа. Христос је нада наша. Однос са Христом јесте љубав, ерос, одушевљење, чежња за Божанством. Христос је све и сва. Он је љубав наша. Љубав Христова, односно љубав према Христу, јесте љубав која се не може одузети. Из ње извире радост.

 

Радост је сам Христос. То је радост која те чини другим човеком. То је духовна "лудост", али у Христу. Ово духовно вино опија те као право, непатворено вино. Ево шта о томе кажесвети цар и пророк Давид: "Штап Твој и палица Твоја, они ме утешише. Припремио си преда мном трпезу, насупрот тлачитеља мојих" (Пс.22,5 ). Духовно вино је чисто, непомешано са водом, непатворено, веома јако, тако да кад га пијеш, опијаш се њиме. То божанствено "пијанство" јесте реч Божја која се даје чистима срцем (Мат.5,8)

[JESSY]

 

Човек тражи радост и срећу на небу. Тражи оно што је вечно, далеко од свих исвега; тражи да нађе радост у Богу. Бог је тајна. Он је ћутање. Он је бесконачан. Он је све. Тежњу душе ка небу има читаво човечанство. Сви траже нешто небеско. На Бога су упућена сва бића, макар и несвесно.

 

Ка Њему стално упућујте свој ум! Заволите молитву, тај разговор са Господом! Све је љубав - љубав према Господу, према Женику. Будите достојни љубави Христове! Како не бисте живели у мраку, покрените прекидач молитве, па ће божанска светлост доћи у вашу душу. У дубини вашег бића јавиће се Христос. Онде, у дубини, налази се Царство Божје. "Царство је Божје унутра у вама" (Лук.17,21)

[JESSY]

Радујте се свему што нас окружује. Све нас поучава и све нас води Богу. Све око нас су капљице Божије љубави. И живо и неживо, и биљке и животиње, и птице и планине, и море и залазак сунца, и звездано небо.

   То су мале љубави кроз које долазимо до велике Љубави – Христа. Цвећe, на пример, има своју благодат, учи нас својим мирисима, својом величанственошћу. Говори нам о љубави Божијој. Расипа своје мирисе, своју лепоту и на грешнике и на праведнике.

   Да би неко постао хришћанин, треба да има песничку душу, треба да постане и сам песник. Отврдле душе Христос не жели у својој близини. Хришћанин је песник, он је у песништву чак и када само воли. Песничка срца ту љубав пригрле, ставе је у срце, осећају је дубоко.

   Искористите лепе тренутке. Лепи тренуци приволе душу молитви, начине је тананом, племенитом и песничком. Пробудите се ујутру да видите сунце како, као краљ, сво пурпурно излази из мора. Када вас очара неки леп предео, нека црквица, нешто лепо, немојте остати само на томе већ идите и преко тога, у благодарење за све лепо како би сте живели јединог Лепог. Све је свето, и море, и купање, и јело.

   Свему се радујете. Све нас богати, све нас води ка великој Љубави, све нас води Христу. Посматрајте све што је направио човек, куће, зграде, велике или мале, градове и села, посматрајте људе и цивилизацију, питајте, занимајте се како бисте употпунили своја знања о свему, немојте бити равнодушни. То ће вам помоћи у дубљем изучавању чудеса Божијих. Све то су прилике да се повежемо са свиме и са свима. Све су то разлози за благодарење и молитву Господару свега.

   Живите у свему, у природи, у свему створеноме. Природа је тајно Jеванђеље. Када, међутим, неко нема унутар себе благодат, природа му није од користи. Природа нас буди, али не може да нас одведе у Рај.

[JESSY]

Оно што спасава децу и чини их добром децом јесте живот родитеља у кући. Родитељи треба да се предају љубави Божјој. Треба да буду свети пред својом децом и да то показују својом благошћу, трпљењем и љубављу. 
Сваког дана треба да постављају нов почетак - да пројављују ново расположење, одушевљење и љубав према деци. 
Радост коју ће доживети и светост која ће их походити пренеће благодат на њихову децу.
За рђаво понашање деце углавном су криви родитељи. 
Децу не спасавају ни савети, ни дисциплина, ни строгост. 
Ако родитељи не иду путем светости и ако се не подвизавају, онда чине велике грешке и преносе на децу зло које сами имају у себи. Ако не живе светим животом и не говоре са љубављу, онда их ђаво мучи помоћу реакција њихове деце. Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно. То је велика безбедност и сигурност за децу.
Дечје понашање је у непосредној вези са духовним стањем родитеља. Када су деца позлеђена рђавим узајамним опхођењем родитеља, онда она губе вољу и снагу да напредују. Она се тада рђаво изграђују, те грађевини њихових душа прети опасност да се свакога часа сруши.

