Гости Guest ага пије млеко Написано Октобар 1, 2009 Гости Пријави Подели Написано Октобар 1, 2009 Колико често дајемо милостињу (на улици или на неком другом месту) онима који нам то траже и онима којима је потребно? 0913_sport Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
сербон Написано Октобар 2, 2009 Пријави Подели Написано Октобар 2, 2009 то има већ на : https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,572.0.html Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
JESSY Написано Фебруар 7, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 7, 2010 Tu vec imam dilemu. U pocetku sam mislila da ne treba da raznim proscima na ulici, u autobusu...dajem novac. Onda sam pocela svima redom da dajem. A sada vidim da ima profesionalnih prosaca, jedna te ista lice se pojavljuju i traze i to samo novac, neki te jos i kritikuju kad im das manje nego sto oni ocekuju. Onda ih cujes ,recimo na groblju, koliko je ko zaradio. Ima ih veoma neprijatnih i bezobraznih. Istinski bih volela da dam ljudima kojima je stvarno potrebna pomoc, a mislim da oni i ne prose. Stvarno sam u dilemi kako da prepoznam one kojima je to stvarno potrebno, i da ne cujem reci: "Bejah gladan , a vi me ne nahraniste..." Mnogo prosjaka ima danas na svakom cosku.Imam nekad zelju da im dam nesto od garderobe ili slicno, ali oni zele samo novac Пг је реаговао/ла на ово 1 ''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''(Св.Нектарије Егински) ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зорица екс Милева Написано Фебруар 7, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 7, 2010 Изузетно ми је тешко када не дам, а опет нервира ме кад неће храну него искључиво новац - а при том кажу дај ми пола марке да купим хљеба. Онда некад ми и жао, сигурно их малтлетира онај који их је натјерао да просе, па дам, мислим биће им бар мало лакше. Е онда посебна су прича они којима је мало колико им год даш, још мораш да се стидиш. Волим да удијелим свима по мало, него неком много, а неком ништа.Знам ја да је то професија, и да појединци гледају на то као на посао од којег како чујем неки и јако добро живе.Не волим кад ми одређују шта и колико да им дам, а ако не дам послије се поједох жива. Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Фебруар 8, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 8, 2010 Мислим да је ово мало неприлична тема. Ако ко често даје, како да о томе говори, биће да се хвали, ако не даје опет како да говори биће да је срамота. А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја. Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. (Мт 6,3-4) aliluja, Пг, Ljubić Nenad Šone and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Фебруар 9, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 9, 2010 у три случаја не дајем: имам једну велику новчаницу која ми треба или кад ми тражи за цигарете/алкохол или кад ми џабалеску тражи у по ноћи испред клуба. клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Vlatka Написано Фебруар 9, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 9, 2010 Dajem kada mogu i koliko mogu. Želim da prepričam jednu priču Svetog Vladike Nikolaja Srpskog. U jednom poznatom banjskom lječilistu boravio neki gospodin i uvijek je bio dobro raspoložen nasuprot mnogim nezadovoljnim i neraspoloženim pacijentima i gostima. Kada su ga pitali kako to da je uvijek tako vedar i nasmijan on im je odgovorio: "Svako jutro prije nego što izađem iz svoga stana odvojim jedan dio novca koji ću toga dana dati nekom prosijaku, ako takvog ne sretnem ja taj novac ostavim u crkvi. Eto tako ja svakoga dana platim ulaznicu u svijet vedrine i dobrog raspoloženja." "Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увијек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи." Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ako-Heka Написано Фебруар 9, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 9, 2010 Ako osba ne zeli da oskudjeva u zivotu,neka daje ugrozenima shto vishe. prst ka gore Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
сербон Написано Март 21, 2010 Пријави Подели Написано Март 21, 2010 Као и сваке недеље, на излазу из порте, циганчићи сачекују вернике и траже милостињу. Не, да очекују, него траже. Извадим из џепа, у коме држах новац, али приметише и крупније новчанице, од оне коју им дадох. И пратише ме тридесетак метара, уз обавезно помињање здравља, среће, и шарамантности,... На крају ме гаћаше металним новчићем. 0442_feel Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Маша Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 Ako osba ne zeli da oskudjeva u zivotu,neka daje ugrozenima shto vishe. 0205_whistlingТо можда учи ислам, али наша вера учи да не очекујемо ништа за узврат. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Марина Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 Не бој се да ћеш осиромашити када дајеш милостињу. Ко служи Богу и невољнима, тај неће никада осиромашити. "Рука дајушчаго не оскудјевает", вели Свето Писмо. О, како је велико благо вјера! Она нас спасава и тада када западнемо у безизлазно стање, када нас угрожава смрт, када смо у очајним околностима. (Св. Златоуст). Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ivan Vladimir Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 ma znaaam... ali nije to tako lako! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Марина Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 Заправо, врло је лако! Довољно је да се сјетиш да уствари не дајеш, него примаш и то дупло! О, како је велико благо вјера! Она нас спасава и тада када западнемо у безизлазно стање, када нас угрожава смрт, када смо у очајним околностима. (Св. Златоуст). Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ivan Vladimir Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 ja more... to je u teoriji... ali u praksi, ne! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Тавита Написано Март 22, 2010 Пријави Подели Написано Март 22, 2010 радо..од срца.. кад имам.. некада ме срамота што немам да дам... буде ме стид. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука