Jump to content

Предавања епископа Атанасија Јевтића

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

Влатка сестро, критика није никад злонамерна, критизерство јесте. чисто да напоменем разлику  0110_hahaha 0212_rolleyes

критика је суд заслуге и мане рада или акције једног појединца од стране другог (критичар).

критика не подразумева да се пронађу грешке, али реч се често узима да значи једноставан израз предрасуда или неодобравања (критизерство).

други смисао критике је студија, процене и тумачења књижевности, друштвених покрета, филма, уметности, и сличне предмете и догађаје посматрања. циљ ове врсте критике јесте да разуме рад или догађај детаљније.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Одговори 2.4k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Гости

Постављена слика


наставку следи текст умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г. Атанасија о секти Артемијеваца (Артемита) са додатком о православном схватању екуменизма. Уз ова два текста Епископ Атанасије приложио је и факсимил писма о екуменизму Св. Аве Јустина Ћелијског садашњем Митрополиту Амфилохију. Два текста Епископа Атанасија и факсимил Аве Јустина објављујемо по благослову Владике Атанасија и Епископа Рашко-призренског Теодосија. Оба ауторска текста Еп. Атанасија  биће објављена у црквеним гласилима.

Текст можете прочитати са званичног сајта Епархије рашко-призренске:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/episkop-atanasije-artemijeva-sekta-parasinagogaparacrkva
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Владика Атанасије је све добро и лепо објаснио.За овај случај је посебно важно што је свети Јован Златоусти саветовао да се не прекида општење са Црквом кад је био рашчињен,а сад видимо да бивши владика Артемије ради супротно.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kaze Vladika Atanasije:

  Пишемо: Марко Радосављевић зато што се овај наш брат тако потписује већ одавно: као власник куће у Бистричкој улици у Београду (код Новог Гробља), коју је иначе добио у своје време од тадашњег епитропа Ман. Хиландара о. Митрофана да користи за потребе Епархије Рашкопризренске, али ју је он присвојио још одавно, пре свих ових догађаја у задњој деценији.

Ja sam popio dva bana ( i jednu pateticnu lekciju u privatnom mailu) ovde na forumu od jedne individue jer sam doticnog nesretnika nazvao Cika Marko. Interesuje me hoce li doticni da zalepi ban i Vladici Atanasiju?

Not Available 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мораш да схватиш брате да овде има младих људи, што значи незрелих. У сваком случају потребно је бити сталожен.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kaze Vladika Atanasije:

 Пишемо: Марко Радосављевић зато што се овај наш брат тако потписује већ одавно: као власник куће у Бистричкој улици у Београду (код Новог Гробља), коју је иначе добио у своје време од тадашњег епитропа Ман. Хиландара о. Митрофана да користи за потребе Епархије Рашкопризренске, али ју је он присвојио још одавно, пре свих ових догађаја у задњој деценији.

Ja sam popio dva bana ( i jednu pateticnu lekciju u privatnom mailu) ovde na forumu od jedne individue jer sam doticnog nesretnika nazvao Cika Marko. Interesuje me hoce li doticni da zalepi ban i Vladici Atanasiju?

Па неко би ти драги брате овде могао рећи и Quod licet Iovi non licet bovi, зар не?

Ако обратиш пажњу, приметићеш да су нам размишљања по питању Артемијевог раскола блиска али их изражавамо на другачији начин.

Пре свега, владика Атанасије који је уз светог авву Јустина одрастао заједно с Артемијем, сигурно није злурад у овој ситуацији. Осим тога, преосвештени Атанасије је за ово именовање понудио јасну и необориву аргументацију коју ти ниси. Трће, шта добијамо тиме што га зовемо владиком Артемијем или "чика Марком" - ова ситуација је за нашу Цркву трагична и жалосна и ваљда нам је главни задатак (ако смо према Цркви одговорни) да помогнемо заблуделој браћи која не ревнују по разуму, да увиде дубину еклисиолошког понора у који је владика Артемије ускочио, а не да их додатно провоцирамо и гурамо још дубље сопственим помањкањем смирења.