[JESSY]

Зашто седиш? Шетај! Шетај! ... Данас ме, дакако, боле ноге, јер сам био болестан и дуго нисам шетао, али нећу да одустанем, јер знам да то чини добро мом срцу и кажем ти, треба да знаш да је ходање најбоља вежба. Ходањем се не бежба само срце, него и сви удови и постиже се уравнотежен рад нервног система.

[JESSY]

Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души.

[JESSY]

Љубав је изнад свега. Оно што треба да заокупља нашу пажњу, децо моја, јесте љубав према другом човеку, јесте његова душа. Што год да чинимо, - молитва, савет, опомена, - све чинимо са љубављу. Без љубави од молитве нема користи, савет вређа, опомена шкоди и упропашћује другог, који осећа да ли га волимо или не волимо и реагује на одговарајући начин. Љубав, љубав, љубав! Љубав према брату нашем припрема нас да више заволимо Христа.

 

[JESSY]

Наш мили Господ Исус Христос услишава молитве верних Његове Свете Цркве, када Он сматра да ће оно за шта молимо бити искључиво за наше добро. Зато не треба да будемо презахтевни, и слично, и не треба бити нестрпљив. Треба тражити учтиво и са молитвеним осећањем, а потом препустити Богу исход. Оно што тражимо добићемо ако и када Он зна, када је то на нашу истинску и вечну корист.

 

„Када нам Господ не даје нешто што упорно тражимо од Њега, онда је разлог једна од две могућности. Он не жели да нам да нешто што није за наше добро, или нисмо у стању да увидимо када, а посебно, на који начин је потребно да тражимо нешто од Бога. Ове две могућности не искључују једна другу. Другим речима, може бити да су оба случаја у питању.

 

[JESSY]

+ + + Треба сви да будемо свети. Да постанемо Црква – Тело Христово, како би сви постали једно у Цркви православној.
 

+ + + У Цркви нема смрти. Они који не верују, за њих је смрт последња реалност и мера свега.

 

+ + + Истина је у Православљу. Данас се људима нуде књиге «истине», а за нас је истина само једна – Христос.

 

+ + + Само нас вера у Христа истински обједињује. Нису у праву они који кажу да све религије треба да нас обједине. То може само Христос.

 

+ + + Православље је најузвишенија философија – виша математика.

 

+ + + Они који не знају за Христа, они живе у хаосу, у паклу, у свету лажи, илузије и дроге.

 

+ + + Христос је све. Христос је љубав.

 

+ + + Када заволимо Христа решиће се сви наши проблеми – како лични, тако и народни.

 

+ + + Када идемо у Цркву, за нас нема смрти, ђавола и пакла.

 

+ + + Сви верују, али не у истинитога Бога. Сви нечему служе. Ономе чему робују, томе и служе – некој страсти, среброљубљу...

 

+ + + Постоје и други духови - зли духови. Треба поштовати само Једног истинитог Бога – Христа.

 

+ + + Христос је све! Цар неба и земље.

 

+ + + Треба да имамо Духа Божијега да бисмо разумели свето Јеванђеље.

 

+ + + Ја нисам учио школе. Одрастао сам у пустињи и ту, на Светој Гори, завршио сам школу послушања.

 

+ + + Сви назад, сви назад! Вратимо се Православљу!

 

+ + + И зло има силу. Зло даје снагу ономе ко га чини.

 

+ + + Многи лажни пророци и учитељи су створења Божија, али су им дела зла и од злога.

 

+ + + Док се човек не сједини са Христом, и кад хоће да чини добро, не може, већ греши. Али, кад се сједини са Христом, не може да чини зло, не може да греши.

[JESSY]

Радујте се свему што нас окружује! Све нас поучава и води ка Богу. Све што је око нас јесу капљице љубави Божје - и жива и нежива бића, и биљке, и животиње, и птице, и планине, и море, и залазак сунца, и звездано небо. То су мале љубави, преко којих стижемо до велике Љубави, до Христа. Да би човек постао хришћанин, треба да стекне песничку душу, треба да постане песник. "Грубе" душе Христос не жели у својој близини. Хришћанин је песник. Будимо ревнитељи! Ревнитељ - или зилот - јесте онај ко свом душом љуби Христа и у Његово име служи човеку. Љубав према Богу и љубав према људима јесте нераздвојан пар: света страст, духовна жудња, сузе, умиљење, али не смишљено него све од срца.

