Због шамара и прута (потенцијално) у затвор - Још једна идеолошка утопија од које ћемо имати штете

[LISA]

"Lako je prutu da se sokoli,

dok bije decu,

njega ne boli!"

 

Protivnik sam fizickog kaznjavanja dece. I po dupetu, lagano, bla, bla, bla. Nema ucinka zato sto je ucenje po modelu jedno od najmocnijih nacina usvajanja modela ponasanja - dokazano naucno. Dakle, dete se ponasa na nacin na koji se ponasaju njegovi roditelji tj. znacajni drugi. Danas vi njega, sutra on drugo dete ili zivotinju. Posmatrajte kako se deca spontano igraju lutkama, igrackama... odigravaju stvarnost!

 

Rekla bih da je jedan od problema i taj sto zagovornici "ponekad, po guzi" ne znaju alternativne nacine efikasne kazne.

Jedan od nacina je stara dobra tehnika kod nas zvana - u cosak, a na zapadu - time out! Izvodi se tako sto se dete neposredno nakon ucinjenog prestupa izdvoji iz situacije i odvede u izolovan cosak ili deo sobe i ostavi da stoji tu samo onoliko minuta koliko ima godina. Ni manje ni vise od toga. Pri tom je potrebno sa detetom prekinuti svaku komunikaciju i uskratiti mu svaki interesantan sadrzaj. Nakon toga prica primerena uzrastu deteta. Mala deca mogu da se stave na odredjenu stolicu i da tu odsede vreme primereno uzrastu. Potrebno je malo vremena da deca nauce taj oblik kazne, ali vrlo brzo ona daje rezultate, nauce da je to kazna i da to sto su neposredno ucinili predstavlja nesto lose i nedozvoljeno.

 

Budite iskreni, ako ste ikada udarili nekoga, nesto, udarili ste iz besa i/ili iz straha, a to svakako nije dobar motiv za ono sto nazivamo fizickom kaznom.

 

Okruzenje deteta treba prilagoditi njegovom uzrastu. Ne treba zaboraviti na ogranicenu sposobnost dece da predvidjaju posledice i da apstraktno razmisljanju (ovo mogu tek posle neke 12. godine, verovali ili ne!).

 

Mesanje drzave koje se pominje, u porodicu i porodicne odnose i papazjanije koje iz toga mogu da proizadju je posebna tema... 

[Milan Nikolic]

Razmišljam nešto. Sad je više nego jasno.

 

Nova vlada je prvo ukinula novčanu pomoć nezaposlenim porodiljama. Sada plaše ljude da će krivično odgovarati ako ''biju'' svoju decu. Sve sami poduhvati za smanjenje nataliteta.

[keka]

Ne vidim ovo kao ideološku utopiju. Zakon je OK, treba samo jasno definisati šta se tačno podrazumeva pod fizičkim kažnjavanjem dece (da li je recimo isto jedan udarac po guzi i bukvalno prebijanje dece), i da se spreči zloupotreba. Da ne bi klinci počeli masovno da prijavljuju roditelje za 'batinanje' kad ovi odbiju da im kupe neku igračku...

e vidis Genius tu ce svakako biti problema setim se samo mog klinca kada je bio prvi razred i price o pravima deteta... kaze on ima pravo rekla mu uciteljica i da ga mama ne sme udariti po tetki (guzi) jer on ce da nas prijavi i tako te fore. deca shvataju sta su njihova prava al ne mogu da shvate da za ta prava treba da ispune i svoje obaveze.

secam se jednom da mu je muz tj njegov tata pretio da ce tetka da strada a on kaze cik ja cu da te prijavim policiji ovaj se samo pocesao po glavi. 

[Milan Nikolic]

Moje je mišljenje da dete treba da se pecne do 3-4 god. Posle je sasvim pogrešno nanositi bilo kakav fizički bol, prutiće i udarce.

 

Dovoljno je zapretiti, i utešiti. Ali do 3-4 god., ja ne znam kako drugačije, u nekim trenucima, osim prutićem ili po turu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Rekla bih da je jedan od problema i taj sto zagovornici "ponekad, po guzi" ne znaju alternativne nacine efikasne kazne. Jedan od nacina je stara dobra tehnika kod nas zvana - u cosak, a na zapadu - time out! Izvodi se tako sto se dete neposredno nakon ucinjenog prestupa izdvoji iz situacije i odvede u izolovan cosak ili deo sobe i ostavi da stoji tu samo onoliko minuta koliko ima godina. Ni manje ni vise od toga. Pri tom je potrebno sa detetom prekinuti svaku komunikaciju i uskratiti mu svaki interesantan sadrzaj. Nakon toga prica primerena uzrastu deteta. Mala deca mogu da se stave na odredjenu stolicu i da tu odsede vreme primereno uzrastu. Potrebno je malo vremena da deca nauce taj oblik kazne, ali vrlo brzo ona daje rezultate, nauce da je to kazna i da to sto su neposredno ucinili predstavlja nesto lose i nedozvoljeno.

 

Ово ће бити наше прво неслагање од кад сам на форуму.

 

Ова казна би за моје бебце била тежа неголи баш добре батине да пече.(које никад нису добили)

 

Мој Милош би то схватио, да сам у могућности, да окренем главу од њега и да га оставим потпуно самог само зато што сам се нешто наљутио.

 

Никад нисам после казне (васпитно по гузи не физичком силом,него више галамом) оставио своје дете и окренуо леђа,образ од њега,увек сам га гледао са пуно љубави и био ту да га пригрлим кад би схватио ситуацију и пружио руке према мени. Какав црни ћошак и прекид комуникације (окретање главе) то Милош не би добро поднео. 

 

А Лазар,ми то не би никад заборавио.

Још немају 4 и 3 године сад ће за 3 месеца.

[LISA]

Ово ће бити наше прво неслагање од кад сам на форуму.

 

Ова казна би за моје бебце била тежа неголи баш добре батине да пече.(које никад нису добили)

 

Мој Милош би то схватио, да сам у могућности, да окренем главу од њега и да га оставим потпуно самог само зато што сам се нешто наљутио.

 

Никад нисам после казне (васпитно по гузи не физичком силом,него више галамом) оставио своје дете и окренуо леђа,образ од њега,увек сам га гледао са пуно љубави и био ту да га пригрлим кад би схватио ситуацију и пружио руке према мени. Какав црни ћошак и прекид комуникације (окретање главе) то Милош не би добро поднео. 

 

А Лазар,ми то не би никад заборавио.

Још немају 4 и 3 године сад ће за 3 месеца.

 

 

Onoliko minuta koliko imaju godina!

 

Nakon sto usmene opomene (ne dernjava) ne dovedu do promene ponasanja deteta!

Ovde bih dodala da je jako vazno kod male dece ovo sto ste pomenuli, a to je da se detetu obracate licem u lice jer vas deca zaista ne cuju dok rade nesto drugo! Njihova distribucija paznje je znatno ogranicena.

 

Ne bi ga bolelo vise nego batine da pece. Interpretirate situaciju iz svog ugla, a ne iz ugla deteta.

 

Nije poenta da se dete "odbaci". U pitanju je izvlacenje deteta iz situacije i stavljanje u prostor gde moze malo da se smiri, da stane. Nakon toga razgovor i grljenje.

 

Neki oblik kazne je neophodan u odgoju dece. Ako je dovoljno uzeti dete i licem u lice mu reci da nesto ne moze, onda je to-to. Ima takve dece. Ali ako to nije dovoljno, onda se mora primeniti primeren oblik kazne. Pokazalo se da galama i batine nisu efikasne. 

 

[Avocado]

Jedna baka je na kasi velike samousluge na redu da plati. 

Iza nje u redu stoji jedna mladja zena sa nestašnim sinom od 9 ili 10 godina. 

Sin stalno gura majčina kolica koja već 5-6 puta udaraju baku po nogama. 

Baka se okrene malom i zamoli ga da prestane da je udara. 

Pošto mali nastavlja da je udara, baka se okreće njegovoj majci i kaže : 

- Zar ne možete da kažete vašem sinu da me ne udara? 

Mlada gospodja, bez uzbuđenja - hladno odgovara : 

- Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dodje da to što radi drugima ne valja. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija! 

U redu iza dame sa detetom stoji jedan momak od nekih 19-20 godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa pekmezom od crvenih ribizli. 

Kad je dama završila svoje objašnjenje metode vaspitanja, on otvori poklopac od tegle i mirno istrese celu teglu pekmeza mladoj dami na glavu. 

Sva besna, van sebe, dama se okrene mladiću, a on hladnokrvno odgovara:

- Znate, gospodjo, ja sam vaspitavan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin. I - evo vidite rezultat! 

Starica se veselo okrene blagajnici i kaže : 

- Molim vas, stavite ovu teglu pekmeza na moj račun…

 

 

Interesantna priča... jedini "problemčić" je što nema neku naročitu poentu budući da u stvarnosti niko ne tvrdi da detetu treba dati slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dodje da to što radi drugima ne valja... pa i ne diskutujemo o tome da li dete treba ili ne treba vaspitavati kaznama... diskutujemo samo o modalitetima opravdanih i dozvoljenih kazni.

 

Ali ako već neku paralelu i zaključak možeš da izvučeš iz ove priče a da ima veze sa temom i našim aktuelnim zakonom, to je da po našem zakonu majka ovo dete može da telesno kazni za njegov postupak ali mladića niko ne sme da telesno kazni, jer se danas (osim u šerijatskom pravu) pravo na telesni integritet smatra osnovnim ljudskim pravom, telesno kažnjavanje se smatra ponižavajućim za čoveka i imamo druge vaspitno-popravne mere... šta više, izbacivanje telesnih kazni iz kaznenog prava smatramo civilizacijskim dostignućem i država tako ne kažnjava nikada ni odrasle ni maloletne delikvente.

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

Onoliko minuta koliko imaju godina!

 

Nakon sto usmene opomene (ne dernjava) ne dovedu do promene ponasanja deteta!

Ovde bih dodala da je jako vazno kod male dece ovo sto ste pomenuli, a to je da se detetu obracate licem u lice jer vas deca zaista ne cuju dok rade nesto drugo! Njihova distribucija paznje je znatno ogranicena.

 

Ne bi ga bolelo vise nego batine da pece. Interpretirate situaciju iz svog ugla, a ne iz ugla deteta.

 

Nije poenta da se dete "odbaci". U pitanju je izvlacenje deteta iz situacije i stavljanje u prostor gde moze malo da se smiri, da stane. Nakon toga razgovor i grljenje.

 

Neki oblik kazne je neophodan u odgoju dece. Ako je dovoljno uzeti dete i licem u lice mu reci da nesto ne moze, onda je to-to. Ima takve dece. Ali ako to nije dovoljno, onda se mora primeniti primeren oblik kazne. Pokazalo se da galama i batine nisu efikasne. 

 

 

Nije efikasan ni zatvor. Niko normalan ne kažnjava dete toliko jako da "zapamti batine". Galama je jako bitna prilikom ozbiljnih situacija (saobraćaj) inače čovečanstvo ne bi imalo alarme.Ono što mi se dopada a započeo je Aleksandar Milojkov, jeste da je u biću čoveka bol ustvari upozorenje u bezbroj situacija možeš se toga setiti. 

 

Roditelji zlostavljaju decu i psihički,dakle bez "nasilja" šljap po guzi.

 

Nasilničko ponašanje dece ama baš ništa ne sprečava ovaj zakonik, nasilje se viđa svuda,gde god da čovek pogleda u ovom svetu naiđe vrlo brzo na neko nasilje koje nije šljap po goozi,gde čovek u stvari svoje dete miluje i ne ostavlja mu oderotine ili neke teže posledice.

 

Meni je obraz kao što sam i pre napisao uvek okrenut prema detetu iako je doživeo od mene galamu u obliku upozorenja. Fizičko zlostavljanje je po meni i to da uplakano dete ostaviš samog u sobi gde će malo da se "smiri" bez pogleda na tvoje lice i oči pune ljubavi iako kažnjavaju.

 

Lice mi je najbitnije a Miloš i Lazar neće više praviti ozbiljne greške,jer su svesni da ja podviknem samo kad je zaista velik problem (saobraćaj naprimer)

 

Alarm je bitan.

[obi-wan]

Kad nenasilje rađa nasilje

 

dr. Zoran Milivojević, psihoterapeut

 

 

U raspravi o prihvatljivosti ili neprihvatljivosti povremenog razumnog telesnog kažnjavanja male dece od strane roditelja može da se čuje i argument da „nasilje rađa nasilje”. Ističe se da se takvim načinom kažnjavanja deca podučavaju modelu nasilnog rešavanja konflikata i da izrastaju u osobe sklone nasilju. To je jedan od glavnih argumenata onih koji se zalažu da se roditeljima zakonski zabrani bilo kakvo, pa i najblaže telesno kažnjavanje vlastitog deteta. Kako bi ovakva zabrana onemogućila roditelje da uspostave svoj autoritet prema detetu, poništila neka od osnovnih roditeljskih prava i dužnosti, doprinela širenju epidemije „nemoćnih roditelja”, pitamo se koliko je ovakva argumentacija osnovana.