И веруј ми, као неко ко има част да познаје владику Атанасија знам да и он овако размишља и да му често буде криво када се услед бурне природе и разумне ревности понекад ражести више него што је корисно. Али, дај да се угледамо на добре ствари - имај свештени чин, дисертацију из теологије и пиши под својим именом (а не оваквим псеудонимом) и сигуран сам да се нико неће усудити да ти држи лекције и да те банује, ма како се ти изражавао. Наравно, испуњењем тих услова би и теби било јасно шта је у комуникацији контрапродуктивно - тако, да ти је то, донекле, као "зачарани круг."

Стога, праштај и жустрини наших модератора који су вероватно на уму имали обзире сличне овима које сам ти сада изнео када су те опомињали - а ја сам лично готово увек против бановања, осим када се неповратно пређу границе пристојности (што ти по мени ниси урадио, мада си у дијалозима понекад имао не баш "црквен" тон и начин изражавања). Али, свако има другачије критеријуме...

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Какво разобличавање од стране в.Атанасија.  :cheesy:

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Цитирам кључни део текста преосвештеног епископа Атанасија, који поставља кључно еклисиолошко питање и даје кључни одговор у вези Артемијевог раскола:

Артемије сматра себе да припада “Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви”, али, како сам му већ писао, то је нека виртуелна, протестантског типа “невидљива Црква”, којој је он самоназвани поглавар, који на псевдослужбама својим – авај псевдолитургијама! – не спомиње ниједног канонског Православног Патријарха или Архиепископа, него изгледа помиње “свако епископство православних”, а право таквог помињања канонски имају од Светих Сабора само Поглавари Аутокефалних Цркава. Зато се Артемијева секта – парасинагога – може назвати: “«аутокефална» парацрква”, јер парасинагога то и значи.[2] Он је сам себи и епископ и –  “аутокефалос” акефалос самозвани поглавар, који, ако се не покаје и не приђе јединству Цркве Српске, Православне, истински Једине Свете Саборнокатоличанске и Апостолске, умреће као расколник, попут Антонија Аврамовића у Црној Гори и садашњег Мираша Дедејића.

Дакле, овим је, једном за свагда, све о еклисиолошком статусу артемита закључено необоривом аргументацијом.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kaze Vladika Atanasije:

 Пишемо: Марко Радосављевић зато што се овај наш брат тако потписује већ одавно: као власник куће у Бистричкој улици у Београду (код Новог Гробља), коју је иначе добио у своје време од тадашњег епитропа Ман. Хиландара о. Митрофана да користи за потребе Епархије Рашкопризренске, али ју је он присвојио још одавно, пре свих ових догађаја у задњој деценији.

Ja sam popio dva bana ( i jednu pateticnu lekciju u privatnom mailu) ovde na forumu od jedne individue jer sam doticnog nesretnika nazvao Cika Marko. Interesuje me hoce li doticni da zalepi ban i Vladici Atanasiju?

Па неко би ти драги брате овде могао рећи и Quod licet Iovi non licet bovi, зар не?

Ако обратиш пажњу, приметићеш да су нам размишљања по питању Артемијевог раскола блиска али их изражавамо на другачији начин.

Пре свега, владика Атанасије који је уз светог авву Јустина одрастао заједно с Артемијем, сигурно није злурад у овој ситуацији. Осим тога, преосвештени Атанасије је за ово именовање понудио јасну и необориву аргументацију коју ти ниси. Трће, шта добијамо тиме што га зовемо владиком Артемијем или "чика Марком" - ова ситуација је за нашу Цркву трагична и жалосна и ваљда нам је главни задатак (ако смо према Цркви одговорни) да помогнемо заблуделој браћи која не ревнују по разуму, да увиде дубину еклисиолошког понора у који је владика Артемије ускочио, а не да их додатно провоцирамо и гурамо још дубље сопственим помањкањем смирења.

И веруј ми, као неко ко има част да познаје владику Атанасија знам да и он овако размишља и да му често буде криво када се услед бурне природе и разумне ревности понекад ражести више него што је корисно. Али, дај да се угледамо на добре ствари - имај свештени чин, дисертацију из теологије и пиши под својим именом (а не оваквим псеудонимом) и сигуран сам да се нико неће усудити да ти држи лекције и да те банује, ма како се ти изражавао. Наравно, испуњењем тих услова би и теби било јасно шта је у комуникацији контрапродуктивно - тако, да ти је то, донекле, као "зачарани круг."

Стога, праштај и жустрини наших модератора који су вероватно на уму имали обзире сличне овима које сам ти сада изнео када су те опомињали - а ја сам лично готово увек против бановања, осим када се неповратно пређу границе пристојности (што ти по мени ниси урадио, мада си у дијалозима понекад имао не баш "црквен" тон и начин изражавања). Али, свако има другачије критеријуме...

Problem je sto bi radi samoljubivih i egoisticnih moderatora site mogao propasti kao sto je poprilicno propao verujem. Njega su unistili moderatori poput Lea i Magnusa i slicnih.

Not Available 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ta individua sam ja,čisto da se zna...

Брате Дејане, па нисмо ни сумњали да си ти тај...  prstgore :D 170fs799081 facenew22222222

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Заиста један свеобухватан поглед на случај рашчињеног епископа Артемија. Текст је, да кажем, савршен и заиста одише хришћанским тоном, и даје правилно виђење ситуације. Ето, како се монах Артемије позива на случај Светог Јована Златоустог, иако ситуација није ни слична, па видимо како се Свети Јован Златоусти понаша у ситуацији рашчињења. Савјетује оним који су били против његовог рашчињења да не иступају из Цркве и да не прекидају општење. Касније видимо и примјере гдје се говори како се општење са Црквом не смије прекидати па макар у њој као епископи били и они брутални, али упркос томе се не може прекинути општење са Једном Светом Саборном и Апостолском Црквом, јер нема Цркве без епископа. А код случаја Артемија, његове присталице су спремни да жртвују цијелу Цркву ради Артемија и доказивања његовог тзв. неканонског смјењивања.

Нисам знао до сада да Артемије узима себи за право да се понаша као неки аутокефални поглавар. Ако је у јединству са Српском црквом, како тврди, како онда да не помиње патријарха Иринеја? Или је он написао себи на папир у којој епархији је ко епископ, ко је патријарх итд. упркос канонским епископима и патријарху!?

Такође се даје један поглед и на долазак папе, гдје епископ Атанасије јасно каже да саме присталице Артемија папи дају чудесне моћи, као да ће његов долазак да преобрати све Србе и православне на овим просторима. Па папа је био и у Бањалуци, па ниједан православни хришћанин због тога није прешао у католицизам, него и даље поштују, како су и раније, епископа бањалучког Јефрема. Наравно, овакав мој осврт, не значи да ја лично подржавам долазак папе у Србију.

Увијек сам се питао откуд ова титула косовско-метохијски и нисам раније наилазио на вјеродостојан одговор, али драго ми је да је епископ Атанасије и то поменуо. Види се такође да +Атанасије није промијенио свој тврди став у вези Милошевића, Европе, Америке, НАТО-а што су тврдили толики клеветници, артемијевци, које све оптужују за некакву издају српства.

Такође добар опис ситуације у вези коришћења имена Марко, банковних рачуна и финансирања.

У вези са тврђењем да је одлука донијета прегласавањем (да због тога није канонска, као да је Сабор СПЦ до сада и доносио све одлуке једногласно) нуди цитат из канона гдје се јасно види да важи већина (а шта би требало да важи, можда мањина) у случају гласања које није једногласно. Тиме се завршава сва прича у вези тога.

Заиста, и опис ситуације око дешавања на Космету је добар. Ево видимо како артемијевци оптужују Синод и епископа Теодосија за некакву издају Космета, иако се ништа још није десило доле, а за вријеме Артемија се свашта оно ружно издешавало. И он се представља као једини борац, и добро му је г. Атанасије и рекао, ако је такав, како ништа није спријечио. (Наравно да епископ не може спријечити свјетске накане, али када већ артемијевци спочитавају Синоду и Теодосију на неће спријечити неке нове свјетске планове у вези Космета, ето им сада и контраудар истом методом, метода која штошта има спочитавати Артемију, а заузврат артемијевци немају ништа, јер се ништа није десило на Космету откако је г. Теодосије поредећи с оним шта се дешавало кад је био Артемије).

