Предавања епископа Атанасија Јевтића

[DYNABLASTER]

Хашиш Тачи!

Da Taci uzima hasis ne bi bio takav kreten, nego bi bio cak i za primer, tako da ne skrnavi molim te prirodni proizvod od biljke koju je Bog stvorio za upotrebu :lol:

[Aquilius Cratus]

Da Taci uzima hasis ne bi bio takav kreten, nego bi bio cak i za primer, tako da ne skrnavi molim te prirodni proizvod od biljke koju je Bog stvorio za upotrebu :lol:

 

 Ne slusaju svi ovde Astral i produkcije iz tog zanra. Hoces da motkama  najure to sa foruma? :D

[DYNABLASTER]

Kad si vec spomenuo motku, treba je umociti u hyperkoncentrovani hasis i time oplesti po Taciju i ekipi, pa da onda vidimo sta imaju da kazu hahahaha :lol:

 

iako znas sta, imam ja resenje za te stvari, ovime treba ratovati

http://en.wikipedia.org/wiki/Tabernanthe_iboga

http://www.ibogatherapyhouse.net/

[Владан Здравков Меденица]

Ја не знам како Србима (нама) није јасно да је Космет изгубљен.
Кад то схватимо, онда ћемо надам се почети и да се трудимо да га повратимо.
То је јасно као дан. Космет је изгубљен, а враћен може бити једино ако то желимо и радимо на томе, а то нам је завјет Лазарев.
Било и биће српско само ако ми то желимо и у то вјерујемо. Исто тако су и Јевреји говорили за Јерусалим ( колико ли сам ово пута чуо до сада, али толико је тачно).

Догодине у Призрену

[Vockica]

Imala sam oduvek stav, i jos uvek ga imam, mislim da je hriscanski, ne treba se povoditi strastima oko bilo cega zemaljskog. A to strasno povodjenje Kosmetom je postalo karakteristicno za mnoge patriote, nacionaliste, pa cak i duhovnike. A sad kako mi mozemo da znamo zasto je to tako, pa opet je sve Bozija volja. Jednom su jednu monahinju rusku pitali zasto je Bog dozvolio da se poruse tolike crkve od strane komunista, a ona je rekla zasto sto je Bog sveo njihov broj na onoliko ljudi koliko je islo da se moli po njima. Pa mozemo li tu poruku primeniti i za Kosovo? Nemojmo da budemo slepi na nasu bogoodpadnost kroz decenije i decenije, ne budimo slepi i na ateisticku i surovu politiku ovog sveta, interese najmocnijih. Nisam pristalica da se bas sve objasnjava teorijama zavera, ali ima neceg i u tome sto smo pravoslavni i trpmo razne nepravde, opet nije da ni sami nismo krivi za mnoge. Ali treba da budemo srecni u tom trpljenju, da istrajemo, ako vec verujemo u Carstvo nebesko, a ne ovozemaljsko.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Moze li da se uvede neko Bogosluzbeno molitveno pravilo za Kosovo i Metohiju?

[Ђорђе Р]

Ништа није изгубљено, док траје борба. Да је изгубљено, не би било преговора.

 

Није ли Србија 1915.е била наизглед изгубљена? Војнички поражена, тифус хара, цивили умиру од глади, бугари и аустроугари пљачкају, убијају. Ал је дошла и 1918.а и слобода.

 

Владика Атанасије је само рекао оно што је сваком јасно. Са оваквим руководиоцима, вођама, не да је Косово и Метохија изгубљено, него је изгубљена и Србија: Рашка, Војводина, па и Шумадија. Куда идемо са људима којима ништа није свето? Хајде што не знају за Бога, не знају за Косово и Метохију, за нацију, они бре незнају ни за своју децу, него су и њих спремни да жртвују због својих фотеља (пример са повећавањем границе штетних супстанци у млеку).

 

Не може Агарен

и одступник

да брани твој род.

Нити ће паликућа

од пожара

да спасава.

Из ропства мисирског

неће те извести

рука фараона.

Лажни избавитељ

пречицом води

до новог ропства

и Вавилона.