U starijoj literaturi zaista je moguće naći podatke da odrasli koji su u detinjstvu bili žrtva zlostavljanja mogu da imaju sklonost da zlostavljaju druge. To je objašnjeno psihoanalitičkim konceptom „identifikacija sa agresorom”, prema kojem se zlostavljano dete, verujući da može da bira samo ili da bude žrtva ili da bude agresor, opredeljuje za manje zlo. Kasnija istraživanja u čijem uzorku su učestvovali svi koji su bili kao deca fizički zlostavljani, a ne samo oni koji su kasnije zlostavljali druge, pokazala su da dve trećine maltretirane dece kasnije nisu bile sklone nasilju. Dakle, većina žrtava nasilja kasnije ne postaju vršioci nasilja. Sasvim suprotno od uvreženog stereotipa da nasilje rađa nasilje.

Novija istraživanja o nasilnosti dece takođe demantuju stereotip da je tipični nasilnik i sam žrtva porodičnog nasilja. Rezultati pokazuju da su najviše nasilna ona deca čiji roditelji nisu nikada primenjivali telesno kažnjavanje. To objašnjavamo time što ovu decu njihovi roditelji nisu naučili da podnose frustraciju svojih želja, tako da ona pribegavaju nasilju kako bi naterali druge da im ispune volju. Pri tom ova nikada telesno kažnjavana deca mogu da budu svirepa, sa izraženom ravnodušnošću, bez empatije i saosećanja sa drugima. Njihove žrtve su druga deca, životinje, ali i odrasli: roditelji, vaspitačice i učiteljice. Njihova kasnija sudbina potvrđuje narodnu mudrost: „Tucite svoju decu kada zasluže da ona kada odrastu ne bi tukla vas.”

Kada je reč o telesnom kažnjavanju, mnogi ga pogrešno izjednačavaju sa nasiljem i fizičkim zlostavljanjem. Iako je ovo izjednačavanje suprotno logici i činjeničnom stanju, postoji skriveni motiv koji stoji iza toga. Prema Konvenciji o pravima deteta zabranjeno je nad decom vršiti nasilje, a nije zabranjeno telesno ih kažnjavati. Način da se i telesno kažnjavanje obuhvati Konvencijom je da se na silu podvede pod pravnu kategoriju „nasilje”.

Usvajanje zabrane roditeljima da telesno kazne dete bi moglo ne da smanji, već da poveća stepen nasilja u školama i društvu. I zato sa ovakvim stvarima ne treba eksperimentisati jer je reč o budućnosti naše dece.

 

objavljeno: 15.11.2014.

[Avocado]

Prema Konvenciji o pravima deteta zabranjeno je nad decom vršiti nasilje, a nije zabranjeno telesno ih kažnjavati. Način da se i telesno kažnjavanje obuhvati Konvencijom je da se na silu podvede pod pravnu kategoriju „nasilje”.

 

Nije valjda da neko hoće udaranje drugih ljudskih bića da podvede pod "nasilje"... ccccc... pa to je strašno...

[obi-wan]

Nije valjda da neko hoće udaranje drugih ljudskih bića da podvede pod "nasilje"... ccccc... pa to je strašno...

 

Dobro je, brate, sad vec spinujes, lepo pise o cemu se radi. I od tebe svakako nisam ocekivao da izvuces jednu recenicu i da se njome bavis, kao sto to rade svi oni koji nemaju sta drugo da kazu...

[Odahviing]

Prvo da naglasim da ja jesam za ovo povremeno lupanje po guzi, al ii da sam d se to lupanje po guzi ograniči na samo neophodno tj. svaka stvar koja može da se reši na drugi način MORA tako da se reši. Ali:

 

U starijoj literaturi zaista je moguće naći podatke da odrasli koji su u detinjstvu bili žrtva zlostavljanja mogu da imaju sklonost da zlostavljaju druge. To je objašnjeno psihoanalitičkim konceptom „identifikacija sa agresorom”, prema kojem se zlostavljano dete, verujući da može da bira samo ili da bude žrtva ili da bude agresor, opredeljuje za manje zlo. Kasnija istraživanja u čijem uzorku su učestvovali svi koji su bili kao deca fizički zlostavljani, a ne samo oni koji su kasnije zlostavljali druge, pokazala su da dve trećine maltretirane dece kasnije nisu bile sklone nasilju. Dakle, većina žrtava nasilja kasnije ne postaju vršioci nasilja. Sasvim suprotno od uvreženog stereotipa da nasilje rađa nasilje.