Нарочито ми се допао оваква формулација екуменизма, и у ствари како Православна црква гледа на то, односно толико цитирани од стране артемијеваца, Свети Николај Жички и Охридски:

"Јединство Цркве не може се постићи узајамном концесијама, него само усвајањем од свију једине праве вере у целости, како је она завештана од Апостолâ и формулисана на Васељенским Саборима; другим речима: враћањем свих хришћана оној јединственој и неподељеној Цркви којој су припадали преци свих хришћана целога света првих девет столећа од Христа. А то је Православна Црква... Кад су у питању начела вере и појам Цркве, Православни немају ни права ни потребе да мењају свој став... Православна Црква не признаје ни десничарске (=зилотске) ни левичарске (=реформаторске, протестантске) категорије".

Такође ме радује што је тако лијепо објашњен однос Светог Оца Јустина према екуменизму, о његовом схватању екуменизма и икуменизма, и што је то у ствар све фино потковано доказима које артемијевци засигурно не могу ниподоштавати. Уосталом, ту пада и њихова прича да су Свети Јустин и Свети Николај Српски одбацивали сваку причу везану за екуменизам, што видимо да није случај.

Е, артемијевци, докле ћете ићи све даље од Христа и измишљати нешто, на што вам сваки пута хришћански одговори епископ Атанасије. Умјесто да се покају док им није касно, могу умријети као расколници, и још притом можда анатемисани, препуштени проклетству.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[1]Пишемо: Марко Радосављевић зато што се овај наш брат тако потписује већ одавно: као власник куће у Бистричкој улици у Београду (код Новог Гробља), коју је иначе добио у своје време од тадашњег епитропа Ман. Хиландара о. Митрофана да користи за потребе Епархије Рашкопризренске, али ју је он присвојио још одавно, пре свих ових догађаја у задњој деценији. Такође своје лаичко име Марко он користи за новчанедевизне рачуне у банкама (у Националној банци Грчке, у једној банци у Швајцарској, и у банкама у Србији; колико се зна: Војвођанској и Комерцијалној; у овој последњој је виђан да подиже новац; у једној од банака у Србији држи новац под туђим именом). Артемије ме је недавно, преко скупих адвоката, тужио световном суду “за лажи и клевете”(пре тога ме слично тужио и Зукорлић), и поручио ми је, преко мас-медија, да “ако дозна/м/ где су /му/ те паре, поклониће /ми/ их!”. Пошто мени паре не требају (имам пензију 260 евра)молио бих га да те паре из банака, али све и из свих банака, преда Косовскометохијској сиротињи, на име које их је и добијао већ годинама. Знамо да још од 1995.г. постоји његов приватни рачуни у Солуну, на који су стизале велике девизене суме из иностранства, посебно из Америке, а и сада му стижу. Иначе, да ли се ико пита: откуда се издржава Артемије и његова секта? – око 50-так раскалуђера, као и стални  му саветници, јевтини правници и скупи адвокати? Посебно пак, откуда толике паре, више од једне деценије, свеутицајном на њега Симеону, сада Дејану, Виловском (купио и издржава стан и себе у Солуну, као и украдена од манастира скупа кола)?

+++

Када сам прочитала цео текст Епископа Атанасија,рекла сам себи:

-Нека би Бог дао да нам овај благочестиви Старец поживи још много лета али када дође време да пређе Господу ако будем жива и здрава,ако треба,и пешке ћу у Тврдош,да се као хришћанин опростим од овог незлобивог и правдољубивог,истинског и многољубљеног пастира наше Цркве.

Бог ти дао изобилно благодати,добри пастиру,Тврдошки цвете!!

4chsmu1

Extra ecclesiam nulla salus.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...