Лепо писаније и сродна сочињенија

[Иван Ивковић]

Бити-са-Богом не трпи фолклор побожњачке учаурености која је заправо синоним духовне ксенофобије, страха од еклисиолошке различитости управо унутар Цркве саме (чега се институционализам исте највише и плаши јер би да покорава оне који под инстанцом стоје да би сви мислили једнопартијски и ускоумно).  Црква пак није апатија једноумних већ динамичност различитих којима је осовина само јединство у Христу. Христос нас и жели различите али у Њему.

 

http://upodobljavanje.wordpress.com/2014/04/10/%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%B0-%D0%B8-%D0%B1%D1%83%D0%BD%D1%86%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%87%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B5/

[Иван Ивковић]

Монах Арсеније (Јовановић) је у фебруару 2013. говорио на тему "Има ли Бога у 21. веку?"

 

 

Ово надахнуто и надахњујуће излагање бих свима препоручио. Назив је мало чудан али с обзиром на то колико је тема широка, односно колико је тема обухваћено, то је и разумљиво. Са сајта радија Светигора може се преузети звучни запис.

[Иван Ивковић]

Читајући “песме о чају”, човек може достићи просветљење практикујући зен-чадо (пут чаја).

 

https://plus.google.com/u/0/photos/112323977560391300953/albums/5875915789772949985/6001008043510325730?pid=6001008043510325730&oid=112323977560391300953

 

「松濤烹雪醒詩夢」

 

шапат ветра у боровим крошњама
 (шум кључале воде)

отопљеним снегом кувам чај
(танки бели слој на површини чаја)

будећи се из снова и песама
(буђење из профаног живота)

[Иван Ивковић]

youtube.com/watch?v=mevMhcpj0CQ

  On 16. 8. 2013. at 18:03, Ignjatije рече

У манастиру Острог настављен је циклус предавања за омладину сабрану у Острошкој Светињи. У понедељак 12. августа предавање "О борби са страстима" одржао је монах Арсеније (Јовановић).

 

 

Mонах Арсеније (Јовановић): "О борби са страстима"

[Иван Ивковић]

Корен свих порока је себичност - мајка свих страсти. (преподобни Григорије Синаит). Самољубље иде испред свих порока (преподобни Исак Сирин). Из саможивости или неумерене и погрешне љубави према самом себи проистичу све страсти и прохтеви, као и хладноћа и тврдоћа срца према Богу и ближњима.

 

  On 12. 4. 2014. at 21:47, Иван ПТ рече

Ко уобрази да је стекао благодат никад неће задобити благодат.

 

Деловање благодати је лако разликовати од прелести. Прелест се никад не приближава као слободна сила, већ само као заводница која од човека тражи сагласност. Тек тада она стиче своју моћ над њим. Он је, пак, увек може добити. Њу срце увек сусреће са сумњом. Тек кад сасвим потпадне под њено ропство, човек више не сумња у њу. Прелест никад не смањује узаврелост крви, и никад не води ка самопознању и покајању срца. Сасвим супротно, она буди сањарије, узбуђује крв, нуди одвратна уживања, ласка, надима ум у самоуверењу, поставља човеково ја као идола душе.

Прелест почива у томе да се загрејаност, тј. природна топлина, прихвати као духовна, благодатна топлина. Тиме човек прихвата високо мишљење о себи, сматрајући да је већ све постигао и да стоји на врхунцу савршенства. Телесна загрејаност се од духовне топлине разликује по својим плодовима. Плодови телесне загрејаности су уображеност, неумерено самопоуздање, превазношење и гордост. Плодови, пак, духовне топлине према Богу су срдачно покајање, смирење и мукотрпно самопознање. (свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Ко тражи топлину само ради блаженства које пружа, развија духовно сладострашће. Они, пак, који се трезвоумно моле теже да брзо превазиђу сладост и да једино пребивају у срдачном покајању пред Богом. Лажни мистици, напротив, везују сву своју пажњу за топлину, почивајући у њој као у неком топлом велу, одржавајући њено блаженство и утапајући се у њој као у празнини. Не допусти да будеш преварен кроз унутрашњу сладост. Без крста она је колебива и опасна.

Ако призивамо Бога, нећемо имати ради чега да се бојимо или да сумњамо. Ономе ко у смирењу и послушности стоји пред Богом и само Њега тражи, избегавајући самодопадање и превазношење, ни цела војска ђавола не може ништа нашкодити. Самоуверени и самовољни, међутим, који само на себи зидају, нужно падају у сваку прелесну заслепљеност и самообману.