 

Ovako prvo da bi ovo bilo suprotno od stereotipa treba da se uzmu ljudi koji nisu bili žrtve nasilja i oni koji jesu i onda od tih ljudi koji jesu vidi se procenat koliko njih koji su bili žrtve sada vrše nasilje, ali i koji procenat onih koji nisu bili žrtve vrše nasilje. E onda ako je jedan procenat veći od drugog (ne pričam o par procenata) onda može tek da se kaže da li to što je neko zlostavljan vodi u to da i on počne da zlostavlja ili je suprotno kako tvrdi pisac teksta. Tj. radi istu stvar koju protivnicima zamera, uprkos nedostatku podataka donis nekakav zaključak. 

 

I još jedna zamerka, kada se već piše o nekakvim istraživanjima itd. red je da se stavi izvor, da znaju ljudi da je tačno. Jer ovaj poslednji deo o tome kako ako ne biješ dete nasilje u školama će da se poveća uopšte mi nema smisla. Jeste da postoje razmažena deca koja misle da su centar sveta, ali za to nije zaslužne batine ili nedostatak istih već celokupno vaspitavanje deteta, što i sa batinama i bez njih može da se desi. 

 

A u ovom tekstu kao i u svemu što druga strana ima da kaže opet se uzimaju ekstremi primeri. Oni koji su protiv batina uzimaju primere ljudi koji biju decu 24/7, dok oni koji su za, uzimaju za primer decu čiji su roditelji uslišavali svajku njihovu želju i nikad im ništa nisu zabranili. I jedni i drugi po meni daleko su od stvarnosti gde većina dece ne pripada ni jednoj ni drugoj grupi.

[obi-wan]

Niko ko i malo drzi do sebe i svog ugleda ne bi prosto istrcao sa necim u javnost, a da pre toga nije dobro pripremio pozadinu, odnosno, proverio i konsultovao izvore. To sto oni nisu navedeni u ovom clanku sasvim verovatno znaci da ih ima mnogo i da prosto nema mesta da se o njima nasiroko govori u jednoj novinskoj kolumni.

 

Osim toga, ovakvi ljudi bave se godinama tim izvorima, srecu se sa njima redovno, nisu oni to juce procitali. Znaci, u pitanju je naucni rad, a ne prepucavanje po dnevnoj stampi.

 

Ali svejedno, sta tacno zameras tekstu? Koji deo nije po tebi ispravan?

 

Pazi, lepo je covek rekao - pokusavaju da izjednace sasvim bezazlene vaspitne kazne sa nasiljem i prebijanjem. I avocado mi onda kaze ono sto kaze gore. Wtf? Mislim,  `ajde da se lepo ostavimo takvog nacina razgovora, a da malo do`vatimo krtinu i da vidimo sta njoj fali.

[Avocado]

Dobro je, brate, sad vec spinujes, lepo pise o cemu se radi. I od tebe svakako nisam ocekivao da izvuces jednu recenicu i da se njome bavis, kao sto to rade svi oni koji nemaju sta drugo da kazu...

 

Kako je sad ovo što sam napisao spinovanje? Na Milivojevićeve teze sam se već detaljno izjasnio... ovu rečenicu iz ovog teksta sam izvukao da ukažem na njegovo spinovanje... telesno kažnjavanje (bilo koga) jeste nasilje... sumanuta je tvrdja da je kad tučeš tuđe dete to jeste nasilje a kad tučeš svoje dete onda to nekom magijom nije nasilje... pitanje da li to nasilje treba dozvoliti ili zabraniti roditeljima i pod kojim uslovima je sasvim druga priča... moguće je i opravdati ga, ali hajde da se ne pravimo da to nije nasilje.

 

Da je Milivojević izneo tezu da tvorci Konvencije nisu pod zabranom nasilja podrazumevali umereno telesno kažnjavanje i da se Konvencija nikada nije tako tumačila a sada neko pokušava da joj proširi dejstvo tumačenjem, u potpunosti bih se složio sa njim... samo to nema mnogo veze sa izmenom našeg zakona, jer Konvencija propisuje minimum prava i zaštite deteta a svaka država može i da deci dodeli veća prava i zaštitu.

 

Ja razumem njegove teze da "opravdano telesno kažnjavanje" kako ga on definiše nije zlostavljanje i slažem se sa njim... ali hajde da se ne zanosimo da to nije ni nasilje.