[R.Žiskar]

Ја не знам како Србима (нама) није јасно да је Космет изгубљен.

Иако скоро свако може врло лако да се сложи са твојим објашњењем ове почетне реченице, ипак ту постоји једно зрнце опасности које може да проклија у велику биљку, месождерку.

Да је ово нека прошлост кад су људи са поносом били Срби, уместо данашњег дана кад се многи тога стиде, онда би израз "изгубљен" био разумљив. Јер би постојао неко ко би се залагао за враћање Космета, данас, сутра, за 50 година.

Међутим, видиш да и овде постоје они којима је њихова позадина најважнија на свету и кад је њиховој позадини добро, кад је сита, напијена, ушушкана, онда све остало престаје да постоји.

Чињеница је да Србија нема шта да преговара са онима који су убијали Србе, вадили им органе за продају, иживљавали се над њима, рушили српске манастире, гробља, отели имања. Да на челу Србије стоји неко ко има храбрости да буде вођа свог народа а не повијени космополита којем је важно да је испунио сан да буде председник или премијер, поступао би као што поступају председници који воле свој народ а поштују туђ а не као неко ко ће да пристаје на све зарад политичке каријере.

И главни заговарачи приче да је Космет изгубљен углавном потежу један једини аргумент - шта можемо да учинимо САД? Питање које владика провлачи (бар ја то тако видим) је питање повратка и духовног Космета у размишљање Срба јер, истина је, без духовног Космета у нашем размишљању, нећемо моћи да ослободимо материјални Космет окупације. А највећи притисак је управо на томе да се обесмисли духовни Космет у Срба од стране оних који су подрепили и своје позадине ухлебили. И то јесте једна пошаст коју Србија данас проживљава.

Међутим, нада постоји и не само да постоји већ све више постаје реална. Наиме, многи млади људи имају здраве ставове по питању било ког дела територије Србије и иако нико од њих не жури да "бесмислено погине" ипак се нико од њих не опредељује за некакво "признавање фактичког стања". И то је добро. Да, ругају им се и називају их поспрдним именима али ваљда је дошло оно време о којем је Иво Андрић писао.

Владика их подсећа на све то и то јесте његова дужност, да носи духовност, чак и Космета. 

[Batman]

Meni ne smeta tekst vl.Atanasija, sa svim se slažem, ali moram da priznam da mi je nejasan cilj teksta.

 

Možda je to: Kosovo nikad ne treba priznati kao državu.

 

Sa druge strane određeni kompromisi se moraju napraviti, ali priznanje/ne-priznanje Kosova kao države, mora biti granica tim kompromisima.

 

To je i zvanični stav Crkve, ali koliko znam i naše države.

 

I treba reagovati na ovakve ispade premijera, ovakve izjave jesu izdaja Ustava.

 

Jedno je kad ovo kaže opozicionar Čeda, a sasma drugo kad to uradi premijer.

 

Ovo je iznad donje granice odgovornosti jednog premijera i dovoljno za ostavku.

 

Da Dačić ima časti on bi sam ponudio ostavku još posle afere sa onim narkodilerima, a komoli posle ovih izjava.

 

Njegovi premijerski dani su nadam se, i hvala Bogu, odbrojani. A ne vidim ga ni u politici kao neku ozbiljnu figuru u budućnosti.

 

Toliko smo navikli na neodgovornost i bezakonje političara da smo sada zbunjeni kritikom jednog od njih i to ne politikantskom, nego kritikom koja ima jednu težinu.

[Crveni Baron]

А највећи притисак је управо на томе да се обесмисли духовни Космет у Срба од стране оних који су подрепили и своје позадине ухлебили. 

  To je ono. Ne bojte se onih koji ubijaju telo ....

[Ђорђе Р]

Meni ne smeta tekst vl.Atanasija, sa svim se slažem, ali moram da priznam da mi je nejasan cilj teksta.

 

Циљ је да се чује глас разума из нашег народа. Када наша деца и унуци буду проучавали наше време, мислиће да смо сви ми Дачићи, Николићи, Тадићи, Чанковићи, једном речју да смо сви ми били Бранковићи. Владика Атанасије је глас вапијућег из пустиње, неопходан овом народу, да му да снаге да истраје, да не дигне руке, и напусти овај брод који тоне.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Oduzimaju nam vecnost osvestanog kamena! Naravno da kome nije sveto taj lako kaze da je Kosovo i Metohija izgubljeno.