 

Исусова молитва има особину да открије у срцу угњеждене страсти, да разоткрије ропство у коме нас држи кушач. Стога не буди малодушан, нити се дај збунити кад се страсти твоје пале природе подигну, или их ненависник у теби распали. Ти си дужан да их држиш на оку и да се против њих бориш. (свети Игњатије Брјанчанинов)

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Obitavanje/06.htm

[Иван Ивковић]

http://www.passionistnuns.org/blog/changed-into-fire/

 

Прекрасно је рекао Георгије Затворник: ʺHe тражим љубе ли мене; тражим, љубим ли ја друге?ʺ И Свети Оци не заповедају да испуњавање заповести тражимо од ближњег, будући да то само нарушава мир.

 

Преподобни авва Доротеј је говорио своме ученику, преподобном Доситеју, кога је с времена на време савладавао гнев: ʺДоситеју! Ти се гневиш, и не стидиш се што се гневиш и вређаш свога брата? Зар не знаш да је он ‐ Христос, и да ти Христа вређаш?ʺ

 

Преподобни велики Аполос је својим ученицима често говорио о примању стране браће која су му долазила ‐ да им треба указивати поштовање земним поклоном: клањају ћи им се, ми се не клањамо њима него Богу. ʺЈеси ли видео брата твога? Видео си Господа твога. То смо – говорио је он – примили од Авраама (Пост.18), а то да браћу треба успокојити (прихватити, указати им гостопримство), научили смо од Лота, који је принудио (наговорио)Анђеле да преноће у његовом дому”. (Пост.19)

[Иван Ивковић]

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Spas_Loza_Istinnaya_ikona.jpg

 

Нада нашег васкрсења није празна, јер је Исус из Назарета васкрсао и јавио се својим ученицима, најпре апостолу Петру, па свим осталима. На питање доказа, одговарамо смело, подсећајући се невероватног преображаја апостола, у року од једне ноћи. Наиме, једанаесторица ученика се, након Христове смрти у Петак, разбежала, и иза стотину брава, као уплашени мишеви, стрепели су да их Римљани не нађу и не разапну их, као Исуса. У таквом исконском страху од смрти они проводе два дана. Шта им се то могло десити, питамо се, па да од зоре трећег дана, па до краја живота, они забораве на смрт, да не питајући више шта ће бити са њима или њиховим породицама, изађу из скровишта и јавно, по трговима и синагогама, проповедају тог истог Исуса, кога су се недавно постидели? Нешто или некога су видели… некога ко им је живот променио… не само њима, него и империји, цивилизацији, свету, космосу, творевини. Од тада се све другачије сагледава и мери, чак и године рачунамо, почев од Христа васкрслог.

протођакон Златко Матић

[Иван Ивковић]

Како је лако да човек падне у свако доба...

 

  Κύριε Ιησού Χριστέ Υιέ του Θεού ελέησόν με!

http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?3741-%D0%9A%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%94%D1%83%D1%88%D0%B5

[Иван Ивковић]

О тражењу Живога међу мртвима

 

Што тражите живога међу мртвима? (Лк. 24, 5)

 

Ангел Божји пита мироносице жене као с чуђењем: што тражите живога међу мртвима? Тајновидац Бога и силе Божје као да хоће да каже: како сте могли и за тренутак помислити, да је Он плен смрти? Не знате ли, да је Он началник живота? Не знате ли, да је сав живот кроз Њега, и да ниједан живи створ не може ни с које друге стране позајмити ни једну кап живота? Зар вам Он није довољно показао на земљи Своју власт над животом и над смрћу? Ко даде живот мртвоме Лазару? Ко узе живот неплодној смоковници? О браћо моја, престанимо и ми тражити Живога међу мртвима. Ако неко од нас још увек тражи Христа међу умрлим, нека престане с тим душегубним трудом. То је узалудни труд Јевреја и безбожника и нехришћана. Ми знамо, да Господ Животодавац није у гробу него на престолу славе на небесима. Дух непомрачен грехом гледа у небо и не види гроб; и дух помрачен грехом гледа у гроб и не види небо. Грех и добродетељ управљају духовним видом човечјим и откривају му свако свој свет противположан један другом. Грех обара вид духа к земљи и открива му свет трулежи; добродетељ уздиже вид духа к небу и открива му свет бесмртни и — Христа васкрслога као Цара у томе свету.
О браћо моја, не тражимо живот од створења него од Створитеља. И не чинимо још тежи грех, на име: не тражимо Створитеља на гробљу створења, ни светлосног Бесмртника у тами смртној. Господе Исусе, Победниче смрти, к Теби вапијемо: васкрсни и нас у живот вечни из трулежи и таме смртне. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Свети владика Николај - Пролог (7. април)

[Иван Ивковић]

Мудрост је у толеранцији без огорчења али и у изобличавању другог без поистовећења са туђим злом. А глупост? Углавном је на страни оних који пасивно допуштају у име лажног добра сваку врсту девијације, или на страни оних активиста који сујетно хоће да коригују друге а да не коригују себе. Авај, пренадражено незнање…

Јер, неко нема готово ништа па је благодаран на томе као да има цео свет а неко има скоро све па ни у чему не проналази задовољство. Тамо Рај а овде пакао. Не у просторном смислу већ онтолошком – као унутрашње делање свог бића.