 

Moje glavne zamerke njemu su što zaboravlja da primeti da ogromna većina roditelja ne kažnjava decu onako kako je on zamislio "opravdano telesno kažnjavanje" i da jedan broj roditelja koji nije zanemarljiv zlostavlja svoju decu a da je prevencija svega toga i kažnjavanje prilično otežano ako je bilo kakva forma telesnog kažnjavanja dozvoljena, jer su granice između njegovog opravdanog i neopravdanog nasilja prilično fluidne, a inače usled tradicije postoji otpor da se društvo i država mešaju u vaspitanje dece... pri čemu se ja slažem da se ne treba previše mešati u to ali neke granice ipak moraju da postoje - zlostavljanje dece je za mene dovoljan razlog da se neko umeša.

 

Takođe ne razumem njegove stavove o tome da je telesno kažnjavanje nezamenjivo u nekim situacijama jer on sam nije dovoljno obrazložio te stavove.

 

Takođe, previše često ode u spinovanje (inače često u ovoj raspravi) kao da je dilema: ili telesno kažnjavanje ili nikakavo... kao da je telesno kažnjavanje jedini način da kazniš dete i da ga naučiš određene stvari...  npr. u ovom tekstu: "deca čiji roditelji nisu nikada primenjivali telesno kažnjavanje. To objašnjavamo time što ovu decu njihovi roditelji nisu naučili da podnose frustraciju svojih želja"

 

Što je zanimljivo budući da je u tekstu na koji sam se detaljnije izjasnio upravo "frustraciju želje" naveo kao oblik kažnjavanja drugačiji od telesnog: "Potrebno je praviti razliku između telesnog kažnjavanja i ostalih oblika kažnjavanja u koje spadaju, na primer, frustracija želje, „tajm aut” i neprijatan zadatak. Sa druge strane kažnjavanje je samo jedan oblik disciplinovanja dece,"

 

+ sve ovo što je Odahviing napisao povodom pozivanja na (neimenovana) istraživanja...

[obi-wan]

Ja razumem njegove teze da "opravdano telesno kažnjavanje" kako ga on definiše nije zlostavljanje i slažem se sa njim... ali hajde da se ne zanosimo da to nije ni nasilje.

 

Znaci ovako, ako sam te dobro razumeo: ja sam moju cerku (sad ima 13 i kusur godina, odlican djak u 2 skole, uziva u zivotu, `fala Bogu) nekoliko puta kad je bila mladja povukao za uvce ili kosu, sljepio po guzi ili po obrazu, da bih je nesto naucio i da bih joj ukazao da njeno ponasanje u datom momentu nije nimalo covecno. I time sam ja izvrsio nasilje nad detetom?

 

Moje glavne zamerke njemu su što zaboravlja da primeti da ogromna većina roditelja ne kažnjava decu onako kako je on zamislio

 

Nista on tu nije zamislio, vaspitavaju se deca ovde vekovima, nismo mi prvi poceli to da radimo. A to sa ogromnom vecinom ces da izvinis - u mom drustvu (i vernika, i ateista, i agnostika, i...) ima mozda 5-10% njih koji bi te ovde podrzali. Svi ostali su cak i stroziji od mene (dobro, ja u stvari i nisam uopste strog mnogo, zena mi to stalno prebacuje) i po potrebi itekako umeju da kazne dete, ali - daleko bilo bezumlja - niko ne vrsi nikakvo nasilje nad njima.

 

Takođe ne razumem njegove stavove o tome da je telesno kažnjavanje nezamenjivo u nekim situacijama jer on sam nije dovoljno obrazložio te stavove.

 

Onda nisi vidjao decu koja se prosto ponasaju manijacki, iako ni u skolu nisu posli. Ja jesam, i danas ih vidjam.

 

Što je zanimljivo budući da je u tekstu na koji sam se detaljnije izjasnio upravo "frustraciju želje" naveo kao oblik kažnjavanja drugačiji od telesnog: "Potrebno je praviti razliku između telesnog kažnjavanja i ostalih oblika kažnjavanja u koje spadaju, na primer, frustracija želje, „tajm aut” i neprijatan zadatak. Sa druge strane kažnjavanje je samo jedan oblik disciplinovanja dece,"

 

A sta tu tacno nije jasno? Kad treba, kazni se i pljuskom po guzi, kad ne treba ili je besmisleno, onda na neki drugi nacin.

 

+ sve ovo što je Odahviing napisao povodom pozivanja na (neimenovana) istraživanja.

 

Necu da se pomirim da je intelektualcima tvog kalibra zapelo da cepidlace, rek`o sam gore sta mislim o ovome.