Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке

[Срђан Ранђеловић]

 

 

На дан молитвеног спомена новоканонизованог угодника Божјег преподобног Порфирија Кавсокаливита, у недељу 15./2. децембра 2013. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, о светом старцу Порфирију говорили су епископи бачки Иринеј и јегарски Порфирије.

 

Подсећамо да је Свети Архијерејски Сабор Цариградске Патријаршије, на свом заседању 27. 11. 2013. године, у диптих светих унео старца Порфирија Светогорца.

 

 

 

 

 

Фотографије

Радио Беседа

[миркан]

Пред крај предавања има сведочење о једном о његовим последњих чуда, које се десило у таксију. Цело ово предавање је предивно а ова прича пред крај ми је дошла као шлаг на торти

[Ignjatije]

 

И ово као случајно, а? 

[Ронин]

 

И ово као случајно, а? 

Ништа није случајно

[Ignjatije]

Ништа није случајно

 

Ја више да примам те њиове зверске рачуне за струју нећу. У руке ги више не узимам. Па нека ме апсе аспиде антихристове. Не дам да ме жигошу! Што су бре лукави...

[w.a.mozart]

У руке ги више не узимам.

 

 žig vs. cifre na računu

[grigorije22]

Priblizava se vreme kada mi istice licna karta a ne znam sta mi valja ciniti? Nego onaj fotoapart da li je to obicni fotoaparat koji samo pravi digitalnu sliku ili pored toga skenira lobanju,zenicu i deo iza uva?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja se radujem ponekad dolasku antihrista, jer je to Hristov znak, koji se mora zbiti pre Drugog dolaska Spasitelja.(bio bi mi bliži dolazak)

[Nikolajj]

citajuci kuran, ja se potpuno slazem sa prvim postom...  jer Kuran govori da treba da im bog pomogne da istrebe Hriscane i Jevreje jer smo mi za nih bezboznici, jer su oni jedini pravedni pred bogom i da oni trebaju da urade sve to na svoju ruku.... citajte Kuran pa ce da  vidtedi,

[Nikolajj]

Na tri mesta se ugnezdio satana  samo nezna se iz koje rupe ce da izadje....

 

 

 

Pogledaje strelice  na satu  jake odlicne kordinate  koji sam nesto izbrljao  9 amerika, 6 vatikan, 4 bliski istok.

 

 

 

ali ubelivo da ce krene rat iz muslimanskih zemalja, jer Kuran preziva na rat

[N.Petrovic]

 

 

 

О ПОМИСЛИМА СРЦА



Човек има такву снагу, да може пренети добро или зло на своју околину. Ово су врло осетљиве теме. Потребна је велика пажња.


На све требамо гледати добрим оком. Да не помислимо ништа лоше о другима. И један поглед и један уздисај утичу на наше ближње. И најмања љутња чини зло. Да имамо у души доброту и љубав и њих да дајемо.

Да пазимо да се не љутимо на људе који нас вређају, већ се помолимо са љубављу, за њих. Било ста да ради нас ближњи, никад не размишљајмо лоше о њему. Увек да се помолимо са љубављу и утврдимо мисли у добру.



Никад не требамо мислити о другом да ће му Бог дати неко зло или да бити кажњен за свој грех. Таква мисао, без да сом свесни како, доноси велико зло.



Много пута кажемо другом: `` Зар се не бојиш Божије Правде? Зар се не бојиш Његове казне?`` Други пут кажемо:`` Не може тако, примићес казну од Бога за то!`` или кажемо: `` Боже не казни га због тога ста ми је учинио`` или ``Нек му се не деси ( нека ствар) ``



У свим овим случајевима имамо дубоку жељу да се казни други. Уместо да признамо да нам је бес грешка, ми испољавамо љутњу на други начин, а тобоже, молимо Бога за њега. Тако , заправо, ми проклињемо брата. Или када, уместо молитве, кажемо: `` Наћи ћеш то и то од Бога. Платиће ти Бог за то сто си ми учинио`` и тада му опет желимо казну од Бога. Чак и када кажемо: `` Нека… види Бог`` намера наше душе, на један мистични начин, утиче на душу нашег ближњег, и њему се дешава зло.



Када мислимо лоше, нека сила излази из нас и преноси се на другог, као сто се преноси глас звучним таласима, и заиста други трпи зло. Десава се нечто као урок, када човек има за друге лоше мисли. Ово произилази из наше љутње. Ми предајмо, на мистичан начин, наше зло. Не изазива Бог зло, већ људска злоба. Не казњава Бог, Већ се наше расположење, мистично, преноси на душу другога, и цини зло. Христос никада не жели зло, већ нам је рекао: `` Благосиљајте непријатеље своје…```



Завист је једна веома лоша ствар. То је један зли утицај када је неко завистан и чежне за неким или нечим. Ово захтева велику пажњу. Љубомора чини велико зло другоме. Онај који завиди не схвата да чини зло. Видели сте шта каже Стари Завет: `` Завист и поквареност оцрњују добро…``



Међутим, када је ``други`` побожан, када се исповеда и причешћује и има Крст изнад себе, ништа му се не може десити. Сви демони да навале на њега не могу му ништа. Постоји у нама један део душе који се зове ``етиколог``. Када овај ``етиколог`` види неког да нарушава норме понашања, побуњује се ( реагује устанички), али онај који тако процењује ( узбуђући се) учинио је исто то дело нарушавања норми. Не рашчишћује то, сам са собом већ са другима, а то Бог не жели. Кажемо, на пример: `` Требао си да урадиш ово, ниси урадио, видиш шта ти се десило?`` . Тиме у ствари желимо другоме зло.