 

О контрадикторностима личне незахвалности

[Иван Ивковић]

Приче Соломонове

 

30

Ријечи Агура сина Јакејева; сабране ријечи тога човјека Итилу, Итилу и Укалу.

Ја сам луђи од свакога, и разума човјечијега нема у мене.

Нити сам учио мудрости нити знам светијех ствари.

Ко је изашао на небо и опет сишао? ко је скупио вјетар у прегршти своје? ко је свезао воде у плашт свој? ко је утврдио све крајеве земљи? како му је име? и како је име сину његову? знаш ли? Јов:26:8 Јов:38:4 Јов:38:9 Јован:3:13

Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.Псал.:12:6 Псал.:18:30 Псал.:84:11

Ништа не додаји к ријечима његовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.5 Мој.:4:2 Откр.:22:18

За двоје молим те; немој ме се оглушити док сам жив:

Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,Мат.:6:11

Да не бих наједавши се одрекао се тебе и рекао: ко је Господ? или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега.5 Мој.:8:12 Нем.:9:25 Ос.:13:6

Не опадај слуге господару његову, да те не би клео и ти био крив.

Има род који псује оца својега и не благосиља матере своје.

Има род који мисли да је чист, а од свога кала није опран. Иса.:65:5 Лука:18:11 Титу:1:15

Има род који држи високо очи своје, и вјеђе му се дижу увис.

Има род којему су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи. Јов:29:17 Псал.:14:4 Амос:8:4

Пијавица има двије кћери, које говоре: дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: доста:

Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: доста. Приче:27:20 Авак.:2:5

Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи. 1 Мој:9:22 3 Мој:20:9

Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем:

Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.

Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла.

Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети:

Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба.Приче:19:10 Проп.:10:7

Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.

Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну; Приче:6:6

Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;3 Мој:11:5 Псал.:4:18

Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом; Јоило:2:7

Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:

Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,

Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста. Проп.:8:3 Мих.:7:16 Рим.:3:19

Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу.

[Иван Ивковић]

Према словима Светог Писма, човек је створен "према образу Божијем" (Кол.3,10). Бог јесте Тројица, то ће рећи, једна суштина у три Ипостаси (Отац, Син и Свети Дух). Стога је и душа, будући саздана према образу Божијем, уједно једнострука и вишеструка. Она поседује три моћи: словесну (умну) моћ, раздражљиву (вољну) моћ и желатељну моћ. Према светом Максиму Исповеднику, њихов развој сагласно природи подразумева да словесна моћ задобија спознање Бога, да желатељна моћ жели и љуби само Бога, и да раздражљива моћ остварује само вољу Божију. Тим путем долази до испуњења заповести: И љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом (Мк.12,30). Пребивајући у Богу, ум моћ жудње уздиже у љубав према Њему, док моћ хтења усмерава на борбу против злог духа и на делатност прочишћења. Дакле, сједињење постоји зато што постоји покрет ка Богу. Ето, грех ремети јединство трију моћи душе. Ум тоне у бесловесно непознавање Бога, моћ жудње љуби мноштво створених ствари а не Створитеља, док се моћ хтења подвргава раздражујућој тиранији страсти. Тако падамо у потпуно поробљење душе.

 

Богонадахнути свети Григорије Палама описује то стање:

Прво: ум се удаљује од Бога и окреће другим стварима: "Када год отшкринемо врата страстима, ум се одмах расејава и непрестано лута и блуди над телесним и световним стварима, над многоструким задовољствима и над острашћеним помислима које их прате".

Друго: богоотпали ум заводи жудњу на удаљење од Бога и Његових заповести: "Када се побуни ум, уједно се и жудња расејава у блудничење и глупост".

Треће: моћ хтења бива потчињена страстима и страда - јер, човек је тада озверен: "Човек, који је предназначен да буде чедо Божије, авај, постаје убица, упоредив не само са дивљим зверима, већ и са гмизавцима и отровним животињама. Он постаје налик на шкорпију, змију - гнездо отровница".