[gavrosaurus]

Владика Атанасије (Јевтић) огласио се поводом оцене премијера Ивице Дачића: „Готово 10 година Косово је било табу тема и о њему, званично, нико није смео да каже истину. Причане су бајке. Лагало се да је Косово наше, па је то чак озваниченои Уставом (сиц!?). Данас, тај исти Устав ни најмање не помаже”.

Учинио је то текстом који је сам насловио овако: „КОСОВО И МЕТОХИЈА – КРСТОПОЉЕ И СРЕТЕЊЕ, У НАДИ ВАСКРСЕЊА”.

Текстом који почиње стиховима:

Отаџбина жива завештава своје срце

у земаљској Србији Царству Небескоме

(Милоје Дончић, Бича у Метохији)

Хвала Богу да смрт не постоји

Но са земље Небу пресељење

Земаљско се у растанак броји

А на Небу заувјек Сретење.

(Ранко Ђиновић, Ораховац у Метохији)

Косово и Метохија, две речи – два имена једне двоструке а јединствене Небоземне стварности, Небоземне Отаџбине свих верујућих у Христа Срба, Светосавских и Светолазаревских.

Косово – жртвено поље земаљске битке с телом и у телу за телесно биће и битовање, борбе и пораза прса у прса у земаљском царству, али победе и славе у Цаству Небеском. Зато је то поље Крста и Васкрса, поприште подвига у историји за Надисторију, у времену за надвреме Есхатона. Поље страшног Судилишта људског и Страшнога Суда Божијега. Поље крваво као божури, али и жутозлатно као Свете Мошти Мученика.

Метохија – поље хлеба и вина, поље жртве за душу, зато поље Задужбина, подвига за духовно биће и битовање, зато препуно Светиња и Светилишта, Манастира и Испосница, Гробова и Споменика, од Пештера виш Пећ}ске Патријаршије и Високих Дечана до спаљеног Девича и срушеног Светог Марка у Кориши.

То је небоземна двострукост и земнонебна усмереност Српског Косовометохијског народа: Косова – водоравно, Метохије – усправно. Ипак, само наизглед крсна двојност. Јер се протеже у ширину и дужину и дубину и висину Богочовечанског јединства са свима Светима (Еф.3,18).

И Косово има своје небеске Задужбине које усмеравају и опредељују Србе за Царство Небеско.

И Метохија има своје борбе за земаљско битовање и историјско деловање људи на њој.

Зато је боље, и тачније, историјски и духовно посматрано, рећи и закључити: да је Косовометохијска историја Српска и битословље Српског народа у јединственом знаку четвороконачног Крста који је истовремено и бесконачни Васкрс.

Човек је Крст, живи ходећи усправни и водоравни Крст, смртно распето и пасхално васкрсно биће, на земљи распрострто и са земље усправљено и уперено ка Небу.

Срби су заиста Небоземни народ, јер нам је таква вера, и таква историја – откако смо познали Христа Богочовека, поверовали Распетоме и Васкрсломе, и пошли за Њиме – Јагњетом Божјим, кудгод Оно пође (Откр.14,4) -Његовим и нашим Крсноваскрсним путем (Мр. 8,34-36).

То је тако, и јесте, и биће. Макар се и потсмевали и ругали безбожници и безаконици, нељуди и безљуди, надмени силници и кукавички насилници, антиљуди и антихришћани, ма то били и наметнути споља и изнутра властодршци, отуђеници од човештва и човекољубља, од светиња физичке и духовне Патрије и патриотизма, комунисти или капиталисти, подједнако исти, са истока без Источника, или са запада без Есхатона, са истока без Светлости Истока, са сумрачног запада без Зоре Будућности.