[JESSY]

Приликом једне моје посете Старцу, био сам веома жалостан јер су ме у кратком временском раздобљу искушења стизала једно за другим, тако да је моја издржљивост била на граници.

У свем том мраку, много утехе и подршке пружала ми је једна мисао коју изразих Старцу чим сам крочио у његову келију. “Ви знате”, рекох му, “и пре него што Вам испричам, да опет пролазим кроз искушења. Знајте, међутим, да ми велику утеху пружа помисао да у овом земаљском свету у коме живимо, све је залудно и привремено. Потребно је само мало више стрпљења, па ће све радости и туге брзо проћи и доћи ће велики час кад ће ме смрт одвести до бесмртности, где ћу, Вашим молитвама, ја недостојан бити удостојен да живим покрај Христа.”

Чекао сам његово одобравање за те “велике мисли” које сам изговорио, али сам се веома изненадио кад сам чуо како је жустро реаговао: “Немој, бре, да се носиш таквим мислима како ћеш умрети И како ћеш отићи у небеску бесмртност! Труди се да већ сада постанеш бесмртан тако што ћеш овде, на земљи, умрети за своје рђаво ја. Тако се нећеш бринути, него ћеш бити врло радостан живећи заједно са Христом. Тада се нећеш плашити ни искушења, ни сатане, ни смрти, јер ћеш их све још овде, на земљи, победити, тако да ћеш бити спреман за небеску бесмртност”. Погледао сам га са радосним изненеђењем и рекао: “Старче, врло је лепо то што ми говорите; то ми пружа већи спокој од оних помисли које сам малочас изрекао. Ваше речи као да дају крила моме моралу, и пружају ми велику радост. Штавише, подсећају ме на натпис на улазу једног светогорског манастира: Ако умреш пре но што умреш, нећеш умрети кад умреш.

Кад је чуо те речи, Старац је био усхићен, па ми живахним гласом вели: “Запиши ми то, брзо, у мој телефонски именик, на једну празну страну”. Записао сам му то; затим сам му наизуст навео две мисли светог Јована Лествичника на ту исту тему. Старцу се и оне веома допадну, те повиче: “Сместа ми и њих запиши у телефонски именик”. Послушах га и записах. Тада ми он заповеди: “Узми једну свеску, па све лепо што сретнеш у Светом Писму и у светоотачким књигама које изучаваш, запиши и донеси да ми читаш, да се и ја радујем. И ово што ја говорим, записано је у Јеванђељу”. Сећам се да се тај наш сусрет претворио у прави духовни празник. Старац је био толико усхићен да се понашао попут детета. Личио је на оне свете људе које називамо ,јуродивима Христа ради”. Они су од неподношљиве радости своје божанствене љубави били опијени “трезвеним пијанством” и доживљавали “целомудрени занос”. Они су, посматрани кроз кратковиде наочари логике, изгледали апсурдни и неразумни.

Приликом нашег следећег сусрета, Старац ми је опет говорио о човековој бесмртности.

Наиме, Христос каже: “Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју, неће видети смрти вавек” (Јов. 9,51). Старац ми је подробно богословски протумачио ове речи и говорио о човеку који је препорођен, преображен, усмрћен за грех, васкрсао за Христа; тај човек већ сада, у овом животу, почиње да доживљава бесмртност.

.

из књиге: “Старац Порфирије – Подвижник љубави – прозорљиви чудотворац”, поглавље: “Покрај старца Порфирија – Сећања његовог духовног детета”

[feeble]

,,Свети старац Порфирије Кавсокаливит" - предавање Владике Иринеја

 

У Великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржано је  предавање на тему "Свети старац Порфирије Кавсокаливит"Његовог Преосвштенства Епископа бачког проф. др Иринеја 29. априла 2015. године.

Звучни запис предавања:

 

 

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/vladika-irinej-sveti-starac-porfirije-kavsokalivit

 

YouTube: 

O Светом старцу Порфирију Кавсокаливиту

[JESSY]

У дискусијама треба да изнесете само мало речи о религији и победићете. Оставите онога ко је другачијег мишљења да се искали, да прича, да прича... Ви се потрудите да он осети да има посла са мирним, сталоженим човеком. Постарајте се да утичете добротом и молитвом. А када узмете реч, говорите мало. Ништа нећете учинити ако будете говорили са жестином. Ако саговорнику, примера ради, кажете: изрекао си лаж! - шта ће произићи из тога? Ви сте као овце међу вуковима. Шта треба да радите? Споља будите хладнокрвни, али у себи се молите. Будите спремни, упућени у проблематику; говорите са смелошћу, али и са светошћу, благошћу и молитвено. Али да би сте ово чинили, треба да постанете свети.