 

Према томе, када се три моћи душе удаље од јединства у и са Богом, оне истовремено губе и међусобно јединство. У таквим случајевима готово редовно можемо да приметимо како моћ жудње (жеља - желатељна моћ) тежи да се врати Богу, док је у томе спречава моћ хтења (воља - раздражљива моћ), или, пак, да жеља чезне за повратком, али да ум (словесна моћ), у неверју и неповерењу, одбија да љуби Бога. Супротно томе, ми тежимо овом једиству и најзад га задобијамо кроз Исусову молитву. Повратак Богу отпочиње усредсређивањем ума. Наша намера је да ум ослободимо од привржености околним предметима који га привлаче, те да га вратимо самом себи и, надаље, да омогућимо повратак богустремећој жељи.

 

http://www.svetosavl...raMolitva11.htm

[ivona]

  On 27. 4. 2014. at 18:00, Иван ПТ рече

Према словима Светог Писма, човек је створен "према образу Божијем" (Кол.3,10). Бог јесте Тројица, то ће рећи, једна суштина у три Ипостаси (Отац, Син и Свети Дух). Стога је и душа, будући саздана према образу Божијем, уједно једнострука и вишеструка. Она поседује три моћи: словесну (умну) моћ, раздражљиву (вољну) моћ и желатељну моћ. Према светом Максиму Исповеднику, њихов развој сагласно природи подразумева да словесна моћ задобија спознање Бога, да желатељна моћ жели и љуби само Бога, и да раздражљива моћ остварује само вољу Божију. Тим путем долази до испуњења заповести: И љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом (Мк.12,30). Пребивајући у Богу, ум моћ жудње уздиже у љубав према Њему, док моћ хтења усмерава на борбу против злог духа и на делатност прочишћења. Дакле, сједињење постоји зато што постоји покрет ка Богу. Ето, грех ремети јединство трију моћи душе. Ум тоне у бесловесно непознавање Бога, моћ жудње љуби мноштво створених ствари а не Створитеља, док се моћ хтења подвргава раздражујућој тиранији страсти. Тако падамо у потпуно поробљење душе.

 

Богонадахнути свети Григорије Палама описује то стање:

Прво: ум се удаљује од Бога и окреће другим стварима: "Када год отшкринемо врата страстима, ум се одмах расејава и непрестано лута и блуди над телесним и световним стварима, над многоструким задовољствима и над острашћеним помислима које их прате".

Друго: богоотпали ум заводи жудњу на удаљење од Бога и Његових заповести: "Када се побуни ум, уједно се и жудња расејава у блудничење и глупост".

Треће: моћ хтења бива потчињена страстима и страда - јер, човек је тада озверен: "Човек, који је предназначен да буде чедо Божије, авај, постаје убица, упоредив не само са дивљим зверима, већ и са гмизавцима и отровним животињама. Он постаје налик на шкорпију, змију - гнездо отровница".

 

Према томе, када се три моћи душе удаље од јединства у и са Богом, оне истовремено губе и међусобно јединство. У таквим случајевима готово редовно можемо да приметимо како моћ жудње (жеља - желатељна моћ) тежи да се врати Богу, док је у томе спречава моћ хтења (воља - раздражљива моћ), или, пак, да жеља чезне за повратком, али да ум (словесна моћ), у неверју и неповерењу, одбија да љуби Бога. Супротно томе, ми тежимо овом једиству и најзад га задобијамо кроз Исусову молитву. Повратак Богу отпочиње усредсређивањем ума. Наша намера је да ум ослободимо од привржености околним предметима који га привлаче, те да га вратимо самом себи и, надаље, да омогућимо повратак богустремећој жељи.

 

http://www.svetosavl...raMolitva11.htm

predivno, hvala za ovaj tekst!

[Иван Ивковић]

  On 27. 4. 2014. at 18:09, ivona рече

predivno, hvala za ovaj tekst!

Молим, и други пут... То је само део књиге "Вече у пустињи Свете Горе", још један бисер који упућује на изучавање "Добротољубља".

[Иван Ивковић]

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B5%D0%B7_%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%BB

Паскалова опклада:

• Верујеш у Бога.
  • Ако Бог постоји, идеш у рај после смрти; што значи да имаш бескрајну добит.
  • Ако Бог не постоји, губиш; твој губитак је коначан и самим тим занемарљив.
• Не верујеш у Бога.
  • Ако Бог постоји, идеш у пакао; губитак је бескрајан.
  • Ако Бог не постоји, твоја добит је коначна и самим тим занемарљива.