У знаку Крста и Васкрса видео је и доживео Косово, бранио га и одбранио у души, свести и савести Србиновој Лазарев син Стафан Високи, покосовски Србин, поборник а не издајник Косова и Метохије после Косовског полома. Он нам је и данас пример и вођа, а не надмени лицемери Запада, или домаћи малодушници, депресивне мртве савести без-образ-ника. И свети песник слова Љубве и данас нам, са Народом Песником, поручује:

Браћо моја, Срби Православни,

ак’ и јесмо изгубили царство

душе своје губити немојмо!

На Косову и Метохији није се никад престајало памтити Славно Косово и Метохијски Манастири, и очекивати ослобођење, поручује нам Призренац Петар Костић. Ту поруку смо и недавно чули боравећи на светој Заветној Земљи Српској, страдалној али увек живој, јер Крсноваскрсној.

А какве поруке Србима на Косову и Србима од Косова до Јадовна шаље данас Премијер Србије?

„Готово 10 година Косово је било табу тема и о њему, званично, нико није смео да каже истину. Причане су бајке. Лагало се да је Косово наше, па је то чак озваниченои Уставом (сиц!?). Данас, тај исти Устав ни најмање не помаже”. (НИН, 7. март 2013; пренели и већи листови).

„Шта очекивати у држави у којој се премијер јавно одриче свог Устава”? (В. Новости, 10.2.2013).

И слага Премијер овакве, с оваквим Председником Владе унесрећене Србије. Слага као лицемер и преливода, директно у лице, у срце и памет, свест и савест сваког будног, слободног и одговорно памтећег Србина. Осим ако је толико забораван да не памти да је он исти, не само последњих десет, него и више деценија био у власти и на власти, за које време је Косово и Метохија отуђивано и губљено, понајвише од његових комуниста, главних криваца за новију трагичну историја Косова и Метохије.

(Шта очекивати кад и његов Председник овакве Србије изјављује: да би следовао Титову „спољну политику”, а знамо добро да је она била по цени унутрашње антисрпске политике? – обе изјаве у Политици,10.3.2013).

И још се не запита заборавни а лако причљиви Премијер: Колико су његови овакви „преговори” и фамозни му овакав „дијалог”, допринели и доприносе таквом стању Косова. (Ако овако настави, ускоро неће моћи да оде ни у Прешево, ни у Нови Пазар, јер тамо одлучују западни амбасадори, што је такође „табу тема”).

Зашто се г. Дачић није запитао: докле ће овакав преговарач са ратним злочинцем Тачијем (шта би са истрагом о „Жутој кући”, макар по извештају Дика Мартија, о чему Косовски Срби, и светска јавност, одавно знају много више?), са оваквим удворичким односом према лицемерју врха Европске заједнице и „тоталитарне демократије” Америке, зарад митологије о псевдорају „Европске Комуне”, докле да прича бајке и обмане Србима Косова и Метохије, и не само њима (довољно је само сравнити његове изјаве пре и после сваког „дијалога” у Бриселу, и упоредити их са Тачијевим, а још пре упоредити их са „достигнутим договорима” и резултатима на терену)?

Издаја Косова је на делу, као и „успостаљање граница” (јер г. Премијер вели да „не зна/мо/ границе Србије”), а на то поодавно подсећају многи паметни и патриотски Срби, и наравно људи Цркве (за које Косово и Метохија није никада била „табу тема”, па ни под Титровом и овом садашњом влашћу – види: Задужбине Косова, 1986; Меморандум СПЦ о Косову и Метохији, Бгд. 2004, и најновији Потсетник).

Г. Премијер никада не рече Ако Бог да, попут нпр. Пашића у сличној или и горој ситуацији. А како и да се присети и призове Бога Живога и Истинитога, Бога Небоземнога, јер Оваплоћенога и Распетога и Васкрслога, Који на Небу живи и на Земљи је присутан с нама у све дане до свршетка века (Мт.28,20), кад не верује ни у Земаљску Србију са срцем јој Косовом и Метохијом?