Када зло мислимо, тада ће оно у стварности може десити. На један мистични и невидљиви начин смањујемо у другоме снагу да се креће ка добру. Чинимо му зло. Можемо бити узрок његове болести, губитка посла, имовине итд. На тај начин, не само да чинимо ближњем зло, већ и себи, удаљујући се од Благодати Божије.



Тада се молимо и не бивамо услишени. `` Тражимо и не налазимо``. Зашто? Дали сте се икад запитали? `` Зато што зло тражимо``Морамо наћи начин да исцелимо склоност, која је у нама, да осећамо и мислимо зло према другоме.



Зар је могуће да неко каже: `` Како се само понаша тај и тај, казниће га Бог`` а да мисли да то говори без злобе? Врло је осетљива (танана) ствар да неко расуди дали има или нема зла у себи. То се не види јасно. Врло је мистична та ствар шта крије наша душа и како може утицати на лица и ствари.



Ово се не десава када са страхом кажемо да други не живи добро и када се помолимо да му Бог помогне и да му да покајање, дакле када нити говоримо, нити у дубини душе желимо да га казни Бог за оно што ради. Тада не само да ближњем не чинимо зло, већ му чинимо добро. Када се неко моли за свог ближњег, једна добра енергија излази из њега и иде ка брату исцељује га, оснажује и оживљује. Мистично је како излази из нас ова снага. Па ипак у стварности онај који има у себи доброте, саље другима своју добру снагу (енергију), мистично и просто. Шаље светлост ближњем, која ствара један заштитни круг око њега штитећи га од зла. Када имамо према другом добро расположење и молимо се, исцељујемо га и помажемо му у стремљењу ка Богу.



Постоји живот невидљиви, живот душе. Он је веома снажан и може да утиче на другог без обзира ако нас деле километри. Ово се дешава и са клетвом која је снага ( енергија) коју покреће зло. Ако се ипак, помолимо са љубављу за неког, колика год да је раздаљина, предаје се доброта. Дакле даљина не утиче ни на зло ни на добро. Можемо их послати на неограничене раздаљине. Шум ( покрет) наше душе мистично достиже и утице на другог без да и једну реч кажемо. Без да говоримо, можемо ближњем предати добро или зло без обзира на даљину. Оно што се не може изразити има често већу снагу од речи.



Зла снага (енергија) нема препреке, не сметају јој ни браве ни даљине. Зла снага може и ауто покварити без да постоји неки квар.



Разумете ли како наше зле мисли и лоше расположење утичу на друге? Зато морамо наћи начин да очистимо дубину наше душе од сваког зла. Када нам је душа освећена, сија добром. Тада шаљемо ћутке нашу љубав без иједне реци, а то је у почетку тешко.



Био је неспособан за добро дело (Апостол Павле) а после Христовог усељавања у њему, био је неспособан да чини зло. И викао је : ``Не живим више ја, живи у мени Христос``. То је говорио, то је са поносом проповедао `` Имам Христа у себи`` а пре тога `` Хтео сам да чиним добро, али нисам могао``.

Тако низводимо Благодат Божију. Бивамо Богонадахнути. Ако се предамо Њему, ако се предамо Христовој љубави, тада ће се све елементарно променити, све ће се преправити, све ће променити сустину. Љутња, бес, завист, пакост, осуђивање, незахвалност, меланхолиа, мука … све постаје љубав, радост, чезња, Света Љубав. Рај.

 

http://www.agioritikovima.gr/didaches/gerontos-porfur/38233-peri-logimοn-t

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Измењено Фебруар 7, 2014 од Martirije
Ухххххх намучи ме ово пресловљавање, силне словне грешке...урадио сам на насловну, па копирао и овде убацио!

[Панарет]

Da ne pomislimo nista lose o drugima.

 

Кад бих ово постигао, ништа ми више не би требало у животу.

[N.Petrovic]

Obrati paznju na ovo brate! 

 

 

Kada zlo mislimo, tada se ono u stvarnosti moze desiti. Na jedan misticni i nevidljivi nacin smanjujemo u drugome snagu da se krece ka dobru. Cinimo mu zlo. Mozemo biti uzrok njegove bolesti, gubitka posla, imovine itd. Na taj nacin, ne samo da cinimo bliznjem zlo, vec i sebi, udaljujuci se od Blagodati Bozije.  

 

[Панарет]

Невероватно колико ме лече речи светог старца Порфирија...Он и старац Јосиф Исихаста су нешто посебно, претворени су у љубав...

[N.Petrovic]

Izuzetan je.

 

Danas naleteh na ovaj tekst i ostadoh bez reci. svaka rec mi je bila ko melem na ranu i jednostavno sam ga morao prevesti  i podeliti ga sa drugima.

 

 Mozda je i prevodjen ranije, al nema veze  nek nam je na spasenje. 

 

Postoji zivot nevidljivi, zivot duse. On je veoma snazan i moze da utice na drugog bez obzira ako nas dele kilometri. Ovo se desava i sa kletvom koja je snaga ( energija)) koju pokrece zlo. Ako se ipak, pomolimo sa ljubavlju za nekog, kolika god da je razdaljina, predaje se dobrota. Dakle daljina ne utice ni na zlo ni na dobro. Mozemo ih poslati na neogranicene razdaljine. Sum ( pokret) nase duse misticno dostize i utice na drugog bez da i jednu rec kazemo. Bez da govorimo,  mozemo bliznjem predati dobro ili zlo bez obzira na daljinu. Ono sto se ne moze izraziti ima cesto vecu snagu od reci.   Zla snaga ( energija) nema prepreke, ne smetaju joj ni brave ni daljine. Zla snaga moze i auto pokvariti bez da postoji neki kva