Недавно је г. Дачић (в. званични сајт РТС, понедељак, 3. септембра 2012), изјавио, уз остало, новинарима у Основној школи „Јован Дучић” у Београду, где је присуствовао почетку нове школске године, дакле пред Српском децом: „Хоћу да водим реалну пиолитику, а не небеску Србију” (писао сам му о тој изјави отворено писмо, 3. 9. 2012; в. и пре тога Писмо Председнику Николићу), и тиме открио свој марксистичко-евроамерички, обезбожени и обезличени тип човека и народа – у само голој хоризонтали, пузећег бескичмењака, коме је „отац гроб”, по Многострадалном Јову.

И данас, на Пасхалне Задушнице, важи на Косову и Метохији, и свецелој Србији, пророчка реч српског песника:

„Не може Агарен/ и одступник/ да брани твој род/ Нити ће паликућа/ од пожара/ да спасава/ Из ропства мисирског/ неће те извести/ рука фараона / Лажни избавитељ/ пречицом води/ до новог ропства/ и Вавилона.

Ман.Тврдош, Херцеговина, 10. март 2013. + Епископ Атанасије

Извор: Факти

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

Одличан, недвосмислен и непосредан текст.

Тек кад човек прочита овакво писмо види колико их је заправо мало или колико их, мимо прочитаног, уопште и нема.

[Срђан Шијакињић]

Velika istina i najveci problem sa kojim smo zapravo suoceni. Dobijali smo i gubili teritorije, pomerali se od granice sa Grckom, do granice sa Madjarskom, ali posle istrebljivanja u XX veku, iz danasnje perspektive, cini se da nikad nismo imali neizvesniju buducnost i to u smislu najobicnijeg, fizickog opstanka. S druge strane, sta god da se desi, narodi su prolazili i prolazice i na kraju ce zauvek proci, i hriscani ne bi trebalo da budu ocajni zbog toga, jer je i to, kao i mnoge druge neprijatne stvari ipak u senci smisla za koji verujemo da nas ceka na kraju puta. A u Njemu nema ni Grka ni Jevrejina.

 

Шта год да буде било у будућности, ми смо на путу одумирања као народа. Слажем се и ја да Косово никада не треба признати као туђе, али ми ћемо то Косово насељавати пре Индијцима и Кинезима.

[Milan Nikolic]

Циљ је да се чује глас разума из нашег народа. Када наша деца и унуци буду проучавали наше време, мислиће да смо сви ми Дачићи, Николићи, Тадићи, Чанковићи, једном речју да смо сви ми били Бранковићи. Владика Атанасије је глас вапијућег из пустиње, неопходан овом народу, да му да снаге да истраје, да не дигне руке, и напусти овај брод који тоне.

Zašto neko od arhijereja ne uzme u ruke digitron i kaže do kada nas u Srbiji neće biti? Moj sin je po rođenju ležao i inkubatoru koji je patrijarh Pavle poklonio porodilištu, i znam koliko je to značajno za samu Crkvu, međutim ne sme se ostati samo na tome.

Država pomaže finansijski do četvrtog deteta, a potom prekida svaku vrstu pomoći zbog navodne opasnosti od daljih porođaja. Četvoro dece je maksimum koji država preporučuje.

Finansijska pomoć za prvo dete je mizerna, za drugo dete je malo manje mizerna. Malo ko računa da će za treće i četvrto dete biti dovoljno po dve i tri hiljade evra.

Ta vrsta pomoći gde se preko četvrtog deteta prekida pomoć, predstavlja osmišljen mehanizam za smanjenje naraštaja. Crkva do sada ništa nije učinila po tom pitanju.

Porodilišta kod nas su takva da žene ne žele da rađaju. Odnos prema porodiljama je sramotan. Ophođenje prema novorođenčadima je tragičan jer se bebe odvajaju od majki, jedino što majka može to je da potpiše momentalno otpuštanje iz bolnice.

Crkva se na to ne osvrće. Tema o tome kako se žene porađaju, na primer u Kanadi ili Holandiji, kao da je nepoželjna - kao da niko ne želi da sazna kako su se žene oduvek porađale, i kao da smo prepustili da bezbožni državni sistem postupa prema ljudima kao prema stoci.

Zašto se Crkva ne oglasi po takvim pitanjima? Dokle god se Crkva ne pozabavi takvim egzistencijalnim problemima našeg naroda, sve što govori neće imati nikakav značaj.